НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

 
>
 

 
Питање прозорљивости
 
Одувек су се многи питали да ли је Старац био прозорљив. Увек је одговор био да је главни дар Старца било нешто друго, дакле молитва и сузе. Као што је и сам остављао да се закључи, захваљујући свом високом духовном стању, није му био непознат тај дар, али није непрестано деловао у његовој души. То је суд Божији.
 
+ + + + +
 
Једном смо се налазили за трпезом и јели са једним монахом гостом. За време благодарења усправан Старац се окрену према монаху и климајући главом рече: „И ка вишем! И ка вишем!“ Истовремено је бридом длана десне руке осењивао унакрст његове груди, говорећи знацима: „Свет, свет, свет..“ Убрзо нам монах исповеди да је дошао да узме старчев благослов да би се рукоположио за ђакона.
 
+ + + + +
 
Када је Старац био сам са оцем Никифором, посетио га је један студент. Старац га одведе у задњи део колибе где је постојао један гроб и говораше о смрти и о животу после смрти. Након два дана, отишавши са Свете Горе, младић сазна за смрт свога оца.
 
+ + + + +
 
Била је поноћ, неки старац у Светој Ани је одбројавао своје последње часове. Исте ноћи је уснуо у Господу. Отац Јефрем на Катунакији се тих сати молио а да није знао за самртника. Када је дошао час да се моли са бројаницом коју је чинио сваке ноћи за оне који су му помагали и били доброчинитељи на било који начин – и самртник је био један од њих када је завршио за остале по именима, дође и његов час. Завршио је са бројаницом и стао је да говори следећу. Међутим, ум му се вратио на име самртника. Желећи то или не, начинио је прилично молитава за њега. И то не уобичајене, већ са сузама. Следећег дана је сазнао за смрт и схватио зашто му се то десило.
Старац Рафаил који је живео сам близу Светог Јефрема, имао је обичај, за време Вечерњег, уместо клепала у које су ударали у манастирима, да удара у неколико празних конзерви од лигњи, које је окачио на одговарајући начин за једно дрво. Једном, тачно у часу док је ударао у своје конзерве, један се сусед монах пењао стазом преко пута и зачувши звук, изговори наглас: „Ма шта је са овиме? Је ли полудео?“ Старац, копајући на каскадним њивицама, зачу ове осуђујуће речи и касније каза: „У духу сам видео да је душа овог брата пала. И задивила ме је разорна снага осуде“.
 
Било је оних који су долазили и касније причали да им је Старац говорио о догађајима из њиховог живота за које није могао да зна, или да им је давао одговоре на њихове проблеме пре него што су га питали.
Често се у молитви борио дуго и са много труда да би га обавестио Бог о нечему што га је заокупљало. Тако, на пример, пет је месеци чекао и онда добио обавештење да један искушеник није требало да остане крај њега. Када би га питали да ли би могао да добије обавештење за нешто, признавао би да нити је лако, нити Бог следи нас већ ми Бога, а Он чини како жели.
 
+ + + + +
 
Једном га је посетио неки млади монах и затражио да остане крај њега. Још увек се није упокојио отац Никифор и Старац се устручавао да узме послушника, зато што му је старац Јосиф саветовао да га не узима пре него склопи очи његов старац. Ипак је рекао монаху да ће се помолити и шта га обавести Бог да ће му казати. Након неколико дана, када га је монах поново посетио, Старац му рече: „Ни кака гласа, ни кога да одговори“(1 Цар 18, 26), и није га примио. Монах рече Старцу да ће да оде у општежиће код једног суседа старца, оца Хризостома, и крену тамо. Чим је изашао на спољна врата, Старац осети, како је говорио, „суштинску“ благодат да га преплављује. И помисли да је од Бога да се учврсти монах тамо куда се упутио. Тако се и збило.
 
+ + + + +
 
Неки, по годинама млад Светогорац, приповедао нам је бригу коју је осећао када му је Старац рекао да постане монах и свештеник. (Зато што је желео да постане ожењени свештеник). „Ти си од нашег рода“, рече му гледајући га својим продорним погледом и настави: „Носићеш и епитрахиљ, носићеш“.
Тај нам је млади духовник исприповедао такође да је једном кад је био забринут и легао да спава, видео у сну Старца са светлим лицем да га саветује: „Да водиш ка већем самосазерцању оце“. Пробудио се а духовна тежина је нестала.
 
+ + + + +
 
Један млад Кипранин га је често посећивао желећи да постане монах. Старац му је помагао колико је могао. Као млад монах дошао је поново у Катунакију. Старац се обрадовао. У једном трену, док су говорили, рече му повишеним гласом: „Слушај, твој мали брат који је на небу начинио те је калуђером“. Млади монах је био под утиском али је ћутао. Када га је посетио отац, нашао је прилику да реши загонетку. Упитао га је: ,Добро, осим моје браће који су живи, имамо ли још некога?“ Запањен зачу одговор: ,Да, имали смо једног који је умро мали, али није се десило да ти то кажемо до сада“.
 
+ + + + +
 
1981. Велика Лавра је постала од идиоритмичног манастира општежитије. Одређени оци Лаврани, почели су да подржавају пресељење Старца, да би преузео игуманство општежитија. То се дешавало без знања Старца који се у исто време нама на Катунакији жалио да осећа неки духовни притисак за време молитве не знајући одакле долази. Убрзо је обавештен о покрету да се изабере за игумана Лавре и схватио је узрок. Ускоро га је посетио управник манастира и предложио му да се прихвати да учествује у гласању којим ће се изабрати игуман. Старац му је затражио неко разумно време, да би се помолио и – шта га обавести Бог – то ће да одговори. Посаветовао је управитеље да се врши бденије у манастиру тако да Бог пројави своју вољу. Прошло је неколико дана и Старац је одлучио да није била воља Божија да оде у манастир, зато што му је то говорила његова душа. Телефонирао је у манастир обавестио управитеља и случај је решен.
 
+ + + + +
 
Често је говорио да одређене тешке грехове осећа као смрад. Тако је осетио смрад када му се приближио један дарвиниста. Али Старац се чудио како не осећа смрад од неког који се изјашњава као будиста. „Једног момента сам намерно сео поред њега. Ох! какав сам смрад осетио!“, говорио је чинећи најгори израз лица.
Када га је неки епископ упитао са једним трећим, о екуменизму, помолио се да би га обавестио Бог. „Један смрад са укусом киселим, сланим, горким. Ето! То је био резултат“, говорио је са одбијањем.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *