НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

 
>
 

 
О молитви
 
Увек је истицао послушање. И на питање: „Старче, како да пронађемо молитву, како да пронађемо благодат?“ одговарао би: „Када је чист сасуд природе, тада ће сама по себи да га испуни благодат Божија“. „Из послушања се рађа молитва и из молитве теологија“ говорио би.
– Старче, да ли да изговарамо целу молитву: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, спаси мене грешног“?
– Не, не, заморно је. Довољно је пет речи „Господе Исусе Христе, помилуј ме“. Ако узнапредујеш у молитви, сам ћеш од себе да престанеш са другим због жеље своје душе. Изговараћеш „Исусе мој, помилуј ме“ или „Преслатки Исусе, помилуј ме“. Можеш да дођеш дотле да само зазиваш име „Исусе, Исусе…“, и ако се удостојиш да се успнеш још мало, тада ћеш остати нем као у екстази од врелине благодати коју ћеш да осетиш.
– У каквом расположењу да се молимо, Старче? Славословном, радосном, умилном, захвалном, тужном, покајничком, како?
– У расположењу у коме је душа у том тренутку. Радостан си, моли се са радошћу, у покајању си, помоли се у покајању.
– А ако нема никакво расположење душа или се ум не сабира у молитви?
– Ум увек тако чини. Одлази. Наш је посао да га увек и изнова враћамо. Почињемо молитву шапатом или гласно, док се не сабере ум и почне да пази на молитву, а онда се молимо умно без шапата. Уосталом, искуство свакога поучи.
Што се тиче расположења, ако га немамо, створимо га. У ум призовемо неку духовну слику која може да дирне нашу душу. Рецимо, распеће Господа које нас наводи да размишљамо колико је сам Богочовек страдао телесно због нас ништавних. Ја често користим следећу слику: као десио се Други Долазак и Христос са Својима одлази. Удаљују се од мене и у опасности сам да останем довека одвојен од Христа и Његовог Царства. Тада, чедо моје, реци ми да ли стичеш расположење за молитву? Вичеш тада у духу „Христе мој, спаси ме“, и сузе ти теку као река.
– Дакле, Старче, молећи се имамо у уму и једну такву слику?
– Не, не. Ове мисли употребљавамо само у почетку, да изазовемо добро расположење душе. Када изговарамо молитву, изговарамо је полако и са разумевањем. Не сагледавамо умно ништа, нити речи, нити л ица, нити слике.
– И како онда схватамо, Старче, да напредујемо у молитви?
– Прво што доноси молитва је радост. Мислиш да си принц. Након тога постајеш богатији у сузама. Желиш да загрлиш цео свет, и жив и нежив. Људи ти се чине попут анђела. Такође, Апостол Петар каже који је плод Духа: љубав, радост, мир, трпљење, доброта, вера, милост, уздржање (Гал. 5, 22).
– Да ли треба да се молимо молитвама које смо сами смислили, Старче?
– Ја то често чиним. Сопствена молитва, као и духовне слике и представе које смо споменули претходно, чак и нека мала тиха мелодија псалма, или са тропарима, или сопственим речима, све то помаже души да дође у добро стање. Затим нису потребна та средства, и остављамо их током времена молећи се само са топлотом саме молитве „Господе Исусе Христе, помилуј ме“. Други пут поседујући добро стање душа жели да појемо из дубине. Или јој одмах долазе различити духовни знаци и жели да се моли самостално. Дозволимо јој да се насити.
– Дакле, то је умна молитва, Старче? И треба да користимо удах и издах када се молимо?
– Не, то је почетак умне молитве. Умна молитва је сила благодати, и дај Боже, да је пода Господ подвижницима молитве. Када је душа спремна, тада јој Бог дарује савршенство умне молитве. Дотле смо дужни да се боримо за молитвом, имајући као сигурну основу послушање. Удах и издах нису неопходни да се усклађују са молитвом. То су споредни елементи. Још мање треба молитва да се усклађује са откуцајима срца. Са местом срца, да. Са откуцајима, не.
– Да ли је без послушања немогуће поседовати молитву?
– Да ти кажем. Био један старац и имао двојицу послушника. Један је био добар у послушању, али у молитви је био сув. Други није слушао, али је у молитви био пун суза. Чудио се старац и оде да се посаветује са својим духовником. Тај мудрац га посаветује да сачека и тада ће видети како ће се развијати ствари. Заиста, након мало времена добар послушник поче да осећа благодат молитве, испуни се сузама и радошћу. Други поче полако да губи и то што је имао и остаде празан.
– Старче, колико сати може да потраје радосна молитва?
Код мене траје до три сата стање радости. Након тога полако опада, па настављам говорећи молитву лагано без жестине и често појем разне псалме, своје или црквене. Читам мало и након тога се одмарам, док не сване. Тада шаљем пратњу да чита у цркви. Ја настављам да обављам своје службе са бројаницом, како сам навикао толике године.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *