Пут за Нигдину
Двадесети век и револуција
Осамнаести век је, по Светом Николају Жичком, био доба устанка против Цркве; деветнаести је био борба против Бога; двадесети – савез са ђаволом. А све се десило у име револуције, радикалне измене не само услова у којима човек живи, него и човека. Револуционарни дух је захватио све сегменте друштва, али је и однео огроман број људских живота, који су нестали у име светлије будућности самих убијених.
Довољно је погледати резултате совјетске револуције, спроведене зарад “рајске будућности” комунизма, па да се схвати сав ужас који је човек самом себи начинио, клањајући се идолима уместо Богу.
Ево једног документа који о томе сведочи:
>>Москва (Ројтерс) 28. новембар 1995.-Председничка комисија Русије известила је јавност да је 200 000 свештеника било ситематски убијено под влашћу совјета у стравичном низу распињања, одсецања глава и”зверских мучења”.
Извештај Комисије за рехабилитацију жртава политичких прогона такође сведочи да је око 500 000 религијских делатника било прогоњено деценијама после освајања власти од стране Лењинових бољшевика.
“Документи показују како су свештеници, монаси, монахиње били распињани на царским дверима и стрељани у подрумима ЧЕКЕ (тајне полиције), скалпирани, дављени, утапани и излагани осталим зверским мучењима”, рекао је председник комисије Александар Јаковљев.
Јаковљев је рекао да неки од докумената из архива бившег политбироа и тајних служби до сад нису били објављивани и да је откривање истих било трауматично.
“Нарочито сам био запањен сведочанствима о свештеницима који су бацани под лед зими… Али ни то није све… Било је разапињања… Била је то савршена суровост…”
Он је рекао да су на стотине људи убијени зато што су одбили да предају црквену имовину, и да је само делић отетога био употребљен за помоћ гладнима коју је власт обећала.
“Остатак је потрошен на светску револуцију и рачуне у страним банкама за наше вође”, рекао је Јаковљев…”<<
Овом вешћу, коју су крајем 1995. године пренеле све светске агенције, сазнали смо истину о Новомученицима и Исповедницима многострадалне земље руске, која је, захваљујући комунистичком терору, изгубила око сто милиона глава у најкрвавијем од свих столећа људске историје. Навикли смо на цифре и бездушни рачун, на статистике и “рекорде” свих врста; кад чујемо двеста хиљада, то нас и не запрепасти…А онда, мало застанемо и размислимо- у Русији је, у име победе “пролетерске револуције”, за време Лењина и његових духовних синова, убијено ДВЕСТА ХИЉАДА ЕПИСКОПА, СВЕШТЕНИКА И МОНАХА РУСКЕ ЦРКВЕ! А то значи, једном речју, да је неколико поколења сведока Распетог и Васкрслог Логоса на најстрашнији могући начин принето на жртву Молоху земаљског раја… Двеста хиљада људи у мантијама- такав злочин против Цркве и вере није знала, нити ће знати, ниједна људска творевина саздана са циљем да се на земљи успостави “царство Божје”, али без Бога и против Бога… Ако је убијено толико свештених и монашких лица, колико ли је тек страдало обичних верника? Достојевски је, пророчки јасно и ужаснуто, забележио да ће револуција, ако је буде у Русију, коштати стотину милиона глава…
Опрез према духу револуције у свим областима налаже нам не само вера у Христа, “Неуједначитеља и Неуједначивог” (Владика Николај), него и здрав разум. Музичка револуција, својом реториком и идеологијом, допринела је обезбожењу света и његовој припреми за будући покољ, који ће се опет збити у име “среће човечанства”. Глобалистичке среће, наравно.
