НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ КАТУНАКИЈСКИ

 
>
 

 
Духовна подршка
 
Старац се молио и духовно је помагао своме брату и сестри као и осталим рођацима који су имали потребе. Упркос томе, никада их није посетио и прошле су читаве деценије док их није видео у Катунакији.
Испричао нам је: „Једанпут, у сну видим свога брата као да је пао у море, и мишљах да ли се удавио или није. Тада одмах одем корачајући по таласима и чеках да изађе на површину. Чим је изашао, шчепам га за косу и извадим напоље. Тада, када сам то видео у сну, он је био озбиљно повређен и чудом се спасао. Ходање по таласима и то што сам га шчепао за косу, као и спасавање значе молитву и бројанице уз које се увек молим за њега.
Други пут, мој брат беше ухапшен од комуниста и затворен. Одлучили су да га убију. Те ноћи у сну видех да су га држали у затвору и упитах чувара зашто су га затворили. Одговори ми да дугује 150 дуката. Извадих и дадох му 200 и он га пусти на слободу. Заиста, чудесно је спасен, ослобођен, а били су га осудили на смрт“.
Старчева молитва је помагала у породичним тешкоћама. Његова сестра прича: „Била сам врло несрећна јер смо муж и ја били пред разводом. Мој муж је изузетно волео своју мајку која га је терала да се разведе од мене (имала је осамдесет година). Само је тражио повод да би остварио свој циљ. Размишљала сам шта ћу да радим са две мале девојчице. Говорила сам то својој мајци, а она ми је одговарала: „Дете моје, да се молимо. Ништа се не дешава против воље Божије. То ће се десити само по Божијем допуштењу!“
Мој је бол био велики. Узимала сам Јефремову фотографију и плакала, и молила сам се пред њом као да је била икона. Молила сам у сузама да ме избави од те опасности.
Харалампије, мој брат, у то време отишао код Јефрема на Свету Гору. Јефрем му каза: „Зашто ме узнемирава наша сестра Елени? Зашто узима моју фотографију и од мене плачући тражи помоћ? Реци јој да узме Богородичину икону и њој да се моли и да је преклиње! Богородица ће јој помоћи, Богородица ће начинити чудо, и неће јој се десити зло.“
Тих дана је стигао телеграм од мајке мога мужа у коме је писала сину да дође у село поводом већ познате ствари. Можете да замислите моју тугу и бол. Затворила сам се у собу. Узела сам икону Богородице коју ми је послао Јефрем са старцем Никифором, и плачући и јецајући исповедала сам свој бол и молила сам је да ме избави од ове велике опасности. Сутра ујутру је требало да мој муж оде у село. Поподне, изненада, стиже вест из села да је моја свекрва, која није била болесна, нађена мртва на столици на којој је седела! Тако се није остварила опасност развода, зато што се мој супруг променио из корена након изненадне смрти своје мајке“.
А колико се тек молио за свог старијег брата, покојног Епаминонду! Он је у целој породици био најмање молитвен, и сабрао је највише молитава и као жив и након смрти.
Топло се молећи за једну своју рођаку која се много напатила, а беше се уплела у магију, превазишао је, како нам је говорио, сваку меру вапијући: „Христе мој, због крви коју си пролио на крсту, смилуј се и на ову душу“. „Добио сам један шамар који сам заслужио. Бог све трпи, али магију … никако“, говорио је уразумљен. „Још једном сам“, признао је, „покушао нешто такво. Изазвао сам гнев Божији, али сам успео да избегнем казну говорећи ‘опрости’. Страх и трепет“.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *