ПУТ ЗА НИГДИНУ

 

Пут за Нигдину
 

 
Ози Озборни “БлекСабат”
“Црни сабат” је померио границе упражњавања таме на бини Фронтмен групе, Ози Озборн, својевремено је описао њихов почетак (Hit Parader , октобар 1976.): “Почели смо развијањем фасцинације окултним. Нарочито је Томи читао сваку књигу на ту тему до које је могао да дође, Geezer је писао много бизарних стихова. Једног дана је написао песму “Црни сабат”, надахнуту филмом Бориса Карлофа. Остало је, што се каже, историја”.
Томи је Томи Ајоми, гитариста “Black Sabbath” , а Geezer је Тери Батлер, басиста и писац текстова. Момци су потицали из сиромашних радничких породица, имитирали “Стоунсе”, а славу почели да стичу уз мрачне стихове своје песме: “Тамо седи сатана /Смеши се/ Гледа како пламенови лижу све више/ О не, Боже, помози ми” (“Black Sabbath” ); или: “Сад си са мном/ Под мојом влашћу/ Љубав нам је све јача/ Сваког часа/ Гледај ме у очи/ Видећеш ко сам/ Име ми је Луцифер/ Узми ме за руку, молим те” (“Nativity inBlack” ).
Батлер се сећао: “Одгајен сам као католик и стварно сам веровао у ђавола. Постојао је недељни часопис “Човек, мит и магија”, и сав је био о сатани и тим стварима, па сам почео да га читам. То и књиге Алистера Кроулија и Дениса Витлија, нарочито “Ђаво изјахује” која је требало да буде обична прича, али је више изгледала као приручник за сатанисте”.
После сусрета с једном утваром, Geezer се уплашио, па је смањио додир с окултном литературом. Уосталом, песме попут “Црног сабата” говориле су о СТРАХУ ОД САТАНИЗМА, али публика није озбиљно схватала речи. Желели су сатанистички бенд, и добили су га.
Група је изједначавала лицемерне хришћане и сатанисте, црне магове и зле политичаре: такве су биле поруке њихових песама.
Томи Ајоми је говорио: “Ми смо на Божјој страни. Али понекад верујемо да је сатана Бог”.
Осамдесетих, Ози Озборн се осамосталио и кренуо “shock rock” путем. Снимио је LP “Blizzard of Ozz” , и почео да на концертима откида главе слепим мишевима или голубовима. Мокрио је при сусрету са представницима “CBS Records”, лечио се у болницама. Његов сарадник, двадесет шестогодишњи гитариста Ренди Роудс, погинуо је… Албуми “Лајање на месец”, “Дневник лудака” и слични преносили су атмосферу лудила и слома свих вредности.
На суду, Ози је порицао да је убио слепог миша, и тврдио да је откинуо главу мртвом голубу. Удружења родитеља су га тужила, али је он показивао како се његови мали син и ћеркица смеју кад га виде у вампирском рок наступу на бини. За то време, давао је изјаве које ће продавати плоче:
1. “Рекао бих да ми је албум разноврстан. Једна од песама је о оном типу Кроулију Тај човек је био феномен свог доба…”
2. “Осећам као да сам срео ђавола. Осећам као да сам му некад био слуга”.
3. “Провео сам три године у касапници, кољући краве, свиње и тако то. Било је прилично бизарно – пробао сам све начине убијања животиња” (Затим иде прича о томе како је пио свињску крв.)
У новембру 1985, један родитељ је тужио Озборна, јер му се син убио слушајући “Suicide Solution” , песму о самоубилачком “решењу”. Суд је (наравно!) ослободио Озија сваке кривице. Show must go on !

Comments are closed.