NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

ODELJAK TREĆI
Bogočovekovo delo – Soteriologija

3. Tajna Spasiteljevog preobraženja i tajna spasenja

 

Na svome bogočovečanskom putu u ovom svetu Gospod Hristos je svoju ljudsku prirodu proneo i kroz preobraženje kao kroz neophodni događaj u svom božanskom domostroju spasenja roda ljudskog. Preobrazivši se na Tavoru, Gospod je pokazao da je preobraženje ljudske prirode Božanskom, neophodni uslov u bogočovečanskom podvigu spasenja sveta od greha, zla i smrti. Jer je spasenje nemoguće bez preobraženja ljudske prirode Bogom iz grehovne u svetu, iz rđave u dobru, iz smrtne u besmrtnu. U samoj stvari, spasenje se i sastoji u svestranom preobraženju ljudske prirode Bogom.

Kao i sve Spasiteljevo, tako i njegovo preobraženje ima opštečovečanski značaj, jer se On, po reči svetoga Prokla, preobrazio ne prosto nego da bi nam pokazao buduće preobraženje prirode (την μέλλουσαν της φύσεως μεταμόρφωσιν)[1]. Kao novi rodonačelnik Spasitelj na Tavoru pokazuje kroz kakvo preobraženje imada prođe ljudska priroda na svome putu osvećenja, oboženja, spasenja. Kao novi Adam, Bogočovek Hristos svojim preobraženjem na čudesan način zahvata sav rod ljudski i u svojoj čovečanskoj prirodi obavlja, u načelu, preobraženje celokupne prirode ljudske. Živeći Gospodom Hristom kao svojim neprekidnim i večnim životom, Crkva Pravoslavna svim bićem svojim oseća nezamenljivi značaj preobraženja Spasovog u delu spasenja roda ljudskog i celokupne tvari.

Posmatrajući sub specie Christi adamsku prirodu ljudskog roda, vidovito saznanje vaseljenske Crkve vidi u Spasiteljevom preobraženju njegovu želju, da ljudsku prirodu izmeni, preobrazi pomoću svoga Božanstva[2]. Svojim preobraženjem Gospod je preobrazio sastav naše prirode, ozarivši ga svojim božanskim telom, i dao mu prvobitno dostojanje besmrtnosti.[3] Na dan Spasiteljevog Preobraženja sva je ljudska priroda božanski zablistala božanskim preobraženjem, jer preobražavajući se Hristos spasava sve.[4] Svojim božanskim preobraženjem naš Tvorac je izvukao iz truleži bogoliko biće ljudsko, koje se u starini grehom predalo truleži, i obožio je razum ljudski; preobražava se Hristos, spasavajući sve.[5] Ognjem Božanstva Gospod Hristos preobrazio je našu ljudsku prirodu i obasjao je prvobitnom besmrtnošću.[6]

Svetli dan Hristovog Preobraženja jeste dan prosvećenja i oboženja ljudske prirode. Tog dana je Bogočovek Hristos svojom svemoćnom i svespasonosnom silom zahvatio pocrnelu od greha prirodu ljudsku, i prosvetivši je obogotvorio[7]. Zračeći i blistajući oslepljujućom svetlošću svoga preslavnog Božanstva, Gospod Hristos je na Tavoru svet prosvetio[8]. Svojim strašnim preobraženjem Gospod Hristos je objavio prevečnu tajnu koja je bila sakrivena[9], i ljudske su oči videle neviđeno: telo zemno blista božanskim sjajem, telo smrtno zrači slavom Božanstva. To je otuda što je Logos postao telo, i telo Logos. Slava telu nije dolazila spolja nego iznutra iz nadbožanskog Božanstva (ύπερϋέου θεότητος) Boga Logosa sa telom ipostasno sjedinjenog na neizraziv način. Kako se meša ono što se ne može mešati, i ostaje nesliveno? Kako se može stepi u jedno (εις εν) ono što je nesjedinjivo (τά ασύμβατα)? Το je posledica ipostasnog sjedinjenja. Zbog jedinstva ipostasi i međusobnog neslivenog prožimanja (και της έν άλλήλοις άσυγχΰτου περιχωρη’σεως) svojstva Božanske prirode τω τρόπω της άντιδόσεως [= načinom razmene] postaju čovečanska, a svojstva čovečanske prirode postaju božanska[10].

Na gori Tavoru Gospod se preobrazio obasjavši svu vaseljenu svojom svetlošću, da izbavi svet od prestupa[11]. Spasiteljevo preobraženje je „bezdan nepristupne svetlosti (φωτός απροσίτου άβυσσος)“, svetlosti koja se neograničeno izlila na Tavoru[12], i zalila svu tvar, a na prvom mestu rod ljudski. Jer, po rečima svetog Atanasija Antiohiskog, blistanje Spasiteljevih haljina označava promenu naših tela (των ημετέρων σωμάτων την ύπαλλαγήν). Jer smo mi postali haljina Spasitelju, kada se On obukao u naše telo[13].

Između Spasiteljevog krštenja i raspeća stoji preobraženje, kojim je On objavljen za Gospoda i Starog i Novog Zaveta[14], i ponovo posvedočen za Sina Božjeg. Tako je na domaku golgotskog krsta posvedočeno Božanstvo Gospoda Isusa, a time i spasenje sveta, jer samo Bog može spasti svet od greha, zla i smrti. Sav Spasiteljev život na zemlji, uključujući i sveto preobraženje, prestavlja jedan nedeljivi podvig spasenja roda ljudskog, jednu nerazdeljivu organsku celinu. U centru svega stoji Presveta Trojica, koja i obavlja spasenie na božanski način. Pre svoga krsnog stradanja Gospod je izvršio sve što je bilo neophodno u domostroju spasenja, i na Tavoru je pokazao na tajanstven način obličje Trojice (μυστικως της Τριάδος τον τΰπον ύποδείκνυσι)[15].

Bog Logos je postao čovek, da bi objasnio zašto je čoveka stvorio logosnim i bogolikim. Na dan svoga čudesnog preobraženja Gospod je na božanski savršen način preobrazio svoju čovečansku prirodu i pokazao je u njenoj bogolikoj lepoti i uzvišenosti. Time je otkrio čovekovo božansko veličanstvo i logosni karakter njegovog bića, i pokazao da je smisao čovekovog bića: ispuniti sa božanskom svetlošću i živeti zračeći njome. Ovaploćenjem Gospod je primio u sebe čovečansku suštinu, a preobrazivšui se na Tavoru On je pokazao prvobitnu lepotu lika[16].

Što je Bogočovekovo u isto vreme je opšte ljudsko, jer kao Bogočovek, Gospod Hristos obuhvata sav rod ljudski. Zato i njegovo preobraženje ima sveopšti značaj. Vaseljensko osećanje Crkve je prepuno toga: preobrazivši se na Tavoru, Spasitele je učinio da priroda ljudska, pocrnela od greha, ponovo zablista, pretvorivši je u svetlost i slavu svoga Božanstva[17].

Svojim preobraženjem Gospod je otkrio od pamtiveka sakrivenu tajnu i pokazao trajnu i večitu slavu prirode ljudske[18]. Zbog ipostasnog jedinstva tela sa Bogom Logosom telo se savršeno obogatilo slavom nevidljivog Božanstva, jer je jedna i ista slava Logosa i tela. Ova slava bila je nevidljivo prisutna u Spasiteljevom vidljivom telu, a prilikom preobraženja pokazala se učenicima. Spasitelj se nije preobrazio dodajući nešto sebi što nije imao. Jer je jedno Sunce pravde, jedan Hristos u dvema nerazdeljivo sjedinjenim prirodama[19].

Neka ogromna božanska sila prožmala je na čudesan način ljudsku prirodu u trenutku Spasiteljevog preobraženja. Ostarela i pocrnela u gresima ljudska priroda ušla je u tajanstveni proces probraženja i oboženja, pošto ju je svu zahvatila tavorska svetlost Hristovog Božanstva: Obukavši se u vascelog Adama, Hristos je, pocrnelu izdavna prirodu ljudsku, prosvetio preobrazivši je, i obožio je preobraženjem svoga tela[20]. Svojim čudesnim ovaploćenjem i slavnim preobraženjem Gospod je obožio ljudsku prirodu (ϋεώσας το άνθρώπινον)[21]. Svojim preobraženjem Gospod je izmenio (μετεστοιχείωσε) ljudsku prirodu, kojoj su nekad bile upućene reči: Zemlja si, i u zemlju ćeš se vratiti (1 Mojs. 3, 19). Na dan Spasovog Preobraženja mi slavimo oboženje ljudske prirode (την της φύσεως θέωσιν), njenu promenu na bolje, njeno prirodno uzdignuće u uzlazak u natprirodno. To je Spasitelj učinio svojim Božanstvom[22].

Na neizraziv način pokazavši na Tavoru nepristupnu svetlost, Gospod Hristos je oradostio tvar i obožio lьude (την κτίσιν φαιδρΰσαν, τους ανθρώπους έθέωσε)[23]. Preobrazivši božanskom promenom svoje obličje na Tavoru, Gospod je prosvetio svu prirodu ljudsku, jer se sav obukao u Adama, tj. u čoveku, u ljudsku prirodu[24]. Svom božanskom čudesnošću svojom preobraženje Spasovo ulazi u neizrazivi domostroj spasenja (την απόρρητον οίκονομίαν = neizrečennoe smotreše), kojim je Gospod spasao svet koji gine u grehu[25]. Pokazujući u svome preobraženju svoje Božanstvo, Gospod nas je oslobodio smrtnih okova[26].

Svojim preobraženjem Gospod blagi je preobrazio obraz Božji u čoveku, te je on zablisao u svome prvobitnom, božanskom sjaju i lepoti. Jer je smisao i cilj Bogočovekovog preobraženja: vratiti čoveka i sve što je čovečje na obraz Božji kao na suštinu čovekovog bića; skinuti grehovni talog sa bogolike duše čovekove; vaspostaviti bogolikost prirode čovekove u njenoj zanosnoj bezgrešnoj lepoti i sav život čovekov potčiniti bogolikoj suštini i sili kao bogodanom načelu kojim se najpouzdanije osigurava večnost. Obnovljen Spasiteljevim preobraženjem, lik Božji u čoveku zasijao je kao sunce, a telo kao svetlost. U svojoj prasuštini bogolika duša čovekova je daleki odblesak svetlosti božanske, svetlosti koja je u punom sjaju zablistala na Tavoru kroz presveto telo Bogočoveka Hrista. Preobraženjem svojim Gospod je pokazao da je smisao i vrednost i neprolazna božanska krasota tela, veštastva, materije: ispuniti se božanskom svetlošću, zračiti njome, živeti njome, jer je svetlost sinonim života i besmrtnosti[27], kao što je tama sinonim smrti i prolaznosti.

Unakažen i nagrđen grehom lik Božji u čoveku Spasitelj obasipa božanskom svetlošću pri svom preobraženju i vaspostavlja njegovu krasotu i dobrotu[28]. Pri stvaranju čoveka od zemlje, veli sveti Damaskin, Gospod ga je počastvovao svojim sopstvenim likom i podobijem, učinio ga žiteljem Edema i drugom Anđela. Ali pošto smo podobije božanskog lika pomračili i zamutili blatom strasti (τη των παθών ϊλΰϊ), žalostivi Gospod pružio je nama drugi način opštenja s nama, daleko sigurniji i čudesniji od prvog. Ostajući u veličanstvenosti svoga Božanstva, On uzima udela u onome što je rđavo [tj. lošija] (μεταλαμβάνει του χείρονος), tj. u ljudskoj prirodi, obogotvorava u sebi ljudsku prirodu (έν αΰτω θεουργων το άνθρώπινον), sjedinjuje se Original sa likom (τη εικόνι το άρχέτυπον μίγνυται) i u njemu pokazuje na Preobraženje svoju sopstvenu lepotu (και το οίκειον κάλλος έν ταΰτη παραδείκνυσι σήμερον). I sija lice njegovo kao sunce, jer se po ipostasi izjednačuje sa neveštastvenom svetlošću (φωτι γαρ άύλω ταυτίζεται καθ ύπόστασιν), iiz njega blista sunce pravde[29].

Po neizmernom čovekoljublju svom Bog Tvorac, uzevši na sebe obličje sluge, spasava pri preobraženju svom ovo obličje od drevne pomračenosti, zablistavši licem i projavivši svetlost Božanstva u telu svom[30]. Budući svetlost sveta, Gospod je na čudesan način uvek prisutan u svetu svojom svetlošću, ali je na Tavoru pokazao u izobulju tu svoju svetlost, kojom spasava svet od greha[31]. Želeći da prirodu ljudsku izmeni od rđave [= lošije] u dobru, od nesvete u svetu, od pomračene u svetlu, Gospod Hristos je uzišao na Tavor, i pokazao učenicima svoje Božanstvo kojim i spasava ljudsku prirodu[32]. Spasiteljevo Preobraženje je izvor nepresušne preobražajne sile koja preobražava svu tvar i sva bića, zbog čega i kličemo čudesnom Spasitelju: Preobražava se tvar očigledno Tvojim preobraženjem, Hriste[33].

 


NAPOMENE:

[1] Oratio in Transfigurat. Domini, 2; R. gr. t. 65, col. 768 B.

[2] 5 avgust, Predprazdnstvo Preobraženiя Gospoda našego Isusa Hrista, na večerni, na stihovne stihirы: Estestvo eže vo Adame, Hristosъ izmeniti hotяй (φύσιν την έν ‘Αδάμ, Χριστός’ άμεϊψαι θέλων), na goru nыne voshoditь Tavorskuю, da obnažitь tainikomъ Božestvo (παραγυμνώσων τοις μΰστοις τηνΘεότητα).

[3] tamo, na utreni, sedalenъ:… smešenie naše preobrazi, Spase, božestvennoю tvoeю plotiю sooblistavъ tomu, i otdaždь perveйšee dostoяnie netleniя, яko miloserdъ, da tя vsi slavoslovimъ edinago Boga našego.

[4] tamo, Kanonъ predprazdnstva, pesnь 6, kondakъ: Božestvennыmъ dnesьpreobraženiemъ čelovečeskoe estestvo proaяvaetъ božestvenno, vъ veselii zovuщe: preobrazuetsя Hristosъ, spasaяй vsя (έν τη“ θεία μεταμορφώσει ή βροτείαάπασα φΰσνς προλάμπει Οεΐκώς, έν ευφροσύνη κραυγάζουσα, μεταμορφοΰταιΧριστός σώζων απαντάς).

[5] tamo, ikosъ: Preobraženiemъ božestvennыmъ, zrakъ našъ, iže drevle tleniemъ rastlennый, vo adovыhъ sokrovišdhъ praotca Adama, dnesь Zižditelь izъ tli vozvede, obožaetъ našъ razumъ; preobrazuetsя Hristosъ, spasaяйvsьhъ.

[6] tamo, na utreni, na stihovne stihirы:… Hrista slavoslovimъ, našeognemъ Božestva preobrazivša estestvo, i яkože prežde netleniemъ oblistavša (Χριστόν δοξολογοϋμεν τον την ημών, τω πυρι της Θεότητος, άναμορφωσαντα φΰσιν, και ώς το πριν, άφθαρσίαν άπαστράψαντα).

[7] 6 avgust, Svяtoe Preobraženie Gospoda Boga i Spasa našego Isusa Hrista, na maleй večerni, na stihovne stihirы: Dnesь Hristosъ na gore Tavorsteй Adamovo premenivъ očernevšee estestvo, prosvetivъ bogosodela (σήμερον ό Χριστός έν δρει Θαβωρίω την τοΰ ‘Αδάμ άμείψας άμαυρωθεΐσανφΰσιν, λαμπρΰνας έβεοΰργησε).

[8] tamo: … Hristosъ že so slavoю oblistavъ na gore, mirъ prosvetilъ estь (τον κόσμον κατεφώτισε).

[9] tamo, na velicei večerni, na Gospodi vozzvahъ, stihirы:… prevečnoe bo sokrovennoe tainstvo na posledokъ яvleno sotvori strašnoe tvoe preobraženie (προ αιώνων γαρ κεκαλυμμένον μύστη ριον, έπ’ έσχατων έφανέρωσεν ήφρικτή σου μεταμόρφωσις), Petru i Joannu i Jakovu.

[10] Sv. Jovan Damaskin, Homil. in Transfigurationem Domini, 2; P. gr. t. 96,col. 548 CD, 549 A.

[11] 6 avgust, Svяtoe Preobraženie Gospoda Boga i Spasa našego IsusaHrista, na veliceй večerni, na litš stihirы: Iže svetomъ tvoimъ vsю vselennuю osvяtivъ, na gore vыsoce preobrazilsя esi, Blaže, pokazavъ učenikomъ tvoimъ silu tvoю, яko mirъ izbavlяvši otъ prestupleniя (δτι κόσμονλυτροΰσαι έκ παραβάσεως).

[12] Sv. J. Damaskin, Homil. in Transfigur. Domini, 2; P. gr. t. 96, col. 545 B.

[13] Sermo in Transfigurat. Domini nostri Jesu Christi, 4; P. gr. t. 89, col. 1368 S

[14] Sv. Jovan Damaskin, Homil. in Transfigur. Domini, 2; P. gr. t. 96, col. 548 A.

[15] 6 avgust, Svяtoe Preobraženie Gospoda Boga i Spasa našego Isusa Hrista, na veliceй večerni, na litii stihirы: Iže prežde solnca svetъ Hristosъ, telesne na zemli žitelьstvuя, i prežde kresta vsя, яže strašnago smotreniя, soveršivъ bogolepno, dnesь na Tavorstelj gore taйno Troicы obrazъ pokazuя.

[16] tamo, na stihovne stihirы: … dnesь na gore Tavorsteй preobražen predъ učeniki, pokaza načaloobraznuю dobrotu zraka (έδειξε το άρχέτυπον κάλλος της εικόνος) vъ sebe vospriimъ čelovečeskoe suщestvo (έν έαυτω την ανβρωπίνην άναλαβοϋσαν οϋσίαν)

[17] tamo:… na ciю (tj. Tavor) bo vozšedъ goru, Spase, so učeniki tvoimi, očernivšee Adamovo estestvo (την άμαυρωθεΐσαν έν ‘Αδάμ φΰσιν), preooražeя, oblistati paki sotvorilъ esi, pretvorivъ e vъ tvoego Božestva slavu i svъtlostь (μεταμορφωθείς άπαστράψαι πάλιν πεποίηκας, μεταστοιχειώσας αυτήν, εις την σήν της Θεότητος, δόξαν τε και λαμπρότητα)

[18] Sv. Jovan Damaskin. Homil. in Tranfigur. Domini, 17; R. gr. t. 96, col. 572 B.

[19] ib. 12.13; P. gr. t. 96, col. 564 C. 565 V. Sr. sv. Grigorije Palama, Homil.XXIV, In vererabilem Domini et Dei et Salvatoris nostri Jesu Christi Transfigurationem, P.g r. t. 151, col. 432 C: της Θεότητος ή δόξα… κοινή και τοΰ σώματος ένΘαβώρ έδείκνυτο, δια το ένιαϊον της υποστάσεως) — Cp. ib. col. 433 ΑΒ.

[20] 7 avgust, na utreni, Kanonъ, pesnь 3: Vo vsego Adama obleksя, Hriste, očernivšee izmenivъ prosvetilъ esi drevle estestvo, i izmeneniemъ zraka tvoego bogosodelalъ esi (την άμαυρωθεΐσαν άμείψας έλάμπρυνας, πάλαι φΰσιν,και αλλοιώσει της μορφής σου έθεούργησας).

[21] 5 avgust, Predprazdnstvo Preobraženiя Gospoda našego Isusa Hrista, na utreni, na stihovnu stihirы.

[22] Sv. Andrej Kritski, Oratio in Domini nostri transfigurationem; R. gr. t.97, col. 933 A.

[23] Sv. Kozma Jerusalimski, Hymni in transfigurationem Domini nostri JesuChristi; P. gr. t. 98, col 496 S

[24] 7 avgust, na utreni, na stihovne stihirы: Vozsšvъ pače uma,otьDevы presvяtыя, Slove Božii, vo Adama vesь obleksя, iže prežde omračivšeesяestestvo vse prosvetilъ esi (την πριν άμαυρωβεϊσαν φυσιν πάσαν έλάμπρυνας) božestvenыmъ zraka tvoego izmeneniemъ, preobražsя na gore Tavorsteй, Vladыko (θεία της μορφής σου αλλοιώσει, μεταμορρωθεις).

[25] tamo, na Gospodi vozzvahъ stihirы prяzdnika:… imže spaslъ esi mirъ, grehomъ pogibaющiй (δι’ ης έσωσας κόσμον, αμαρτία άπολλύμενον).

[26] 8 avgust, na Gospodi vozzvahъ, stihirы prazdnika:Dnesьpokazalъesi tvoe Boženstvo, Gospodi, …izbavlяя nasъ otь smertnыhъ nыne ouzъ (ό λυτρωσαμενος ημάς, και του θανάτου νΰν της χειρώσεως).

[27] Sr. Jn. 1, 4.

[28] 9 avgust, na Gospodi vozzvahъ, stihirы prazdnika: … bezobrazie bo čeloveka, vsehъ Vladыka nыne preobrazuющiйsя, prosveщaetь яsno zareю svetlosti neizrečennыя, pače zari solnca siяnie ispuщяющa svetlo.

[29] Sv. J. Damaskin, Homil. in Transfigurat. Domini, 4; R. gr. t. 96, col. 552 S

[30] 9 avgust, na Gospodi vozzvahъ, stihirы prazdnika.

[31] tamo, I nыne: Iže svetomъ tvoimъ vsю vselennuю osvяtivъ, na gore vыsoce preobrazilsя esi, Blaže, pokazavъ učenikomъ tvoimъ silu tvoю, яko mirъ izbavlяeši otъ prestupleniя.

[32] 11 avgust, na večerni, na stihovne stihirы: Estestvo, eže vo Adame, Hristosъ izmeniti hotя, na Goru nыne voshoditь Tavorskuю obnažaя učenikomъ Božestvo.

[33] 9 avgust, na večerni, na stihovne stihirы: Preobražaetsя tvarь яsno Tvoimъ preobraženiemъ, Hriste.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *