НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ II

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ II

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ

 

I

ПОДСТИЦАЈ НА ПОКАЈАЊЕ И ГРАЂЕЊЕ СПАСЕЊА
1. Приђите, вољени, латимо се трговине док још траје дан за трговину. Приђите, стекнимо живот вечни и купимо спасење наших душа. Ухватимо се за прекрасну мисао и зажелимо Царство и рај.
2. Подвизавајте се у овај једанаести час. Журите да не бисте остали иза затворених врата. Вече је близу и Наградодавац иде са великом славом да свакоме да по делима његовим. Покајмо се, братијо, док још има времена.
3. Послушајте шта говори Господ: Бива радост пред анђелима Божијим због једног грешника који се каје (Лк.15,10). Због чега се, онда, предајеш нераду, грешниче? Зашто се предајеш очајању? Чега се плашиш кад на небу бива радост због твог покајања? Анђели се радују, а ти се предајеш немару? Арханђео објављује покајање, а ти се бојиш? Нераздељива Тројица којој се клањамо те позива, а ти уздишеш!
4. Заплачимо мало овде да не бисмо плакали тамо, у вечним мукама. Други Христов долазак биће изненадан, као страшна муња. У онај час свако ће примити по својим делима: свако ће пожњети оно што је посејао. Сви ћемо откривени предстати Суду Христовом, и свако ће Судији дати одговор за самога себе. У тај час нико неће моћи да помогне. Свако ће са страхом и трепетом стајати у очекивању да чује Божију пресуду.
5. Због чега се немарно односимо према Светом Писму и Христовим речима? Чујте шта говори Господ: Реч коју ја говорих, она ће му судити у последњи Дан (Јн.12,48). Која је то реч? То је Његово Свето Јеванђеље и остале књиге Светог Писма, књиге пророка и апостола. Немојмо бити немарни према ономе што је у њима написано. Небо и земља ће проћи, али речи Христове неће проћи (Мт.24,35).
6. Приђите, љубљени, и бацимо се у море милосрђа Божијег док није наступио тај Страшни дан. Сам Бог нас позива: Ходите к мени сви… и ја ћу вас одморити (Мт.11,28). Он позива све, будући да хоће да се сви спасу. Нека се нико не колеба. Јер, Он каже: Онога који долази мени нећу истерати напоље (Јн.6,37). А ко је тај који му долази? Онај ко слуша Његово Слово и испуњава Његове заповести. Послушајмо га и повинујмо му се: Јер, страшно је пасти у руке Бога живога (Јев.10,31).
7. Покај се, грешниче, са смелошћу гледајући на безгранично човекољубље Христа који је рекао: Нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање (Мт.9,13). Покај се, док још има времена да не би био постиђен на Страшном суду, где ће са страхом стајати хиљаде хиљада анђела и светих, где ће се отворити књиге дела, и где ће тајно постати јавно. Судија је силан и суд неумољив, а дела и огњена река су пред очима. Размисли о свему томе и похитај да се спасеш.
8. Шта чекаш? О чему размишљаш? Зар ће неко други одговарати за тебе? Зар не знаш да ће свако сам за себе дати одговор Богу, да ће свако пожњети оно што је посејао, и да ће свако понети своје сопствено бреме? Растури то бреме грехова, док још има времена.
9. Ти си се једном заувек одрекао сатане и свих дела његових, пред многим сведоцима давши завет Христу. Сећај се тога и не заборављај. Знај да су тога часа свети анђели записали твоје речи, те да твоје завете и одрицање [од сатане] чувају на небесима до Страшног судњег дана. У дан Суда они ће изнети твоје завете и речи уста твојих пред страшно судиште. И тада ћеш чути: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго (Лк.19,22). Буди милостив према себи и поштеди своју душу.
10. Погледај на друге и на њихов подвиг: они се старају о спасењу, труде се у сваком добром делу, чувају се од свега рђавога, заволели су узак и тесан пут, посте, бдију, злопате се и плачу, њихова уста увек прослављају и славослове Женика, њихове очи увек гледају лепоту Његову и њихове душе се радују.
11. Размисли и погледај: овај Женик се већ приближава. Он долази да увенча оне који се законито подвизавају и који су заволели узан и тесан пут; долази да помилује милостиве; долази да учини блаженима сиромашне [духом] и да обогати оне који су били гладни и жедни Њега ради; долази да осветли што је сакривено у тами и да објави намере срца (1.Кор.4,5), и да свакоме да по делима његовим (Рим.2,6).
12. Најзад ће се изненада разлећи вика: Ево женик долази (Мт.25,6). Ево очекиване радости, похвале праведних, Сунца правде! Ево Женика, излазите му у сретање!
13. Тада ће они чије светиљке светло горе и чија је одећа чиста поћи у сретење Господу са радошћу и смелошћу, радујући се и надајући се да се њихове светиљке неће угасити. А шта ће бити са тобом? Примећујући да се твоја светиљка гаси, са ужасом и тугом ћеш се обратити првима са молбом да ти дају мало уља. И чућеш: Иди продавцима и купи себи (Мт.25,9).
14. И поћи ћеш, али нећеш наћи где да га купиш. Јер, време животне трговине је већ завршено. Тада ћеш са великом смућеношћу, плачући и тугујући, рећи себи: „Поћи ћу, покуцаћу на врата милосрђа Христовог. Можда ће ми их милосрдни Господ и отворити“. Поћи ћеш и куцаћеш. Међутим, Женик ће ти изнутра одговорити: Заиста ти кажем, не познајем те (Мт.25,12). Идите од мене сви који чините безакоње. Ти ниси био милостив, и због тога нећеш бити помилован. Ти си хранио своје тело и своју одећу упрљао нечистотама. Како онда хоћеш да уђеш и да оскрнавиш моје Царство? Ти си испуњавао вољу ђавола, а моју одбацио. Нема теби удела са мном. Иди од мене… у огањ вечни (Мт.25,41).
15. Слушајући ово, стајаћеш постиђен. У исто време до твојих ушију ће доћи глас радости и весеља. Препознаћеш глас твојих пријатеља, и горко ћеш уздахнути, говорећи: „Тешко мени, несрећноме! Какве славе сам се лишио, и од какве заједнице сам одлучен због злих и непристојних дела својих! Али, заиста је праведан Суд Божији, заиста праведно трпим такво лишавање. Они су живели у уздржању, а ја сам трчао за сваковрсним задовољствима; они су певали Псалме, а ја сам певао срамне песме; они су се молили, а ја сам безбрижно лежао, или шетао; они су плакали, а ја сам се смејао. Стога се они сада радују, а ја тугујем; они се веселе, а ја плачем; они ће царовати са Христом у векове векова, а ја ћу са антихристом бити бачен у огањ вечни. Тешко мени, несрећноме“.
16. То и томе слично ћеш говорити тада мучећи се, премда без икакве користи. Јер, тамо нема користи од покајања. Прихватимо се, напокон, бриге о спасењу душе. Јер, то је једно потребно (Лк. 10,42).
17. И тело захтева извесну бригу, премда не велику. Брига, пак, о души треба да је непрестана. Јер, душа је вреднија од свега. Ти се састојиш од душе и тела: души дај – душевну, а телу – телесну храну. Немој допустити да ти душа умре, него је храни Речју Божијом, Псалмима, химнама и песмама духовним, читањем душеспасоносног Писма, постом, бдењем, молитвама, сузама, надом и размишљањем о будућим добрима. Све то и томе слично јесте храна и живот за душу.
18. У целокупном Светом Писму се прослављају само они који иду уским путем, док се онима који су ступили на простран и широк пут увек предсказују невоље. Оставимо широки пут, који води у пропаст, и ступимо на уски како бисмо, потрудивши се мало овде, царовали у векове векова. Потрудимо се, увек имајући пред очима Онога који ће доћи да суди живима и мртвима. Непрестано држимо у сећању вечни живот, бесконачно Царство, стајање са анђелима, пребивање са Христом.
19. Немој да се заносиш тиме што си млад. Напротив, нека у твојим устима увек буде Псалам. Јер, изговорено име Божије прогони бесове. Чак и кад на посао простиреш своје руке, нека ти језик говори Псалме, а ум твори молитву. Сам Господ убеђује свакога да се још овде припрема за будући живот.
Потрудимо се да тако и чинимо. Ако се и спотакнемо и сагрешимо, лечимо се сузама, док је још време покајања. Време покајања је кратко, а Царство небеско нема краја.
20. Ми ублажавамо свете и желимо њихове венце, али не желимо да подражавамо њихове подвиге. Зар мислите да су њима даровани венци без труда и невоља? Желите ли да чујете какав су мир имали у овом животу? Бијаху мукама уморени… потуцаше се у кожусима… у оскудици, у невољама, у патњама… и остало (Јев.11,35-38). Хоћеш ли да заједно са њима вечно царујеш? Иди њиховим путем!
21. Наши оци су као светила обасјали сву земљу. Они су као драгоцено камење и многоцени бисери поживели посред трња и корова, међу јеретицима и нечастивим људима. Због њиховог високог и чистог живота сами њихови непријатељи су постали њихови подражаватељи. И ко није долазио до скрушености видећи њихово смирење? Они су се овде подвизавали, а тамо се радују. Јер, и Бог се прославио у њима, и људи су се од њих поучавали.
22. Оставивши прави пут, ток нашег живота иде по стеновитим и кривудавим местима. Не видим човека који би Бога ради сасвим оставио имање и ради вечног живота у потпуности напустио свет. Нема ни кротког, ни смиреног, ни безмолвног. Нико се не уздржава од наношења увреда и нико не трпи клевете. Сви су склони гњеву и воле да противрече; сви су лењиви и раздражљиви и брину се о отменим одећама; сви су ташти и славољубиви и сви су самољубиви.
23. Ми слушамо да је сам Бог Слово био разапет на крст и умро ради наших грехова и смејемо се, предајући се расејаности. Сунце је, не трпећи срамоћење Владике, потамнело, а ми не желимо да изађемо из таме наше греховности. Завеса Храма се поцепала сама од себе, иако није нимало сагрешила, а ми не желимо да се наше срце раздере од скрушености због наших грехова. Покајмо се, напокон, братијо, како бисмо умилостивили Бога за наше грехове.
24. Бојим се да нас онај Дан не затекне изненада и да не будемо одбачени као наги, бедни и непогодни. Јер, управо се то десило са онима који су живели у дане Ноја: Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се… куповаху, продаваху… до онога дана… кад дође потоп и погуби све (Лк.17,27-28).
25. Ко хоће да се спасе нека ревнује за спасење, и ко жели да уђе у Царство нека не буде лењ. Ко хоће да се избави од огња геенског нека се законито подвизава, и ко не жели да га баце неуспављивом црву нека буде бодар. Ко хоће да уђе у брачну одају и да се весели, нека припреми светиљку и уље у суду. Ко очекује да га позову на ону брачну гозбу, нека припреми светлу одећу.
26. Царев град је пун весеља и радости, пун светлости и задовољства. Онима који обитавају у њему, заједно са животом вечним, он пружа сваку утеху. Онај ко жели да живи у граду у коме живи и Цар, нека убрза свој корак. Јер, дан се примиче крају и нико не зна шта ће му се десити на путу. Има путника који знају да је пут дуг, па ипак лежу да спавају до вечера. И када се пробуде, они виде да се дан примиче крају. И тек што започну путовање, њих сустиже олуја, град, грмљавина, севање муња. Са свих страна их обузимају беде, и они нису у стању нити да стигну до преноћишта, нити да се врате у место из кога су кренули на пут. И ми ћемо претрпети исто уколико будемо немарни у време покајања. Ми смо странци и дошљаци (Пс.38,13). Постарајмо се да на време уђемо у свој град и отаџбину.
27. Ми смо, братијо, духовни трговци. Ми тражимо многоцени бисер – Спаситеља нашег, Христа, ризницу која се не може покрасти. Немојмо бити лењи у тражењу тог бисера. Блажен је и три пута блажен онај ко је поревновао да га стекне. Међутим, крајње је јадан и бедан онај ко је био немаран да сам стекне Створитеља свих, и да га стекне Створитељ свих.
28. Зар не знате да смо ми лозе истинског виноградског Чокота, који је Христос? Пазите да се неко од нас не покаже бесплодан. Обрађујући свој виноград, Отац Истине се са љубављу брине о онима који доносе плод, како би донели још више плода. Оне, пак, који не доносе плода Он сече и избацује напоље из винограда на сажежење огњем. Пазите на себе да вас, као бесплодне, не би посекли и предали огњу.
29. Ми смо, такође, добро семе које је посејао Саздатељ неба и земље, Владика Христос. Ето, већ је дошло време жетве, и српови су у рукама оних који жању. Они само чекају знак Владике. Пазите, да се и ми не покажемо плева и да не будемо свезани у снопове и бачени у огањ вечни (Мт.13,30).
30. Зар не знате да нас је Цар над царевима позвао на брачну гозбу у свој дворац? Зашто се онда предајемо немару и не старамо да стекнемо светлу одећу, светиљку која јасно гори и уље у посудама? Како не разумете да тамо нико неће без одеће? Знате ли, пак, шта ће претрпети онај ко нема брачну одећу а упорно настоји да уђе? По заповести Цара, њему ће свезати руке и ноге и бацити га у таму најкрајњу, где ће бити плач и шкргут зуба (Мт.22,13). Бојим се да и нас, који смо украшени само споља, телесне страсти не избаце из брачног дворца.
31. Који је Отац толико састрадалан? Који је Отац толико милостив? Који Отац воли као наш Владика који испољава љубав према слугама својим? Он нас свиме снабдева, све нам припрема у изобиљу, лечи наше душевне ране и дуго трпи када га остављамо желећи да све учини наследницима Царства свога. Он грешнику опрашта грехе, побуђујући га на ревност и брзо помаже немоћноме како не би упао у малодушност. Он би могао да нас силом приволи на добро. Ипак, Он то неће како наше произвољење не би лишио својих похвала. Зар ћемо бити лењи да му угађамо када нас тако љуби и милује? Он је искупио и просветио очи нашега ума. Он нам је даровао познање о себи. Дао нам је да окусимо Његову сладост како бисмо једино Њега тражили. Блажен је онај ко је окусио Његову љубав. Он се тиме припремио за непрестано наслађивање Његовом љубављу.
32. Ко неће заволети таквог Владику? Ко се неће поклонити и исповедити благост Његову? Какво ћемо оправдање имати у Дан суда за своју немарност? Или, шта ћемо му рећи? Да ли да нисмо чули, или нисмо знали, или нисмо били научени? Међутим, по свој земљи је изашла проповед Његова. Шта Он није учинио ради нас од онога што је требало учинити? Није ли ради нас сишао са безмерне висине, из благословених недара Очевих? Зар Он, који је невидиљив, ради нас није постао видљив? Зар се Он, који је Огањ бесмртни, ради нас није оваплотио? Зар Он, који је бесмртан, није умро да би нас оживео? Зар Он није погребен да би нас васкрсао заједно са собом? Зар нас Он није ослободио од непријатеља, свезавши га и давши нам власт да га газимо? Зар нас није услишио када смо га призивали? Зар нам није отворио кад смо куцали на врата? Чак ако је понекад и одуговлачио имао је у виду само увећање наше награде. Приводећи у сећање све то ко ће остати у немарности и безбрижности, ожалошћујући таквог Владику?
33. Размисли брате и о следећем. Оне братије који су јуче постојали и разговарали са нама, данас већ нема. Они су позвани пред свог и нашег Господа како би показали своју трговину. Погледај, шта је јуче, а шта данас: као што је јуче прошло слично јутарњем цвету, тако ће проћи и данас слично вечерњој сенци. Испитај да ли је твоја трговина успешна пред Богом. Наши дани беже као лакрдијаш. Блажен је онај ко из дана у дан стиче све већу добит од своје трговине, и ко сабира за вечни живот. А ти вољени, зашто си немаран? Зашто си лењ? Зашто се опијаш унинијем (лењошћу) као вином?
34. Замисли да су се два путника сусрели на путу и да се оба враћају кући. Када их је сустигло вече, они су се зауставили у гостионици до које су дошли и ујутру су се опет растали. Свако од њих зна шта је у његовој кући – богатство или сиромаштво, мир или туга. Исто се дешава и са нама у овом веку. Јер, овај живот је сличан гостионици. Ми је напуштамо када се враћамо у своје место и унапред знамо шта наш чека. Јер, свако од нас зна шта је послао на небо: на пример сузну молитву, или често бдење, или скрушено псалмопојање, или уздржање са смиреноумљем, или одрицање од земаљског, и нелицемерну љубав и приврженост Христу. Буди храбар ако си то послао, будући да одлазиш у покој.
35. Теби је дато време за покајање, а ти не бринеш о покајању. Зар ћеш смрти рећи: „Сачекај! Дај ми времена да се пока-јем“. Отрезни се, вољени, отрезни се. Последњи час ће као замка наићи на тебе. Тада ћеш у ужасу почети да вапијеш: „Авај! У расејаности су протекли дани моји. У неумесним помислима сам проживео своје време“. Међутим, каква ће ти бити корист да тако помишљаш у часу смрти с обзиром да ти се више не дозвољава да останеш у овом веку? Стога се боље сада удуби својим умом у ове речи, те према њима уреди свој живот.
36. Ко се неће расплакати, ко се неће ожалостити, ко се неће ужаснути због тога што Владика васељене и сам и преко својих слугу – пророка и апостола проповеда и вапије, а нема оних који слушају? „Обед је уготовљен,- узвикује Господ. Јунци моји и храњеници су поклани (Мт.22,4). Женик са славом и сјајем седа у брачни дворац и са радошћу прима оне који долазе. Врата су отворена и слуге изјављују своје усрђе. Журите да уђете док су врата још отворвна. Иначе ћете остати напоље и нико вас неће моћи увести унутра“. Па ипак, нема никога да разуме. Нико не улаже старање. Лењост и бриге овога века су, слично ланцима, оковале наш ум. Божанствена Писма ми правилно исписујемо и читамо, али не желимо да их правилно слушамо, будући да нам није угодно да испунимо оно што нам се у њима заповеда.
37. Понекад усред ноћи, док се људски род налази погружен у сан, изненада бива велика бука на небу и страшна грмљавина и страховите муње праћене земљотресом. И они који спавају одједном доспевају у ужас. Тако ће и у онај час, слично најхитријој муњи која неочекивано страши сву земљу, страшно затрубити труба са неба и пробудити оне који спавају и васкрснути умрле од [почетка] века. Ово небо и силе небеске ће се покренути (Мт.24,29) и сва земља ће се, као вода у мору, усталасати од славе Његове. Јер, страшан огањ ће ићи пред лицем Његовим, чистећи земљу од безакоња која су је оскрнавила. Ад ће отворити своја вечна врата, смрт ће се укинути, а иструлели прах људске природе ће оживети чувши трубни глас. Тада ће се зарадовати праведници и развеселити преподобни. Савршени подвижници ће бити утешени за труд свога подвига. Мученици, апостоли и пророци ће се увенчати. Блажен је онај ко се удостоји да у тај час буде са славом узнесен на облацима у сретање бесмртном Женику (1.Сол.4.17). Свако ће тамо полетети у висине сразмерно са овдашњим развићем својих крила. По мери овдашњег очишћења свога ума свако ће тамо видети славу Његову. И по мери своје љубави према Њему свако ће се тамо наситити Његовом љубављу.
38. Присетио сам се оног часа и – задрхтао. Помислио сам на Страшни суд и – ужаснуо се. Помислио сам на рајско весеље и, уздахнувши, заплакао. И плакао сам све док ми није понестало сила за плакање, будући да сам у лењости и расејаности провео своје дане, и у нечистим помислима проживео своје године. И нисам схватио како су они прохујали, нисам осетио како су протекли. Дани су се умањили, а моја безакоња су се умножила. Авај! Шта ћу радити у час када ме окруже познаници који су ме прослављали видећи ме у побожном чину, иако сам у унутрашњости био пун безакоња и нечистоте, заборављајући на Господа који испитује срца и утробе. Тамо влада истински стид. Јадан је онај ко тамо буде постиђен. Преклињем те, ради милости твоје, о Човекољубиви и Благи, немој ме ставити на леву страну, где се налази јарад која те је веома огорчила, и немој ми рећи: Не познајем те, већ ми, по своме милосрђу, дај непрекидне сузе, скрушеност и смиреност у срцу. Најзад, очисти ми срце како би постало храм твоје благодати.
39. Молим вашу једномисленост, љубљена братијо моја, постарајте се да угодите Богу док има времена. Плачите пред Њим дан и ноћ у вашим молитвама и псалмопојању како би вас избавио од онога бесконачног плача, и од шкргута зуба, и од огња геенског, и од црва неуспављивог, и како би нас испунио радошћу у Царству своме, у животу вечном, одакле нестаде [свака] туга, бол и уздисање, где је увек радост, и весеље, и усхићење, и трпеза која је испуњена духовном храном коју је Бог уготовио онима који га љубе. Блажен је онај ко се ње удостоји и бедан је онај ко се ње лиши.
40. Проговори богати, и сви заћуташе и узнесоше реч његову до облака (Сир.13,28). Нама, пак, у Светом Писму говори Бог и ми не желимо да заћутимо и да чујемо. Напротив, неко прича, неко дрема, а неко лута помислима негде напоље. Међутим, шта говори Писмо? Онај ко одвраћа ухо своје да не чује законе Вишњега, сам оскрнављује своју молитву (Прич.28,9).
41. Хватај се за вечни живот у који си призван пред многим сведоцима исповедивши своје добро исповедање: Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити (Јев.10,37).
42. Бој се Господа свом снагом својом, и немој бити саучесник дела нечастивих. Јер, огањ њихов се неће угасити, и црв њихов неће умрети (Мк.9,44).
43. Немој веровати лукавоме који ти подмеће обмањиве помисли, говорећи: „Још си млад и још много година треба да живиш. Стога се сада весели и немој жалостити своју душу. У старости својој ћеш принети покајање“. Зар је могуће да си тако неразуман, брате, и да не знаш да те лукави обмањује? Ако се не покајеш у младости, тј. у узрасту који обилује снагом и када си у стању да поднесеш сваки труд и подвиг, у старости ћеш се, утолико пре, изговарати немоћу? И шта ћеш радити ако још у својој младости будеш узет одавде? Због тога остави ђаволски пут и послушај глас истинског Владике који је рекао: Стражите и молите се јер не знате дана ни часа (Мт.25,13).
44. Доћи ће, доћи ће и неће закаснити тај страшни час у који при испитивању нећемо имати оправдања. Јер, шта ћемо моћи да одговоримо Господу? Шта је још преостало да учини за нас? Зар нисмо видели Бога Слова који се смирио у обличју слуге како бисмо и ми постали смирени? Зар нисмо видели недокучиво Његово Лице попљувано како се и ми не бисмо огорчавали када нас жалосте? Или зар нисмо видели како су Његова света леђа била предана бичевању како бисмо и ми покорно носили јарам послушности? Или зар нисмо видели како су Његови образи били бијени како и ми, када трпимо понижења, не бисмо падали у јарост? Или зар нисмо чули како говори: Научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем (Мт.11,29), како бисмо и ми постали кротки и смирени, како не бисмо завидели једни другима, како не бисмо уједали и прождирали један другога? И како ћемо се оправдати пред Богом?
45. Знам да је Бог помиловао многе који су се покајали. Међутим, највећи део њих је грешио из незнања. Знам да је Бог многима опростио. Ипак, они су имали многе заступнике пред Њим. Читам оно што је написано о Кореју и Датану и ужасавам се, видећи како их је Бог казнио због Мојсија. Расуђујем о томе што је написано о Маријам, његовој сестри, тј. да је за једну реч речену Мојсију била покривена губом, и трептим. Ако је таква казна [за увреду] светог човека, какво ће тек бити мучење [због ожалошћења] вечнога Бога? Убивши брата, Каин је био подвргнут дуготрајној казни. Шта ће тек бити са онима који су ожалостили Бога? У време потопа је била строга пресуда, и ја се бојим да не будем истог удела са онима који су тада погинули. Бог се прогневио због зидања куле која није могла бити довршена. Шта ће тек бити због наших падова? Ја сам се покајао, али не знам да ли сам умилостивио Бога. Умољавам и свете, али се може десити да ни њихове молитве не буду услишене. Јер, ја чујем Језекиља који каже да ни Ноје, ни Јов, ни Данило неће успети у ономе за шта се моле (Јез.14,20).
46. Сишавши из Очевог наручја и поставши за нас пут спасења, Господ нас својим Божанственим гласом подстиче на покајање, говорећи: Нисам дошао да зовем праведнике него грешнике на покајање (Мт.9,13). Да то ја кажем, могао би да ме не послушаш. Али, кад то каже сам Господ, због чега си немаран и не бринеш о свом животу? Ако си схватио да у твојој унутрашњости постоји рана од помисли и дела, због чега не бринеш о унутрашњем [здрављу]? Бојиш ли се лекара? Али, Он је пун благости и милосрђа. Он је због тебе и сишао из Очевог наручја. Он се ради тебе оваплотио како би могао без страха да му приступиш. Ради тебе је постао човек како би исцелио твоје тешке ране. Он те и сам призива себи са великом љубављу и благошћу.
47. Врата покајања су отворена. Постарај се, грешниче, да уђеш на њих док се не затворе. Она те неће чекати уколико те час њиховог затварања затекне да пребиваш у нераду. Зашто си омрзао живот свој, несрећниче. Шта је вредније од твоје душе, човече? Ти си је, пак, грешниче, занемарио. Љубљени, ми не знамо у који час ће небески Лекар затворити врата свога лечења. Преклињем те, приђи и постарај се да се исцелиш. Он хоће да твојим покајањем обрадује небеску војску. Сунце је већ дошло до вечерњег часа, али не жури како би и ти стигао у обитељ.
48. Докле ћеш трпети свог нечистог непријатеља, бестидно испуњавајући његову вољу? Он хоће да те баци у огањ. Ето о чему се он стара! То је његов дар онима који га љубе. Он се увек бори са свим људима, гађајући их рђавим и нечистим жељама. Оне који су му се покорили он, нечисти, доводи до очајања. Он огрубљује срце и исушузе сузе како грешник не би дошао до скрушености. Свим силама се одвраћај од њега, човече, хранећи мржњу и одвратност према ономе што је њему драго.
49. Приђимо и молимо се док још имамо времена. Док смо у овом животу ми можемо да умилостивимо Бога. Није тешко да стекнемо опроштај све док имамо времена да ударамо на врата Његовог милосрђа. Пролијмо сузе док још [траје] рок за њихово примање како не бисмо, отишавши у тамошњи век, бескорисно плакали. Јер, тамо нема никакве користи од суза.
50. Зашто смо немарни за спасење? Зашто не желимо да се исцелимо док још има времена? Због нешто мало суза проливених у ово време и ради покајања Бог опрашта све грехопаде. Плачимо нешто мало овде, да не бисмо плакали тамо у векове векова у тами најкрајњој. Покај се овде да тамо не би био бачен у неугасиви огањ.
51. Многи свети и праведни су се одрекли света и његових дела по добром произвољењу слободе и по доброј нади на заповести Божије, уверивши се да ће се насладити Божијим добрима у рају сладости. Заволевши Христа, они су га претпоставили свему пропадљивоме. Због тога они свакодневно ликују у Богу, просвећују се у Христу, непрестано се радујући у Духу Светоме. Због њих се радује Света Тројица, због њих се радују анђели и арханђели, због њих се весели и рај сладости.
52. Други су, пак, заглибили у пропадљиво и уподобили се бесловеснима. Због чега, човече, проводиш тако грешни живот? Бог те је створио разумним: немој сам себе чинити сличним бесловеснима. Отрезни се унеколико и дођи себи. Ради тебе је са неба дошао Свевишњи Бог, тј. да би те узнео са земље на небо. Ти си позван на свадбу Небеског Женика: због чега си немаран? Зашто оклеваш? Реци ми како ћеш поћи на свадбено славље без прикладне одеће? Ако уђеш без ње одмах ћеш чути: Пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха (Мт.22,12). Свежите га и баците у пећ огњену. Зар се не бојиш тога? Не дрхтиш ли због тога што је близу време да се јави Женик у својој слави? Зар не знаш да је већ све спремно и да небеска труба чека знак? Шта ћеш радити у онај час кад се ниси припремио како треба?
53. У време смрти велики страх очекује све грешнике. Тренутак разлучивања [душе од тела] свим светима, свим праведницима и свим подвижницима доноси радост, док немарне и слабе баца у тугу, приводећи им у сећање њихов нерад и безбрижност у прошлом времену живота. Тада ће раскајавање страшно мучити срце човека који се није бринуо о свом спасењу. Мучност тог раскајавања надвишује сам страх од смрти и разлучења [душе од тела]. Насупрот томе, праведници, свети и подвижници се радују у часу смрти и разлучивања [душе од тела], имајући пред својим очима велики труд свога подвижништва, бдења, молитава, постова, суза, лежања на голој земљи и рогожи. Њихова душа ликује, будући да по разлучењу са телом очекује да уђе у покој. Међутим, појава смрти је страшна за грешнике и за слабе људе, који се нису бринули о чистоти живота у сујетном свету. Грешног човека веома силно жалости час раздвајања [душе од тела]. Њему се уопште не дозвољава да каже нешто о себи. Заповест о том часу се издаје са строгошћу.
54. Час раздвајања не жалости онога ко се ослободио од свега земаљског. Смрт, међутим, жалости сластољубивог човека, жалости грешника, жалости лењивца који је био немаран да чини оно што је Богу угодно, жалости лакомог који је своју душу свезао световним бригама, жалости богаташа који се невољно раставља од свог богатства, жалости светољупца што се раставља од света. Све њих жалости час смрти стога што су свезани световним бригама. Душа, пак, која је слободна од света и која се одрекла световних брига нема због чега да уздише и да се жалости? Она је зажелела слободу, нашла је и стекла је, остајући иста, храбро корачајући путем Божијим и са готовошћу чинећи оно што је угодно Богу. Уколико се свом душом приљубиш уз Бога, и ти се никада нећеш уплашити часа смрти. Напротив, смрт и разлучење са телом ће се за тебе обратити у радост.
55. Благи Бог нам је даровао просвећење познањем. Ми га, пак, одбацујемо из дана у дан. Да смо испуњавали вољу Божију, ми бисмо били блажени у тренутку награђивања, заједно са свима који су творили Његову вољу. Међутим, пошто је нисмо испуњавали, тамо нећемо имати никаквог оправдања. Ми, наиме, сви грешимо са знањем. Сви ми осећамо Божији промисао и дарове којима нас је обдарио благи Бог. Његова благодат у свако време посећује наша срца. И ако себи нађе упокојење, она постојано обитава у души. Ако, пак, нађе да наше срце није чисто, она одмах одступа. Ипак, штедрост је опет побуђује да сиђе и да посети нас грешне, који смо промењиви по произвољењу, премда не и по природи. Ми смо увек расејани и слаби, пуни зависти и лукавства и често један о другоме мислимо рђаво. Ми се занимамо рђавим помислима и увек смо погружени у помисли као у страшни глиб. Дошавши да нас посети, благодат у нашим срцима сусреће смрад нечистих помисли и одмах одступа. Она не налази себи улаз, нити могућност да обитава у нама како јој је угодно. Она једино својом светлосном сладошћу оставља утисак у срцу како би човек осетио да га је благодат посетила и како у њему није нашла места. По наслађивању тим озарењем благодати у човеку може да се појави жеља да је потражи. Уосталом, сама благодат не може потпуно да одступи од нас зато што је њено сопствено милосрђе побуђује да све милује. Видиш ли промисао Божији? Видиш ли милосрђе Христово? Видиш ли како нас Свети Бог увек љуби и жели да се спасемо? Блажен је човек који се увек стара да благодати припреми чисто срце. Дошавши у њега и нашавши миомир врлина и светост душе, она ће обитавати у њему у векове векова.
56. Блажени су они који су, по паду у непријатељске мреже, успели да покидају његове окове и да се сакрију. Они су побегли од њега као риба која се спасла из мреже. Док је у води, иако ухваћена, риба има наде да ће подрети мрежу и сакрити се у дубину. Тиме би се и спасла. А када је извуку на суво она више не може себи да помогне. Док смо у овоме животу и ми имамо од Бога власт да на себи кидамо узе вражије воље, да покајањем збацимо са себе бреме грехова и да се спасемо у Царству небеском. А ако нас сустигне она страшна наредба и душа изађе, те тело буде предано земљи, ми већ нећемо бити у стању да помогнемо себи, слично риби која је извучена из воде и затворена у суд.
57. Немојмо чекати да дође смрт да не бисмо били постиђени при васкрсењу мртвих и када се свети буду облачили у светлу ризу коју су себи припремили добрим делима. Какав ће стид завладати нама када се угледамо не само обнаженим од светле славе, него и тамним и испуњеним смрадом? Постарајмо се да се не подвргнемо таквој опасности, тј. ступимо на подвиг покајања и очишћења од страсти.
58. Грех је тама, а врлина – светлост. Грех потамњује оне који га воле и чине, а врлина подвижнике који у њој напредују чини светлим.
59. Донесимо плод који је благоугодан Богу пре него дође страшна заповест да се наша душа узме из тела. Тешко тада ономе ко је ожалостио Господа Бога нашега и ко се није покајао! Он ће почети да тражи време које је изгубио у нераду, и неће га наћи. Заплачимо пред Господом Богом нашим да бисмо стекли штедрост Његову. Док још имамо времена, побринимо се о себи и стећи ћемо благослов Господњи. Наша брига не треба да буде о новцу. Јер, ако га се и лишимо, моћи ћемо да стекнемо други. Код нас је, међутим, душа у опасности: ако је изгубимо, више је нећемо моћи повратити (Мт. 16,26-27).
60. Наши дани пролазе и крај се приближава. Заплачимо пред Господом Богом нашим док нас још нису затворили у таму најкрајњу. Уколико их проведемо у нераду и уколико их ни мало не искористимо за спасење, ни многим сузама нећемо моћи да их повратимо. Сад је најпогодније време, сад је дан спасења (2.Кор.6,2). Блажени бодри, стога што ће бити увенчани у радости. Блажени који плачу, јер ће се утешити (Мт.5,4), заједно са изабраницима Божијим. Блажени који се труде у Господу, стога што их очекује рајска наслада.
61. Ми се не оправдавамо делима других и други неће бити осуђени због наших дела. Нас ће обнажене и откривене извести пред Судију да дамо одговор за оно што смо учинили. Тада никога неће осудити због туђих грехова: Јер ће сваки своје бреме носити (Гал.6,5).
62. Онај ко је учинио зло може да се спасе ако од кнеза коме је оптужен побегне на друго место. Куда ћемо, пак, побећи од Бога, када је речено: Куда да пођем од Духа твога, и куда да утекнем од лица твога? Ако се попнем на небо, ти си онде; ако сиђем у ад, тамо си; ако бих ујутру узео своја крила и населио се крај мора, и онде ће ме рука твоја водити и десница твоја држати (Пс.138,7-10).
63. Пођимо уским и тесним путем, љубећи скрушеност, како би у нама пребивало сећање на смрт и како бисмо се ослободили осуде. Јер, речено је: Тешко вама који се смејете сада, јер ћете заридати и заплакати (Дк.6,25). Блажени који плачу, јер ће се утешити (Мт.5,4). Погледајмо у гроб и приметимо тајну наше природе: гомилу костију које леже једна на другој, лобању одвојену од тела и остале кости. Гледајући на њих, пронађимо и сами себе. Где је лепота садашње боје, где је лепота лица? Размишљајући о томе, одрекнимо се плотских жеља да не бисмо били постиђени при васкрсењу.
64. Сваки дан очекуј свој излазак [из тела] и припремај се за тај пут. Јер, у час који не очекујеш доћи ће страшна заповест. И тешко ономе који није спреман! Прекрасна је скрушеност срца: она лечи људску душу.
65. Они који плове не остају на броду за свагда, ни путник у гостионици у којој се зауставио. Тако ни ми не пребивамо вечно у овом животу. Ми смо странци и дошљаци. Гледајући на то мисленим оком, припремајмо се за одлазак из овог живота.
66. Ако си био марљив немој се жалостити због приближавања доброг пресељења у други живот. Јер, они који се враћају кући са богатством никада нису жалосни.
67. Бог је човека створио слободним. Због тога су му одређене почасти и казне: онима који се добро подвизавају – почасти и венци, а преступницима и немарнима – казне и муке. Има грех на смрт (1.Јн.5,16). Смрт себи припрема онај ко истрајава у греху и ко од забрањених дела не прелази на бољи живот.
68. Велики је страх у часу смрти, када се душа раздваја од тела. Јер, у том часу раздвајања ће пред душу изаћи њена добра и зла дела која је учинила по дану и по ноћи. Гледајући на своја дела, она ће им са страхом говорити: „Отиђите! Дајте ми да изађем“. А њена дела ће јој једногласно одговорити: „Ти си нас учинила: са тобом ћемо поћи Богу на Суд“.
69. Ником није познат дан и час разлучења. Може се десити да изненада стигне страшна заповест, тј. да се узме душа наша из тела док ми безбрижно ходамо и веселимо се на земљи. И грешник одлази на тај пут у дан и час у који није очекивао, при чему је душа његова испуњена гресима и без оправдања.
70. Немој мислити, брате, да ћеш проживети још много година на земљи. Немој се разлењити, попуштајући греховним помислима и делима. Наредба Господња може доћи изненада и грешник може остати без времена за покајање и за задобијање опроштаја. И шта ћеш рећи, брате, смрти у часу разлучења?
71. Непрекидно очекуј смрт, разлучење душе од тела и излазак пред Суд Господњи. И као онај ко се усрдно и мудро стара за спасење увек имај припремљену светиљку своју, и свакога часа је проматрај са сузама и молитвама.
72. Дан се приклонио вечери. Наше време је при крају. Ми, пак, по своме неверју мислимо да је још јутро. Већ се приближило време жетве: „Век овај пролази“. Анђели у приправности држе српове и очекују знак. Побојмо се, вољени! Већ је једанаести час дана, а пут је још далек. Постарајмо се да нас затекну на путу. Постанимо бодри и отрезнимо се од сна.
73. Говори самоме себи: „Ето, наша братија ради, а ми проводимо време у лењости; слушајући Божанствена Писма они се напајају као жедна земља кишом, а ми лутамо помислима, налазећи се и унутар келије; они су трезвоумни, а ми немарни; они су бодри у молитвама, а ми смо свезали себе сном и лењошћу; они су добили венац, а ми остајемо у својој лењости; они су благоугодни Господу, а ми угађамо свету. Због чега се не трезнимо како бисмо добили награду“.
74. Ови дани, године и месеци пролазе као сан и као вечерња сенка и убрзо ће настати страшан и велики долазак Христов. И заиста је тај Дан страшан за грешнике који нису желели да испуњавају вољу Божију и да се спасу. Одбацимо напокон од себе бригу о земаљском и почнимо да се спремамо за сусрет са тим Даном.
75. Све пролази, све ишчезава, и ништа нам неће донети корист у тај час осим добрих дела која смо овде стекли. Сваки ће понети своја дела и речи пред престо праведнога Судије. Срце ће задрхтати и унутрашњост ће се изменити када буду откривена дела и строго испитане речи и помисли. Ко неће задрхтати, ко неће заплакати, ко неће пролити сузе када се открије све што је свако од нас учинио у тајности и у мраку.
76. Да бих вам то објаснио представићу вам као пример плодна дрва која у своје време заједно са лишћем доносе и плодове. Дрва се у своју лепоту не облаче однекуд споља. Напротив, свако из своје унутрашњости даје плод по своме роду. Тако ће и у онај Страшан дан сва људска тела изнети из своје унутрашњости све што је учињено – било добро, било зло. Свако ће пред престо страшног Судије донети дела – као добар и пријатан плод, и речи – као лишће. Свети ће тада принети прекрасан и драгоцен плод добрих дела; мученици ће донети преславно трпљење мучења и злопаћења; подвижници ће донети трудове уздржања, бдења и молитава. Грешни, пак, нечастиви и оскрнављени људи ће са стидом, плачем и тугом донети плод скверни и неправде, тј. храну за неуспављивог црва и неугасиви огањ.
77. Због чега смо немарни? Или, зар не знамо шта нас чека? Знајући пак, зашто не плачемо дан и ноћ, умољавајући Бога да нам да покајање да бисмо се избавили од онога стида и вечне таме? Тамо ће се затворити наша грешна уста, тамо ће задрхтати сва твар, задрхтаће и сами чинови светих анђела од славе и страхоте доласка Господњег. А шта ћемо му ми рећи у тај Дан уколико у нераду проведемо све наше време? Овде је Он дуготрпељив и све привлачи и милостиво прима у своје Царство. Тамо ће, пак, захтевати објашњење. Суд без милости ће бити изречен онима који нису хтели да следе за Њим и који су били немарни.
78. Ето, припремљени су – са једне стране Царство и живот, радост и покој, а са друге – вечно мучење у тами најкрајњој. Иди куда хоћеш: у свему ти је дата слобода. Према томе, уколико будеш немаран, не желећи да се спасеш, уколико не будеш ишао правим путевима Божијим и не испуњаваш заповести Његове, сам себе ћеш погубити и сам себе ћеш избацити из небеског дворца. Свети Бог због тебе није поштедео Јединородног Сина свога, а ти, несрећниче, не волиш самога себе. Отрезни се напокон и пробуди из свога греховног сна!
79. Узиђи на висину, па ћеш видети да је све што се налази доле ништавно. Уколико, пак, сиђеш са висине, задивићеш се и малој окреченој кући.
80. Побринимо се о своме спасењу, побринимо се о часу смрти. Авај, како је страшан час смрти у коме се душа разлучује са телом! Тада отац неће пратити сина, ни мајка кћер, ни жена мужа, ни брат брата, већ ће свакога пратити његова дела, тј. оно што је учинио – било добро, било зло. Пошаљимо пред собом добра дела како бисмо имали некога ко ће нас, када и сами пођемо, увести у град.
81. Ако хоћеш да наследиш Царство још овде стекни пријатељство Цара. Он ће те уздигнути на степен који одговара мери твог овдашњег поштовања према Њему. Колико му ти овде послужиш, толико ће и Он теби тамо указати почаст. Јер, написано је: Прославићу оне који ме прослављају, а они који ме презиру биће презрени (1.Цар.2,30). Поштуј га свом душом како би и Он тебе удостојио части светих. Ти питаш: „Како да се стекне Његова благонаклоност“. Принеси му злато и сребро кроз помагање потребитима, уколико га имаш. А ако немаш ништа такво, принеси му друге дарове: веру, љубав, уздржање, трпљење, великодушност, смиреноумље, уздржавање од осуђивања, чување очију од сујете, чување руку од чињења неправде, чување ногу од скретања на зли пут, тешење малодушних, састрадалност према немоћнима, нуђење чаше студене воде жедноме, давање комада хлеба ономе који тражи. Принеси му, дакле, оно што имаш код себе и оно чиме те је обдарио. Јер, Христос није одбацио ни две удовичине лепте.
82. Чешће се присећајмо мука које очекују грешнике како бисмо се побудили на покајање и на прекидање грешног живота. Шта је мање од комарца? Међутим, ми ни његов ујед не можемо да поднесемо. Шта ће, пак, бити тамо од отровног неуспављивог црва? При наступању вечери говоре: „Упали светиљку. Мрак је“. И светилник прогони таму. А шта ћемо тамо радити са непрозирном тамом која нема краја? Овде онај кога опаљују сунчани зраци бежи у хладовину. Шта ћемо, пак, учинити са неугасивом огњеном гееном?
83. Дођи себи и не пренебрегавај пламен који се никада не гаси. Ако га, пак, пренебрегаваш још овде испитај себе да ли си у стању да поднесеш суровост мучног огња. Упали светиљку и приближи крај прста. Ако си у стању да поднесеш тај бол може бити да ћеш и тамо моћи себи да помогнеш. Ако, пак, ниси у стању да поднесеш болове једног малог уда (при чему ти цело тело остаје ван огња), шта ћеш радити када ти цело тело, заједно са душом, буде бачено у геену огњену?
84. Ми смо странци и дошљаци у овоме животу. Међутим, ми не знамо када ћемо бити узети одавде. Многи од оних који су се пробудили ујутро, нису доживели вече. Други, пак, заспавши увече, нису дочекали јутро. Човек је као ништа: дани његови пролазе као сенка (Пс.143,4). И ко зна да ли је већ наступило време наше смрти? Немојмо бити немарни према свом спасењу.
85. Блажен је онај ко се у часу смрти покаже као света и богоугодна жртва и ко се са великом радошћу разлучује са телом и сујетним животом. Угледавши га на небесима, анђеоске силе ће га прославити као слугу који им је сличан и који је искусан у Господу.
86. Часна је пред Господом смрт преподобних Његових (Пс.115,6), али је страшна смрт грешника (Пс.33,22). Доћи ће, неизоставно ће доћи и неће нас мимоићи дан у који ће човек оставити све [људе] и све [ствари] и поћи сам, остављен од свих, обнажен и беспомоћан, без заступника, без сапутника, неспреман, без одговора. У дан када се не нада, и у час када не мисли (Мт.24,50), када се весели, сабира ризнице, живи раскошно, предаје се пировању и нераду [њега ће задесити смрт]. Изненада ће доћи тај час и свему ће доћи крај. Једна дубока болна ноћ и – човек ће поћи као осуђеник тамо где га поведу они који ће га преузети. Човече, тада ће ти бити потребно много помоћника. Много молитава ће бити потребно у час разлучења душе [од тела]. Велики ће завладати страх, велики трепет и велики преокрет при преласку у тамошњи свет. Наш је то час, и час страшан, али неминован. То је општи крај за све који је за све страшан. То је тешка стаза по којој сви треба да прођемо. Пут је узак и тесан, али ћемо сви на њега ступити. То је горка и страшна чаша, али ћемо је сви испити. Страхом и ужасом је тада испуњена душа. То, међутим, не зна нико од нас, већ једино они који су нас претекли, једино они који су стекли искуство.
87. Зар не видиш како је страшно када [људи] умиру? У каквој су они тада паници, како само уздишу, како окрећу очима тамо-амо. Како тада шкргућу зубима? Тада они виде оно што никада нису видели, чују оно што никада нису чули, и трпе оно што никада нису трпели. Они тада траже избавитеља, али нема никога да их спасе.
88. Један од оних који су умирали говораше: „Праштајте, братијо, праштајте. Ја идем на далек пут, на пут којим још нисам ишао, у нову земљу из које се нико није вратио, у тамну земљу у којој не знам шта ће ме срести. Ево одлазим, и већ се нећу вратити к вама. Тескобан је за мене овај час стога што ме узимају неспремног; мрачна је за мене ова ноћ стога што ме секу као неплодно дрво; тежак је за мене предстојећи пут стога што немам добар пртљаг. Сада видим како сам се обмањивао, говорећи: „Млад сам и наслађиваћу се животом, а тамо ћу се покајати. Бог је човекољубив и, напокон, опростиће ми“. Тако расуђујући сваки дан, ја сам рђаво проживео свој живот. Мене су учили, а ја нисам пазио; мене су поучавали, а ја сам се смејао; слушао сам Свето Писмо, а завршавам живот као они који нису ништа чули; слушао сам о Суду, и подсмехивао се; слушао сам о смрти и живео као да никада нећу умрети. И ето, сада ме узимају сасвим неспремног, и немам помоћника; затечен сам без покајања, и нема ко да ме избави; подвргавам се осуди и нема ко да ме спасе. Колико пута сам решавао да се покајем, па сам опет чинио зло? Колико пута сам припадао Богу, па опет одступао од Њега? Колико пута ме је миловао, а ја га опет жалостио? И сада одлазим у безнадежном стању. Уздахните, братијо, и пролијте сузу за мене!“ Тако они који умиру понекад разговарају са нама. И језик им се изненада везује, очи се мењају, глас се прекида и уста онемљују.
89. Када се приближи последњи час шаљу се анђели који прихватају душу. Они је узимају и приводе Суду Божијем. Угледавши их како се приближавају, бедни човек, чак и цар, и властодржац, и светодржац, постаје потпуно сметен, као од земљотреса. Он сав дрхти, као лист који ветар колеба, и отима се, као птичица из руку ловца. Он се сав избезумљује, будући да види страшне силе, нове и велике призоре, грозна и сурова лица, ствари које раније није видео. Све то види само онај ко се узима од нас, и на нас већ не обраћа пажњу. Он сам у себи твори молитве, колико му дозвољавају снаге. Из његовог стања ми закључујемо да види горње силе. Дајући један другоме знак руком, рецимо: „Ћутите, не узнемиравајмо више онога који лежи како га не бисмо смутили. Боље се молимо да његова душа оде са миром и да му Судија буде снисходљив“.
90. Ето, скончао је. Нестао је. Проживео је свој век и лежи непокретан, без даха и нем. Шта је човек? Снено виђење и сенка. Анђели прихватачи узлазе са душом по ваздуху где се налазе поглаварства и власти, и господари противних сила. Ти наши зли тужитељи су овде саблазнитељи и записивачи наших злих дела, а тамо – испитивачи. Они душу која се подиже сусрећу на путу, проматрају и набрајају њене грехове по својим записима: грехове младости и старости, вољне и невољне, учињене делом, речју и помишљу. О, какав је тамо страх, какав трепет бедне душе! Неописива је невоља коју тада трпи душа од неизбројивог мноштва ђавола који је окружују и клевећу како би је спречили да узиђе на небо, да ступи у блажени живот и да се насели у земљи живих.
91. Узевши душу, анђели је одводе путем који је једино њима познат. Ми, пак, уређујемо тело и износимо га на гробље, сусрећући нову страшну тајну. Мали и велики, цареви и прости људи, господари и слуге – сви постају иста земља, исти прах, исти пепео, исти смрад, исти гној: какав је црнац, такав је и лепотан, какав је младић, такав је и старац, какав је раслабљени, такав је и снажни телом. Сви су постали земља и пепео, као што је у почетку одређено (Пост.3,19). И човек ништа не може да распозна! Заиста је велика и страшна тајна пред нама! Видимо да је ту сваки узраст избрисан, да је свака телесна слава измењена, да је свака лепота лица ишчезла, да се свако пријатно око склопило, да су се свака речита уста затворила, да је свака плетена коса иструлела. Све се завршило. Говорим и нико не слуша, плачем и нико се не обазире.
92. Питајмо оне који леже: „Куда сте отишли, братијо наша? Где обитавате? Где је место вашег пребивања? Одговорите нам. Поразговарајте са нама, као што сте некада разговарали“. А њима би приличило да нам одговоре: „Ми смо отишли од вас који још пребивате у земаљском животу. Душа свакога од нас се налази на месту које одговара њеном достојанству. А овај прах који лежи пред вама, овај пепео који видите, тај смрад, те иструлеле кости, то су тела оних младића и девојака које сте ви некада волели. Тај пепео је тело које сте ви стављали у своје наручје и ненасито љубили. Ти искежени зуби су уста која сте ви дан и ноћ покривали безбројним пољупцима. Тај гној и одвратна влага је тело које сте грлили, предавајући се греху. Стога погледајте и тачно схватите да, грлећи на постељама својим младе супруге, ви грлите прах и блато. Знајте да, љубећи њихове удове, ви љубите смрад и гној. Разумите да, горећи љубављу према њима, ви желите црве, пепео и смрад. Немојте се предавати заблуди, неразумни младићи и девице! Немојте се заносити сујетном лепотом младости. Јер, и ми који лежимо пред вашим очима као иструлели мртваци, некада, за време свога живота, бејасмо као и ви сада, стасити, величанствени, намазани лепим мирисима, вољени, сладећи се и живећи у благостању. И ето, као што видите, све то постаде земља, прах, пепео и смрад. Немојте се више обмањивати. Напротив, од нас који смо вас предухитрили и који смо сада у гробу научите да постоји Суд, бесконачно мучење, непрозирна тама и страшна геена, неуспављиви црв, непрекидни плач, непрестани шкргут и неисцелива туга“.
93. Томе нас, ако не речима, а оно самим делом, уче наша братија који су отишли пре нас. Пренимо се из сна. Престанимо да обмањујемо себе пустим надањима. Немојмо допустити да нам се лукави непријатељ и даље руга. Нека нас не обмане лажна помисао обећањем дугог живота. Дешавало се да они који направе велике планове не доживе ни до јутра, будући изненада уграбљени смрћу као птица од стране јастреба, или јагње од стране вука. Неки се, заспавши увече здрави, нису пробудили; други су испустили душу седећи за трпезом; неки су изненада умрли за време шетње и забаве; неки су, успокојавајући се у купатилу, уједно нашли погребно прање; неки су били изненада уграбљени смрћу за време свадбе, у самој брачној ложници, при чему им је брачна одећа уједно послужила и као погребна, док су свираче замениле нарицаљке, а плесаче они који плачу. Све то ми знамо, па ипак не престајемо да се обмањујемо. Ми нећемо обрести никакво Божије снисхођење, будући да се обмањујемо са знањем, а не из незнања. Умољавам вас да напокон постанете творитељи учења које вам се предлаже, а не само слушатељи.
94. Каквом страху и каквој невољи ћемо се ми подврћи у часу изласка из овога живота и при разлучењу душе од тела! Тада ће се извршити велика и страшна тајна! Души прилазе добри анђели и мноштво небеске војске, а такође и све противне силе и кнез таме. И једни и други желе да душу уведу у место у коме и сами живе. Ако је душа овде стекла добре особине, водила честит и врлински живот, у дан изласка врлине које је овде стекла постају добри анђели који је окружују и не допуштају никаквој противничкој сили да јој приђе. Напротив, оне је са светим анђелима у радости и весељу узимају и односе Христу, Владици и Цару Славе, и поклањају му се заједно са свим небеским силама. И најзад се душа одводи у место упокојења, у неизрециву радост, у вечну светлост, где нема ни жалости, ни уздисања, ни суза, ни бриге, где је бесмртни живот и вечна радост у Царству небеском са свима осталима који су угодили Богу. Ако је, пак, душа живела срамно у овоме свету, предајући се нечасним страстима и заносећи се плотским задовољствима и сујетом овога света, у дан изласка из овога живота ће пристрашћа и уживања, која је стекла у овоме животу, постати лукави демони који ће је окружити, не дозвољавајући анђелима Божијима да јој се приближе. Она ће је, заједно са противничким силама и кнезовима таме, узети беспомоћну, уплакану, потиштену и сетну и одвести у тамна, мрачна и тужна места где се држе сви грешници за Дан суда и вечног мучења, и где је бачен ђаво са својим анђелима.
95. Према томе, док још имамо времена побринимо се да се покајањем очистимо од страсти, и да трудовима самоумртвљења и добрих дела у срцу засадимо врлине. Јер, оне ће се, по нашем исходу, заступати за нас и заједно са анђелима Божијим стати пред Владику нашег и Господа, привлачећи Његову благонаклоност према нама.
 

   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *