НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ II

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ II

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ НИЛ СИНАЈСКИ

АСКЕТСКЕ ПОУКЕ ПРЕПОДОБНОГ НИЛА СИНАЈСКОГ

 

IV

МИСЛИ КОЈЕ ЧОВЕКА ОДВАЈАЈУ ОД ТРУЛЕЖНОГ И ПРИВОДЕ НЕТРУЛЕЖНОМ
1. Пут ка врлини је бекство од света: добри и кратки пут.
2. Онај који жели нетрулежно не треба ни у шта да рачуна трулежно.
3. Уколико желиш истински живот, увек очекуј људску смрт.
4. Омрзни садашњи живот, будући да видиш како се неуредно окреће његов точак.
5. Немој желети добра чија је употреба пролазна и која се могу изгубити.
6. Смеј се над онима којима све [ововековно] успева, и сажаљевај оне који су у свему неуспешни: једно води ка награди, а друго ка мудрољубљу.
7. Подвизавај се у трпљењу које су, као што знамо, показали мученици. Јер, да бисмо (одговорили захтевима савести) и од нас се очекује мучеништво савести.
8. Свему претпостављај душу, па ћеш путем врлине потећи без труда. Јер, све је трулежно, а душа је нетрулежна. Трулежном треба претпоставити нетрулежно.
9. Буди спреман на невоље и обрешћеш велику корист.
10. Од Бога не ишти пријатног, него само корисног. Јер, Бог прво не даје, ма колико га тражио. А, уколико га некако и добијеш, брзо ће пропасти.
11. Не вређај сиромаштво, будући да оно борца на попришту закона чини нерасејаним.
12. Не варај се богатством. Јер, бриге о њему најчешће одвајају човека од Бога и [Његове] воље.
13. Близу је крај. Припреми се, лењивче, за бичевање.
14. Близу је жетва. Очистимо од трња њиву душе.
15. Ништа није сакривено од Судије. Узалуд покушавамо да се сакријемо грешећи.
16. Више се стиди од анђела (којих је много око нас), неголи људи. Удаљуј се од сваког срамног дела.
17. Забринуто помишљај на вагу Судије, те ћеш из дела свог живота избацити све што не може да издржи праву меру (тј. оно што ће се, услед примесе туђих расположења, показати лажним, као што се, нпр. показује лажном златна монета која, због примесе других елемената, не показује своју нормалну тежину).
18. Сматрај губитком сваку беспослицу и покој, те жури да учиниш било шта од онога што ће се тражити од нас.
19. Свагда помишљај о непостојаности садашњег живота, те ништа у њему неће бити у стању да те расеје.
20. Нека те не наслађују земаљске, привремене радости. Јер, оне су удица која твоју душу, као рибу, примамљују и лове.
21. Стој против искушења, показујући потребну храброст.
22. Никада немој презрети сиромаха који пролива сузе, да ни твоје молитве не би биле презрене.
23. Мудрољубље је најбоље имање које људи могу стећи. Међутим, будући јединствено, и оно хоће да пребива једино са оним ко га је стекао.
24. Врлина је – хитон Божији. Труди се да га ткаш, те ћеш облачити Онога који одева сву твар.
25. Приземне [ствари] отимају лопови. Чини небеско које је недоступно за прсте грабљиваца.
26. Треба да одбијамо утехе, будући да нас наводе на дела због којих се, по отрежњењу, обично стење.
27. Плотољубивих помисли треба да се гнушамо зато што кваре тело и оскрнављују душу.
28. Ни земаљска добра се не стичу без труда. Зашто бисмо, онда, због напора избегавали небеска добра?
29. Хоћеш ли да чиниш врлину и да не осећаш напор? Држи у мисли да је труд привремен, а награда вечна.
30. Требало би да сви који истрајавају у непотребним сластима помисле о краткотрајности насладе и о дуготрајности казне за њих.
31. Све сматрај трулежним, а једино врлину – нетрулежном.
32. Пренебрегавај све што човека чини сличним скоту, и чини само оно што те може учинити небеским.
33. Труди се око врлине зато што она Адама, кроз мудрољубље, показује богом.
34. Да ли уздржаваш стомак? Међутим, уздржавај и језик, да не би био роб једног, а бескористан слободњак другог.
35. Љуби Бога и према својима немој бити приврженији него према Њему, како се, по Његовој речи, не би показао недостојним Њега, премда и не би желео да се то деси.
36. Стрпљиво подноси невоље зато што се у њима крије венац за борце.
37. Блажено је – трпети зло, а чинити га – јадно. Јер, онај ко трпи јесте наследник Христов, а ко га чини – сунаследник ђавола.
38. Добар је хлеб поста зато што у њему нема квасца сластољубља.
39. Свет је жртвеник молитве зато шта нам привлачи Светога над светима.
40. Немој праведност сматрати додатком врлине, зато што је без ње свако дело нечисто.
41. Ако сејеш међу ниште, сеј своје, зато што је туђе горче од пелена.
42. Милостив [човек] је слеп уколико је неправедан, будући да обрађује поље са кога не може да сабере жетву.
43. Свагда очекуј смрт, али се немој бојати: и једно и друго су црте мудрољубља.
44. Носи образ врлине, али не стога да би обмануо, него да би донео корист онима који те виде.
45. О добру треба да говори и онај који не чини добро како би, постидевши се својих речи, и сам почео да га твори.
46. Ако истински желиш небо онда са земљом немаш ништа [заједничко]. Јер, она неће дозволити да се узнесеш ка њему.
47. Немој желети да се обогатиш ради љубави према сиромасима. Јер, Бог је праведнику наредио да даје милостињу од онога што има (Лк.11,41).
48. Ако чаша студене воде оправдава милосрдног, каква тек награда очекује онога који је све дао сиромашнима?
49. Чистота и саосећајност су мајке врлина. Стога без њих није могуће војевати за Христа.
50. Немој занемаривати саосећајност зато што је она благог Владику свела са неба.
51. Немој пренебрегавати чистоту зато што је њоме она која је постала оруђе Оваплоћења (Пресвета Дјева) људима даровала Бога који се ради нас оваплотио.
52. Не говори: „Осветићу се непријатељу“, зато што на небу имамо праведног Судију.
53. Немој желети ни да живиш у утехама, ни да си богат, ни да те славе. Јер, то је житејска трулежност, а ми смо саздани за нетрулежност.
54. Немој плакати над умрлим, будући да је то заједнички пут. И блажен је онај ко тај крај достигне (без прекора).
55. Плачи због грешника, а не због сиромашнога. Јер, другоме се припрема венац, а првоме – мука.
56. Смеј се над точком живота који се неуредно врти. Међутим, чувај се бездана у који он свргава оне који заспу на њему.
57. Са Богом беседи много, а са људима мало. Поучавајући се у закону, постићи ћеш и једно и друго.
58. Сузе за време молитве су за душу благотворна купељ. Ипак, после молитве се сећај због чега си плакао.
59. Немој ублажавати силне овог света, зато што ће силни бити силно испитивани (Прем.6,6). Према њима ће и Судија бити строжији.
60. Адаму је наложено да се труди (и то без награде), а ми, трудећи се у закону, стичемо награду.
61. Наследницима Еве свакако припада скорб. Међутим, уколико будемо са благодарношћу подносили скорби, клетва ће се преокренути у благослов.
62. Нека ти у твојим делима савест буде светилник. Јер, она показује која су од њих добра, а која рђава.
63. Осудимо себе, па ћемо умилостивити Судију. Јер, Он се, као благ, радује када види да грешник растаче своје бреме.
64. Ако смо учинили нешто нечисто, омијмо се покајањем. Јер, ми смо дужни да образ Божији представимо чистим.
65. Излечимо душевне ране пре него што се оне обнаже, како бисмо тим излечењем одвратили бичеве казне.
66. Као што везани не може лако да хода, тако ни они који су се сплели у житејске [ствари] не могу да чисто проходе пут врлина.
67. Треба мрзети грех. Тако ће и онај ко упадне у њега скорије изаћи из његових мрежа.
68. Ко не мрзи грех, биће прибројан грешницима, чак и ако га не чини.
69. Стењи због ближњег који греши да би застењао и због себе. Јер, сви смо ми дужници због греха.
70. Паломе пријатељу напомињи о Судији, па ћеш и своју греховну рану помазати. Јер, такав савет јесте опште лекарство.
71. Намеравајући да нешто кажеш или учиниш имај у виду и одговор који ће се ускоро захтевати од тебе, па ћеш се уцеломудрити под дејством страха.
72. Бој се казне за грех и стрепи при помисли на стид због њега, зато што је њихова тежина безмерна.
73. И лепота и мноштво будућих добара су безгранични, а садашња су – сенка, дим и водени мехур.
74. Немој сејати зло зато што је сетва близу и што онога који негује трње очекује огањ.
75. Лицемери, грамжљивци и сластољупци су руже овога света. Међутим, сачекај мало па ћеш (уместо ружа) видети изгажену траву.
76. Свако рђаво дело даје оружје ђаволу против нас. Наоружан њиме, он се жестоко односи према онима који су га наоружали.
77. Хоћеш ли да непријатеља доведеш до исцрпљености? Одсеци грех, па ћеш моћи да му се ругаш као очерупаном врапцу.
78. Тешко нечастивоме! Јер, док се сви просвећују, он се покрива мраком.
79. Тешко богохулнику! Њему ће се везати језик пред лицем Судије, те он неће моћи ништа да каже у своје оправдање.
80. Тешко безаконику зато што ће поћи строгоме Судији и праведноме Законодавцу.
81. Тешко грамжљивоме, зато што ће богатство побећи од њега, а он – стећи огањ.
82. Тешко лењивоме! Он ће тражити време које је зло протраћио.
83. Тешко надменоме! Када легне у гроб, сазнаће ко је.
84. Тешко блуднику који је оскрнавио брачну ризу! Он ће са стидом бити избачен из царске ложнице.
85. Тешко бунџији и пијанцу! Они ће се убројати у убице и бити кажњен са прељубочинцима.
86. Тешко ономе ко се предаје утехама у ово кратко време! Он се гоји као теле које је намењено за клање.
87. Блажен је онај ко иде тесним путем! Он ће на небо узићи са венцем.
88. Блажен је онај ко сатире грехе, јер пред њим дрхте демони.
89. Блажен је онај ко је чист у души и нелицемеран у врлини. Јер, он ће судити свету, и њему се неће судити са светом.
90. Блажен је онај ко је неуспављив у молитвама, читању и доброчинству! Такав неће заспати на смрт.
91. Блажен је онај ко има висок живот и смирену мисао! Он подражава Христа и са Христом ће засести.
92. Блажен је онај код кога закон не силази са језика! Од његовог боравишта Бог никада неће одступити.
93. Блажен је онај који многима чини добро! Он ће на суду наћи многе заштитнике.
94. Блажен је онај чија врлина није лажна. Јер, лопата Судије ће без грешке све развејати.
95. Блажен је онај ко своја дела украшава пре појаве огња којим ће све бити испробано.
96. Блажен је онај ко жури ка будућем животу, зато што садашње испушта мирис трулежности и вуче ка смрти.
97. Блажен је онај ко расипа сабрано зло и који ће чист стати пред чистог Судију.
98. Заглавље овог слова јесте: Душо, немој бити немарна! Јер, кроз кратко време ћеш стати пред вагу Страшног суда Христа Бога нашег.
 

   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *