НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ II

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ II

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ НИЛ СИНАЈСКИ

АСКЕТСКЕ ПОУКЕ ПРЕПОДОБНОГ НИЛА СИНАЈСКОГ

 

III

ПОУЧНА ПОГЛАВЉА
1. Имај страх Божији и љубав према Богу и са свима поступај са чистим сведочанством савести.
2. Веруј да сам Бог стоји пред тобом при свим делима које свакодневно предузимаш.
3. Бежи од похвала, али се стиди и прекора.
4. Радуј се када чиниш врлину, али се не превазноси да не би доживео бродолом у пристаништу.
5. Што више успеваш у делима закона, то се сматрај удаљенијим од савршенства.
6. Крај сваког дела испитуј пре његовог почетка.
7. Ноћу и дању гледај на свој задњи дан, па те никаква љубав према садашњем животу неће привезати за земљу.
8. Немој се везивати за онога кога се, како видиш, гнушају добри.
9. Било шта да радиш, или говориш, или размишљаш, старај се да никоме не будеш од штете.
10. Немој се веселити цвећу живота. Јер, то је цвет траве: чим га се дотакнеш – вене.
11. У невољама благодари, па ће бреме твојих грехова постати лакше.
12. У искушењима буди тврд. Јер, они су многе велике изобличили (у мекоћи и непажњи).
13. Немој одрицати Божије дуготрпљење, будући да је оно опште лекарство.
14. Омрзи неред живота (људског), али не окривљуј Бога због њега.
15. Пазимо на себе, па нећемо осуђивати друге. Јер, и у нама самима је много тога због чега осуђујемо друге.
16. Молитвени Псалам нека увек буде у твојим устима. Јер, и само произношење имена Божијег прогони демоне.
17. Нека наша молитва буде трезвена како од Бога не бисмо тражили оно што му није угодно.
18. Свагда се сећај Бога, па ће твој ум постати небо.
19. Обуздавај око. Јер, уколико не пазиш на њега, оно ће лутати тамо-амо.
20. Чувај језик јер он често износи надоље оно што је боље да се сакрије.
21. Оплемењуј ум поучавањем у закону. Јер, непрестано поучавање у њему искорењује рђаве помисли.
22. Сакривај врлине, али се потруди да имаш многе сведоке свог живота.
23. Омрзи насладу тела зато што она заједно са телом прља и душу.
24. Пружај телу само оно што му је потребно, а не оно што оно жели из похоте.
25. Немој волети да живиш у задовољствима. Јер, то призива на садашњи живот, што ствара непријатељство према Богу.
26. Удаљуј се од житејских радости зато што се због њих спотичу и падају они који ходе (путем живота).
27. Ако имаш богатство – дели га, а ако немаш – немој га ни стицати.
28. Пост сматрај оружјем, молитве оградом, а сузе – купељу.
29. Ма у чему да си сагрешио, о свему се присећај са стењањем. Јер, од тога у душу долази постојано умилење.
30. Теши сиромашне јер они чине да је Судија милостив према нама.
31. Постани саучесник невоља светих, јер се преко њих општи са Богом.
32. У цркву улази као на небо. У њој немој говорити нити помишљати ни о чему земаљском.
33. Сматрај неопходним да се има довољно онога што је потребно за живот. Међутим, бригу о томе препусти Богу.
34. Изнуравај тело добрим трудовима, али се постарај да не падне потпуно.
35. Вино пиј што мање. Оно постаје утолико благотворније, уколико се мање пије.
36. Укроћуј гнев зато што, излазећи из мере, он постаје отац беснила.
37. У болестима се, пре лекара и лекарстава, користи молитвом.
38. Поштуј све свештенике, а притичи ка добрим.
39. Љуби домове Божије, али и себе припремај за дом Божији.
40. Иди чешће у цркву. Она нас избавља од бура и спољашњих узнемирења.
41. На земљи је све привремено. Немој да се жалиш ако нешто такво буде одузето од тебе.
42. Када на тебе наиђе помисао сладострашћа, супротстави јој стид од људи и ожалошћење Бога.
43. Ограђуј слух и очи зато што кроз њих улазе све стреле непријатељске.
44. Када се молиш, мисао узводи ка Богу. И ако се она, расејавши се, спусти доле, ти је поново подигни.
45. Ум не престаје да рађа помисли. Ти, пак, изгони рђаве, а негуј добре.
46. Радуј се смирењу зато што је висина која се рађа из њега велика и не може да падне.
47. Подвизавај се колико је потребно да би подавио телесне покрете. А ако изнемогнеш, попусти телу не ради насладе, него ради здравља.
48. Рђаве помисли одгони другим – добрим.
49. Помишљај о лепоти небеских добара и у тебе неће ући никаква пристрасност према земљи и земаљским насладама.
50. Веруј да су рђаве помисли ђавоље семе. Због тога ће се оне прекратити, а сејач посрамити.
51. Највише пази на слух јер он душу чини расејаном и немарном. Немарна, пак, душа лако са себе свргава узду закона.
52. Душу треба поделити на дела и молитву (тј. да буде час запослена, час на молитви). Тада ђаво неће наћи много прилаза ка нама.
53. Ако пружиш руку на посао, нека ти језик пева, а ум се моли. Јер, Бог очекује да га се свагда сећамо.
54. Молитвом осењуј свако своје дело, а нарочито оно у вези са којим твоја помисао сусреће сумњу.
55. Ако хоћеш да дела твојих руку буду Божанствена, а не земљана, нека оно што стекнеш са њима буде доступно потребитима.
56. Радуј се посети светих јер се преко њих јавља Бог.
57. Истински свете распознај по делима, зато што се свако дело познаје по плодовима.
58. Постарај се да увек стекнеш неку корист кад видиш свете. Посматрај њихов поглед и држање зато што ћеш и од тога стећи корист.
59. Подвизавај се да у срцу имаш незлобивост, а у телу чистоту, јер ће и једно и друго од тебе начинити храм Божији.
60. Чувај свој храм као храм Онога који те је саздао, који ће ти судити и који све устројава да ти, који си Његов образ, будеш чист.
61. Разговори са светским људима одвајају мисао од Бога. Стога сам немој разговарати са њима, па и друге удаљуј од тога.
62. Када те прекоревају, гледај да ниси учинио нешто што је достојно прекора. Ако ниси учинио тако нешто, сматрај да је прекор дим који брзо ишчезава.
63. Без скрушеног срца није могуће да се ослободимо страсти. Срце се приводи скрушености тројаким уздржањем: од сна, од хране и од телесног покоја.
64. Ако си увређен, прибегни трпљењу, па ће штета прећи на увредиоца.
65. Када видиш богатство, или славу, или светску власт помисли на несталност, те ћеш избећи мамац.
66. Трпи невоље зато што се у њима, као руже у трњу, рађају и сазревају врлине.
67. Немој ништа сматрати равним по достојанству са врлином, зато што је она лик Божији. Стога је она непромењива, као и Он.
68. Плачи због грешника коме је све потаман зато што мач правосуђа виси над њим.
69. Лењост сматрај мајком зла. Јер, она растура добра која имаш, и не дозвољава да стекнеш она која немаш.
70. Када се онај ко чини зло не стиди, рана постаје дубока и пад стреми ка очајању.
71. Сваки пут када те ухвати малодушност помисли на добра која су припремљена вернима, те ће те духовни плод (веселост) брзо посетити.
72. Свако треба да се пред свима смирава. Јер, смиравати се само пред некима значи имати лажно смирење.
73. Ништа не претпостављај љубави према ближњем, изузев кад се због ње презире љубав према Богу.
74. Не везуј се ни за кога, нити имај пристрасност према било коме мимо закона Божијег. Јер, ко било кога претпостави Богу, чини да је Бог мање достојан од њега.
75. Немој штитити зле зато што би их тиме подстицао на зло и себе оскрнавио, саучествујући у њиховим делима.
76. Уразуми онога који греши и не осуђуј онога који пада. Јер, друго дело приличи злоречивом, а прво ономе који жели да исправи.
77. Старај се да увек слушаш и говориш о делима светих. Јер, то побуђује душу на добру ревност.
78. Срце сваког од нас је домаћа црква. Стога у њој треба да вршимо и црквене службе.
79. Ако се у цркви врши служба, иди на њу, а ако се не врши, прочитај апостолску благовест и иди (на свој посао).
80. О слави врлине суди на основу светих, зато што њихова слава и по смрти остаје бесмртна.
81. Зло ћеш омрзети када се убедиш да се ради о демонском мачу који сева на нас.
82. Уколико уразумљујеш палога, своје речи растварај саосећањем. Тада ће се и његове уши смекшати и срце просветити.
83. Говорећи са светима, распитуј се о духовном. А када не говориш са светима, не говори о томе.
84. Свагда се жури да вршиш добра дела да не би, оставивши их, одавде отишао са незавршеним [послом].
85. Тако тгрчите да… добијете (1.Кор.9,24), тј. без заустављања. Јер, за врлином треба да трчимо све док не сиђемо са попришта живота.
86. Немој бити слабо брижљив за вршење заповести зато што се код таквих узалуд труд додаје на труд.
87. Вежбај се у трпљењу и пре него што затреба како би у време невоље имао спремно оружје.
88. Бори се са злим помислима и говори им оно што се говори у закону (тј. у Речи Божијој).
89. Са великим старањем одвајај око од овога живота, зато што његов зли дим чини да се душа смути.
90. Ако је тобом овладала нека рђава навика, одсецај је по мало, па ћеш то трње из душе ишчупати без већег труда.
91. Чистог Бога љуби чисто. Све сматрај нижим од Њега који је над свиме.
92. Ако желиш да будеш храм Божији, приноси Богу непрестану молитву као трајну жртву.
93. Онога ко живи немарно немој узимати за саветника. Јер, волећи рђаво, он не може саветовати добро које не воли.
94. Уздржавај се од свега трулежног и сваки дан се причешћуј тајанственом вечером. На тај начин ће Христово тело бити наше.
95. Немој роптати ако те било чиме Бог кажњава. Јер, Он кажњава као Отац. Осим тога, Њему смо, као Добротвору, дужни захвалност.
96. Радуј се када претрпиш бешчашће. Јер, имаћеш велику награду ако је оно неоправдано. Ако је, пак, оправдано ти ћеш се, због уцеломудрења њиме избавити од бича казне.
97. Животне невоље и радости су сличне сенци и точку. Јер, оне немају постојаност, слично сенци, и окрећу се, као точак.
98. Старај се да свагда напредујеш по Богу. Јер, онај ко додаје мало на мало, за кратко време ће сабрати добро богатство које сви ишту.
99. Ако желиш да избегнеш болно мучење немој никога злословити, будући да се тиме огорчује Божанство.
100. Ако желиш да од свога дома удаљиш сваки бич казне, немој злословити човека који има исту природу са тобом. Јер, Онај ко га је саздао се праведно због тога љути.
101. Ако хоћеш да будеш изнад сваког греха немој се распитивати о туђим гресима. Јер, и у теби је много тога због чега окривљујеш другог.
102. Човече, бежи од гордости чак и ако си богат, да не би имао Бога за противника.
103. Заволи смиреноумље чак и ако си велики, да би био узнесен у Дан суда.
104. Немој се подсмевати човеку па читавог живота нећеш претрпети подсмех.
105. Када си у цркви, немој лутати умом. Јер, они који су пред Царем не предају се смеху нити се расејавају.
106. Врло добро запамти што ти је речено и то ће те учинити славним по животу.
107. Ревнуј за часни живот да би имао смелости да исправљаш оне који греше.
108. Обуздавај дрскост и никог не омаловажавај да не би био осуђен као високоуман.
109. Немој се смејати паду другога да не би био исмејан од кога не желиш.
110. Сачувај ове поуке па ћеш стећи венац славе.
111. Испуњавај те заповести и оне ће те учинити славним пред људима и милим Богу. Јер, тиме се угађа Богу и таквим напретком му се истински служи.
112. Старај се да увек напредујеш у добрим делима.
113. Војник се неће прославити уколико најпре не буде обучен дуготрајним вежбама, испитан у труду и биткама, и уколико на опиту не покаже да односи победу над непријатељима.
114. Утолико пре се нико неће удостојити да од небеског истинског Цара прими небеске дарове Светога Духа уколико се претходно не буде вежбао у изучавању светих заповести, чиме тек прима небеско оруђе саме благодати којим ступа у борбу са духовима злобе.
115. Колико [човек] успева у духовном подвигу, толико усходи на висину тајни Духа и сакривених ризница премудрости.
116. Колико се [човек] богати благодаћу, толико, уз помоћ Владике, напредује у познању замисли злобе. Њему слава и моћ у векове! Амин.
 
1. Почетак спасења је – осуђивање самог себе.
2. Боље је бацити камен на [човека], неголи реч.
3. Буди према свима онакав каквима би желео друге према себи.
4. Правду пре пројављуј делом, неголи речју.
5. Благочастив није онај који је многима указао милост, него онај који никога није увредио.
6. Боље је спавати на земљи на лишћу од дрвећа са смелошћу (тј. спокојном савешћу), неголи без ње на златној постељи.
7. Сладак је онај пријатељ који храни душу.
8. Певај Богу речима, а поклоњење му узноси делима. Мишљу, пак, и срцем буди пред Њим побожан.
9. Јереја чине разумност, добар живот и благородство.
10. Најгоре дело је улагивати се свему срамном.
11. Речима учи врлину, а проповедај о њој делом.
12. Немој сматрати да је прекрасно дело поседовање врлине, већ – њено поседовање на прави начин.
13. Поштујући закон ти ћеш и живети по закону.
14. Странац је онај коме је туђе све светско.
15. Богатом не ласкај, али га немој ни раздраживати.
16. Тело укрепљује вино, а душу – Реч Божија.
17. Употребљавај здрава, а не слатка јела.
18. Желећи да угодиш гомили, постаћеш као гомила.
19. Изнад свега умртвљуј своје тело.
20. Трудољубив је онај ко нема сувишног времена.
21. Хулу на Бога изврже неопростиви грех.
22. Од ушију и језика [долази] велика невоља.
 

   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *