NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE

PREPODOBNI ISAAK SIRIN

 

Kratko saopštenje o njemu
 
Otadžbina svetog Isaaka beše Ninevija. O njegovim roditeljima se ne zna ništa. U mladosti se, zajedno sa bratom, udaljio od sveta i svega svetskog, stupio u manastir svetog Matije i primio obraz i čin monaškog života.
Usavršivši se u toj obitelji u podvižništvu i u dovoljnoj meri napredovavši u vrlinama, on beše ranjen željom za bezmolvijem. Udaljivši se na veće rastojanje od opštežića, on se nastanio u pustinjsku keliju i počeo da provodi potpuno usamljenički život, ni sa kim ne opšteći i imajući pred sobom samo Boga i sebe. Stupivši na upravu pomenutim opštežićem, njegov brat ga je mnogo ubeđivao i molio da ostavi pustinju i da se vrati kod njih. Međutim, on je bio toliko vezan za pustinju da se nije saglasio da je ostavi ni na najkraće vreme.
Međutim, ono što nije učinila molba brata, učinilo je Božanstveno otkrivenje. Ne poslušavši srodnika, sveti Isaak se pokorio Ocu koji ga je odozgo prizvao da upravlja Ninevijskom Crkvom. Stoga on ostavlja pustinju i biva rukopoložen za episkopa velikog grada Ninevije. Jer, nije trebalo da se svetilnik sakriva ispod sasuda pustinje, već da bude postavljen na svećnjak pastirstva te da daleko razliva svetle zrake svetlozarne vrline. Međutim, ni to nije suviše dugo trajalo. Svetitelj je ostavio svoju episkopsku katedru iz sledećeg razloga.
Kod njega u episkopski dvor su došla dva čoveka, zajmodavac i dužnik. Jedan je tražio da mu se odmah vrati dug, a drugi je tražio da mu se da još izvesno vreme. Međutim, zajmodavac je odgovorio: „Ako mi on odmah ne vrati dug, predaću ga sudu“. Sveti Isaak mu je primetio: „Jevanđelska zapovest ti nalaže da uopšte ne tražiš svoje od onoga koji ti je uzeo. Utoliko pre treba da pokažeš velikodušnost prema onome koji je obećao da će ti uskoro vratiti dug“. Taj grubi čovek je, pak, odgovorio: „Ostavi ti sada jevanđelsku zapovest“. I više nije hteo ništa da čuje.
Tada je episkop rekao u sebi: „Ako se oni ne povinuju jevanđelskim zapovestima Gospodnjim, šta bih ja još ovde radio“. Osim toga, videći koliko neophodni poslovi oko upravljanja razbijaju bezmolvije i bezmetežnost na koje je navikao u pustinji, on se reši da ostavi presto i da se vrati u voljeni pustinjski skit.
Ostajući u njemu do smrti, sveti Isaak je izvršio neiskazive podvige u borbi sa demonima i telom, uspevši u vrlini koju iziskuje i delatni i sagledateljni život. On je dostigao duhovno savršenstvo i još u ovom životu se udostojio izuzetne blagodati. U to može lako da se uveri onaj ko uzme njegova dela.
Sveti Isaak je pisao mnogo. Sve što je pisao, pisao je iz iskustva. On je najpre na delu prošao sve ono što je kasnije predao zapisu. Onje sopstvenom delatnošću obučavao one koje je rukovodio. Tako je on i iz pustinje nastavio da toči i neiscrpno izliva čistu i oživljavajuću struju kojom je obilno napajao duše bratije.
Spisi svetog Isaaka su do nas došli na sirijskom i aravijskom jeziku. Oko polovina je prevedeno na grčki jezik, a sa grčkog na ruski, tj. 91 slovo.
Sveti Isaak se u nebeske obitelji preselio krajem VI veka. Njegov spomen se, po mesecoslovu arhiepiskopa Sergija, slavi 28. januara.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *