НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

 
>
 

 
Старац
 
Оно што каже Старац, каже Бог. Старчева уста су уста Христова.
Рекао ти је Старац: „Не бој се“ Немој да се бојиш! Ако расуђујеш о ономе што ти каже Старац, ниси послушник већ Старчев судија.
 
+ + + + +
 
Колико побожности имате, колико самоодрицања имате, колико вере имате у свога Старца толико и више ћете примити.
У свету један отац има имовину, рецимо, сто драхми. Оставља четворо деце. Четворо деце ће наследити по двадесет пет драхми.
Код духовног то не важи. Неко има веру, побожност, самоодрицање, двадесет степена духовне силе ће добити. Један има два, два ће добити. Други има осамдесет, осамдесет ће добити.
 
+ + + + +
 
То каже и Јеванђеље: „Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће“ (Мт 10, 41). То је духовност. Колико поштовања имаш према Старцу…
 
+ + + + +
 
Та метанија коју чините пред Старцем „Благослови, Старче“ знате ли колику силу има? Не можете ни да замислите. Онај који је искусио, он зна.
 
+ + + + +
 
Не смеш да начиниш ни корак ако не узмеш благослов од Старца. Када узмеш благослов од Старца, ничега се не бој. Начини метанију, целивај руку Старца и постани астронаут на Месецу. Не бој се јер те је прекрио благослов, послушање те прекрива.
 
+ + + + +
 
Знате ли шта значи Старац? Само ђаво зна шта је Старац.
 
+ + + + +
 
Брат по крви, али и послушник старца Јосифа, отац Атанасије, имао је једног послушника. Послушнику, по Божијој вољи, дође крај, умирао је. Дан пре него што је умро, дођоше демони и казаше му: „Наш си, водимо те у пакао зато што тако и тако…“, уобичајено за ђаволе. Дете се узнемири. Дође Старац:
– Чедо моје, зашто си узнемирен?
– Старче, Старче, отићи ћу у пакао, дошли су демони да ме воде, рекли су ми да ће сутра у три да ме одведу.
– Ах, чедо моје, ти си послушник, када дођу демони реци им: „Ја имам Старца“.
– Нека је благословено.
Смирио је послушника! Следећег дана дођу демони по свом обичају, пустили језик, цимали одавде, оданде… „Што сте дошли код мене, каже, ја сам послушник, имам Старца“. Са тиме „имам Старца“ нестадоше демони! То је Старац.
 
+ + + + +
 
Неко је из једног манастира дошао у кућу и казао:
– Па зар је Старац непогрешив?
– Чуј, дете моје, казах му, ако поставиш такав темељ, никада се нећеш усправити. Јеси ли дошао на послушање или си дошао да судиш Старцу кад говори истину а кад говори лажи?“
 
+ + + + +
 
Какав спокој осећа душа Старца када је послушник у послушању! Какав спокој! Како из дубине душе излази уздах, благослов „Бог нека те благослови, чедо моје“ и овај благослов се остварује.
 
+ + + + +
 
У последње време, на сваких петнаест-двадесет дана, видим Старца Јосифа. Сада са њим разговарам: „Старче, тамо где јеси, молиш ли се за нас?“ „Како да не, молим се и за вас“. Има сада петнаест дана како сам га поново сањао. Пришао сам и целивао га. Каже: „Ја сам твој Старац“. Видите? Не само овде већ и на небу постоји ова духовна веза.
 
+ + + + +
 
Постоје многи начини да се још више повежеш са Старцем. Тонем у сан – како ја чиним тако и вама предајем – „молитвама мога оца Јосифа“ и спавам. Будим се „молитвама мога оца Јосифа“. Идем на пут, из Катунакије ка Дафнију „Молитвама мога оца Јосифа“. Кувам „молитвама мога оца Јосифа“. Идем у Ватопед, имам слику свога Старца у соби, целивам је и кажем „Молитвама мога оца Јосифа“. Као што постоји умна молитва која мало-помало чисти унутрашњост човека, а након тога и он постаје светао, тако постоји и овај начин да се још више повежеш са Старцем.
 
+ + + + +
 
Док читаш Свето Писмо, колико духовне силе имаш толико разумеш, више од тога не разумеш. Тако је било и са Старцем. Говорио нам је према свом степену а ми смо схватали према свом.
 
+ + + + +
 
Много ме поучило послушање. Жртвујем самог себе, само да видим тебе, чедо моје, да идеш у Рај. То је мој Рај, да си ти у Рају а ја нека и горим, нека горим. Тако је. Немерљива је очинска љубав. Имам искуства и као Старац и као послушник, четрдесет година као послушник и петнаест година као Старац. Искусио сам и једну и другу љубав. Очинска љубав, мој оче, је високо, високо!
Онолико колико вреди благослов твога Старца, не вреди цела васељена. Ако си добио Старчев благослов немој да се бојиш никада.
 
+ + + + +
 
И ја сам у нашој кући садио воће, али оно за које се сложио мој Старац се примало, а за које се није сагласио, није се примало. Засадио сам грожђе, мој Старац није био сагласан, ниједна садница се није примила. Засадио сам воћке, јабуке и остало али ако Старац није био сагласан, примиле би се, али не би биле родне. Узео их је Старац Климис одозго и њему велики род доносе. Старац није био сагласан када сам их ја садио. Засадио сам и једну кајсију. За седам година пустила је два цвета, за седам година! Донео сам их из стакленика, из Солуна. Засадио сам и један дуд, био се сложио Старац, и данас једемо месец и више дана дудиње. Засадио сам и једну јапанску јабуку, био је и Старац сагласан, и не знам колико триста-четиристо плодова даје сваке године зато што је Старац био сагласан. У свим стварима у којима Старац није био сагласан, или бих ископавао и засађивао другде, или не би напредовале, не би се примале, не би имале добар крај зато што мој Старац није био сагласан.
 
+ + + + +
 
Онај који се ослања на сопствене снаге, вара се. Отићи ћеш код човека духовника који ће те поучити како падаш и како се успињеш у небо. У сваком случају ако идеш сам…
 
+ + + + +
 
Када видим да ће онај други да се свађа, ја се повлачим да га не бих довео у ситуацију да каже: „Старче, нећу моћи то да учиним“. Када то спазим, ја се повлачим, да не бих постао узрок непослушности. То је, нека врста унутрашњег расуђивања.
 
+ + + + +
 
У сваком случају једно важи: монаштво се заснива на послушању. Искусио сам и послушност, искусио сам и непослушност. И видео сам, да када је неко у послушању, миран је, не владају њиме помисли!
 
+ + + + +
 
Ако си успокојио свога Старца, успокојио си свога Бога.
 
+ + + + +
 
Један је тако поверовао своме уму и лоше завршио. Након Литургије Старац је казао:
– Оци, седите да попијемо воду. Да.
– Старче, то што чиниш није добро. Оци треба да иду у своје келије, својим кућама.
– Чедо моје, ти си послушник. Зар си почео да саветујеш свога Старца? Не чиниш добро. Да кажеш: „Нека је благословено, Старче“.
– Али тако и тако…
Овладало је њиме искушење, истргло га је испод покрова његовог Старца. Отишао је у Каруљу. Начинио је духовне преступе. Отишао је на друго место. На крају је остао сам. Прошао је неко из Патре и питао ме:
– Оче Јефреме, да ли је он јереј?
– Не, кажем му.
– Када сам му закуцао на врата, отворио је и прекрстио овако. Рекох: „Јесте ли ви јереј?“, а он: „Управо сам обавио Свету Литургију“.
Видите? Ко поверује своме расуђивању, оде од свог Старца, оде од суседа, сам себе рукоположи за јереја и тако оконча.
Човек не треба да верује своме расуђивању. Имаш ли помисао? Исповеди је свом Старцу. И када Бог просветли Старца, њега послушај. Немој да верујеш својој помисли. Ђаво не ради на силу. Мало помало и води те онамо куда он жели. „Одлучи се за преступ или мир“.
 
+ + + + +
 
Пет година је ратовао ђаво против мене да одем од свог Старца, оца Никифора. Нисам начинио нити један корак. Све док рат није нестао сам од себе.
 
+ + + + +
 
То да неко оде из света је лако. Али да нађе човека који ће га водити, то је врло тешко! Тешко је!
 
+ + + + +
 
Ти се стараш само о себи, а шта је са Старцем који има толико душа које зависе од њега? Ти ћеш отићи да исповедиш своју помисао, и други ће да оде да исповеди своју помисао. А шта се онда дешава са Старцем? Носи ли их све Старац? Наравно, не носи их Старац, Христос их носи све. Међутим, о свима њима се Старац стара.
Извор мира, извор радости, извор спасења, извор Раја је Старац.
 
+ + + + +
 
Старац је пратио помисли свога послушника:
– Ходи овамо, чедо моје.
– Благослови.
– Како ме видиш?
– Старче, видим те попут анђела.
– Добро. Доћи ће време када ћеш ме видети попут човека.
Након неког времена: – Како ме видиш, чедо моје?
– Као човека.
– Сутра ћеш ме видети као ђавола.
– Сутрадан га пита: – Како ме видиш?
– Као ђавола.
Тако бива. Зато што мало-помало ђаво – то ми се десило, оци, из искуства вам то говорим – покушава да те одвоји од Старца, да те одвоји!
 
Двапут сам отишао у кућу тог Старца ради јелеосвећења. Била је тамо и једна млада особа која ме је саблазнила. Оба пута рекао сам своме Старцу, оцу Никифору да се моли уз бројанице. Први пут, чим сам стигао кући, заборавио сам помисао, обавио сам јелеосвећење, и када сам одлазио сетио сам се. Следећи пут помисао ме је тиранисала и када сам почео са јелеосвећењем. Када сам помазивао дете, потпуно је отишла из мог ума та помисао. Чим сам завршио са освећивањем и кретао, поново се вратила помисао.
Видиш какву силу има молитва уз бројанице коју чита Старац, какав год да је?
 
+ + + + +
 
Не би требало да прихваташ оптужбе на рачун свога Старца! Тако је исправно и треба да реагујеш када чујеш да говоре нешто против њега.
 
+ + + + +
 
Једном сам био стигао до краја. Нисам више могао да трпим. Тражио сам помоћ. Тада сам видео старог
Јосифа у своме сну. „У срцу те, чедо моје, чувам.“ и знаш ли како сам се утешио док сам носио тај крст! Тешило ме што сам макар и у сну видео Старца.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *