ОДЕЉАК ТРЕЋИ
Богочовеково дело – Сотериологија
2. Тајна Спаситељевог крштења и тајна спасења
Крштење Господа Христа на Јордану има свечовечански значај. Оно је саставни део Спаситељевог богочовечанског живота на земљи и природна последица његовог оваплоћења.
Узевши човечанску природу на себе, Бог Логос ју је пронео и провео кроз све своје богочовечанске подвиге, помоћу којих је извршио спасење рода људског. Пронео ју је промислитељски икроз своје крштење од светог Јована.
Као безгрешан Господ Христос није имао потребе да се крсти Јовановим крштењем покајања. Али као нови Адам, као нови родоначелник човечанства, који је узео на себе све грехе света[1], Он се крштава ради спасења људи, οικονομικώς. Јер као што је ради људи постао човек, да би сатро ђавола који је људе био сатро, тако се ради људи и крштава, да би у води сахранио прљавштину оних који су се имали препородити водом и Духом (ίνα ένθάψω τοις ΰδασι τον ρΰπον τών μελλόντων άναγεννηθήναι δι’ ύδατος και Πνεύματος)[2].
Своје крштење од Јована безгрешни Господ сматра неопходним за спасење рода људског, сматра га испуњењем сваке правде[3]. Када Претеча, свестан своје адамовске грешности[4], узбуђено моли Спаситеља: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени? Господ му одговара: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду (οΰτω γαρ πρέπον έστιν ήμϊν πληρώσαι πάσαν δικαιοσΰνην).[5]Под правдом се разуме Закон, вели блажени Теофилакт. Природа људска била је проклета, каже Спаситељ, јер није могла испунити Закон. Ја сам испунио и друге прописе Закона, а остаје ми ово: да се крстим. Учинивши ово, ја ћу природу ослободити проклетства (τούτο τοίνυν τελέσας, απαλλάξω την φΰσιν της κατάρας). Јер ово доликује мени.[6]
Јован Крститељ је сматрао, вели свети Златоуст, да никако не доликује Спаситељу да прими крштење од слуге. А Спаситељ му одговара да Му веома доликује. Зашто Му доликује? Зато што нам треба испунити сав Закон. То је Спаситељ и означио речима: сваку правду (Мт. 3, 15), јер је правда испуњење заповести (ή των εντολών έκπλήρωσις). Ποшто смо ми већ испунили све друге заповести, вели Спаситељ, а остаје нам још ова, то и њу треба додати. Ја сам дошао да вас разрешим проклетства које лежи на вама због преступања Закона. Стога треба најпре да ја сам испуним сав Закон и ослободим вас осуде, и тако укинем Закон.Требадакледа ја испуним сав Закон, пошто треба да вас разрешим проклетства, написаног против вас у Закону. Тога ради сам ја и узео на себе тело и дошао у свет.[7]
Крштењем својим Господ Христос је ослободио природу људску од проклетства и повео је путем богочовечанског благослова и спасења. У овој бескрајној тајни учествује сва Света Тројица: Отац, Син и Свети Дух, објављујући себе свету као једно Божанство. Отуда је Спаситељево крштење у ствари најпуније Богојављење: Отац је објавио и показао себе као Бога, Син је објавио и показао себе као Бога, Дух Свети је објавио и показао себе као Бога. А тиме је објављено и показано, да је дело облаговештења и спасења рода људског у ствари дело Тројичног Божанства.
По светом осећању и апостолском сазнању васељенске Цркве Христове, на Богојављење је објављена тајна спасења и делимично извршена. Разуме се, ни у једном тренутку свога земаљског живота Спаситељ не престаје својом Богочовечанском личношћу обављати спасење света, али у своме крштењу на Јордану Он то нарочито силно пројављује. Богојављење не би било потпуно, када се њиме не би објављивао и домострој спасења, и када оно не би имало изузетан сотериолошки значај. У крајњој линији, сама чињеница јављања Тројичног Божанства има за циљ: освећење и спасење човека. Јер је у томе сав смисао и доласка Спасовог у свет и јављања Тројичног Божанства свету. Спаситељево крштење је органски, саставни део његовог човекољубивог подвига спасења рода људског. У богочовечанском домостроју спасења света оно преставља природну, неминовну, неизоставну и неизостављиву свештену тајну, из које непрекидно извире свемоћна сила спасења.
У крштењу Господа Христа крштава се на тајанствени начин сва људска природа, јер све што је Богочовеково преноси се на род људски силом његове Божанске личности. Чудесна тајна Спасовог крштења, гледана светим Оцима, тим светим очима Цркве, показује се као тајна спасења човека и света од греха, зла и ђавола. Погружен свим бићем у васељенско осећање и сазнање Цркве Христове, свети Атанасије Велики у свему Христовом види сотериолошки смисао и значај за све што је људско. По њему, силазак Духа Светога на Богочовека Христа при крштењу на Јордану био је силазак на нас (εις ημάς ην), јер Он носи на себи наше тело. Јер када се Господ, као човек, крсти у Јордану, ми се у Њему и Њиме умивамо; и када Он прима Духа, ми кроз Њега постајемо духопримци… Духом се не помазује Логос, уколико је Он Логос и Премудрост, него се у Њему и Њиме помазује тело које је Он узео на себе, да би се освећење, извршено над Господом као над човеком, извршило Њиме над свима људима (είς πάντας ανθρώπους γένηται παρ’ αΰτοΰ).[8]Оваплоћени Логос и даје и прима: даје као Логос Божји, прима као човек; не усавршава се Логос, јер је Он увек имао све и има, него се усавршавају људи који у Њему и кроз Њега имају почетак примања (οι αρχήν έχοντες τοΰ λαμβάνειν έν αύτω και δι’ αΰτοΰ). Јер када се за Њега сада каже да се помазује као човек, ми се у Њему помазујемо; и када се Он крштава, крштавамо се ми у Њему (ημείς έσμεν οί έν αύτω βαπτιζόμενοι).[9]
За тајновидца Григорија Богослова Богојављење је дан нашега спасења[10], јер крштење Господа Христа у Јордану има свечовечански и козмички значај. Крштењем Спасовим освећује се вода, и са њом сва твар; освећује се човек, и са њим сав род људски. Јовану Крститељу долази Исус, вели свети Богослов, Исус који освећује, можда, самога Крститеља, но несумњиво да васцелог старог Адама сахрани уводи (πάντα τον παλαιόν ‘Αδάμ, ‘ίν’ ένθάψη τω ΰδατι), апре њих иради њих Он освећује Јордан и, пошто је сам био дух и тело, Он то извршује Духом и водом[11]. Крштење Спаситељево у Јордану било је очишћење вода (κάθαρσις υδάτων) ради људи[12]. Исус који се очишћује у Јордану јесте очишћење човека, или, боље рећи, овим очишћењем Он чини воде чистима, јер није било потребно очишћење Ономе који узима грех света на себе (Јн. 1, 29). Он и иде по мору, и предаје се, и распет бива, и сараспиње човеков грех, приводе Га као јагње, и Он приводи као Свештеник; као човек Он бива погребен, као Бог пак Он устаје, а затим узлази на небо, и доћи ће са славом својом. Колико славља за човека у свакој тајни Христовој! У свима њима је главно једно: човеково савршенство, обновљење и повратак првоме Адаму (τελείωσις και άνάπλασις και προς τον πρώτον ‘Αδάμ επάνοδος)[13].
Господ Христос је крштен као човек, али је разрешавао грехе као Бог; крштен је не што Му је било потребно очишћење, него да би осветио воде (ίν’ άγιάση τά ΰδατα)[14]. Излазећи из воде по крштењу, Исус узноси са собом сав свет (συναναφέρει γάρ έαυτώ τον κόσμον), и види где се отварају небеса (Мк. 1, 10), небеса која је Адам за себе и за своје потомке био затворио, као и рај пламеним мачем[15].
Спаситељево крштење на Јордану, по светом Иполиту, треба разумети у сотериолошком смислу (οικονομικώς). По човекољубивом снисхођењу свом Господ није сакрио од природе вода оно што је учинио тајно: јер видеше Га воде, и уплашише се (Пс. 76, 17). Оне умало не изађоше и не побегоше из свога корита. Стога је Пророк, посматрајући овај догађај давно пре тога, питао: Што ти би, море, те побеже, и теби Јордане, те се обрати натраг? (Пс. 113, 3) А воде су на то одговориле: видесмо Творца свесвега у обличју слуге (Флб. 2, 7) и, пошто не знађасмо тајну домостроја спасења (το μύστη ριον της οικονομίας), спопаде нас страх[16].
Спаситељеве речи светом Крститељу: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду (Мт. 3, 15), свети Иполит овако објашњава: Остави, Јоване; ти ниси мудрији од мене. Ти гледаш као човек, а ја провидим као Бог… Ја сам испунитељ Закона, и не желим да ишта у њему оставим неиспуњено, да би после мене Павле могао гласно објавити: Христос је пуноћа закона за правду свакоме који верује (Рм. 10, 4). Крсти ме, Јоване, да нико не би презирао крштење. Ја примам крштење од тебе, слуге, да нико од царева и властодржаца не би презрео примити крштење од смиреног свештеника. Допусти ми да сиђем у Јордан, да би људи могли чути Очево сведочанство и познати моћ Сина. Тада Му допусти Јован: И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и отворише му се небеса, и гле Дух Божији сиђе у облику голуба и остаде на Њему; и глас с неба који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи (Мт. 3, 16 17).[17]
Како многобројних и разноврсних дарова бисмо се имали лишити, да је само Господ попустио Јовану и одустао од крштења! У самој ствари, до Спаситељевог крштења небеса су била закључана; горња област била је недоступна. Ми смо силазили у доње области, а нисмо узлазили у горње. И тек што се Господ крстио, у исто време је Он обновио старога човека и поново му поверио скиптар усиновљења. Јер одмах Му се отворише небеса (Мт. 3, 16). И зби се помирење видљивог са невидљивим (διαλλαγή γέγονεν των ορατών προς τα αόρατα); небески Чинови се испунише радошћу, земаљске немоћи се излечите, неисказане ствари се открише, непријатељи се опријатељише[18].
На свети дан Богојављења извршено је велико тајанство очишћења људске природе кроз крштење Господа Исуса. Данас се Господ Христос крштава од Јована, вели свети Григорије Ниски, да би оскрнављеног очистио, Духа одозго довео и човека на небеса узнео; да би пали устао а посрамио се онај који га је оборио[19].
Крстивши се сам, Исус је осветио крштење, вели свети Кирил Јерусалимски. Но Он се није крстио да би добио опроштај грехова (јер је био безгрешан), него се, као безгрешан, крстио, да би онима који се крштавају подарио божанску благодати и достојанство (χάριν θείαν και άξίαν). Јер као што је Он, по примеру људи који имају тело и крв, и сам узео то на себе да бисмо ми, поставши учесници његовог телесног доласка, постали учесници и његове божанске благодати, тако се Исус и крстио, да бисмо тиме опет постали заједничари са Њим и добили са спасењем славу. По речима Јова (40, 18. 19), у водама је био дракон који је могао прогутати Јордан. Пошто је, дакле, требало размрскати драконове главе, Он је, сишавши у воде, везао јакога, да бисмо ми од Њега добили власт да стајемо на змије и на скорпије (Пс. 73, 14; Лк. 10, 19)[20].
Зашто се, пита свети Златоуст у својој беседи на Богојављење, Богојављењем (Επιφάνεια) не назива дан у који се Господ Христос родио него дан у који се крстио? Данашњи дан јесте дану који се Он крстио и осветио природу вода (και την των υδάτων ήγίασε φΰσιν). Стога на овај данашњи празник сви захватају воду, односе је у домове и чувају у току целе године, пошто су данас освећене воде; и дешава се очигледно чудо: ова се вода не квари од дугог времена, него, захваћена данас, она читаву годину, а често и две и три године остаје читава и свежа, и после толиког времена не уступа води тек захваћеној са извора. Зашто се, дакле, овај дан назива Богојављењем? Зато што је Господ Христос постао познат свима не када се родио него када се крстио. До овога дана Он није био познат многима[21].
Својим крштењем осветивши воду, Господ је на тајанствен божански начин, у начелу, осветио сву твар. На то нам указује херувимски видовита мисао светога Златоуста: Господар Анђела сишао је у воде Јордана и, осветивши природу вода, излечио је сву васељену (πάσαν την οίκουμένην έθεράπευσε)[22].
Спасавајућа сила Богочовековог крштења прониче у сву људску природу и изгони из ње све греховно и порочно. Господ се крстио, вели свети Исидор Пелусиот, да би човека учинио чистим од преступа (της παραβάσεως). Његово крштење ослобођава људе од греха и јесте символ њихове бесмртности (σΰμβολον της αυτών αφθαρσίας) у Њему[23].
Господ Исус се крштава у својој тридесетој години, вели блажени Теофилакт, пошто ово доба прима у себе све грехе. Јер у прво, дечје доба, много је неразумности; у друго пак, младићко, много је пламене похоте и гнева; а у доба мушкости много је лакомства. Господ је, дакле, сачекао овај узраст, да би кроз све узрасте испунио закон и осветио нас (ινα δια πασών των ηλικιών πλήρωση τον νόμον, και άγιάση ημάς)[24].
Господ се није крстио, вели свети Дамаскин, што је Њему самом било потребно очишћење, него да би, учинивши својим моје очишћење, размрскао у води главе дракона (Пс. 73, 14), спрао грех, сахранио у води целог старог Адама (πάντα τον παλαιόν ‘Αδάμ ένθάψη τω ΰδατι), осветио крститеља, испунио Закон, открио тајну Тројице, постао за нас образац и пример крштења[25].
Свечовечанску и свекозмичку силу и значај Спасовог крштења на Јордану у свој безданој дубини и необухватљивој ширини видовито раскрива и богомудро објашњава молитвена мисао Цркве. Нарочито у богојављенским богослужењима. Вођена светим осећањима васељенске Цркве, молитвена мисао Цркве расипа се у усхићеној радости на догледу божанског богатства, којим благи Спаситељ обогаћује бедни род људски својим крштењем на Јордану. Сила спасења, која је Господњим оваплоћењем ушла у свет, безбројним таласима залива род људски и сву твар кроз Спаситељево крштење на Јордану.
Рођење Господа Христа од свете Деве је тајна, пуна сотериолошког значаја и силе; тајна је и крштење његово од Јована, опет пуна сотериолошког значаја и силе: Неизрецив силазак Творца, који је пређе засијао од Деве, озарио је свет; а крстећи се на Јордану, Господ Христос извршује другу тајну: земнородним људима даје чудесан препород[26]. Крштењем својим у Јордану безгрешни Господ очишћава грехе наше, размрсака главу змије, отвара рај који је био затворио преступ, изазван змијином преваром; једном речју: збива се оно што је најглавније у необичној тајни спасења (таинства страннаго главизна = μυστηρίου ξένου το κεφάλοαον)[27]. По неизмерном милосрђу свом Господ крштењм својим дарује вернима избављење[28]. Крштава се Добротвор свих, утопљујући у води мноштво безмерних сагрешења наших[29].
Црква назива Богојављење празником Просвещениа, празником просветљења, прасвећења, озарења, јер је Господ Христос кроз своје крштење светлошћу Тројичног Божанства просветлио, просветио, озарио грехом потамнелу, помрачену, поцрнелу природу људску. У крштењу Христовом просветљује се људска природа и избавља се од таме греха и облачи се у божанску одећу непролазноести[30]. Крстивши се, Господ је душама нашим подарио просветљење[31].
Крстећи се од Јована, Господ Христос је сав свет, и споља и изнутра, залио божанском светлошћу[32]. Христос нам се јавио у Јордану и свет просветлио[33]. У крштењу Господњем дошло нам је просветљење, јавила се благодат, настало избављење, просветлио се свет[34].
Крштење Спаситељево извор је божанске силе која спасава људе од греха и обнавља их. Крштењем својим божанственим Господ Христос обнавља нас, остареле од многих грехова[35]. Свеколико потомство Адамово састарено је гресима и смрћу; својим крштењем Господ обнавља, подмлађује сав род људски („Адама обновляетъ = τον ‘Αδάμ ανακαινίζει“)[36].
Циљ Спаситељевог крштења у Јордану: да удави змију-ђавола, и спере Адамов преступ[37]. По великој милости својој Господ је јорданском водом утопио људске грехе[38]. Улазећи у воду Јордана, Господ пресушује реку зла[39]. Божанском светлошћу својом Господ Христос је запалио своје човечанско тело као светилник, и усред Јордана потражио божански лик који је био погребен страстима и гресима, и, пошто га је нашао, подарио му красоту крштењем својим[40].
Крштење Спасово има козмички значај: њиме је Господ сатро грех света[41]. Заражени адамовском греховношћу људи су до поражавајуће сличности изједаначили себе са грехом, коме су дали најфантастичније човеколике облике реалности; очовечени Бог се крштава у Јордану, да би све људе очистио од адамовског греха[42], да би јорданском водом спрао грехе праоца[43]. Пошто иза свих људских грехова стоје нечисти дуси као главни творци греха, то је Господ Христос при своме крштењу размрскао својим Божанством главе невидљивих змија, тј. нечистих, злих духова[44].
Тајна Христовог крштења тоне и раствара се у огромној тајни Богочовечанске личности његове, и постаје јасна њоме и у њој. Јединородни Син Божји као човек иште крштење од смртнога, а као Бог узима на себе грех света (αιρων δε ώς Θεός την άμαρτίαν του κόσμου) и даје свима велику милост[45]. Оваплоћени Бог, који је просветљење нашеи очишћење, улази у воде јорданске, да спере прљавштину људског зла и обнови нас сатрвене[46]. Крстећи се, Господ Христос дарује свима живот неубивљив[47]. Смер Христовог крштења је да крштењем створи Цркви многа чеда[48].
Крштењем својим у Јордану Господ Исус безболно пресеца страшне болести људских душа, и овештале људе обнавља поновним рођењем[49]. Творац и Искупитељ прима крштење од Јована ради обновљења људи[50]. На Богојављење се открива људима дубина премудрости сакривене тајне и бездан Божјег промисла, јер се Бог на земљи јавио са телом ради обновљења рода људског[51].
Господ Христос је нови Адам, и својим крштењем Он исправља свепагубни пад Адамов, дарујући људима преславно ослобођење поновног рођења[52]. На Богојављење Спаситель свих људи ослобађа човека од робовања ђаволу[53]. Дан Спасовог крштења назива се Богојављење, тј. Христојављење, јер је тог дана Господ Христос објавио, казао себе свету и своје дело. Својим крштењем Господ узноси на висину спасења нас, иструлеле од страсти[54]. Смирени Господ крштава се у реци, умивајући тиме човека од гадних страсти (πλΰνων με ρΰπου παθών)[55]. Крстећи се у водама јорданским, Господ Исус потапа људска сагрешења и извлачи људе из дубине зла[56].
Падом у грех човек је много божанског избацио из себе и скинуо са себе, зато се са стидом осетио наг пред Богом после свог грехопада. Имајући то у виду, богојављенска мисао Цркве објављује: преваром змијином човек би обнажен, а Господ га чесним крштењем својим облачи у спасоносну одећу (διά τοΰ βαπτίσματος στολήν ένδΰσαι σωτήριον)[57]. Грех излива из себе смрт, а крштење Христово излива живот[58].
Својим оваплоћењем Логос Божји узео је на себе природу људску, која је била далеко од Бога, и боготворећим крштењем својим Он је усваја себи на начин који доликује Богу и узводи првобитном достојанству[59]. Божанским крштењем својим Господ уништава тамне облаке греха који покривају срца наша[60].
На Јордану се збила потресна тајна (το φρικτόν μυστηριον): крстећи се, Господ Христос је обукао човека у одећу небеског царства (έπενδΰων με στολήν της ουρανών βασιλείας)[61]. Непостижан је уму начин на који Господ водом и Пресветим Духом очишћава људе; то је тајна његовог домостроја спасења, тајна надумна, чија је висина недогледна и дубина неизмерна[62]. Крстећи се у Јордану, Господ Христос сам врши велику тајну[63]. Велика и страшна тајна врши се у Јордану: Господар свих људи крштава се руком слуге ради очишћења свију[64], и по великом милосрђу свом извршује начатокъ спасешя (άπαρχήν της σωτηρίας)[65].
Господ Христос се крштава, да огњем и Духом божанским очисти нашу природу[66]. Крштењем својим Господ Исус нас је помирио са Оцем[67]. Створитељ се оваплотио од чисте Деве двострук: Бог и човек (διπλούς Θεός και άνθρωπος), желећи да Адама, тј. сав род људски обнови крштењем (βέλων τον ‘Αδάμ άνάπλασαι δια βαπτίσματος)[68]. Господ Исус, једини по природи невин, неодговоран, тражи да се крсти, јер је дошао да, крштаван у води, потопи кривице људске[69].
Спасење је у Личности Спаситеља. Где се Он појави, појављује се и спасење. Зато се и вели за Спаситеља: Он долази на јорданске воде да спасе род људски[70]. Носећи обличје слуге, Бог, крштењем својим боготворећим ослобађа нас од робовања ђаволу (βαπτίσματι θεουργω τής δουλείας τοΰ έχαΦροϋ έξαίρων ημάς)[71].
Греси су сурвали људску природу у поноре зла; страсти су је бациле у бездане порока, и она стрмоглавце пада у све ужасе ада. Господ се оваплотио, да би зауставио њено падање, подигао је и управио пут неба. То је Он учинио нарочито на Јордану: јер када се крстио у Јордану, наша природа, која је била оборена страстима, усправила се пут неба и поклонила Господу[72]. Крштењем Господа Исуса свима је дошло очишћење, избављење, обновљење, просветљење[73].
Једини Добротвор и Безгрешни благодаћу очишћава греховну прљавштину у водама јорданским (άποκαβαίρων τοις ΰδασι των αμαρτημάτων τον ρύπον χάριτι)[74]. Крстећи се од Јована, Спаситељ извршује велику тајну, јер човечанство, кога су греси били понизили, Он на неисказан начин узвеличује крштењем својим[75]. У реци Јордану Богочовек потапа људска сагрешења (τα των βροτών πταίσματα)[76].
Спаситељ, пуноћа свих добара, говори Крститељу: приђи, крсти ме, јер хоћу да природу људи испуним светошћу и чистотом[77]. Бесмртним својим осећањем Црква снажно осећа да Господ Христос крштењем својим умива од првога пада Адама и сав род људски[78]. Свето сазнање васељенске Цркве драматично и дирљиво описује очишћење и спасење света Спасовим крштењем; Спас говори Претечи: позајми ми сада десницу твоју, да у себи сперем грехе света[79]; ја за то дођох, крсти мене који у себи очишћујем грехе људске[80].
Божанском светлошћу Господ очишћава у водама јорданским прљавштину душа наших[81]. Крштавајући се, Спасителе дарује људима спасоносно ослобођење, очишћавајући огњем крштења прљавштину душа[82].
Христос Бог долази на Јордан да Га Јован крсти, да би својим Божанством размрскао главе невидљивих змија, тј. злих духова[83]. Крштењем својим у Јордану Господ нас избавља од робовања древноме греху, освећује нас и просвећује (και άγιάζων και φωτίζων ημάς)[84].
Крштавајући се, Господ Исус нас је обновив божанским Богојављењем (τω Φείοις Θεοφανείοις μυστικώς άναγεννώντι ημάς) и узвео божанској светлости[85]. У ранија времена Господ је Пророцима показивао символе свога Богојављења, а при крштењу у Јордану Он је људима јасно и на најстварнији начин објавио сакривене тајне, дарујући им нови препород[86]. Крштењем својим Спаситељ пружа велико средство спасења онима који осећају његово божанско блистање[87]. Сва твар, и на земљи и на небу, доживљује појаву Богочовека као своје освећење и спасење. Стога Црква и благовести: када се Господ појави као човек на Јордану: земља би освећена, воде бише благословљене, небо би обасјано, и род људски би избављен од горке тираније ђавоље[88].
На Богојављење Господ Исус у водама јорданским извршује огњем Духа очишћење људских грехова[89]. Пошто је постао нови Адам, Саздатељ чини новима земнородне, обављајући огњем и Духом и водом необични препород и чудесно обновљење, и боготворећи крштењем обнављајући их[90]. Господ Христос Духом чини душе новима, водом освећује тело, оживотворавајући човека; по своме премудром промислу Он доноси двоструки и одговарајући лек човеку, сазданом из душе и тела[91].
Адамовим грехопадом нарушено је човеково богосиновство; Господ Христос га обнавља својим богочовечанским подвигом спасења. Крштавајући се од Јована, Господ Исус је ослободио нас, који смо дотле били продани законом греха, и удостојио нас усиновљења[92]. Крштењем својим Господ очишћава род људски, подиже палога, посрамљује обореног тиранина, отвара небеса, низводи Духа божанског, и дарује причешћивање бесмртношћу[93].
Огроман је и недогледан сотериолошки значај свега што се са Господом Христом десило на земљи. Сваки догађај из његовог живота спасоносно утиче на сав људски род и на сву твар. Светим рођењем Христовим би освећена земља, а крштењем његовим благослови се природа вода, и род људски се поврати своме првобитном благородству[94]. Господ Исус долази на Јордан: да својим божанским крштењем очисти и спасе род људски[95]. Крстећи се у Јордану, добри Господ Христос сахрањује у води грехе наше[96]. Грех је на све људе навукао смрт; божанским крштењем својим Господ Исус даје бесмртност свима[97]. По великом милосрђу свом, Христос Бог водом потопљује грехе наше и крштењем пресаздаје нас, иструлеле у гресима (και άναπλάττει φθαρέντας ημάς, δια του βαπτίσματος)[98].
У водама јорданским Господ Христос спалио је својим божанским огњем свеколико вештаство грехова (попали вещь всю груха = συναφλέξεται ύλην πάσαν αμαρτιών)[99]. Κρстивши се, Он је подарио бесмртност нашим душама[100], и обукао људску природу у одећу бесмртности[101].
Господ је ради нас примио на себе оно што је наше, и када се крстио телом удостојио нас је отпуштања грехова[102]. Спасовим крштењем у Јордану његова вода постала је водом отпуштења грехова наших[103]. Крстивши се у Јордану, Господ је просветио сву твар[104].
Грех је огреховио, опоганио сву твар, потчинио је трулежи и распадљивости, па је и сама вода, која служи за спирање нечистоте, била обесвећена. На Богојављење Господ и Спаситељ наш Исус Христос пројављује своју спаситељску силу нарочито у томе што освећује природу вода: Данас се освећује природа вода[105]. Крштењем својим у Јордану Господ Христос је, као Бог, осветио природу воде, послао с неба Духа свог Светог, и размрскао главе змија, тј. злих духова, који су се тамо гнездили[106]. На велики и свети дан Богојављења Спаситељ је објавио величанство Божјег домостроја спасења: Бог Логос је ради нас грешних постао човек; Он, једини чисти и бесмртни, нашим очишћењем очишћује себе у Јордану, освећујући човека и воде, и смрвљујући главе змија у води[107].
У своме крштењу Господ Богочовечанском личношћу својом устројава људима препорођај, који људе од нечистих чини чистима, од смртних бесмртнима[108]. Не само људску природу и род људски, већ и сав свет Господ захвата својим крштењем, и подиже собом, и види отворена небеса која је Адам био затворио за себе и за своје потомке[109].
Гледајући Спаситеља где се крсти, видовита душа Цркве осећа да је спасилачка сила његовог божанског крштења неизмерна по важности, јер је Он тада објавио себе као Бога, који извршује сав домострој спасења и спасава свет[110]. Отуда се на дан Спасовог крштења просвећује сва твар, радује се заједно све што је на небу и на земљи, мешају се Анђели и људи, јер где долази цар, долази и његова свита; тог дана јави се благодат Божија која спасава све људе[111]и очишћава од свакога греха[112]. На свети дан Богојављења безгрешни Творац неба и земље долази телом на Јордан тражећи крштење, да свет очисти од ђавоље обмане, и Господар свега крштава се од слуге и дарује роду људском очишћење водом[113].
Крштењем својим Господ је осветио јорданске воде, разорио државу греха и, преклонивши главу своју пред Претечом, спасао је од обмане сав род људски[114]. Цар векова, Господ, обнавља јорданском водом род људски, који је био иструлео у гресима, и смрвљује главе злих духова који су се гнездили тамо[115]. Крштава се с нама Христос, који је изнад сваке чистоте, даје освећење води, и то постаје очишћење душама[116]. Господ се крсти, да би твар очистио од сваке прљавштине[117].
Господ Исус извршује подвиг спасења: крстећи се Он, непорочан по природа (ό κατά φύσιν αμόλυντος), обнавља род људски, смрвљен грехом (τον συντριβέντα ‘Αδάμ τή αμαρτία καινοποιοΰμενος)[118]. Адаму, који је ослепио у Едему, јави се сунце у Витлејему, и отвори му зенице, умивши их јорданском водом; њему, поцрнелом и помраченом, заблиста неугасива светлост; њему већ није ноћ него вечити дан[119]. У светим водама јорданским Спаситељ обнавља не само род људски него и сав свет[120].
НАПОМЕНЕ:
[1]Јн. 1,29.
[2]Јевтимије Зигабен, Цоммент. ин Маттх., цап. 3, верс. 15; П. гр. т. 129, цол.169 С
[3]Мт. 3,15.
[4]Блаж. Теофилакт, Енарратио ин Еванг. Маттх., цап. 3, верс. 14; П. гр. 1.123,цол. 177 Б.
[5]Мт. 3,15.
[6]Енарратио ин Еванг. Маттх., цап. 3, верс. 15; П. гр. т. 123, цол. 177 ВС.
[7]Ин Маттх., Хомил. 12, 1; Р. гр. т. 57, цол. 203; ср. Он, Де баптисме Цхристи, 3. 4, П. гр. т. 49, цол. 369.
[8]Цонтра ариан., Орат. И, 47; Ρ. гр. т. 26, цол. 108 Ц, 109 С
[9]иб. 48;цол. 112 С 113 Α.
[10]Орат. 40, 1; Р. гр. т. 36, цол. 360 Б.
[11]Он, Орат. 39, 15; Р. гр. т. 36, цол. 352 В.
[12]Он, Поемата моралиа, Дефинитионес минус еxацтае; П. гр. т. 37, цол. 960 А.
[13]Он, Орат. 38, 16; П. гр. т. 36, цол. 329 ВС.
[14]Он, Орат. 29, 20; Р. гр. т. 36, цол. 100 С
[15]Он, Орат. 39, 16; Р. гр. т. 36, цол. 353 АБ.
[16]Сермо ин санцта Тхеопханиа, 2; Р. гр. т. 10, цол. 353 Б.
[17]иб. 5; цол. 856 ЦД, 857 А.
[18]иб. 6; цол. 857 АБ.
[19]Ин баптисмум Цхристи; Р. гр. т. 46, цол. 580 В.
[20]Цатецх. ИИИ, 11; Р. гр. т. 33, цол. 441 АБ.
[21]Де баптисмо Цхристи, 2; П. гр. т. 49, цол. 365, 366.
[22]Хомил. ин санцт. Пасцха, 5; Р. гр. т. 52, цол. 771.
[23]Епистолар. либ. И, Епист. 66; П. гр. т. 78, цол. 225 ЦД.
[24]Енаррат. ин Еванг. Матх., цап. 3, верс. 15. 16; П. гр. т. 123, цол. 177 С
[25]Де фиде, ИВ, 9; П. гр. т. 93, цол. 1124 Б.
[26]2 иануар., Предпразднство Просвещения, на повечерии Трипеснецъ,песнь 1: Неизреченное Зиждителя (του Κτίστου) сошествие, первее (πριν) оть Девы возаявша, миръ озарило есть; самъ же паки Христосъ, другое таинствоныне совершая, грядетъ на Јордане земнымъ во странное возрождение (αυτόςπάλιν ό Χριστός, άλλο νυν μύστη ριον, τελέσων έρχεται, έν ‘Ιορδάνη βροτων, ειςξένην άναγέννησιν).
[27]тамо, на вечерни, на стиховне стихиры.
[28]тамо, на утрени, Канонъ предпразднства, песнь 1: … иже крещениемъ твоимъ вернымь избавление присно даруя, за милосердие безмерное (ό τω βάπτισμα) σου πιστοις, την άπολΰτρωσιν άει δοροΰμενος).
[29]тамо, песнь З:… всехъ крещается благодетель, въ водахъ погружая наше множество безмерныхъ прегрешении (έν τοις ΰδασι βυθίζων ημών την πλησθύν τών άμετρων παραπτώσεων).
[30]тамо, песнь 4: Просвещается человеческое естество (λαμπρύνεται των ανθρώπων ή φύσις) и избавлете тмы приемлетъ греховныя (και λΰτρωσιντοΰ σκότους είόδέχεται της αμαρτίας), и свыше божественною одевается нетления одеждею (και άνωθεν θείον περιβάλλεται τής αφθαρσίας χιτώνα),обнажаему мне.
[31]12 ианyап., на Господи воззвахъ: Господи,… крестився же даровалъ еси просвищение душамъ нашимъ.
[32]8 иануар., на утрени, Седаленъ: Крещается Христосъ, просвещаяй миръ (βαπτίζεται Χριστός, ό τον κόσμον φωτίζων).
[33]10 ианyап., на утрени, седаленъ: Христосъ явися намъ во Јордане, и миръ просвети (και τον κόσμον έφωτισε).
[34]10 иануар., на стиховне стихиры: Прииде просвещение, благодать явися, избавление наста, миръ просветися (ήλθεν ό φωτισμός, ή χάρις έπεφάνη, ή λύτρωσις επέστη, ό κόσμος έφωτίσθη).
[35]2 иануар., на утрени, Канонъ предпразднетва, песнь 5: … прииде Христосъ, насъ обновляя божественнымъ крещетемъ, обетшавшыя многими прегрешеньми.
[36]3 ианyап., Предпразднство Просвещения, Канонъ предпразднства песнь 7.
[37]2 јануар., на утрени, Канонъ предпразднетва, песнь 6: Пучина сый, Христе, правды, предгрядеши (προέρχη) ныне на юрданскую ръку потопитизм1я (βυθίσαι τον δράκοντα), и Адамово преступление изсушити (κάί τοϋ ‘Αδάμτήν παράβασιν πλύναι).
[38]тамо: юрданскими струями погрузивый прегрешения земнородныхъ, за милость великую (ό ταϊς Ίωρδάνου ροάϊς βυθίσας τά πταίσματα των γηγενών,δια έλεος μέγα).
[39]3 јануар., Предпразднство Просвещения, Канонъ предпразднства, песнь 9: …и злобы излияние изсушающа (και κακίας την χΰσιν ξηραίνοντα).
[40]2 јануар, на утрени, Канонъ предпразднства, песнь 7: Возжегле еси Христе, якоже светилникъ честную плоть твою среди Јордана, и взыскалъ еси погребенный страстьми и грехомъ образъ, и обретъ удобрилъ еси крещениемъ твоимъ Блаже.
[41]тамо, светиленъ: …пребезначалное Слово (ό προάναρχος Λόγος) плоть приемь, яко человекъ, прииде, крещаяся оть рукъ, яже созда, во Јордане, погружали мипа грехъ (λΰσων του κόσμου την άμαρτίαν).
[42]тамо:… Богь вочеловечивився, человеки вся отъ греха адамля очистити прииде. — Тамо, на хвалитехъ стихиры: …радуйся ръко, и уготовися, вся жеземля да радуется: Христосъ грядеть гръхъ Адамовъ очистити, яко благоутробенъ (την άμαρτίαν του Άδαμ καθάραι ώς εΰσπλαγχνος).
[43]тамо, на хвалитехъ стихиры: …прииде Христосъ ко струямъ юрданскимъ гръхи омыти праотца водами (τάς αμαρτίας πλΰναι του προπάτοροςύδασι).
[44]тамо, на стиховне стихиры: Готовися, Јордане реко: се бо приходить;Христосъ Богь креститися отъ Јоанна, да змиевъ невидимыя главы сокрушить Божествомъ въ водахъ твоихъ (ίνα τών δρακόντων αόρατους κεφάλας συνθλάση τιΐ Θεότητι, έν τοις ύδασι τοις σοίς).
[45]3 јануар., Предпразднство Просвещения, на Господи воззвахъ, Слава и ныне.
[46]тамо, на стиховне стихиры:… яко да скверну омыетъ злобы человеческия (τον ρύπον όπως πλύνη κακίας τών ανθρώπων), и обновить сокрушенныя ны (και ανάπλαση συντριβέντας ημάς).
[47]тамо, на повечерии, Трипеснецъ, песнь 3:… жизнь даруетъ всемъ неубийственну (άνώλεθρον).
[48]тамо:… ныну же Христосъ грядеть церкве (τή Εκκλησία) чада многая крещениемъ сотворити (δια του βαπτίσματος εϊόποιήσασθαι).
[49]тамо, песнь 8:… душъ многоболезненныя недуги необолезнено водою уставляя (ψυχών πολυώδυνα νοσήματα άνωδυνιος έν ΰδατι παΰων), и обветшавшыя человуки обновляя пакибытиемъ (και παλαιωθέτας ανθρώπουςκαινίζων τή παλιγνενεσία).
[50]13 иануар., на стиховне стихиры: Приими раболепно (δουλοπρεπως), прорече Јоанне, Избавителя мира (τον Λυτροχτην τοϋ κόσμου), и крести Зиждителя (τον Κτίστην) человековъ на обновление (βροτων είς άναγέννησιν).
[51]3 ианyап, Предпраздн. Просвещения, на повечерии, Трипеснецъ, песнь 8:Глубинапремудростисокровеннаготаинстванынеявляетсячеловекомъ (βάθος σοφίας κεκρυμμένου μυστηρίου νυν φανεροϋται βροτόϊς), Божиихъ судебъ бездна ныне вернымъ открывается (Θεού κριμάτων νυν ή άβυσσος πιστοιςεκκαλύπτεται), Богу съ плотию на земли явльшуся на обновление человеческаго родя (εις άνάπλασιν βροτείου γένους).
[52]тамо, песнь 9: Всегубительное падение Адамово ныне исправляя, явися новый Адам, свобожденле пакыбития подая преславно крещениемъ (ύλέθρονπτώμα το τοΰ ‘Αδάμ, νΰν έπανορΦωσων, έπεφάνη νέος Άδάμ,τήν έλευθερίαν τηςπαλιγγενεσίας παρέχων παραδόξως διά βαπτίσματος).
[53]тамо:… всехъ Спасъ ныне… отъ работы восхищая вражия человека (δουλείας άφαρπάζων έχθροΰ τον άνβρωπον).
[54]тамо, на утрени, седаленъ: …насъвозводякъвысотеспасениястрастьми истлевшыя (ημάς άνάγων προς ύψος της σωτηρίας, πάϋεσι ρεΰσαντας).
[55]тамо, Канонъ предпразднства, песнь 1.
[56]тамо, песнь 3:… въ няже вшедъ, потопляеши моя прегрешения (έν οΐςκαταδυόμενος, βυθίζεις μου τα πταίσματα), и изъ глубины восводиши мя всяюязлобы (και έκ βάθου ανάγεις με πάσης κακίας).
[57]тамо.
[58]тамо, седаленъ, И ныне:… крещение Христово животь источающее (τοβάπτισμα Χριστού, το ζωήν άναβλΰζον).
[59]тамо, Канонъ предпразднства, песнь 5: Далече человечество отъ Бога бывшее, Слово Божие ущедривъ (κατοικτερησας), человекъ явися, и крещениемъ богодельнымь цие присвояетъ боголепно, и къ первообразному возводить достоянию (και βαπτισμω θεουργω τούτο οικείοι θεοπρεπώς, και προς το άρχέτυπον έπανάγει αξίωμα).
[60]тамо, песнь 6.
[61]тамо, седаленъ.
[62]тамо, Канонъ предпразднства, песнь 7: Высота неизреченна и глубина неизмерна есть, Владыко, смотрения твоего (ΰψος άφατον, και βάθος μημετρούμενον υπάρχει, Δέσποτα, οικονομία ή ση), всяко преходя ума постижение (πάσαν υπερβαίνουσα νοός κατάληψιν): какъ водою и всесвятымъ Духомъ земныя очищавши (πως δι’ ύδατος και παναγίου Πνεύματος τους βροτουςάναχωνεύεις).
[63]4 иануар., Предпраздн. Просвещения, На повечерии Канонъ, песнь 8:…ныне на Јордане таинственно идемъ, видяще таинство велие, еже Христосъ самъ совершаеть (μυστηριον το μέγα, δπερ ήκει Χριστός έκτελέσαι).
[64]8 иануар., на стиховне стихиры: Велие и страшное таинство совршается: Владыка бо всъхъ человековъ на очищениевсехърукоюрабакрещается (μέγακαι φοβερόν μυστηριον τελείται’ Δεσπότης γαρ των δλων βροτών εις ρύψιν πάντων χειρι δοΰλου βαπτίζεται).
[65]3 иануар., Предпразднство Просвещения, на хвалитехъ стихиры.
[66]4 иануар., Предпразднство Просвещения, на повечерии Канонъ, песнь 6:… огнемъ и Духомъ божественнымъ очистити естество наше (πυρι και Πνεύματα θείω καθάραι την φύσιν ημών). — Ср. тамо, на утрени, Канонъ предпразднства, песнь 1: … Исусъ предгрядетъ струями юрданскими нашесотворити очищеше (την ήμδν ποιήσαι κάθαρσιν).
[67]4 иануар., Предпраздн. Просвещения, на повечерии Канонъ, песнь 8: …крещениемъ насъ Отцу примирившаго (δια βαπτίσματος ημάς τω Πατρϊ καταλλάξαντος).
[68]тамо, песнь 9.
[69]тамо:… просяй крещения, единъ естествомъ неповинный (ό μόνος φύσειανεύθυνος), погребсти бо вины пришелъ еси человечесюя, въ водахъ крещаемь (ένθάψαι γαρ εύθύνας ήλθες, των ανθρώπων, έν ΰδασι βαπτιζόμενος).
[70]тамо, на утрени, седаленъ, Слава:… се бо спасти родъ человеческии на Јорданския струи приходить.
[71]тамо, Канонъ Предпразднства, песнь 3.
[72]тамо, песнь 4: … многими же страстьми низложенное есстество наше къ небесемъ обратися, поклонився тебу (ή δε πολλοίς πάθεσι καττάρρυτος φΰσιςημών προς ουρανούς άνεστράφη, προσκυνούσα σε).
[73]тамо:… се очищение, се избавление, и обновлеше всехъ (ίδου ή κάθαρσις, ιδού ή λύτρωσις, ή άνάπλασις πάντων), просвещение прииде во своя (όφωτισμός ήλθε εις τά ίδια); да присвоимся ему жития чистотою (οίκειωθώμενούν αύτω δια βίου καθαρότητος).
[74]тамо, песнь 5.
[75]тамо: Велие таинство совершая (μέγα μυστη’ριον έκτελων), къ великому Предтечи твоему, о великодаровите Господи, грядеши умалившееся человечество неизглаголанно величая крещениемъ (σμικρυνΦεϊσαν την ανθρωπότητα,άρρήτως μεγαλΰνων δια βαπτίσματος).
[76]тамо, песнь 7.
[77]тамо:… приближися, крести мя, хощу бо исполнити естество земныхъ освящения и очищения (θέλω πληρώσαι γαρ φΰσιν των βροτών αγιασμού καικαθαρότητος).
[78]тамо, на хвалитехъ стихиры:… гряди, омый мя водами, крести мя ныне снизшедшаго: Адама бо омыти придохъ отъ перваго падения (τον γαρ ‘Αδάμ έκπλΰναι ήλθον του πριν πτώματος).
[79]тамо: … ныне десницу твою мне взаимствуй, и да омыю во мне мипа прегрешения (ίνα έκπλύνω έν έμοί του κόσμου τα πταίσματα).
[80]тамо, Слава:… на се бо приидохъ, мене крести, во мне человековъ очищающа прегрешения (έμέ βάπτισον, τον έν έμοι τα τών βροτών καθαίρονταπταίσματα).
[81]тамо, на стиховне стихиры: Явися Отеческое озарение славы на иопданскихъ струяхъ, крещениемъ очищая скверну душъ нашихъ (βαπτίσματικαθαίρον τον ρΰπον τών ψυχών ημών).
[82]тамо, Слава и ныне: Днесь Христосъ спасительное человекомъ решение даруетъ (σωτηριον άνθρωποις λυτήριον δωρείται), душъ очищая скверну огнемъ крещения (ψυχών καθαίρων ρΰπον πυρι το του βαπτίσματος).
[83]5 ианyап., Предпразднство Просвещения, на Господи воззвахъ, Слава и ныне: Готовися, Јордане, реко: се бо приходить Христосъ Богъ креститися оть Јоанна, да змиевъ невидимый главы сокрушить Божествомъ въ водахъ твоихъ (Ινα των δρακόντων αόρατους κεφάλας συνθλάση τη Θεότητι έν τοις ΰδασι τοιςσοις).
[84]тамо, на стиховне стихиры.
[85]тамо, на повечерии, Канонъ, песнь 1.
[86]тамо, песнь 3: Образы (σύμβολα) первое пророками показалъ еси твоего Богоявления, ныне же сокровенная деиствами сказалъ еси, явль тайны человекомъ днесь (νυν δέ τα κεκρυμμένα ταΐς ένεργείαις έγνώρισας, επιφανείςμυστήρια άνθρώποις σήμερον), подая новое возрождеше (νέμων θείανάναγέννησιν).
[87]тамо: Велие ко спасению напутие крещениемъ подаеть Христосъ чувствующимъ его божественное осияние (μέγα προς σωτηρίαν έφόδιον το βάπτισμαπαρέχει Χριστός τοις α’ισθομένοις αυτού της θείας έλλάμψεως).
[88]тамо, песнь 4: Явлыпуся тебе теломъ, освятися земля, воды благословишася, небо просветися, родъ же человековъ горькаго мучительства вражья избавися (γένος δέ βροτων της πικρός τυραννίδος εχθρού λελύτρωται).
[89]тамо:… прегрешении очищение ныне содеваеть во юрданскихъ струяхъ огнемъ Духа (πταισμάτων χωνευτηριον νύν αποτελεί ‘Ιορδανού το ρέϊθρον πυριτοΰ Πνεύματος).
[90]тамо, песнь 5: Новотвориши земнородныя, новъ Адамъ бывъ Содетель, огнемъ и Духомъ и водою странное совершая возрождение и обновление чудное, кроме сокрушения и горнимъ крещениемъ богодельнымъ новотворя (Νεοποιέϊς τους γηγενείς, νέος ‘Αδάμ χρηματίσας ό Πλάστης, έν πυρι καιΠνεΰματι και ΰδατι, ξένην έκτελών άναγέννησιν, και άνάπλασιν θαυμαστην, δίχα συντρίψεως, και χωνευτηρίων, βαπτίσματι θεουργώ καινοποιοΰμενος).
[91]тамо: Духомъ души новотвориши, водою же освящавши тело сложеное, животна назидая человека; сугубому бо сродная потребно лечбы мудрымъ промисломъ приносиши, яко врачь телесъ и душъ (δια του Πνεύματος ψυχάςκαινοποιεις, δια δε τοΰ ΰδατος αγιάζεις το σώμα το σΰνθετον, ζώον άναπλάττωντον άνθρωπον τω διπλω γαρ τα συγγενή, χρησίμως φάρμακα σορή“ προμήθεια,προσάγεις ως ιατρός σωμάτων και τών ψυχών).
[92]тамо, песнь 6:…закономъ гръха первее проданньы ны свободилъ есиныне, и сыноположения удостоилъ еси (νόμω τω της αμαρτίας πριν πεπεραμένους ημάς ήλευβέρωσας νυν, και υιοθεσίας κατηξίωσας).
[93]тамо, песнь 8: Избавление грядетъ Христосъ крешениемъ подати всемъ върнымъ: симъ бо Адама очищаетъ, падшаго возвышаетъ, низложшаго мучителя посрамляетъ (τον ρίψαντα τΰραννον αΐσχύνει), небеса отверзаетъ, Духа Божественнаго низводить, и нетления причастие даруетъ (και της αφθαρσίαςτην μεθεξιν δωρέϊται).
[94]тамо, песнь 9: Земля освятися рождествомъ твоимъ святымъ, Слове; … ныне же водное естество благословися (νϋν δε των υδάτων φΰσις εύλόγηται) тебе плотию крещшуся, и родъ земнородныхъ къ первому взыде паки благородно (και γένος γηγενών προς την πριν έπανήλθεν αΰθις εύγένειαν).
[95]тамо:… Адама очистити и спасти божественнымъ крещениемъ (τον’Αδάμ έκκαθάραι και σώσαι θείω βαπτίσματι).
[96]тамо, на утрени, Канонъ предпразднства, песнь 1: Христосъ наши въводе погребаетъ ныне грехи, яко благъ (Χριστός τάς ημών έν ύδασι θάπτει νΰναμαρτίας, ώς αγαθός).
[97]тамо, песнь 8: … безсмертие божественною банею всемъ подая (άθανασίσν τφ θείω Λουτρώ πάσι παρεχόμενος).
[98]тамо. — Ср. 10 ианyап., на утрени, Канонъ, песнь 3, Богородиченъ:Грехъ праотца, иже изъ тебе рождейся, ПрисноДево, во юрданскей реце потопляетъ,яко благоутробенъ.
[99]5 ианyап., Предпразднство Просвещения, на утрени, Канонъ предпразднства, песнь 8.
[100]9 иануар., на Господи воззвахъ: Господи,… крестився бо даровалъ еси нетление душамъ нашимъ.
[101]5 ианyап., Предпразднство Просвещения, на утрени, Канонъ предпразднства, песнь 9: Христосъ крещается, во одежду облачая нетления человечество (στολήν περιβάλλων αφθαρσίας το άνθρώπινον).
[102]6 ианyап., Святое Богоявлете Господа Бога и Спаса нашего Исуса Христа, на Господи воззвахъ.
[103]10 иануар., седаленъ: Богоявлетя время, Христосъ явися намъ во Јопдане реце, пршдите, почерпемъ, вернии, воду оставлетя греховъ нашихъ (ύδωρ αφέσεως των αμαρτιών ημών).
[104]6 ианyап., Святое Богоявление Господа Бога и Спаса нашего Исуса Христа, на Господи воззвахъ, Слава и ныне:… просветилъ еси всяческая (έφωτισαςτα σύμπαντα).
[105]тамо, Великое освящение воды: Днесь водъ освящается естество(σήμερον των υδάτων αγιάζεται ή φύσις).
[106]тамо, молитва свештеникова:… Ты бо Богъ нашъ на земли явился еси, исъ человеки пожилъ еси; ты юрдансюя струи освятилъ еси, съ небесе низпославый Святаго твоего Духа, и главы тамо гнездящихся сокрушилъ еси змиевъ (και τάς κεφάλας τών έκεισε έμφωλευόντων συνέτριψας δρακόντων). — Ср. 9 иануар., на стиховне стихиры: Освятилъ еси води, Спасе, юрдансия вся, и естество водное, яко Боъ (και την φύσιν τών υδάτων, ως Θεός).
[107]тамо, стихира, Слава и ныне: Воспоимъ вернии, еже о насъ Божия благодеяния величество (τής περί ημάς τοΰ Θεοϋ οίκονομαίας το μέγεθος): о нашемъ бо прегрешении бывъ человекъ, нашимъ очищениемъ очищается во Јордане (την ήμων κάβαρσιν καϋαίρεται έν τώ Ιορδάνη), единъ чистый и нетленный,освящаяй мене и воды (άγιάζων έμέ και τα ύδατα), и главы змиевъ сокрушаяйвъ воде.
[108]тамо, Повечерје великое, на литии стихиры:… намъ собою устрояяй порождете (ημών οικονόμων την άναγέννησιν).
[109]тамо: Крещается Христосъ, и восходить отъ воды, совозводитъ бо съсобою М1ръ (αναφέρει γαρ έαυτω τον κόσμον), и зрить разводящаяся небеса, яже Адамъ затвори себъ и сущимъ съ нимъ.
[110]тамо:… все исполнилъ еси смотрение, Спасе нашъ, да спасеши миръ явлениемъ твоимъ, едине человеколюбче (πάσαν έπλήρωσας ο’ικονομίαν, Σωτήρημών, ίνα σώσης τον κόσμον τη“ επιφάνεια σου). — Ср. 10 иануар., на Господивоззвахъ, И ныне:… все исполнилъ еси смотрение, Спасе нашъ, да спасеши миръ явлениемъ твоимъ, едине человъколюбче. — 12 иануар. на Господи воззвахъ: Господи, … крещаешися отъ раба, да спасеши души нашя.
[111]тамо, И ныне: Днесь тварь преосвещается (σήμερον ή κτίσις φωτίζεται), днесь всяческая веселятся, небесная вкупе и земная, ангелы и человъцы смешаются (άγγελοι και άνθρωποι συμμίγνυνται): идеже бо царево пришествие,и чинъ приходить; … темже апостолкий гласъ припевающе, согласно вошемъ: явися благодать Божия спасительная всемъ человекомъ (έπεφένη ή χάρις τοΰΘεού, ή σωτήριος πάσαν άνθρώποις), озаряющи и подающи вернымъ велию милость.
[112]9 ианyап., седаленъ: Явися намъ всехъ Владыка во струяхъ таинствено (μυστικώς) юрданскихъ, очистити всякъ грехъ (χωνεϋσαι πάσαν την άμαρτίαν), яко милостивъ и преблагь.
[113]6 ианyап., Святое Богоявление Господа Бога и Спаса нашего И. Христа,на стиховне стихиры: Днесь небесе и земли Творецъ приходить плотш (σαρκί)на Јордане, крещения прося безгрешный, да очистить миръ отъ лести вражия (ίνακαθάρη τον κόσμον από τής πλάνης του εχθρού), и крещается отъ раба Владыка всяческихъ, и очищеше водою роду человеческому даруетъ (και καβαρισμόν δι’ύδατος τω γένει τών άνβροόπων δωρειται). — Ср. 9 иануар., на Господи воззвахъ: Господи, … крещся насъ ради, миръ свободилъ еси отъ работы чуждаго (τον κόσμονήλευΦέρωσας έκ τής δουλείας τού αλλότριου). — 12 иануар., на Господи воззвахъ:Господи, … крестився бо избавилъ еси отъ работы души нашя.
[114]тамо, на утрени, седаленъ, Слава и ныне: Струи освятилъ еси иопданския, державу сокрушиль еси греховную (το κράτος συνέτριψας της αμαρτίας), Христе Боже нашъ; преклонилъ еси себе длани Предтечеве,испаслъеси отъ лести человеческии родъ (και έσωσας έκ της πλάνης των ανθρώπων τογένος).
[115]тамо, Канонъ первый, песнь 1: Адама истлевшаго обновляетъ струями юрданскими (‘Αδάμ τον φθαρέντα άναπλάττει ρείθροις Ιορδανού), и змиевъ главы гаездящихся сокрушаеть царь вековъ Господь.
[116]тамо, на хвалитехъ стихиры: … крещается Христосъ съ нами, ижевсяюя вышши чистоты; влагаетъ священие воде (ένίησε τον άγιασμόν τω ΰδατι), и душамъ сие очищение бываеть (και ψυχών τούτο κάθαρσιν γίνεται).
[117]тамо, Канонъ вторый, песнь 1:… скверны же всякия очистити тварь (ρΰπου τε παντός έκκαθάραι την κτίσιν). — Ср. 13 иануар., на стиховне стихиры: Явися Отеческое Сияние славы во юрданскихъ струяхъ, крещениемъ очищающее скверну душъ нашихъ (βαπτίσματι καθάίρον τον ρΰπον των ψυχών ημών).
[118]7 иануар., Соборъ св. славнаго пророка, предтечи и крестителя Јоанна,на вечерни, на стиховне стихиры.
[119]тамо, на утрени, Канонъ праздника песнь 6, икосъ: Ослепшему Адамуво Едеме, явися солнце изъ Витлеема (έν Βυί)λεέμ), и отверзе ему зеницы, омывъ Сия иорданскими водами; очернившему и омраченому светъ возая неугасимый. Уже ему нестъ нощь, но всегда день.
[120]10 иануар., на Господи воззвахъ.
