НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » ПУТ ЗА НИГДИНУ

ПУТ ЗА НИГДИНУ

 

Пут за Нигдину
 

 
РАЗЛОЗИ ЗА КЊИГУ
Зашто?
Књига коју читалац има у руци изгледа стиже у прави час. Ако ни због чега другог, а оно због полемике која се у Православној Цркви развила око употребе рок музике ради мисије православља. Чини се да је најозбиљнија полемика на ту тему вођена у Москви, на XIV међународним Божићним предавањима (крај јануара – почетак фебруара) 2006. године, на којима је једна од тридесетак секција носила наслов „Црква и омладинска субкултура“. Кључна полемика на секцији вођена јеоко могућности проповеди на рок концертима, коју су на себе преузели ђакон Андреј Курајев и игуман Сергије (Рибко), при чему се с таквим видом мисије многи нису сложили.
Вођена је полемика о много чему-рецимо, о утицају ритма на човека, и устврдило се да у тој области нема озбиљних научних истраживања. Професор Игор Истомин је поменуо да је ритам у стању да организује људску активност – рецимо, бурлаци са Волге су имали своје песме о раду које су им помагале да обаве задатак.
Затим је вођена расправа и о текстовима рок песама са сатанистичким садржајем. Отац Андреј Курајев је истакао да се ова аргументација налаз и у књизи католичког опата Жан Пјера Рожимбала, који је писао да многе рок песме, кад се пусте уназад, имају сатанистичке поруке. Сумњајући у компетенцију једног опата у области рока, отац Андреј је истакао да песме нико не слуша уназад. Мада, под утицајем екстатично – хистеричне „Godspell“ музике, која је легла у основу рока, може доћи до нездравих емоционалних стања.
Јереј Максим Первозвански, који ради с омладином, у вези с рок проповедима истакао је да је у старој Русији свештеник бивао позван на свадбу, на којој је могао да присуствује док не почне игра. Онда би се удаљавао. Црква није ни осуђивала, ни одобравала игру и весеље. Первозвански је истакао да постоје три врсте музике: небеска, коју је човек слушао у рају, тварна музика и музика коју користе мрачне силе. У Грчкој је био случај да је група православних монаха направила рок групу, с циљем проповеди међу младима. Синод Грчке Цркве то је забранио, јер су православни у томе видели несагласност са монашком праксом, а нецрквени људи су мислили да самим тим Црква одобрава рок музику. Један од аргумената оних који су тражили увођење сексуалног васпитања у школама био је да деца то треба да сазнају у школи да не би сазнала на улици. Али, ако сазнају на улици, деца ће знати да је то уличарски. Дакле, ако омладина слуша рок музику, не треба јој одобрење Цркве. Игуман Сергије (Рибко) говорио је на тему употребе музике у мисионарској делатности. Истакао је да он ради с младима на рок концертима и у клубовима, као и да је организовао клуб у коме наступају младе рок групе. У клубу се од алкохола служи само пиво. Отац Сергије сматра да рок музичари нису сатанисти, него нормални људи, а што се деловања на подсвест тиче, свака уметност делује на подсвест.
Игор Истомин се успротивио овом ставу, истичући да црквено појање у душу доноси мир, а да човек не прилази Богу кроз бучни рок, него УПРКОС њему.
Владимир Кремењ, сарадник Државног радија и телевизије, упозорио је: „Поигравање православља са субкултуром није нам на корист, и омладина може престати да уважава Цркву.“ Постоји опасност да се Црква „посветовњачи“. Губи се извесна граница, и ризикујемо да „православље постане једна од форми религије“, а, у целости гледано, „зближавање Православља са субкултуром је пут у ћорсокак“.
Ђакон Андреј Курајев је истакао да рок музику нико нема намеру да уноси у храм, али да се у порти може експериментисати, и да постоји право на грешку. Упућена му је примедба да такви експерименти могу довести до погрешног односа према вери, и трагедије читавог поколења.
Наравно, омладини се може приступити на жив и савремен начин, и о томе је говорио свештеник Андреј Близњук, који је пропутовао Русију од Москве до Јакутије. Он је рекао да православни свештеник не треба да се удвара младима користећи сленг и сличне методе. Показао је документарне снимке са својих предавања, на којима се служи савременом компјутерском и видео технологијом, објашњавајући младима живот и учење Цркве. Веома је важно да се православље и омладинска поткултура не мешају да не би дошло до погрешног доживљаја вере.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *