СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

 
>
 

 
“Ти си анђео”
 
Ha много година пре, Старцу је пројављено каква ће несрећна болест напасти оца Никифора. Много се молио и много је суза пролио, али није могао да промени след догађаја. Када су отпочели први симптоми, старац је у превеликој љубави молио Бога да отклони од болесног његово стање и да га пода њему, а његово здравље да пода болесноме. Заиста, два-три дана отац Никифор је говорио да се осећа изванредно, док је Старца Јефрема прекрила “тешка тама”. Али Бог је само толико услишио.
Полако је болест напредовала у амнезију. Постао је попут детета које је знало само за Старца и није могао без њега. Често је говорио, као да се присећао, реченицу: “Атанасије и Сотирија”. Беху то имена његових родитеља. Али Старац је неизмерно духовно патио гледајући на болест као на одсуство благодати која је главни покретач Божијег човека. Спавао је на поду његове собе и водио га са собом у олтар када би служио.
Тада је и добио његов благослов. Толико га је година служио, старац је на свој начин показивао да је задовољан, али сада је високо подигао руке и повикао своме послушнику: “Бог да те благослови, Бог да те благослови. Ти ниси човек, ти си анђео”. А оци, који су ту били рекоше: “Дуго је требало да отац Јефрем добије благослов, али сад га је добио заувек”.
Када смо у августу 1973. посетили Старца, био је страшно исцрпљен и већ је очекивао старчев одлазак. Упокојио се 25. септембра 1973. Следећег дана је написао једном своме духовном чеду у Теби: “…са телом без душе пишем ово писмо. Мој Старац, мој добри Старац се коначно упокојио. Синоћ смо га сахранили. Преузми обавезу да обавестиш његове рођаке…”
Једно друго његово чедо се шетало по кеју у Солуну. На крају луке виде једну дрвену барку да се утоварује. Чим је сазнао да се упућује ка Светој Гори, отрчао је до најближе продавнице, напунио сандук најлепшим и најкрупнијим јабукама и посла их Старцу. Добио је писмо пуно благосиљања зато што су јабуке стигле у прави час. Давали су старцу четрдесет дана и Старац је изнео јабуке (откуд тада јабуке Катунакији!) на софру окупљеним оцима.

Comments are closed.