>
Подизање морала
Врло снажно и олујно подизао је морал и поучавао срце свога саговорника. Брат јеромонах из Атине сачувао је писано посету Севастијана, Митрополита Дринополеоса и Конице:
“Сев: Опрости због сметње. Покварили смо вам мир, Старче.
О. Ј: Сметња? Каква сметња, Преосвећени? Наша је радост, празник и славље ваше присутство. Благословите.
Сев: Ви благословите, Старче.
О. Ј: Не,не! “Нишчи се од врснијег благосиља”.
Сев: Ви сте врснији.
О. Ј: Немојте тако да говорите, Преосвећени.
Сев: Па кад је тако. Ја тако осећам.
О. Ј: Ви можете да осећате како осећате. Међутим, ствари су другачије. Ви сте Епископ. Док ми…
Сев: Ја сам дошао да тражим твој благослов, Старче.
О.Ј: Добро. Добро. Бог благословио… Добре и честите јерархе имамо, преосвећени, много њих. Слава Богу. Па и хероје? Јунаке? Шта се дешава? И ја чујем. Читам и о Севастијану. Желео бих да га сретнем.
Сев: Ја сам Севастијан.
О.Ј: Познато ми је, преосвећени. Зато и кажем: Част нам је ваше данашње присуство. Пружате нам велику радост. Чекали смо вас. Севастијан у нашој колиби… Много вам благодаримо. Много, преосвећени.
Сев: (Објашњава борбу, проблеме борбе у вези са Северним Епиром).
О.Ј: Нека вам Бог пода снаге. Ми вас сматрамо мучеником. Ви сте мученик. И имате стално мучеништво, преосвећени. Наша браћа тамо годинама већ страдају. И ви са њима… онај који страда са мученицима, примиће плату мученика. Част вам је, преосвећени. Тако се причешћујете и учествујете у часној Крви коју је пролио Господ на Крсту. Велика је ствар Крв Христова. Зато вам и кажем, на постоји већа част од мучеништва. Веома велика ствар. Благослов и част немерљиви.
Сев: И ја, Старче, често о томе мислим. Откуд знаш, кажем себи, може да те вече затекне у једном јарку без главе.
О.Ј:(Устаје пружајући руке). То вам желим, преосвећени. Да Бог да! Велика част! Лепо сте то рекли, у јарку безглаве. Толико се борите, не треба много да стигне и тај благослов. Велики благослов мучеништво. Наша се Црква заснива на мученичкој крви. Свете се Трпезе зидају на моштима мученика. Не преподобних. Антоније Велики и Пахомије, међутим ниједна часна Трпеза, ниједан Жртвеник се не темељи на њиховим моштима. Али мошти непознатих мученика уживају ову част. Дај Боже да се удостојите мучеништва крви, преосвећени. Не, мучеништво бола и подршке, није довољно. Оно друго заокружава. О, каква би то част била! Не треба много. Може Бог да подари.
Сев: Ја се припремам и за то, па шта ми да Бог.
О.Ј: Дај Боже да пода!
Сев: Али хоћу да ми и ти даш свој благослов.
О.Ј: Благослов, рекли смо, ја немам. Молитву, да. Свим срцем својим. Сваког дана. То могу и обећавам. Учинићу то, преосвећени.
Сев: И на проскомидији да издвајате и честицу за ововремене новомученике Северног Епира.
О.Ј: Да, новомученике! Наравно да ћемо да то чинимо. Да запишемо сада имена. Али одсутан је свештеник. Отишао је напоље послом.
Сев: Добро, нема везе. Када дође. Да нас Бог оснажи.
О.Ј: Да! Чим дође, написаћемо их. Спомињаћемо и вас са новомученицима.
Сев: И да се молите уз бројанице за Северни Епир.
О.Ј: Свакако, преосвећени. Рекли смо. И за вас и за новомученике које сте споменули.
Сев: Сада, Старче, да те упитам. Срећем отпор. Чак и од хришћана. “Претерује, кажу, Севастијан. Стално говори о Северном Епиру. Постоје и друге духовне теме. Да престанемо сада”. Шта ти кажеш? Које је твоје мишљење?
О.Ј: Не, преосвећени, нису у праву. Немојте да их слушате. Да престанемо? Па нису престала страдања. Настављају се. Зато и ви стално да говорите и да се борите. То је духовно питање. Остала варају.
Сев: Желим, Старче, да ми кажеш: дубоко у свом срцу да ли тако осећаш за мене и за борбу коју водим? Шта заправо осећаш? Немој да ми кријеш. Реци ми.
О.Ј: Шта осећам према вама? Осећам… да направим покрет. Тако ми долази… Али, пред другима… Да нас не протумаче погрешно, преосвећени… Схватате како се осећам!…(Устао је да га загрли).
Сев: Много си ми спокоја пружио, Старче. Наставићу са свом снагом коју поседујем. Пошто се и ти слажеш.
О.Ј: И ја се слажем. Зар је битно? Али како да се не слажем? Наставите, преосвећени, са истом и још јачом снагом, са болом и скрушеношћу. То траже новомученици. Бог и Црква су уз вас. Крај Он познаје. Свето дело чините.
Сев: Старче, пружио си ми радост. Рекао сам ти, дајеш ми крила. Много си ме успокојио, и много сам снаге узео.
О.Ј: И ја сам се много обрадовао, преосвећени. Сев: Међутим, заморили смо вас и прекинули смо вам ред.
О.Ј: Какав ред. Ми смо добили много већи благослов. Где такву радост да замислимо. Видите, исти је дух који поседујемо. То нас спаја. Постоји и … међусобно… како да кажем. Измиче ми реч. Заборавили смо и грчки у овде у тиховању и спокоју пустиње.
Сев: Међусобно разумевање?
О.Ј: Да! Међусобно разумевање. То је реч. Зато је данашњи дан био вели1си. Ретко имамо такав благослов. Срце моје лети од среће и захвалности.
Сев: Да ти предамо и неке наша издања која штампамо.
О.Ј: (Гледа спољашњу страну часописа “Разапети Епир”.) Тако је тамо. Ексер и крв. (Разгледа и “Драму једног народа”.) Живе у затвору. Страдају! Наставите, Преосвећени. Нека вам Бог пода снаге и да вас просвети. И мучеништво ће вам пружити. Како смо и рекли! Не треба много.
Сев: Дај ми свој благослов, Старче. Потребан ми је.
О.Ј: Шта ћеш са благословом? Толико га желиш?
Сев: Благослови ме. Да одем испуњен.
О.Ј: Кад већ истрајаваш. Добићеш га. (значајно). Бог те благословио, Преосвећени. Нека и ја имам ваш благослов”.
+ + + + +
1981. када се из здравствених разлога нашао ван Свете Горе, посетио га је један брачни пар. Нешто се десило и блиски рођаци покушавајући да помогну, разговарали су и са једним и са другим, и стварали су забуну код двоје младих. Одговорио им је оним својим директним начином: “Слушајте, да вам кажем. Идите својој кући, истерајте их све напоље и закључајте врата”. Проблем је решен, сви су се умирили.
