НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ II

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ II

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ

 

VII

САВЕТИ ПОДВИЖНИЦИМА
1. Почетак монашког одрицања јесте – бојати се Бога. Монах који се не боји Бога биће изван врата Царства Божијег. Почетак доброг живота монаха јесте познање Бога, а незнање Бога помрачава монахову душу.
2. Добра баштина монаха је целомудреност и светост. Онај монах који их нема – лишава се наследства отаца.
3. Монашки подвиг представља – изучавање Писма и испуњавање заповести Божијих. Монах који се тиме не занима, није подвижник.
4. Монахова храна је да твори вољу Божију, а чулна храна га неће поставити пред Христа. Јер, што улази на уста иде у трбух, и избацује се напоље (Мт.15,17).
5. Стопало монаха, крећући се пристојно, нека хаба Црквене степенице, и нека не прелази из куће у кућу, владајући се непристојно.
6. Нека монах прима савет од разумних, а савет неразумнога нека се не усели у срце његово.
7. Монах који бдије у Псалмима и славословљима и духовним песмама од себе тера ноћна маштања, а монах који спава, надимајући се својим добрим делима, плете паукову мрежу.
8. Храбри монах крстом Христовим избегава ђаволске мреже.
9. Монах који се везао за земаљско и к земаљском приклонио у свему поступа по сатански (противљењем заповестима, лукавством и самоугађањем).
10. Нека монахова мисао увек буде заузета добрим делима. Делање монаха су пристојне помисли. Бдење монаха укроћује нечисте помисли.
11. Поље које монах треба да обрађује јесте добра душа која доноси јеванђелски плод. Монах који је обрађује први једе од њених плодова.
12. Бесмртна сила за монаха јесте неграмжљивост која носи крст. Среброљубље је, пак, штетно за њега, јер заграђује [улаз] у Царство небеско.
13. Добар дар за монаха јесте девственост које га, заједно са Илијом на колесници, узноси на небо. Сила девства је уздржање у храни, а монах који се опија оскрнављује своје тело.
14. Сузе које се лију из очију јесу дрво живота које израста у висину смиреноумља. Монах који га је стекао сабира добре плодове.
15. Монах који свима разглашује о своме дару изазива омразу и чуће од Господа: Ти си већ примио плату своју (Мт.6,2). Ко се, пак, стиди да прича добија награду од Господа који зна [оно што је учињено] у тајности.
16. Монаше, не узноси се дајући Богу Божије. Напротив, молећи се Господу, говори: Твоје од твојих приносим ти, Владико и само од тебе иштем избављење душе.
17. Монаха који са чистим срцем врши ноћне молитве чује Господ. Дању га Он чини светлим као дан и свакодневно га све више и више показује светлим.
18. У гордости монаха не почива Господ, а у смиреноумљу његовом почива Дух Свети.
19. Нека хитон монаха (не ткани, него духовни) у свако време буде чист. Такав монах ће у поноћ са Жеником ући у дворац.
20. Монаше, припреми уље ради изласка у сретање Женику. Јер, ако тада ништа не будеш имао да налијеш у светиљку, да би јасно горела, остаћеш ван дворца заједно са лудим девојкама.
21. Нека монашки живот, који је подражавање анђеоског живота, буде уништитељ греха. Он треба да буде непрестано доношење плодова покајника.
22. Нека монашки живот ставља печат умртвљавања похоте на све удове: образац за то јесте живот светог Јована Претече.
23 Нека бесовска бура бежи од монаха и нека у њима ликује анђеоска тишина. Када наилази бесовска бура чувај се, монаше, своје раздражљивости. Јер, живот монаха треба да увек носи одећу кротости и трпљења.
24. Монах који гори духом (ревности по Богу) прогони бесове, а монах који се ради (гордог) супарништва надмеће са својим братом – привлачи демоне.
25. Нека сунце не зађе у гневу твоме, и ружна реч, која излази из раздраженог грла, нека не смућује братију.
26. Немој избегавати да слушаш певање, које заправо представља анђеоско славословље. Од шума, пак, сатанских призора бежи, зато што се ради о ђаволској прелести.
27. Нека на твом челу увек буде крст Христов, а у срцу страх Божији.
28. Безмолвије са чистим срцем помазује монаха уљем Духа Светога.
29. Добра нарав рађа братољубље и далеко прогони свађу.
30. Ко се сјединио са Господом не предаје се ђаволу да не би био постиђен у брачном дворцу.
31. Необориви штит за монаха јесте анђеоско певање у његовим устима. Сан, пак, који му је пријатнији од певања, за њега представља смрт.
32. Добровољно сиромаштво је ризница монаха и божанствен је монах који је обучен у њега. На небу сабирај своју ризницу, будући да су векови сладости бесконачни.
33. Нека твој ум увек буде заузет Божанственим Писмима. Нека твоја врата не буду закључана металним бравама, него нека буду преграђена крајеугаоним каменом (трезвоумним призивањем имена Господа Исуса).
34. Лице монаха у молитви постаје чудесно, и трагови његовог духовног весеља преносе радост на све мноштво монаха.
35. Монах који се не брине о стомаку и који не воли да пије вино постаје сличан анђелима.
36. Неописива лепота монаха јесте девственост која блиста у души. Најодвратнији, пак, изглед монаха представља – оскрнављена девственост.
37. За монаха је најгоре од свега – пасти у грех. Он у њему уништава све добро, као огањ сламу.
38. Монах, који је згазио свет постаје сабеседник Христов, а онај ко је спутан делима овога света није угодан Војводи Христу.
39. Несреброљубив монах је највернији проповедник Царства небеског. Ко, пак, болује од среброљубља јесте човек који несрећно гине.
40. Младом монаху је украс целомудреност која влада непомраченом девственошћу.
41. За монаха је послушност [велика] драгоценост: ко је стекне биће услишен од Господа.
42. Нека монах изговара добру реч и нека својим устима изговара речи Вишњега.
43. Нека монах прими на себе добровољно гладовање да би смирио своје тело, и узвисио становницу неба – душу.
44. Монах нека благовести речи истине и лаж нека буде изгнана из његових уста.
45. Чувши грубу реч немој упасти у срџбу, него се смири. Поставши посредник мира, наиме, примићеш верну награду за мир и назваћеш се сином Вишњега.
46. Лав је страшан дивљим магарцима. Нека такав буде и монах за похотне помисли.
47. Монах који пре времена разрешава пост личи на онога који поткопава темељ стуба (на коме живи).
48. Гордељиви монах који побуђује страсне покрете у манастиру исто је што и ветар који подиже прашину у равници.
49. Добри монах је анђео на земљи који није рањен стрелама сластољубља.
50. Не препуштај се гордости да не би пао страшним падом. Угледај се на смиреноумље Павла да би постао његов санаследник.
51. Као узор себи изабери Мојсијеву кротост да би Бог твоје камено срце претворио у водено језеро и да би ти, осетивши благотворност, могао захвално да кличеш: На тихој води васпита ме Господ (Пс.22,2).
52. Спознај како је прекрасно смиреноумље и изабери га за себе, будући да узноси на небо. Представљена ти је добра награда за смиреноумље – Царство небеско. Немој бити немаран за њега.
53. Нека се млади монах, презирући сујету, утврђује у целомудрености. Монах који је испуњен целомудреношћу представља младицу освећену Богом.
54. Пост је узда за монаха. Ко са себе збаци ову узду постаје сличан распаљеном коњу (Јер.5,8). Млади монах који не обуздава стомак неће моћи да се уздржи од телесног греха.
55. Бодри монах даноноћно марљиво пребива у молитвама. Ударајући се у срце, он проливасузе и на себе са неба низводи уље.
56. Монах који није предан страстима јесте дрво живота на земљи. Он је примио анђеоски живот.
57. Псалам у устима монаха јесте најоштрији мач против ђавола.
58. Суво дрво Јелисејево је из дубине извукло жељезо, а тело, које је монах учинио сувим, извлачи душу из дубине (страсти). Пост монаха исушује токове страсти. Монаху је граница поста – смрт и пре кончине нека га не напушта.
59. Бодрост монаха у молитви јесте мач против страсти. Монаху није назначена граница молитве. Стога нека он у свако време благосиља Господа.
60. Монаху који не задржава свој језик у дан гнева није лако да савлада ни страсти. Монах који се гневи убија своју душу и оштрим стрелама рањава свога ближега.
61. Наоружај се пре искушења. То ће ти помоћи да се у време искушења покажеш искусан.
62. Не стичи богатство и не гоји тело: тесан и узак пут захтева да се одложи на страну све што није корисно. Подражавај Павла и сматрај све за трице, да би Христа добио (Фил.3,8). Богатство и гојење тела неће проћи кроз небеска врата. Заволи неграмжљивост и уздржање и нећеш остати изван тих врата.
63. Огањ који пали монаха јесте сластољубље које се запаљује пијењем вина. Христос је извор који увек тече. Захватајући из њега угаси смрадни огањ.
64. Немој да изговараш рђаву реч иначе ћеш постати виноград у коме расте трње. У разговору са ближњим употребљавај најпријатније речи, угледајући се на пчелу која увек доноси мед који нема горчине.
65. Лакомисленог монаха узнемирава бура помисли, а ко влада собом учвршћује се речима Јеванђеља. Немарног, пак, монаха даве помисли као трње пшеницу.
66. Немој у своме срцу чувати злу реч на брата свога да би у молитви могао да говориш: И остави нам… као што и ми остављамо (Мт.6,12).
67. Венац похвале за монаха јесте мир и светиња. Ко их је стекао видеће Господа (Јев.12Д4).
68. Мудрост монаха није у знању трудова које треба понети, него у њиховом разумном ношењу. Ко је такав – не учи речју, него уразумљује делом.
69. Ратујући са пуковима бесова, мудри монах не бива рањен њиховим стрелама. Крепећи се крстом Христовим, он уништава главу змије.
70. Драгоцено наслеђе монаха је девственост коју озарује светлост милостиње. Онај који га је стекао и сачувао несумњиво ће ући у брачни дворац.
71. Сачувај заповести Вишњега и чувај правила отаца, те ћеш постати наследник Царства небеског.
72. Самовољан и дрзак монах пада у искушење и у мрежу ђаволску, а кротког ће сусрести мир и венац светиње.
73. Монах који се обилно храни пада у искушење и ноћна маштања, а испосникова постеља је чиста и сан безметежан.
74. Монах који се боји Бога неће претрпети никакву штету. Њега чува Господ и у дан смрти он ће имати жртву измирења.
75. Послушност монаха се не познаје у великим подвизима, него – у искушењима. Монаху трпљење у жалостима, које се верно чува, доноси непостидну наду. Нека га он чува до последњег даха, јер – ко претрпи до краја тај ће се спасти (Мт.10,22). Трпи, монаше, јер је време трпљења кратко, а векови сладости – бесконачни,
76. Нека песмопој монаха буде непрекидан, будући да се и славословље серафима никада не прекида. Монаше, нека у твојим устима буде духовна песма, која ће олакшавати тежину искушења која те сусрећу,
77. Послушни монах ће са добром смелошћу стајати поред крста. Јер, на крсту је Господ који је био послушан до смрти, и то до крсне смрти.
78. Нека се глас монаха у молитвеној кротости искрено узноси Богу из непокретних уста.
79. Истинска светлост на земљи јесте монах који се не спотиче својим језиком. Ко је такав и ко своје тело не оскрнављује гресима – пријатељ је Христов.
80. Монах кога окружи страх Божији јесте као стуб који се не може оборити. Монах, пак, који није стекао страх Божији биће лак плен противницима.
81. Монах који ништа нема јесте чиста светлост на земљи. Јер, као корен свих зала, среброљубље (1.Тим.6,10) не доноси добре плодове.
82. Боље је да монах једе месо и да пије вино, него да осуђивањем једе тела своје братије.
83. Злато се испитује у огњеној пећи, а прави монах се познаје у мноштву монаха.
84. Нека руке монаха буду преподобно испружене Богу на пораз непријатеља, подражавајући Мојсија који је, рукама изобразивши крст, савладао Амалика.
85. На монаху који је распет и умире свакодневно почива обилна благодат. Њему се радују анђели, примајући га у Царство небеско.
86. Узда за страсти је пост, а умртвљење страсти је молитва са милостињом.
87. Монах који је изнад телесних страсти јесте чистији од снега. Зажелевши једино Христа, он ће угледати како га Христос увенчава у дан благости.
88. Монах-клеветник разгони мноштво монаха и уништава пријатељство. Змија је уз помоћ клевете Еву изгнала из раја. И монах који клевета јој је сличан, будући да погубљује душу ближњега и своју не спасава,
89. Бог ће услишити онога ко разумно пева у своме срцу. Нека душа монаха нерасејаним оком гледа према Богу. Јер, одрекавши се света и сјединивши се са Христом, она треба да пренебрегава све земаљско.
90. Душа монаха која духовно мирише, свето заграђује чуло мириса од змије да не би омирисала скверну похоте. Осим тога, онај ко у срцу има страх Божији неће дотаћи скверну сладострашћа.
91. Старај се да увек будеш простосрдачан и искрен. Немој једно држати у срцу, а друго на језику. Јер, то је лукавство.
92. Буди правдољубив и не лажи, будући да је лаж од ђавола.
93. Не узвраћај злом на зло. Напротив, опрости ономе ко ти учини зло, да би Господ и теби опростио.
94. Ако те напада злопамћење, из све душе се помоли за дотичнога брата – и злопамћење ће одступити од тебе.
95. Пази да у себи не допустиш страст зависти да те ђаво не би живог прогутао, већ се што пре исповеди и моли Бога да те избави од такве опасности.
96. Ако видиш некога да греши, не разглашуј његов грех, не осуђуј га и немој га мрзети да не би пао у исти грех, већ боље реци: „Ја сам гори од њега. Данас је он сагрешио, а сутра ћу ја“.
97. Знај да се демони боје ћутања, поста, бдења, уздржања, смирења, молитава, суза и осталих подвижничких врлина.
98. Непрестано се сећај смрти и свога гроба уколико хоћеш да ти Бог дарује сузе, скрушеност и бестрашће.
99. Ако те ђаво обмане, те паднеш у мали или велики грех, немој очајавати нити себе осуђивати на погибао, већ прибегни исповести и покајању. И – Бог се неће одвратити од тебе.
100. Немој волети да идеш у град. Јер, ти ћеш остати чист ако не будеш видео оно што је греховно.
101. Не опијај се вином. Иначе ћеш учинити да се срце твоје са помамом устреми на задовољства.
102. Немој јести два пута на дан да не би огрубело твоје тело, а са њим и страсти ојачале.
103. Немој много да спаваш, већ непрекидно ишти помоћ Божију да би као птица избегао мрежу (Прич.6,5).
104. Немој говорити много да не би упао у лаж.
105. Немој стицати ништа што је преко твојих потреба, и живи са умереним прохтевима.
106. Безмолствуј, и ради своје дело.
107. Свом силом чувај језик и стомак.
108. Држи се смиреноумља и буди као незналица и онај ко не разуме.
109. Буди кротак према свим људима.
110. Много је штете од говорљивости и смеха, а благоразуман човек чува безмолвије.
111. Свагда пред својим очима имај смрт и искушења те никада неће довести до пада.
112. Ујутро и увече испитуј сам себе, тј. како си провео време. То није могуће учинити без напора (тј. без постојане пажње према себи и стражења над срцем).
113. Бој се Бога као онај ко је обавезан да му да одговор за сва своја дела.
114. Свакодневно се питај коју си страст победио.
115. Ко верује да ће бити Суд неће осуђивати ни једног човека, већ ће се више пазити и чувати чак и од малог и неважног зла.
116. Ко верује да ће његово тело васкрснути брине се о томе да га очисти од оскврњења.
117. Утврђујући се у страху Божијем, чувај и испуњавај све што си дужан да чиниш и не постављај спотицања својој савести. Буди пажљив према њој да би и она била твоја чуварка и одмах ти показивала у шта падаш, не остављајући те и не допуштајући да паднеш у руке својих непријатеља.
118. Знај да монаха напада униније када његов ум почне да избегава самовољу и да прибегава Богу. За истребљење унинија служи молитва и непрестано размишљање о Богу. То размишљање се, пак, подржава уздржањем, а уздржање се чува телесним трудом. Такав је тесни пут који води у живот (Мт.7,14).
119. Ако си истински заволео Господа, ако се стараш да задобијеш Царство и ако си дао завет да ћеш се трудити због својих грехова, сећај се Суда и вечних мука, са страхом очекујући свој одлазак из овога света.
120. Немој имати пристрасност ни према парама, ни према имању, ни према родитељима, ни према светској слави, ни према пријатељима, ни према сродницима, ни према братији, и уопште – ни према чему земаљском. Немој се бринути нити старати о томе. Раскинувши сваку везу, одложивши бригу, омрзнувши [све] и обнаживши чак своје тело од свега безбрижно и без лењости иди за Христом увек гледајући на небо и отуда очекујући помоћ. Јер. смрт долази изненада и суд је близу. И тешко ономе ко није спреман!
 

   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *