NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN

PODVIŽNIČKE POUKE

 

VII

SAVETI PODVIŽNICIMA
1. Početak monaškog odricanja jeste – bojati se Boga. Monah koji se ne boji Boga biće izvan vrata Carstva Božijeg. Početak dobrog života monaha jeste poznanje Boga, a neznanje Boga pomračava monahovu dušu.
2. Dobra baština monaha je celomudrenost i svetost. Onaj monah koji ih nema – lišava se nasledstva otaca.
3. Monaški podvig predstavlja – izučavanje Pisma i ispunjavanje zapovesti Božijih. Monah koji se time ne zanima, nije podvižnik.
4. Monahova hrana je da tvori volju Božiju, a čulna hrana ga neće postaviti pred Hrista. Jer, što ulazi na usta ide u trbuh, i izbacuje se napolje (Mt.15,17).
5. Stopalo monaha, krećući se pristojno, neka haba Crkvene stepenice, i neka ne prelazi iz kuće u kuću, vladajući se nepristojno.
6. Neka monah prima savet od razumnih, a savet nerazumnoga neka se ne useli u srce njegovo.
7. Monah koji bdije u Psalmima i slavoslovljima i duhovnim pesmama od sebe tera noćna maštanja, a monah koji spava, nadimajući se svojim dobrim delima, plete paukovu mrežu.
8. Hrabri monah krstom Hristovim izbegava đavolske mreže.
9. Monah koji se vezao za zemaljsko i k zemaljskom priklonio u svemu postupa po satanski (protivljenjem zapovestima, lukavstvom i samougađanjem).
10. Neka monahova misao uvek bude zauzeta dobrim delima. Delanje monaha su pristojne pomisli. Bdenje monaha ukroćuje nečiste pomisli.
11. Polje koje monah treba da obrađuje jeste dobra duša koja donosi jevanđelski plod. Monah koji je obrađuje prvi jede od njenih plodova.
12. Besmrtna sila za monaha jeste negramžljivost koja nosi krst. Srebroljublje je, pak, štetno za njega, jer zagrađuje [ulaz] u Carstvo nebesko.
13. Dobar dar za monaha jeste devstvenost koje ga, zajedno sa Ilijom na kolesnici, uznosi na nebo. Sila devstva je uzdržanje u hrani, a monah koji se opija oskrnavljuje svoje telo.
14. Suze koje se liju iz očiju jesu drvo života koje izrasta u visinu smirenoumlja. Monah koji ga je stekao sabira dobre plodove.
15. Monah koji svima razglašuje o svome daru izaziva omrazu i čuće od Gospoda: Ti si već primio platu svoju (Mt.6,2). Ko se, pak, stidi da priča dobija nagradu od Gospoda koji zna [ono što je učinjeno] u tajnosti.
16. Monaše, ne uznosi se dajući Bogu Božije. Naprotiv, moleći se Gospodu, govori: Tvoje od tvojih prinosim ti, Vladiko i samo od tebe ištem izbavljenje duše.
17. Monaha koji sa čistim srcem vrši noćne molitve čuje Gospod. Danju ga On čini svetlim kao dan i svakodnevno ga sve više i više pokazuje svetlim.
18. U gordosti monaha ne počiva Gospod, a u smirenoumlju njegovom počiva Duh Sveti.
19. Neka hiton monaha (ne tkani, nego duhovni) u svako vreme bude čist. Takav monah će u ponoć sa Ženikom ući u dvorac.
20. Monaše, pripremi ulje radi izlaska u sretanje Ženiku. Jer, ako tada ništa ne budeš imao da naliješ u svetiljku, da bi jasno gorela, ostaćeš van dvorca zajedno sa ludim devojkama.
21. Neka monaški život, koji je podražavanje anđeoskog života, bude uništitelj greha. On treba da bude neprestano donošenje plodova pokajnika.
22. Neka monaški život stavlja pečat umrtvljavanja pohote na sve udove: obrazac za to jeste život svetog Jovana Preteče.
23 Neka besovska bura beži od monaha i neka u njima likuje anđeoska tišina. Kada nailazi besovska bura čuvaj se, monaše, svoje razdražljivosti. Jer, život monaha treba da uvek nosi odeću krotosti i trpljenja.
24. Monah koji gori duhom (revnosti po Bogu) progoni besove, a monah koji se radi (gordog) suparništva nadmeće sa svojim bratom – privlači demone.
25. Neka sunce ne zađe u gnevu tvome, i ružna reč, koja izlazi iz razdraženog grla, neka ne smućuje bratiju.
26. Nemoj izbegavati da slušaš pevanje, koje zapravo predstavlja anđeosko slavoslovlje. Od šuma, pak, satanskih prizora beži, zato što se radi o đavolskoj prelesti.
27. Neka na tvom čelu uvek bude krst Hristov, a u srcu strah Božiji.
28. Bezmolvije sa čistim srcem pomazuje monaha uljem Duha Svetoga.
29. Dobra narav rađa bratoljublje i daleko progoni svađu.
30. Ko se sjedinio sa Gospodom ne predaje se đavolu da ne bi bio postiđen u bračnom dvorcu.
31. Neoborivi štit za monaha jeste anđeosko pevanje u njegovim ustima. San, pak, koji mu je prijatniji od pevanja, za njega predstavlja smrt.
32. Dobrovoljno siromaštvo je riznica monaha i božanstven je monah koji je obučen u njega. Na nebu sabiraj svoju riznicu, budući da su vekovi sladosti beskonačni.
33. Neka tvoj um uvek bude zauzet Božanstvenim Pismima. Neka tvoja vrata ne budu zaključana metalnim bravama, nego neka budu pregrađena krajeugaonim kamenom (trezvoumnim prizivanjem imena Gospoda Isusa).
34. Lice monaha u molitvi postaje čudesno, i tragovi njegovog duhovnog veselja prenose radost na sve mnoštvo monaha.
35. Monah koji se ne brine o stomaku i koji ne voli da pije vino postaje sličan anđelima.
36. Neopisiva lepota monaha jeste devstvenost koja blista u duši. Najodvratniji, pak, izgled monaha predstavlja – oskrnavljena devstvenost.
37. Za monaha je najgore od svega – pasti u greh. On u njemu uništava sve dobro, kao oganj slamu.
38. Monah, koji je zgazio svet postaje sabesednik Hristov, a onaj ko je sputan delima ovoga sveta nije ugodan Vojvodi Hristu.
39. Nesrebroljubiv monah je najverniji propovednik Carstva nebeskog. Ko, pak, boluje od srebroljublja jeste čovek koji nesrećno gine.
40. Mladom monahu je ukras celomudrenost koja vlada nepomračenom devstvenošću.
41. Za monaha je poslušnost [velika] dragocenost: ko je stekne biće uslišen od Gospoda.
42. Neka monah izgovara dobru reč i neka svojim ustima izgovara reči Višnjega.
43. Neka monah primi na sebe dobrovoljno gladovanje da bi smirio svoje telo, i uzvisio stanovnicu neba – dušu.
44. Monah neka blagovesti reči istine i laž neka bude izgnana iz njegovih usta.
45. Čuvši grubu reč nemoj upasti u srdžbu, nego se smiri. Postavši posrednik mira, naime, primićeš vernu nagradu za mir i nazvaćeš se sinom Višnjega.
46. Lav je strašan divljim magarcima. Neka takav bude i monah za pohotne pomisli.
47. Monah koji pre vremena razrešava post liči na onoga koji potkopava temelj stuba (na kome živi).
48. Gordeljivi monah koji pobuđuje strasne pokrete u manastiru isto je što i vetar koji podiže prašinu u ravnici.
49. Dobri monah je anđeo na zemlji koji nije ranjen strelama slastoljublja.
50. Ne prepuštaj se gordosti da ne bi pao strašnim padom. Ugledaj se na smirenoumlje Pavla da bi postao njegov sanaslednik.
51. Kao uzor sebi izaberi Mojsijevu krotost da bi Bog tvoje kameno srce pretvorio u vodeno jezero i da bi ti, osetivši blagotvornost, mogao zahvalno da kličeš: Na tihoj vodi vaspita me Gospod (Ps.22,2).
52. Spoznaj kako je prekrasno smirenoumlje i izaberi ga za sebe, budući da uznosi na nebo. Predstavljena ti je dobra nagrada za smirenoumlje – Carstvo nebesko. Nemoj biti nemaran za njega.
53. Neka se mladi monah, prezirući sujetu, utvrđuje u celomudrenosti. Monah koji je ispunjen celomudrenošću predstavlja mladicu osvećenu Bogom.
54. Post je uzda za monaha. Ko sa sebe zbaci ovu uzdu postaje sličan raspaljenom konju (Jer.5,8). Mladi monah koji ne obuzdava stomak neće moći da se uzdrži od telesnog greha.
55. Bodri monah danonoćno marljivo prebiva u molitvama. Udarajući se u srce, on prolivasuze i na sebe sa neba nizvodi ulje.
56. Monah koji nije predan strastima jeste drvo života na zemlji. On je primio anđeoski život.
57. Psalam u ustima monaha jeste najoštriji mač protiv đavola.
58. Suvo drvo Jelisejevo je iz dubine izvuklo željezo, a telo, koje je monah učinio suvim, izvlači dušu iz dubine (strasti). Post monaha isušuje tokove strasti. Monahu je granica posta – smrt i pre končine neka ga ne napušta.
59. Bodrost monaha u molitvi jeste mač protiv strasti. Monahu nije naznačena granica molitve. Stoga neka on u svako vreme blagosilja Gospoda.
60. Monahu koji ne zadržava svoj jezik u dan gneva nije lako da savlada ni strasti. Monah koji se gnevi ubija svoju dušu i oštrim strelama ranjava svoga bližega.
61. Naoružaj se pre iskušenja. To će ti pomoći da se u vreme iskušenja pokažeš iskusan.
62. Ne stiči bogatstvo i ne goji telo: tesan i uzak put zahteva da se odloži na stranu sve što nije korisno. Podražavaj Pavla i smatraj sve za trice, da bi Hrista dobio (Fil.3,8). Bogatstvo i gojenje tela neće proći kroz nebeska vrata. Zavoli negramžljivost i uzdržanje i nećeš ostati izvan tih vrata.
63. Oganj koji pali monaha jeste slastoljublje koje se zapaljuje pijenjem vina. Hristos je izvor koji uvek teče. Zahvatajući iz njega ugasi smradni oganj.
64. Nemoj da izgovaraš rđavu reč inače ćeš postati vinograd u kome raste trnje. U razgovoru sa bližnjim upotrebljavaj najprijatnije reči, ugledajući se na pčelu koja uvek donosi med koji nema gorčine.
65. Lakomislenog monaha uznemirava bura pomisli, a ko vlada sobom učvršćuje se rečima Jevanđelja. Nemarnog, pak, monaha dave pomisli kao trnje pšenicu.
66. Nemoj u svome srcu čuvati zlu reč na brata svoga da bi u molitvi mogao da govoriš: I ostavi nam… kao što i mi ostavljamo (Mt.6,12).
67. Venac pohvale za monaha jeste mir i svetinja. Ko ih je stekao videće Gospoda (Jev.12D4).
68. Mudrost monaha nije u znanju trudova koje treba poneti, nego u njihovom razumnom nošenju. Ko je takav – ne uči rečju, nego urazumljuje delom.
69. Ratujući sa pukovima besova, mudri monah ne biva ranjen njihovim strelama. Krepeći se krstom Hristovim, on uništava glavu zmije.
70. Dragoceno nasleđe monaha je devstvenost koju ozaruje svetlost milostinje. Onaj koji ga je stekao i sačuvao nesumnjivo će ući u bračni dvorac.
71. Sačuvaj zapovesti Višnjega i čuvaj pravila otaca, te ćeš postati naslednik Carstva nebeskog.
72. Samovoljan i drzak monah pada u iskušenje i u mrežu đavolsku, a krotkog će susresti mir i venac svetinje.
73. Monah koji se obilno hrani pada u iskušenje i noćna maštanja, a isposnikova postelja je čista i san bezmetežan.
74. Monah koji se boji Boga neće pretrpeti nikakvu štetu. Njega čuva Gospod i u dan smrti on će imati žrtvu izmirenja.
75. Poslušnost monaha se ne poznaje u velikim podvizima, nego – u iskušenjima. Monahu trpljenje u žalostima, koje se verno čuva, donosi nepostidnu nadu. Neka ga on čuva do poslednjeg daha, jer – ko pretrpi do kraja taj će se spasti (Mt.10,22). Trpi, monaše, jer je vreme trpljenja kratko, a vekovi sladosti – beskonačni,
76. Neka pesmopoj monaha bude neprekidan, budući da se i slavoslovlje serafima nikada ne prekida. Monaše, neka u tvojim ustima bude duhovna pesma, koja će olakšavati težinu iskušenja koja te susreću,
77. Poslušni monah će sa dobrom smelošću stajati pored krsta. Jer, na krstu je Gospod koji je bio poslušan do smrti, i to do krsne smrti.
78. Neka se glas monaha u molitvenoj krotosti iskreno uznosi Bogu iz nepokretnih usta.
79. Istinska svetlost na zemlji jeste monah koji se ne spotiče svojim jezikom. Ko je takav i ko svoje telo ne oskrnavljuje gresima – prijatelj je Hristov.
80. Monah koga okruži strah Božiji jeste kao stub koji se ne može oboriti. Monah, pak, koji nije stekao strah Božiji biće lak plen protivnicima.
81. Monah koji ništa nema jeste čista svetlost na zemlji. Jer, kao koren svih zala, srebroljublje (1.Tim.6,10) ne donosi dobre plodove.
82. Bolje je da monah jede meso i da pije vino, nego da osuđivanjem jede tela svoje bratije.
83. Zlato se ispituje u ognjenoj peći, a pravi monah se poznaje u mnoštvu monaha.
84. Neka ruke monaha budu prepodobno ispružene Bogu na poraz neprijatelja, podražavajući Mojsija koji je, rukama izobrazivši krst, savladao Amalika.
85. Na monahu koji je raspet i umire svakodnevno počiva obilna blagodat. Njemu se raduju anđeli, primajući ga u Carstvo nebesko.
86. Uzda za strasti je post, a umrtvljenje strasti je molitva sa milostinjom.
87. Monah koji je iznad telesnih strasti jeste čistiji od snega. Zaželevši jedino Hrista, on će ugledati kako ga Hristos uvenčava u dan blagosti.
88. Monah-klevetnik razgoni mnoštvo monaha i uništava prijateljstvo. Zmija je uz pomoć klevete Evu izgnala iz raja. I monah koji kleveta joj je sličan, budući da pogubljuje dušu bližnjega i svoju ne spasava,
89. Bog će uslišiti onoga ko razumno peva u svome srcu. Neka duša monaha nerasejanim okom gleda prema Bogu. Jer, odrekavši se sveta i sjedinivši se sa Hristom, ona treba da prenebregava sve zemaljsko.
90. Duša monaha koja duhovno miriše, sveto zagrađuje čulo mirisa od zmije da ne bi omirisala skvernu pohote. Osim toga, onaj ko u srcu ima strah Božiji neće dotaći skvernu sladostrašća.
91. Staraj se da uvek budeš prostosrdačan i iskren. Nemoj jedno držati u srcu, a drugo na jeziku. Jer, to je lukavstvo.
92. Budi pravdoljubiv i ne laži, budući da je laž od đavola.
93. Ne uzvraćaj zlom na zlo. Naprotiv, oprosti onome ko ti učini zlo, da bi Gospod i tebi oprostio.
94. Ako te napada zlopamćenje, iz sve duše se pomoli za dotičnoga brata – i zlopamćenje će odstupiti od tebe.
95. Pazi da u sebi ne dopustiš strast zavisti da te đavo ne bi živog progutao, već se što pre ispovedi i moli Boga da te izbavi od takve opasnosti.
96. Ako vidiš nekoga da greši, ne razglašuj njegov greh, ne osuđuj ga i nemoj ga mrzeti da ne bi pao u isti greh, već bolje reci: „Ja sam gori od njega. Danas je on sagrešio, a sutra ću ja“.
97. Znaj da se demoni boje ćutanja, posta, bdenja, uzdržanja, smirenja, molitava, suza i ostalih podvižničkih vrlina.
98. Neprestano se sećaj smrti i svoga groba ukoliko hoćeš da ti Bog daruje suze, skrušenost i bestrašće.
99. Ako te đavo obmane, te padneš u mali ili veliki greh, nemoj očajavati niti sebe osuđivati na pogibao, već pribegni ispovesti i pokajanju. I – Bog se neće odvratiti od tebe.
100. Nemoj voleti da ideš u grad. Jer, ti ćeš ostati čist ako ne budeš video ono što je grehovno.
101. Ne opijaj se vinom. Inače ćeš učiniti da se srce tvoje sa pomamom ustremi na zadovoljstva.
102. Nemoj jesti dva puta na dan da ne bi ogrubelo tvoje telo, a sa njim i strasti ojačale.
103. Nemoj mnogo da spavaš, već neprekidno išti pomoć Božiju da bi kao ptica izbegao mrežu (Prič.6,5).
104. Nemoj govoriti mnogo da ne bi upao u laž.
105. Nemoj sticati ništa što je preko tvojih potreba, i živi sa umerenim prohtevima.
106. Bezmolstvuj, i radi svoje delo.
107. Svom silom čuvaj jezik i stomak.
108. Drži se smirenoumlja i budi kao neznalica i onaj ko ne razume.
109. Budi krotak prema svim ljudima.
110. Mnogo je štete od govorljivosti i smeha, a blagorazuman čovek čuva bezmolvije.
111. Svagda pred svojim očima imaj smrt i iskušenja te nikada neće dovesti do pada.
112. Ujutro i uveče ispituj sam sebe, tj. kako si proveo vreme. To nije moguće učiniti bez napora (tj. bez postojane pažnje prema sebi i straženja nad srcem).
113. Boj se Boga kao onaj ko je obavezan da mu da odgovor za sva svoja dela.
114. Svakodnevno se pitaj koju si strast pobedio.
115. Ko veruje da će biti Sud neće osuđivati ni jednog čoveka, već će se više paziti i čuvati čak i od malog i nevažnog zla.
116. Ko veruje da će njegovo telo vaskrsnuti brine se o tome da ga očisti od oskvrnjenja.
117. Utvrđujući se u strahu Božijem, čuvaj i ispunjavaj sve što si dužan da činiš i ne postavljaj spoticanja svojoj savesti. Budi pažljiv prema njoj da bi i ona bila tvoja čuvarka i odmah ti pokazivala u šta padaš, ne ostavljajući te i ne dopuštajući da padneš u ruke svojih neprijatelja.
118. Znaj da monaha napada uninije kada njegov um počne da izbegava samovolju i da pribegava Bogu. Za istrebljenje uninija služi molitva i neprestano razmišljanje o Bogu. To razmišljanje se, pak, podržava uzdržanjem, a uzdržanje se čuva telesnim trudom. Takav je tesni put koji vodi u život (Mt.7,14).
119. Ako si istinski zavoleo Gospoda, ako se staraš da zadobiješ Carstvo i ako si dao zavet da ćeš se truditi zbog svojih grehova, sećaj se Suda i večnih muka, sa strahom očekujući svoj odlazak iz ovoga sveta.
120. Nemoj imati pristrasnost ni prema parama, ni prema imanju, ni prema roditeljima, ni prema svetskoj slavi, ni prema prijateljima, ni prema srodnicima, ni prema bratiji, i uopšte – ni prema čemu zemaljskom. Nemoj se brinuti niti starati o tome. Raskinuvši svaku vezu, odloživši brigu, omrznuvši [sve] i obnaživši čak svoje telo od svega bezbrižno i bez lenjosti idi za Hristom uvek gledajući na nebo i otuda očekujući pomoć. Jer. smrt dolazi iznenada i sud je blizu. I teško onome ko nije spreman!
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *