НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

 
>
 

 
Духовни вид
 
Када ће доћи тај блажени дан, велики и свечан, када ћемо сви заједно, људи и анђели, да се сјединимо у славословљу Богу, у вечној светлости!
У вечној радости!
У духовној мирисној сладости!
О, каква вечна радост чека нас хришћане, о, неописива радост.
О љубави Христова, о, духовно пијанство које отвара очи и видиш лепоту природног славословља Богу!
Рекоше поштована уста: „Опет ћу доћи, и узећу вас к себи да гдје сам ја, будете и ви“( Јн 14,3).
О, љубави Исусова, коју ћемо гледати лицем у лице вечно!
 
+ + + + +
 
(Фебруар 1994 Овај текст представља писану „лабудову песму“ Старчеву. Након месец дана изгубио је вид. Није видео ништа осим сенки.)
Ово доле написано слово посвећујем Златној нашој Матери Светој Игуманији
Светог општежитељног женског манастира Као један незнатни пример велике моје синовске љубави и бескрајног поштовања.
То је једно духовно виђење будућег блаженства. И почињем:
Када ће доћи тај благословени дан, велики и свечани, када ће сви заједно, Анђели и људи, да се уједине у славослову Богу, у вечном и преслатком и неизрецивом светлу, у вечној радости?
О, каква вечна радост чека Хришћане!
О, љубави најслађег и најлепшег Исуса!
О, царско љубавно пијанство!
О, бесмртна душо! Хришћанска душо!
Шта ћеш све да наследиш! Чега ћеш се науживати!
Шта ти је припремио најслађи Женик твој, Исус!
Једно ћеш постати са Њиме
„И онај који освећује и оци који се освећују, сви су од једнога“ (Јев. 2, и)
Гледаћеш га лицем у лице вечно.
И љубићеш га. Љубићеш га, љубићеш Га у очи, у уста, руке Његове, ребра Његова, груди Његове. И док га љубиш, све више и више ћеш горети од љубави да га љубиш.
О, љубавни изливе духовне невесте, православне хришћанске душе према преслатком женику Исусу.
Уста и очи су се стопили, постали једно у истом телу.
Очи нестају, топе се у љубавним сузама, сузама радости, сузама мира и сладости, и та уста у бесконачним љубавним песмама, у љубавним химнама славословља, благодарења без краја, као што је Сам Женик научио из велике љубави према њој.
Епилог
„Рекоше поштована уста:
„Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи“ (Мт. 24,35).
Амин.
 
1994.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *