NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI JEFREM SIRIN

PODVIŽNIČKE POUKE

 

V

O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI, UOPŠTENO
1. Znaj da postoji osam pomisli od kojih nastaje sve ono štoje rđavo: stomakougađanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, taština i gordost. One vode borbu sa svakim čovekom.
2. Ti, pak, ako hoćeš da pobediš stomakougađanje, zavoli uzdržanje i stekni strah Božiji. Tako ćeš pobediti.
3. Ako hoćeš da pobediš blud, zavoli bdenje i žeđ, uvek misli na smrt i nikada ne razgovaraj sa ženama. Tako ćeš pobediti.
4. Ako hoćeš da pobediš srebroljublje, zavoli negramžljivost i nerasipnost.
5. Ako hoćeš da pobediš gnev, stekni krotost i velikodušnost. Opominji se koliko su zla Jevreji činili Gospodu našemu Isusu Hristu. Pa ipak, On se, kao čovekoljubivi Bog, nije gnevio na njih, već se, naprotiv, molio za njih, govoreći: Oče, oprosti im, greh ovaj, jer ne znaju šta čine (Lk.23,34).
6. Ako hoćeš da savladaš neblagovremenu tugu, nikada se ne žalosti zbog nečeg prolaznog. Ako te rane rečju, ili te uznemiravaju, ili sramote, nemoj se žalostiti, nego se, naprotiv, raduj. Žalosti se samo onda kada sagrešiš. Pa ipak, i u tom slučaju drži meru da ne bi pao u očajanje, i da ne bi poginuo.
7. Ako hoćeš da pobediš uninije, bavi se, premda na kratko, nekim rukodeljem, ili čitaj, ili se često moli.
8. Ako hoćeš da pobediš taštinu, nemoj voleti pohvale, ni počasti, ni lepe odeće, ni prva mesta, ni prvenstva. Naprotiv, voli da te ukorevaju i sramote, da te lažno okrivljuju. I ukorevaj sam sebe kao grešnijeg od svih.
9. Ako hoćeš da pobediš gordost, nemoj govoriti da ono što činiš, činiš svojim sopstvenim trudovima, ili svojim sopstvenim silama. Bilo da postiš, bilo da provodiš vreme u bdenju, bilo da spavaš na goloj zemlji, bilo da pevaš Psalme, ili činiš mnogo poklona govori da sve biva uz Božiju pomoć i uz Božije pokroviteljstvo, a ne tvojom silom i tvojim staranjem.
a) O BORBI SA STOMAKOUGAĐANJEM
10. Nemoj, monaše, želeti meso i ne opijaj se vinom. U suprotnom, tvoj um će ogrubeti i žitejskim brigama neće biti kraja.
11. Znaci dobrog života mladog monaha su – smirenoumno uzdržanje od pijenja vina i mnogogovorljivosti. Ko ih, pak, voli neće dobro završiti život.
12. Nemoj prinuđavati svoga brata da pije vino do pijanosti, čak i ako ga on odavno upotrebljava. Jer, brod se gradi dugo vremena, a uništava se trenutno, od jednog udarca.
13. Ko želi telesno spokojstvo sebi priprema mnoga iskušenja, a dugotrpeljivi se spasava.
14. Bolje je jesti u Gospodu i blagodariti Gospodu, negoli ne jesti [tj. postiti na vodi] i osuđivati one koji jedu i blagodare Gospodu.
15. Seo si za trpezu? Jedi hleb i ne osuđuj bližnjega da se kroz osuđivanje ne bi desilo da proždireš brata svoga.
16. Budi zdrav u veri i jedi u Gospodu sve što je izneseno pred tebe. Ako ti je ponuđeno neko jelo koje ne želiš da jedeš nemoj ga odgurivati sa trpeze ukoliko drugi žele da jedu i blagodare Gospodu.
17. Seo si da jedeš? Jedi kao čovek i ne osvrći se oko sebe kao neznaven.
18. Jedan brat je rekao: „Ne odbijam da jedem meso zbog neke odvratnosti, budući da je svako stvorenje Božije dobro i ništa nije za odbacivanje (1.Tim.4,4), nego stoga što je napisano: Bezumnom ne koristi sladost (Prič.19,10). Za monaha je nerazborito da jede meso životinja“.
19. Nemoj se gnušati ni ostataka ukoliko su ti ponuđeni. Jer, Gospod je zapovedio svojim učenicima da sakupe preostale komade, da ništa ne propadne (Jn.6,12).
20. Sramota je za čoveka da se opija vinom. Videvši mnoge, nisam pronašao nikoga ko bi bio sličan onome ko se opija.
21. Uzdržanje iznuruje telo, a prejedanje um čini grubim.
22. Ćuti inoče, i potčinjavaj telo svoje da ne bi bio odbačen.
23. Radi sa telom svojim i donećeš plod Bogu.
24. Želiš li, inoče, da postigneš pokoj u bratskoj zajednici? Budi zadovoljan opštom bratskom trpezom. I biće isceljeno telo tvoje, i izlečene kosti tvoje (Prič.33,8) i duša tvoja neće pretrpeti štetu. Ako se na čaši i staklencu zadržavaju oči tvoje svakako ćeš oboleti i biće ti kao da te zmija ujela (Prič.23,31).
25. Jureći za plenom da bi nasitio stomak, lav biva uhvaćen: i stomakougodnik biva ponižen zbog zadovoljstva stomaka.
26. Od mnoštva hrane um postaje grub, a dobro uzdržanje ga očišćuje.
27. Čovek koji se opija i razdražuje smućuje dušu bratije, i njegova sramota je stalno uz njega.
28. Čovek koji se uveče opija, čini i govori što ne treba, i ujutru se kaje. Ali, ako opet pije vino, postupa na isti način.
29. Ne pij vina do opijenosti, makar te i molili prijatelji koji se nalaze sa tobom. Jer, ako te vino savlada, tobom će se sablazniti najpre oni koji su te molili.
30. Onaj ko ugađa stomaku se trudi i pašti oko toga kako da napuni svoj stomak jelima, a kada pojede – muči se da ih svari. Uzdržanje, pak, prati zdravlje i bodrost.
31. Monah koji ugađa stomaku brine se o mnogome, a onaj koji se uzdržava sličan je srni u polju.
32. Inoče, ne brini se o stomaku, i bićeš spokojan.
33. Sva drva u šumi nisu dovoljna da se nasiti oganj. Tako je nenasita i plot, ma koliko joj ugađao.
34. Pijani pastir ne čuva poverene mu ovce, a sanjivi i sam postaje plen zveri. Jer, trnje će nići u ruci pijanice delima (Prič.26,9), a duša onoga ko se uzdržava pripada Bogu.
35. Uzdržanje je osobina trpljenja.
36. Ne opijaj se vinom radi ugađanja ljudima. Jer, obuzeće te veliki stid kada te nađu pijanog.
37. Jeo si hleba i nasitio se! Podaj slavu Bogu koji te je nahranio. A ako hoćeš da tvoje telo bude zadovoljno malim, podaj slavu Bogu koji te ukrepljuje i ne govori pred svima: „Nisam pojeo ni takav komad hleba“. Jer, šta bi time sebi dodao? Ne osuđuješ li time samo one koji jedu i blagodare?
38. Monah koji ugađa stomaku post naziva vremenom žalosti, a onaj ko se uzdržava ni u vreme posta ne izgleda tužno.
39. Čini mi se da prekomerno uzdržanje nije pohvalno. Isto tako, ni prenebregavanje dužnog uzdržanja nije korisno. Kao što dugotrajno udaljavanje od ustanovljenih jela dovodi do raslabljenosti i nedostatka snage za služenje, tako i presićavanje hranom podvrgava osudi. Rečeno je: Teško vama koji ste siti sada, jer ćete ogladneti (Lk.6,25). Povrh toga, neuzdržljivac od neumerenosti upada u plotske strasti. Zbog toga treba pobožno i na pravilan način upravljati telom.
40. Ustavši po primanju utehe (za trpezom) nemoj ići po kelijama, već bezmolstvuj u svojoj keliji, budući da je đavo mnoge prevario vinom. Zbog toga, biti u tuđoj keliji nakon primanja utehe služi kao znak besramnosti i raspuštenosti. Na sličnim skupovima događaju se duševni padovi, naročito kada žezal nastojatelja nije delatan. Jer, onaj ko svoj um neće da obuzdava strahom Božijim ima potrebu za strahom od ljudi kako bi se uzdržavao od onoga što nije korisno, kao što je sluga celomudren zahvaljujući strogosti gospodara.
41. Upotrebljavaj prostu i neophodnu hranu da ti um ne bi ogrubeo prejedanjem, pijanstvom i brigama ovoga života (Lk.21,34). Jer, pobeđeni sličnom strašću ni blud ne smatraju bludom, ni preljubu preljubom, niti se odriču svega onoga što čine neznabošci. Naprotiv oni sve to čine bez straha, ničim se ne razlikujući od svinja u blatu. Oni ne misle na Zakon, ni na proroke, ni na samog Gospoda koji se očovečio da bi uništio bezakoni greh. Ne budi pristrasan prema mesu i vinu da ti um ne bi postao nesposoban za primanje duhovnih darova.
42. Ne naslađuj se banjama, pićem i mnoštvom mesa da ne bi pao u nesavladive opasnosti, grešeći u nečemu važnom.
43. Ne slušaj savete ljudi koji sebi ugađaju, koji su sebe učinili robovima stomaka i telesnih strasti.
44. Prejedanje i mnogo pijenje pruža prijatnost samo u tekućem danu, dok sledećeg dana u pomisli ostavljaju neprijatnost i raslabljenost.
45. Monah koji najpre ne zavoli ćutanje i uzdržanje neće ostati dugo na jednom mestu, niti će naći pokoj. Jer, ćutanje uči bezmolviju i postojanoj molitvi, a uzdržanje pomisli čini nerasejanim. Onoga ko je to stekao očekuje mirno ustrojstvo srca.
46. Ne obmanjuj se nasićivanjem stomaka i ne opijaj se vinom, jer je u njemu blud (Ef.5,18). Ti ni u čemu nećeš naći koristi, osim u ispunjavanju volje Božije.
47. Znaj da srazmerno sa negom tela (na vlastitu propast) duša u sebi umnožava strasti tako da, obremenjena zlom navikom tela, najzad postaje besplodna. Zbog toga Spasitelj kaže: Pazite na sebe da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga života (Lk.21,34). Stoga i apostol kaže: Iznuravam telo svoje i savlađujem ga, da propovedajući drugima, sam ne budem odbačen (1.Kor.9,27). Telo onoga ko se prinuđava na delo Gospodnje postaje silno, a duša mu se prosvećuje. Borac uporno provodi vreme u telesnim vežbama kako bi svoje telo osposobio za veštinu borbe. I podvižnik pobožnosti je dužan da se vežba u svakom dobrom delu, kao što govori apostol: Vežbaj se u pobožnosti (1.Tim.4,7),
b) O BORBI SA BLUDNOM STRAŠĆU
48. Slastoljubivi pri susretu sa ženama postaje veseo i biva privučen njihovom lepotom. Njega telesna lepota dovodi do ludila, lep izgled lica ga ushićuje, vitkost stasa ga opčinjava. On se u razgovoru sa ženama topi od zadovoljstva. Pri sećanju na ono šta je video on pohotljivo mašta, živo predstavljajući u umu ženska lica, njihove strasne izraze, opčinjavajuće osmehe, pokrete očiju, lepotu odeće, laskave reči, stisnuste usne. Sa muškarcima njemu je dosadno, a ako vidi ženu postaje radostan i trči napred-nazad kako bi se našao na usluzi. Tada se kod njega odnekle javlja i glas za pevanje, i umešnost da kaže oštroumnu reč, i da se smeje, i da se pokaže kao zanimljiv i prijatan.
49. Ne dozvoljavaj svojim očima da gledaju tamo-amo, i ne zagledaj se u tuđu lepotu da te pomoću očiju ne bi oborio tvoj neprijatelj.
50. Oko koje luta je prekor za monaha. Oko koje bludi pričinjava mnoge žalosti onome ko mu sledi. Ako se ne uzdržiš od skitanja očima, nećeš prokrčiti pravu stazu celomudrenosti.
51. Ako zavoliš uzdržanje, obuzdaćeš demona bluda.
52. Ko nasićuje plot svoga tela hrani zle pohote, i sramne pomisli neće ponestati kod njega.
53. Ko obuzdava svoje oči, postaje lagan, a onaj čiji pogled bludi sabira breme. Jer, rečeno je: Podizanje pohote menja nezlobiv um (Prem.4,12).
54. Ako se prevariš i očima daš na volju da gledaju na sujetu, potrudi se da ih što brže zaustaviš, da ne bi pao u sramotu ugađanja telu.
55. Pri raspaljivanju ploti ne dotiči telo da ne bi proizveo još silnije raspaljivanje.
56. Budi pažljiv prema sebi, inoče. Budi pažljiv susrećući se sa ženama.
57. Ti bežiš od zmije koja ujeda telo. Međutim, još više beži od žene koja ujeda dušu.
58. Onaj ko se zanima ženskom lepotom, u svojoj duši zasađuje želju za njom, a onaj ko se zadržava na vratima njenog doma postaje sličan onome koji hoda po ledu s obzirom da od njega nije daleko pokliznuće.
59. Monah u društvu sa ženom predstavlja sliku dva borca. Međutim, trezveni će izvući korist, a sam neće biti pokraden.
60. Ne okreći sluh svoj ka sramnim rečima da se ne bi oskrnavio um tvoj. Jer, kao što dim [škodi] očima (Prič.25,20) tako i sramna reč škodi duši.
61. Ako te uznemirava duh bluda, zapreti mu govoreći: „Gospod neka te uništi, besu nečistote koji si ispunjen smrada“. Jer, znamo onoga koji je rekao: Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu (Rim.8,7).
62. Svako ko voli čistotu i celomudrenost postaje hram Božiji.
63. Ko razara hram Božiji, razoriće njega Bog (1.Kor.Z,17), govori Božanstveno Pismo. Demonu bluda se protivi uporno kao psu. Nikako se ne saglašavaj na povođenje za takvom pomišlju stoga što od iskre nastaje mnogo žara i što se od rđave misli umnožavaju rđave želje. Više se staraj da istrebiš sećanje na njih nego na prljavi smrad.
64. Kao što lep miris veseli čulo mirisa, tako se i Duh Sveti raduje čistoti i obitava u čoveku.
65. Kao što je svinji ugodno da se valja u blatu, tako i đavoli nalaze prijatnost u bludu i nečistoti.
66. U čistoti obitava velika svetlost, i radost, i mir, i trpljenje, a u bludu obitavaju tuga, uninije, nenasiti san i gusta tama.
67. Zavoli monaše, čistotu ljubavi Hristove. Ona priliči tvom životu, kao što drvodelji priliči dleto.
68. Pateći od bluda jedan monah je zapretio besu, govoreći: „Idi u tamu, satano! Zar ne znaš da nosim udove Hristove, premda i jesam nedostojan?“ I istog trenutka se iznenada presecala raspaljenost (kao kad neko dunuvši ugasi svetiljku). On sam se divio zbog toga i proslavljao Gospoda.
69. Zbog čega sa takvom nebojažljivošću voliš da se ukrašavaš? Čuj šta kaže apostol: Beži od mladalačkih želja (2.Tim.2,22). Zar ne znaš sa kakvim se neprijateljem boriš? Zar ne znaš kako je opasno biti zamka za drugu dušu? Zar ne razmišljaš kakvu trulež i kakvu raspadljivost nasleđuju oni koji čine slična dela? Želja mi je da shvatiš da je stanište duše oskrnavljeno, premda je spoljašnji čovek lepo obučen. I njegova lepota će se ubrzo narušiti. A ukoliko stekneš duševnu lepotu, nešto od njene svetlosti će se izliti i na spoljašnjeg čoveka. I takva lepota je postojana.
70. Ko ukrašava svoje odeće i prejeda se, pretrpeće mnoge borbe, a trezveni je strašan protivnicima.
71. Ako te za vreme posla uznemirava duh bluda, nemoj se olenjiti da svoje ruke podigneš na molitvu. I molitva vere će se boriti za tebe.
72. Savlađuj pohotu u sebi, da ona ne bi savladala tebe. Jer, one koje pokori, ona sunovraćuje na dno pakla.
73. Voli mir i svetost (čistotu) da bi se udostojio da ugledaš lice Gospoda Boga.
74. Uzdržavaj se, brate, od šala da ne bi postao bestidan. Jer, bestidnost je majka razvrata.
75. Ne idi u keliju onih koji se opijaju da iznenada ne bi izgubio bogatstvo celomudrenosti.
76. Pri rasplamsavanju pohote u telu privedi sebi misao o večnom ognju i crvu koji ne spava, i odmah će se ugasiti raspaljenost udova. Inače ćeš, raslabivši se, biti pobeđen i počećeš da se kaješ, te će te obuzeti oganj pokajničke žalosti. I ti ćeš se naviknuti da grešiš, premda ćeš i da se kaješ. Postaraj se da u početku budeš strog prema svakom pokretu te želje da ne budeš savladan njom, i da se ne navikneš da joj prepuštaš pobedu nad sobom. Jer, navika je druga priroda. Navika popuštanja nikada ti neće dati da stekneš strogost. Ona uvek zida i razara, greši i raskajava se. Ako se navikneš na raslabljenost kada napadaju na tebe, natpis tvoje obaveznice u vekove vekova će biti: raskajavanje. Onoga ko se navikne da želji prepušta pobedu nad sobom uvek izobličava njegova savest. On je u svako vreme žalostan. I premda pred drugima pokazuje veselo lice, njega mori unutrašnja tuga budući da ga izobličava savest. Jer, uobičajeno nasleđe pohote je saopštavanje mučne žalosti onima koji je ispunjavaju. Zbog toga pazi svom dušom svojom i svagda imaj u sebi Boga.
77. Pazi na samoga sebe i staraj se da se do smrti sačuvaš čist kako bi sa smelošću i radošću susreo besmrtnog Ženika. Veoma poštuj devstvenost: ona će te uvesti u nebeski dvorac. Zbog toga je apostol i rekao: Jer vas obručih mužu jedinome, da devojku čistu privedem Hristu (2.Kor. 11,2).
78. Čuvaj telo od greha da ne bi slagao pred Sazdateljem. Jer, mi smo sebe prineli na dar Gospodu, i već nemamo vlasti nad svojim telom. Mi taj dar ne možemo uzeti nazad po svojoj sopstvenoj volji. Kada neko da zavet Bogu i prinese dar Gospodu, jerej ga stavlja u hram. I tada već onaj koji je prineo dar Gospodu više ne može da se predomisli, budući da nema vlasti da ga uzme nazad. Ukoliko se, pak, odluči da ga ukrade tajno neće biti slobodan od krivice, budući da nije uzeo svoje: on će biti kažnjen kao kradljivac svetinje. Slično tome i oni koji su svoje duše posvetili Bogu već nemaju vlast nad svojim sopstvenim telom.
79. Čuvaj se rđavih saveta. Jer, dešava se da se oni koji su otpali od vrline trude da spotaknu i druge kako ne bi sami prebivali u razvratnom životu. Oni govore sa ljubaznošću da bi one koji ih slušaju odvukli od celomudrenosti i pogruzili u grehe. Podvrgavši se padu, oni ne samo da ne žele da ustanu, nego i drugima namerno bivaju na sablazan, navodeći ih na pad i razvrat. I đavo se njima koristi kao mamcem na udici. Njihovo je grlo grob otvoren. Oni su predani u sramne strasti (Rim.3,13; 1,26). Čuvaj ih se, da te ne bi spalili svojim umiljatim rečima.
80. Blaženi su oni koji u smirenoumlju čuvaju svetost (čistotu)! Ali, neka se niko ne nada da će postići pokoj (u ovom delu) ukoliko se predaje na poslušnost nagovorima neprijatelja. Jer, tada će ih ovaj mučitelj držati u ropstvu preko pomisli i naslađivanja željama, iako bez sramnih dela. Pošto nisu poznali ženu, neprijatelj im ubacuje misao da sebi pripisuju devstvenost, premda je svo njihovo telo ispunjeno prljavštinom pohote. Tako neprijatelj čini da se oni hvale kao da su slobodni od greha, dok ih on hrani, grozdom žuči, i grozdom gorčine (Pon.Zak.32,32).
81. O tome da se ne treba opijati vinom i da ne treba provoditi vreme sa ženama izlišno je i govoriti. Jer, svako jasno i sam vidi koliko je to tuđe vrlini. I nije neophodno da se samo u tome čuvamo od neprijateljskih napada, već ni sa muškarcima ne treba da vodimo raznežavajuće razgovore, koji mogu probuditi pohotnu slast i dušu povući u propast. Mi se od susreta sa ženama ne odričemo zbog toga što smatramo da su prepredene, već stoga što nas kroz susrete i besedu sa ženama neprijatelj lako može oboriti i dovesti do prestupanja Božijih zapovesti. Mi treba da se sa svih strana čuvamo od napada lukavih duhova, polažući nadu na sveoružje i silu Svetoga Duha. Onaj ko neprijatelju zatvori jedna vrata, a otvori dvoja, i misli da nije u opasnosti, nalazi se u obmani. Ne, neophodno je zaštiti se sa svih strana, i ne davati povoda onome koji traži povod.
82. Nemoj biti lenj u odnosu na vrlinu celomudrenosti, već se svim silama staraj da u sebi imaš svetost (čistotu). Jer, radi toga si i napustio svet. Stekni devstvenost da bi se u tebe uselio Duh Sveti. Nemoj obraćati pažnju na sramne želje i sujetna laskanja. Čuvaj svoju čistotu. Ako u tebi počne da se razgoreva grehovni plamen, lati se suza i molitve Gospodu, koji ljubi one koji traže svetost i koji mu služe u svetosti. Devstvenost u pravom smislu je najdragocenija svojina. Ako je zavoliš, Gospod će te proslaviti, i u svemu ćeš napredovati.
83. Nemoj se bojati piti padaj duhom ako se u tebi podigne telesna borba. Jer, time ćeš osmeliti neprijatelja protiv sebe, i on će početi da u tebi seje sablažnjive misli, govoreći: „Nije moguće da se u tebi prekrati plamen, ukoliko ne zadovoljiš svoju pohotu“. Međutim, trpeći čekaj Gospoda, i sa plačem izlivaj molitvu svoju pred Njegovom blagošću. On će te uslišiti, podići iz jame strasti, tj. nečistih pomisli, i iz blata, tj. sramnih maštanja, i postaviti noge tvoje na kamen svetosti (tj. čistote) (Ps.39,1-3). I ti ćeš osetiti pomoć koja ti dolazi od Njega. Samo trpi, ne raslabljuj se pomislima i nemoj da iznemogneš izbacujući vodu iz čamca: pristanište života je blizu. I još dok govoriš On će reći: Eto dođoh (Is.58,9). On samo očekuje da vidi tvoj podvig, tj. da li si do smrti spreman da se suprotstaviš grehu. Prema tome, ne budi malodušan. Bog te neće ostaviti. On posmatra tvoj podvig. Posmatraju ga i činovi svetih anđela, kao i mnoštvo besova. Anđeli su spremni da daju venac pobedniku, a besovi da stidom pokriju pobeđenog. Budi pažljiv. Nemoj ožalostiti svoje (anđele), i obradovati tuđe (besove).
84. Nema mesta koje bi bilo skriveno od očiju Božijih. Neka te ne zavede protivnik, govoreći: Neće videti. Ti stojiš blizu nogu Božijih. Nemoj to da prenebregneš. Jer, napisano je: Nebo mi je presto, zemlja podnožje nogama mojim (Dap.7,49).
85. Nije nevolja u tome što se strasti bore sa nama (i mi smo dužni da se borimo sa njima), nego u tome što popuštamo sebi i padamo pred protivnicima. Suprotstavljaj se pohoti koja se raspaljuje u tebi da bi izbegao oganj koji se nikad ne gasi. Ako te jednom pobedi, strast više neće odstupati, nego će još jače napadati na tebe. Budi, međutim, pažljiv prema sebi da se ne bi lišio slave Lica Božijeg.
86. Bežimo od opijanja. Bežimo, kolikoje moguće, od susreta sa ženama. Jer, reč žene je kao zamka u srcu (Prič.7,21). Ona one koji je slušaju vuče u skvernu vezu.
87. Gledaj da ne budeš ulovljen kratkotrajnom slašću kako se ne bi lišio večnog života. Pozvan si da budeš trgovac: budi potpuno trezvouman da ne bi izgubio biser, da neprijatelj ne bi pokrao tvoju riznicu, i da ne bi potopio tvoj brod sa tovarom ostavljajući te da se vratiš kući bez ičega. Znajući kakvu slavu kod Boga stiče onaj ko se čuva od telesne nečistote, neprijatelj čoveka silno napada pomislima želeći da ga zaplete, te da, zanevši se njima, ne zadobije buduću slavu. Dušu koja odbacuje nepotrebne pomisli on, pak, ne napada često, premda je i ne ostavlja sasvim. On radije ide tamo gde mu otvaraju čim zakuca, te najnečistijim željama prlja telo i dušu onog koji mu se ne suprotstavlja. Napokon, kao navodno dobar savetodavac, on mu savetuje ovakvu pomisao: „Bolje ti je da ideš u svet, i da se oženiš, nego da na taj način izmoždavaš svoje telo“. Ništa slično se ne približava onome ko je trezvouman. Pazi na sebe da te ne bi postiglo nešto slično.
88. Pamti šta si obećao Bogu i čuvaj svetost (čistotu) kako bi obreo blagodat pred Gospodom. Poslušaj onoga koji je rekao: Bežite od bluda (1.Kor.6,18). Želiš li da saznaš koliko je težak greh bluda? Evo pogledaj: one koje nisu mogle da usmrte zmije u pustinji, oborio je blud u Madijamskoj zemlji. Ako si pao u greh, nemoj se zadržavati u padu, niti budi nemaran prema Božijem dugotrpljenju i Božijoj poštedi. Sećaj se da smrt neće zakasniti (Sir.14,12). Sećaj se da ne možeš da pobegneš iz ruku Božijih. Prema tome, nemoj biti nemaran, nego se kaj, plači i uzdiši zbog toga što si bio zaveden. Ako mi i predamo pad zaboravu, Bog koji nas je stvorio zna dela svakog [od nas].
89. Nemoj biti nemaran, nego se hrabro suprotstavi neprijatelju, i zagradi kanal kojim neprijatelj obično ulazi u tebe i pustoši te. I on će, ne našavši pogodno mesto da uđe, otići prazan. Zagraditi kanal znači obezbediti osećanja kojima u dušu ulazi i dobro i zlo, tj. vid, sluh, miris, dodir i ukus, te pomislima ne dozvoliti da lutaju tamo gde ne treba. Imaj na umu divove koji su oskvrnjivali zemlju svojom vladavinom, i to kako ih je Gospod potopom istrebio sa lica zemlje u jednom trenu. Njihova sila im nije bila ni od kakve koristi. Rasudi o Sodomskoj i Gomorskoj zemlji i o njenom uništenju zbog grehova njenih žitelja. I raskoš i gordost im nisu doneli nikakve koristi. Pobrinimo se o svom spasenju da i nas ne bi postigla iznenadna smrt, i da ne pođemo odavde sa velikom osudom.
90. Onome ko ti ubacuje skverne i nečiste želje reci: „O, neprijatelju istine! Zar da se ja stidim sebe zbog toga da bi ti ispunio svoju želju? Idi ka onima koji su nepristojni kao i ti. Izmolio si sebi stado svinja! S njima se i udavi. A ja više neću da budem poslušni sluga svojih pohota. Dovoljno im je pređašnje vreme. Od sada ću se pobrinuti o istini, i umoljavati Boga moga da me savršeno izbavi od tvojih dela. On mi je dao Svetoga Duha, a ja sam ga gnevio. On mi je dao čistu dušu i telo, a ja sam ih oskrnavio“. Tako govori, voljeni, onome ko ti našaptava slične strasti.
91. Neko od svetih je rekao: „Blud je sličan psu: ako ga budeš mazio, neće otići od tebe, a ako ga poteraš, pobeći će“. Pazi na sebe i ne prenebregavaj svoj život. Pazi da zbog malog zadovoljstva ne uništiš plodove svojih trudova, da zbog nečistote ne predaš nagradu za svoje delanje, da radi nečistote ne uništiš nagradu za bezmolvije, nagradu za bdenje, uzdržanje i za druge vrline. Nemoj biti sličan čoveku koji platu koju je dobio stavlja u šuplji novčanik. Ogradi se strahom Gospodnjim.
92. Ukoliko razgovaraš sa lepom osobom čuvaj oko da ne bi pohotom pomutila um tvoj. Inače ćeš početi da produžavaš razgovor pun strasnih pokreta. I pokazaće se da samo jezikom govoriš o celomudrenosti, dok se dušom predaješ pohoti i svecelo si njome zauzet. Kada ti se desi takav susret najbolje je da se, što pre prekinuvši [raz]govor, držiš ćutanja. Jer, Pismo kaže: Prevari ga mnogim rečima (Prič.7,21). Česti razgovori takve vrste pričinjavaju duši značajnu štetu.
93. Bludnik ne može da voli onoga ko oseća odvratnost prema njegovoj strasti: Čovek se prilepljuje uz one koji su mu slični.
94. Ispituj čime ćeš savladati svoje sladostrašće: to je prepušteno tvom trudu.
95. Kao pribežište od sladostrašća služi, najpre, česta i trezvoumna molitva, a zatim – prepuštanje vladalaštva umu i čistim mislima, te – izbegavanje razvratnih reči (nesaglasnih sa pobožnim nastrojenjem duha) usled ubeđenosti da je Gospod nepogrešivi Sudija. Pažljivost uma i očekivanje Suda uništavaju unutrašnje golicanje i isušuju rastuću pohotu. U takvoj duši nastaje tišina (utišavaju se pohotljivi pokreti).
96. Ukoliko si celomudren, nemoj se prevaznositi svojim uzdržanjem, već sa smirenoumljem moli Gospoda da do kraja života bude tvoj Čuvar. Jer, često je, usled nemara stražara, iznenadan upad četveronožaca u vinograd odjednom uništavao plod.
97. Kada ležeš da spavaš nemoj ispod sebe prostirati više nego što je potrebno. Jer, nega prirodno može da raspali tvoje telo i da silno razgori ugalj sladostrašća.
98. Blažen je onaj ko drži svoje telo u svetosti radi Spasitelja, i ko nije postideo svoju dušu rđavima delima, nego je ostao blagougodan Gospodu. Blažen je onaj ko je omrzao gnusna i sramna dela, i prineo samoga sebe na živu i blagougodnu žrtvu Gospodu.
99. Blažen je onaj ko je na delu izobličio mučitelja (đavola – tiranina duše), i nije se uplašio plamena sladostrašća. Zbog toga će njegova duša biti orošena rosom Svetoga Duha.
100. Ako se hrabro podvizavaš protiv onih koji pokušavaju da pokradu trudove tvoga delanja (sujetne pomisli), pazi da neko ne uspe da se prokrade odozdo i ne rani te (bludna pomisao). Dovodi u red svoje pomisli (budi pažljiv) kako ne bi propustio povoljan vetar, te drži opremu u pripravnosti kako bi spasao brod, uvodeći ga u pristanište života.
101. Zar će onaj ko posadi smokvino drvo zaboraviti da nadgleda njegov plod? Utoliko više treba paziti na čistotu i celomudrenost. Ili, zar se neće pribojavati da se približi zmijskoj rupi onaj koga je ujela otrovnica? I ukoliko on i posle ugriza stavi ruku u njenu rupu, i drugi put ga ugrize, ko će biti kriv za njegovu smrt – otrovna životinja, – ili on koji ne pazi na sebe? A ti razumi rečeno.
102. Za monaha je štetno da se druži sa ženom. Ka devstvenici se, pak, uopšte i ne približavaj ukoliko u tebi još postoji misao o plotskom. Monah koji zajedno sa ženama provodi vreme uz vino liči na onoga koji hrli u oganj. Beži od susreta sa njima kao što srna beži od zamke.
103. Čuvaj neporočnost svoga tela. Ako je sačuvaš iz ljubavi prema Hristu moći ćeš lako da napreduješ u svakoj vrlini. Duh Sveti (koji obitava u tebi) će se radovati što svoj hram Božiji ispunjavaš mirisom čistote i ispravnih želja, te će te učvrstiti u svakom dobrom delu. Postoje tri pomoćna sredstva za napredovanje u vrlini i Božanstvenoj čistoti: uzdržanje stomaka i jezika i obuzdavanje očiju. Treba se držati sva tri [sredstva]. Ako sačuvaš, pretpostavimo, prva dva, a ne uzdržiš oči od lutanja, nećeš steći trajnu čistotu. Kao što polomljeni vodovod ne može vodu da sačuva u sebi, tako rasejano oko ne može da sačuva celomudrenost uma. Ne pogledaj na tuđu lepotu (Sir.9,8), i neka tvoj um bude prikovan za strah Božiji (Ps.118,120).
104. Monah ne treba da sa osobitom pažnjom pere telo i noge. Slastoljupci u lepoti tela i odeće traže zadovoljstvo. Podvižnik blagočašća, pak, suprotnim sredstvima treba da se naoruža na protivnike.
105. Nije mala borba između svetosti (čistote) i nečistote. Oni koji nas podstiču da se oskrnavimo našaptavaju nam ovakvu misao: „Niko te neće videti. Čega se bojiš“. A oni koji nam pomažu u svetosti im protivreče: „Bog vidi, i anđeli Njegovi. Kako kažeš ko će videti“. Kušač nastavlja: „Gde su oni? Ovde nikoga ne vidim“. Tu ga prekidaju oni koji nam pomažu u svetosti: „Ne vidiš?! Istinu si rekao, budući da je napisano: Oslepi ih zloba (Prem.2,21). Zar neće videti Onaj koji je stvorio oko (Ps.93,9)? Gde ćeš se sakriti od Boga (Ps.138,1-12)“. Eto šta treba da položiš u pomisao i greh više neće gospodariti nad tobom. Grehovna žalost te neće postići i radost i mir u Duhu Svetom će ti prići.
106. Čuvaj čistotu svoga tela u Gospodu kao dragoceni biser. Nemoj se dičiti sa odećom, te pogled obraćaj dole, a dušu gore. Sa mladićem nemoj zavoditi slobodne razgovore. I priča sa ženom je sasvim nepotrebno delo. Sa dečakom nemoj produžavati razgovor, i ne druži se sa onima koji se opijaju i šale, nego svecelo prebivaj u strahu Božijem, sećajući se zapovesti apostola: Ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat (Ef.5,18).
107. Događa se da lukavi savetuju ovakvu sablažnjivu misao: „Nepekidno te muči bludna pomisao. Koliko ćeš dugo još nositi to bespokojstvo i trpeti? Udovolji telu da bi prekinuo borbu, pa ćeš se posle pokajati. To delo nije važno“. Ti mu, pak odgovori sa budnošću: „Ko mi, pak, kaže da ću naći vremena za pokajanje ako obeščastim telo svoje i da neću biti bačen zajedno sa onima koji čine bezakonje? Jer, naš život na zemlji je senka (Jov.8,9). Sagrešiti na taj način isto je što i uzeti mač i ubiti samoga sebe? I kako ti kažeš da to delo nije važno? Jer, ja vidim da se veoma poštuju oni koji nisu popustili tom iskušenju i da su doživeli veliko beščašće oni koji su mu se predali. Josif se pohvaljuje iz pokoljenja u pokoljenje i na nebu i na zemlji, a Egipćanki se podsmevaju; celomudrena Suzana se proslavlja, a pohotljivi starci su u svim naraštajima ostavili rđav glas o sebi. Kako ti govoriš: „3adovolji se jednom i umirićeš se“. Zar ne znaš, đavole, da zver koja se navikne na meso stremi da često zadovoljava novu strast? A ti hoćeš da me uveriš da me pohota više neće uznemiravati ukoliko je jednom zadovoljim. Gospod neka ti zapreti, lukavi zlobniče, koji, slično lavu, išteš, da proždereš moju dušu. Tvoja slast je gorka, savet tvoj – dubina zlobe, a obećanja tvoja puna smrti i pogubnosti. Ti mi predlažeš greh koji će me lišiti blagodati Gospodnje i ožalostiti Duha Svetoga kojim sam zapečaćen za dan izbavljenja (Ef.4,30), a govoriš da se radi o nevažnom delu. Ti me nagovaraš da udove Hristove načinim udovima bludnice (1.Kor.6,15), da u jednom trenu upropastim besmrtno bogatstvo i izgubim osvećenje (tj. čistotu) bez koje niko neće videti Gospoda. I to, po tvome, ne znači ništa? Ti me nagovaraš da prognevim Gospoda, da u onaj Strašni dan, pred strašnim sudijskim prestolom, od Njega, pravednog Sudije, čujem: „3li slugo, više slastoljubivi, nego bogoljubivi, oskrnavio si zemlju svojim nečistotama i svojim gresima“. Zar to nije važno? Zar ti sam nisi iskusio strogost i neizmenjivost strašnog suda pravednoga Boga koji tebe i anđele koji sagrešiše ne poštede, nego vas baci u okove mraka paklenoga, i predade da se čuvate za sud? I još kažeš: „Nije važna stvar“. Ti si laž, obmana i pogibao. Lažju i obmanom ti oslepljuješ oči uma i dovijaš se da namamiš druge, te da malu nasladu pretpostave večnom životu. Međutim, predavši se Gospodu, mi se tebe ne bojimo. Gospod je naša krepost, Gospod je naše utočište, Gospod je naš pomoćnik i zaštitnik“.
108. Dejstvo demona bluda se onemogućava ne samo uzdržavanjem od hrane, nego i uzdržavanjem očiju koje ne treba da vide sujetu (Ps.118,37). U oku, koje rasejano luta, već prebiva demon bluda o kome svedoči Gospod: Svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svome (Mt.5,28). Takvu preljubu iz sebe iskorenjuje onaj ko oči obraća dole, a dušu gore – ka Gospodu. Koje zagospodario nad stomakom zagospodario je i nad pogledom. Rasejano oko je strašan izdajnik.
109. Borba koja je probuđena rasejanošću očiju, i u prisustvu i u odsustvu predmeta, dušu raspaljuje pohotom. Predmet se predstavlja srcu čak i u snu. Demoni živopišu sablažnjivu stvar u misli i okupiraju um, obnavljajući lik predmeta koji je čovek ranije video očima. Stoga se prorok moli: Odvrati oči moje da ne vide sujetu.
110. Kada bes počne u tebi da slika sablažnjivi predmet i kad u tvome umu naslika lepotu žene koju si nekada video, u svojoj unutrašnjosti probudi strah Božiji i seti se onih koji spavaju u gresima, pomisli na dan svoga izlaska kada će se tvoja duša razlučiti od tela i predstavi onaj strašni glas koji će nas baciti u strah, koji će čuti oni koji se nisu brinuli o pravdi, i koji nisu držali zapovesti Hristove: Idite od mene, prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim (Mt.25,41), predstavi [sebi] i neuspavljivog crva i beskonačnu muku. O tome misli i toga se sećaj, pa će iz misli tvojih nestati želja za naslađivanjem, kao što se topi vosak pred ognjem. Jer, besi ni trenutak ne mogu da se održe pred strahom Boži-jim.
111. Ko se ne protivi pohoti, već svojim očima dozvoljava da slobodno lutaju umom se već priklonio strastima, i kad ne bi postojao stid od ljudi on bi i telesno već mnogo puta pao. Zbog toga, ako ne bude bio bodar i ako strah Božiji ne bude postojano imao pred svojim očima, on neće zakasniti da padne telesno. Jer, za demonom koji oči uči rasejanosti sledi demon koji [uči] da se greh telom učini na delu. Ako vidi da je prvi uspeo da zavede dušu i da je učini rasejanom, drugi odmah počinje da joj savetuje da izvrši i telesni greh. Onome ko je pobeđen očima on počinje da savetuje: „Eto, u nameri si već sagrešio i učinio preljubu u srcu. Zapovest si već narušio i greh prestupanja zapovesti ti je već uračunat. Stoga sada zadovolji i pohotu. Jer, poželeti i učiniti je jedno isto. Nasladi se najzad i svojom pohotom“. Međutim, ti ne veruj njegovim pomislima, po reči apostola: Jer nam njegove namere nisu nepoznate (2.Kor.2,11). On time hoće da ulovi tvoju dušu. Demonu koji ti savetuje da izvršiš bezakoni greh treba da kažeš: „Ja sam i pao okom, i učinio preljubu srcem. Međutim, svoje preljubničko srce ja skrušavam uzdasima pokajanja, i oko koje je palo umivam suzama. Jer, srce skrušeno i smireno Bog neće poniziti (Ps-50,19)“.
112. Ako se javi potreba da odeš u naselje, nemoj da se zanosiš razgovorom sa ženama. U protivnom će tvoja zavedena duša biti slična progutano udu. Tada u većoj meri budi bodar, budući da pad nije daleko od tebe. Ukoliko budeš pazio na sebe, bićeš kao u pristaništu. S pobožnošću i strahom Božijim se bori sa iskušenjem. Bestidnost je majka bluda. Ako vide da se prema njima ophodiš slobodno, i da govoriš prazne stvari, žene će te pokrenuti na još gore stvari i dovesti do pada. Međutim, pazi se i od drugih koje pod vidom skrušenosti i pobožnosti hoće da raslabe tvoj um. Neko od svetih je rekao: „One produžuju razgovor pokušavajući da te sklone na strast“.
113. Ako primetiš da te neka pomisao podstiče na susret sa dečakom ili lepom ženom znaj da se približavaš neprijateljskim mrežama. Ako i posle urazumljivanja (da to ne činiš) ne ostaviš svoju nameru znaj da si već uhvaćen u mrežu i da nećeš lako savladati slastoljublje. Možda ćeš reći: „Ja od toga neću pretrpeti štetu“. Ali, da li je moguće hoditi po užarenom ugljevlju i ne opeći noge.
114. Ako hoćeš da budeš celomudren čuvaj uzdržanje i prekini sa štetnim susretima. Srazmerno sa približavanjem onome što proizvodi sablazan čovekovo srce postaje izloženije smućivanju od strane pomisli i raspaljivanju od lukavih želja. Jer, viđeno lice i [raz]govor njega pobuđuju na strast. Sunđer koji se prinese nečem vlažnom u sebe upija vlagu. Tako i čovek koji u mislima nije postojan u sebe upija štetu ukoliko se približava i dugo razgovara sa onima koji telesno rasuđuju. Napivši se time, on i bez vina postaje pijan. I ispunivši se štetnim, on više ne prima duhovnu reč.
115. Onaj ko želi da se ispravi i utvrdi u čistoti treba da se čvrsto veže za pomisao celomudrenosti. On treba telo da iznurava dobrim podvizima, te da neprestanim sećanjem na Boga očisti misao od svega rđavoga i sramotnoga. Time se naš um ispunjava blagodaću. Obitavajući u umu i vladajući njime blagodat Božija ne dozvoljava zlobnima da mu priđu.
116. Videvši blagorazumnu ženu koja blista lepotom, koja ima svetao pogled, kojoj obrazi sijaju i čije lice ima prijatan izraz, i koja raspaljuje tvoju pomisao i pojačava u tebi želju, pomisli da je ono što te zadivljuje – zemlja, i ono što te raspaljuje – pepeo, te će tvoja duša prestati da mahnita. Pomišlju prođi iza kože njenog lica pa ćeš videti rugobu onog što [spolja] izgleda lepo. Jer, tamo nećeš naći ništa osim kostiju, žila i smrada. Zamisli takođe da ona stari, menja se, umire i da je cvet mladosti otpao. Rasudi čemu se diviš i zastidi se, te prinesi pokajanje.
117. Blažen je čovek koji se brine da ugodi Bogu i svoje telo čuva čistim kako bi postalo sveti hram Hrista Cara. Čoveče, ti si po svojoj dobroj volji već postao hram. Budi pažljiv prema sebi dan i noć da ne bi upropastio svoj hram. Ukoliko ga sačuvaš čistim i pogodnim svom Vladici, u tebi će obitavati Duh Božiji i sve više te osvećivati.
118. Opaši se verom, nadom i ljubavlju, i čvrsto stani na stražu, čuvajući hram Božiji od svih nečistih pomisli. Sav postani oko i neprestano promatraj i ispituj lukave grabljivce. Jer, ovi grabljivci čim primete da je neko raslabljen i rasejan, upotrebljavaju svu silu da upropaste telesni hram jadnika, kako već ne bi bio pogodan za Vladiku. Ti, međutim, pazi na sebe da se ne bi pokazalo da sam primaš te lukave grabljivce, tj. nečiste pomisli skverne želje.
119. Koren pohote je bestidan. Premda ga sečeš svakoga dana, on raste svakoga časa. Sasvim iščupaj koren pohote iz svoga srca kako ne bi nicala i rasla svakoga trena. Ako je i hiljadu puta posečeš, ona će dvostruko veći broj puta iznova da pušta izdanke sve dok potpuno ne iščupaš njen koren.
120. Pazi na sebe da umesto Svetog i Prečistog Vladike u hram ne bi uveo skvernog neprijatelja i da tvoj hram ne bi bio upropašćen bestidnošću tog neprijatelja i mrzitelja dobra. On Je bestidan i uporan u svojoj nameri: ti ga mnogo puta sa prekorom izgoniš napolje, ali se on bestidno trudi da uđe. Ako ga uvedeš u svoj hram, Bog će te ostaviti. I tvoj hram će se ispuniti svakom nečistotom, smradom i tamom.
v) O BORBI SA SREBROLJUBLJEM
121. Ne pružaj se ka dobitku u kome se nalazi šteta za dušu. Jer, šta je vrednije od duše?
122. Siromašan monah, koji bezmolstvuje u smirenoumlju, vredi više nego bogati monah koji je ispunjen gordošću i nadmenošću.
123. Ko voli zlato neće biti opravdan, a ko voli Gospoda biće blagosloven. Ko je položio nadu na zlato pašće, a ko je položio nadu na Gospoda – spašće se.
124. Ako zavoliš srebroljublje, odavde ćeš otići prazan, a ako zavoliš negramžljivost, nećeš se lišiti nebeskog bogatstva.
125. Ako zavoliš siromaštvo, nateraćeš u bekstvo demona bluda.
126. Onaj ko u svojoj keliji skriva zlato ujedno u sebi gomila strast visokoumlja i nepokornosti. Onaj, pak, ko u svoju riznicu sabira molitve i milostinje postaje bogat kod Boga. Neka drugi gomilaju sebi novac, a ti, monaše, skupljaj molitve i milostinje.
127. Ištimo samo ono što zadovoljava potrebe. Jer, ono što je suvišno samo rasejava, ne donoseći nikakvu korist.
128. Monah koji traži nasledstvo od roditelja po telu upada u iskušenja, a onaj koji traži Gospoda biće spasen.
129. Nemoj govoriti; „Čime ću se hraniti kad ostarim“. Jer, nama nije dozvoljeno da se brinemo ni o sutrašnjem danu, a ti se brineš čak o starosti. Ištimo najpre Carstvo Božije i pravdu Njegovu i ovo će nam se sve dodati (Mt.6,33). Ukoliko ga ne budemo iskali pre svega biće jasno da se i ne brinemo o njemu. Prema tome, položi na Gospoda tugu svoju i Gospod će te prehraniti (Ps.54,23).
130. Lakomi monah je besplodna palma. Negramžljivi, pak, monah liči na potkresanu palmu koja raste u visinu.
131. Monah koji je privezan za veštastveno je sličan jastrebu koji leti sa zavezanim nogama; gde god da sleti odmah se sapletne. A onaj koji nije privezan za veštastveno je sličan putniku koji je uvek spreman za put.
132. Zlato ne podstiče trpljenje, a vera postavlja na čvrst temelj onoga ko ju je stekao.
133. Zašto ne odbacimo od sebe svaku beskorisnu brigu, i ne olakšamo se od bremena zemaljskih stvari? Zar ne znate da su vrata uska i tesna i da gramžljivac ne može ući na njih? Bog ljubi one koji su negramžljivi, koji su Hrista radi sebe dobrovoljno podvrgli lišavanjima i teskobama u podvigu, bdenju i u mnogom zlopaćenju.
134. Neka tvoja ruka ne bude ispružena radi uzimanja, već neka radije bude ispružena radi davanja (Sir.4,35).
135. Strast srebroljublja je najteža budući da je koren svih zala (1.Tim.6,10). Čime se, pak, ona iskorenjuje? Nadom na Boga iz sveg srca i duše.
136. Ponekome bratu lukavi daje usrdnost prema rukodelju preko mere. Odatle se rađa strast srebroljublja. Ranivši se srebroljubljem, korenom svih zala, duša pobuđuje monaha da ujutro seda za rukodelje ranije nego obično, i da ga uveče prekida kasnije nego što priliči. Zauzet jedino poslom i zbog srebroljublja on već zanemaruje molitvu i službu Božiju. Kada zvone na službu on dolazi posle svih, i traži razlog da je napusti pre svih. Znajući to, čuvaj se da ne izgubiš svoj poredak ukoliko skreneš u nedozvoljeno preko mere. Jer, neprijatelj se ne zaustavlja na tome. Našavši pristup, on uspeva da ponekog skrene sa puta, savetujući mu: „Ti se [eto], trudiš, trudiš, a gotovo ništa nemaš. Idi i nauči neko unosnije rukodelje“. I ne shvativši o čemu se radi, on zbog toga ide u svet. A desi se da tamo i sasvim ostane. Čuvaj se.
137. Celomudrenost se ne sastoji samo u uzdržavanju od bluda i plotskih zadovoljstava, nego i u slobodi i od ostalih strasti. Koristoljubac, srebroljubac i gramžljivac nisu celomudreni. Poneke pleni telesna lepota, a njih – novac. I drugi su u većoj meri necelomudreni budući da za svoju [strast] nemaju istu pobudu kao prvi, koju podstiče potreba same prirode. Strast prema novcu nije prirodna i pobude prema njemu se ne nalaze u našoj prirodi, već u prevrtljivom proizvoljenju. Stoga onaj koga ona savlađuje po njegovoj sopstvenoj volji greši neoprostivo.
g) O BORBI SA GNEVOM
138. Onaj ko od sebe progoni duh gnevljivosti i razdražljivosti nalazi se daleko od borbe i meteža, uvek je spokojan duhom, veseo licem, zdrav umom i predstavlja stanište Svetoga Duha.
139. Krotki se raduje ako ga uvrede, a ako ga ožaloste – blagodari. On gnevljive ukroćuje ljubavlju. Primajući udarce on se ne smućuje, a kada se prepiru sa njim ostaje spokojan. Kada ga prisiljavaju na pokornost on se veseli, tuđa gordost ga ne ranjava, radostan je u poniženjima, ne nadima se zaslugama, sa svima je u miru, vlasti je pokoran, pripravan je za svako delo, tuđ je lukavstvu, ne zna za zavist.
140. Onaj koji ne zavidi ne stremi ka časti. On se raduje sa radosnima, pomaže onima koji napreduju, za zadovoljstvom gleda na one koji idu dobrim putem, hvali one koji žive kako treba. Uopšte, onaj ko ne zavidi u sebi nema neprijateljstva prema uspehu [bližnjega] i raduje se svakom plemenitom delu drugoga.
141. Jadan je onaj ko se ranjava zavišću i suparništvom budući da je saučesnik đavolov, čijom zavišću u svet uđe smrt (Prem.2,24). Njegovo srce svagda iznemogava od tuge, telo izjeda bledilo i snaga mu kopni. Zavist i suparništvo su strašan otrov: od njih se rađa kleveta, mržnja i ubistvo.
142. Onaj ko svoj jezik nije ranio ogovaranjem uspeo je da svoje srce i svoju savest sačuva neoskvrnjenima. Ko nije ulovljen duhom ogovaranja istinski je poznao da je čovek od zemlje. On se sačuvao od zlopamćenja. Onaj ko nije u društvu sa klevetnicima prebiva zajedno sa anđelima. Onaj ko nije otrovao uši i jezik ogovaranjem ispunjen je lekom ljubavi. Usta onoga ko se nije oskrnavio ogovaranjem mirišu plodovima Svetoga Duha.
143. Ko drugoga ogovara, sam sebe osuđuje. U onome ko ogovara prebiva kleveta, i mržnja, i spletkarenje. On se pravedno smatra bratoubicom.
144. Mržnja ili zavist pod vidom blagočašća jesu gorka voda u zlatnim posudama. Stavi u nju drvo života i ona će postati slatka. Krstom našeg Spasitelja uništena su sva opadanja lukavog neprijatelja.
145. Ljubav prosvećuje mislene oči. Ko, pak, voli neprijateljstvo i svađu liča na čoveka koji svoju ruku često stavlja u zmijsko leglo.
146. Ukoliko u svom srcu budeš skrivao strast zlopamćenja, postaćeš stanište jarosti i neznanja, a ujedno i žalosti, te će se i izgled tvog lica izmeniti. Jer, rečeno je: Putevi zlopamtljivih [vode] u smrt (Prič.12,28).
147. Onaj ko u svome srcu skriva zlopamćenje liči na onoga ko hrani zmiju u grudima svojim.
148. Žestok čovek smućuje duše bratije, a dugotrpeljivi u ljubavi se boji Boga.
149. Severni vetar uzburkava more, a plahovitost uzburkava čovekove misli. Velikodušnost, međutim, daleko progoni razdražljivost. Gde, pak, nema razdražljivosti, nema ni gneva.
150. Neobuzdani konj svog jahača predaje u ruke zlikovaca, i gnevljiv čovek upada u nevolju.
151. Nemoj, monaše, slušati zavist, nemoj smišljati spletke bratu svome, i nemoj mu pridavati pogrdno ime. Želeći da ga sa stidom isteraš iz njegovog mesta, pazi da se sam ne podvrgneš onome što njemu smišljaš. Ko bližnjemu jamu kopa, sam u nju upada (Prop.10,8). Slušaj šta je napisano: Grešnici će upasti u mreže svoje (Ps.140,10).
152. Nemoj misliti: „Ovaj brat čini štetu zajednici“. Ti sam nemoj činiti zla drugome, niti se družiti sa onima koji čine zlo. Jer, Bog ispituje srca i utrobe (Ps.7,10).
153. Ko je pronašao put dugotrpljenja i nezlobivosti, pronašao je put života.
154. Onaj ko zavidi uspesima svoga brata odlučuje sebe od večnoga života, a ko pomaže bratu postaje njegov sažitelj i u životu večnom. Po sudu se kažnjavaju i oni koji čine zlo i oni koji im pomažu. Neće li tim pre Gospod nagraditi onoga ko potpomaže ispuljavanje volje Njegove?
155. Bolje je osmehom prekinuti razdražljivost, negoli biti neukrotivo surov.
156. Dim odgoni pčele daleko, a zlopamćenje iz srca izgoni znanje.
157. Moli Gospoda, i prolivaj suze pred blagošću Njegovom. Tada se zlopamćenje neće useliti u tvoju dušu, i tvoja molitva će biti kao kad pred Njim (Ps.140,2).
158. Onaj ko hoće da mirno živi na svakom mestu neka ne traži svoje sopstveno spokojstvo, nego spokojstvo drugih u Gospodu. Tako će naći sopstveno spokojstvo. A onaj ko je svadljiv i zle naravi nikada neće biti spokojan.
159. Onaj među bratijom koji se, posle svađe, prvi pokaje zadobija venac pobede. Međutim, uvenčaće se i drugi ukoliko ne odbaci pokajanje, već sa gotovošću učini ono što je potrebno radi mira.
160. Za čoveka razdražljivost predstavlja rov. Onaj, pak, ko je u sebi savladao razdražljivost, uspeo je da ga preskoči.
161. Sa jednomislenom bratijom prebiva Gospod, dok njihovo neprijateljstvo veseli lukavoga.
162. Ko ćuti kada ga izobličavaju zbog poroka, u svome srcu skriva zlopamćenje, a ko se mirno i sa krotošću brani (ili priznaje) nije zlopamtljiv.
163. Čovek koji je razdražljiv i bučan izobiluje kletvama, a onaj ko bezmolstvuje poseduje razum.
164. Šta je razdražljivost? Razdražljivost je preka i bestidna strast, za kojom sledi i raskajavanje. I žalost izjeda srce čoveka koji je upao u nju.
165. Onoga ko voli nemir iznenada će postići pogibao, podeljenost i nepopraviva propast. Jer, on se raduje svemu što je mrsko Gospodu. Mir će, pak, naslediti onaj ko ga voli. Krotost u čoveku predupređuje razdražljivost.
166. Razdražljivost i zlopamćenje su isto što i zmijski otrov. Jer, oni i lice menjaju, i misao smućuju, i udove raslabljuju, i onemogućavaju da čovek završi delo. Krotost i ljubav, pak, sve to udaljuju.
167. Čime se istrebljuje zlopamćenje? Držanjem u duši straha Božijeg i sećanja na dan smrti. Sećaj se svoje končine i prestani sa neprijateljstvom (Sir.28,6). Sećaj se smrti i ne uznosi se. Jer, još malo, pa ćeš biti smešten u grob. Kakvu će ti korist tada doneti zla dela?
168. Budi mirotvorac da bi se udostojio da se nazoveš sinom Božijim.
169. Hrana za oganj su drva, a hrana za razdražljivost je visokoumlje.
170. Hoćeš li da ukrotiš razdražljivost? Prihvati se smirenoumlja i idi putem krotkih i smirenih.
171. Blažen je mirotvorac koji [umiruje] bratiju koja je u silnom ogorčenju. Onaj, pak, ko ih podstrekava na svađu neće ostati bez kazne.
172. U krotkom i smirenom čoveku će počinuti duh premudrosti. One, pak, koji hode u premudrosti ljubi Gospod.
173. Život večni će naslediti krotak i bezmolvan monah.
174. Krotki monah je stražar koji prati strasti.
175. Oprosti bratu koji je sagrešio prema tebi i Gospod će tebi oprostiti sagrešenja tvoja.
176. Pohitaj da odeš kod brata koji te je ožalostio i da se pokaješ pred njim od čistog srca po reči Onoga koji nam je zapovedio da opraštamo bratu grehove ne samo do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam (Mt.18,22).
177. Primaj, brate, pokajanje od brata kao od onoga koga je Bog poslao, da ne bi uvredio Onoga koji ga je poslao i da ga ne bi pokrenuo na gnev protiv sebe.
178. Ne napadaj na brata svoga u dan njegove tuge i njegovoj duševnoj tuzi nemoj dometati novu tugu.
179. Nemoj se opominjati zla brata svoga, jer je napisano: Putevi zlopamtljivih vode u smrt (Prič.12,28).
180. Ako ne možeš da podnosiš ožalošćenje ćuti, i uspokojićeš se.
181. Pazi na sebe da se ne bi podao plahovitosti, razdražljivosti i zlopamćenju. U suprotnom ćeš voditi nemiran i neuredan život. Naprotiv, stekni velikodušnost, krotost, nezlobivost i sve što priliči Hrišćanima kako bi vodio miran i bezmetežan život.
182. Nemoj nikoga mrzeti u srcu svome, i ne uzvraćaj zlom za zlo. Naprotiv, stekni ljubav koju je Božanstveno Pismo postavilo iznad svake vrline. Jer, nju je uporedilo sa Onim koji je sve stvorio, rekavši: Bog je ljubav(1.Jn. 4,8).
183. Onoga ko je pao, ali koji u sebi ne neguje mržnju i zavist, Gospod neće ostaviti u padu, već će mu pružiti ruku pomoći kako bi ustao, budući da nije odbacio ljubav. Nasuprot tome, onaj ko, naizgled, čvrsto stoji, ali se nadima gordošću i u sebi neguje mržnju, nije bez opasnosti stoga što je tama mržnje osdepila njegove oči i ne vidi kuda ide.
184. Podvizavaj se da se ne gneviš kako se ne bi opijao i bez vina, opterećujući sebe strašću gneva.
185. Radovati se i veseliti se zbog napretka bližnjega jeste osobina savršenstva, a tugovati i biti nezadovoljan kada drugoga hvale jeste priznak rđave naravi i lukavog raspoloženja.
186. Nije moguće da vrlina postane čvrsta ukoliko se ne rastvori sa ljubavlju (1.Kor.13,2). Bez ljubavi mi ćemo stojati daleko od pravog puta koji vodi prema vratima neba. Plačimo da bismo se oslobodili od okova mržnje, zavisti, gordosti i svake đavolske nečistote. Žalostiti se zbog uspeha onih koji napreduju jeste đavolsko delo. U demone se uselila mržnja: oni više od svega žele da svi savršeno propadnu. Sveti, pak, podražavajući Vladiku, žele da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine (1.Tim.2,4). Jer, ispunivši se ljubavi, oni su bližnjega zavoleli kao same sebe.
187. Budi dugotrpeljiv da bi postao čvršći u razboritosti. Dugotrpljenje je prekrasan dar. Ono izgoni razdražljivost, gnev i prezir, a u dušu useljava mirno raspoloženje.
188. Nemoj da se raspaljuješ gnevom kada te budu ogovarali, nego istog trenutka, pokazavši osmeh na licu, sa skromnošću razdražljivost promeni u mir. Ipak, imaj na umu da osmeh pri razdražljivosti u drugome razgoreva veliki gnev. Stoga najpre umiri srce, a zatim govori sa osmehom. Oganj se ne gasi ognjem. Ti, pak, ljubavlju i dobrom blagodušnošću ugasi gnev razdraženog. Ukoliko se brat ne urazumi, postarajmo se, na sve načine, da upotrebimo druge mere kako bismo ga izlečili od razdraženja, inače će sve naše žrtve Bogu biti neblagoprijatne (Mt.5,23-24). Upodobljavajmo se Gospodu Spasitelju našem koji ne uzvraćaše uvredom kada ga vređahu, (1.Pt.2,23), i Davidu koji je na klevete Semejeve, rekao: Ostavite ga neka psuje jer mu je Gospod rekao da psuje Davcda… da bi kako Gospod pogledao na smirenje moje (2.Car.16,10-12).
189. Sunce neka ne zađe u gnevu našem, nego sve opraštajmo [svojim] dužnicima i učvrstimo ljubav, budući da pokriva mnoštvo grehova. Onaj ko ima mržnju prema bratu svome i misli da nešto prinese Bogu, biće prihvaćen isto kao i onaj koji na žrtvu prinosi psa, ili platu bludnice. Onaj ko mrzi brata svog i misli da voli Hrista jeste lažov i vara samog sebe.
190. Ako imaš nešto na brata, ili brat na tebe, potrudi se da se pomiriš. Ukoliko to ne učiniš, sve što prinosiš Bogu biće nekorisno (Mk.11,25; Mt.5,23-24). A ako ispuniš tu zapovest Vladike, moli mu se sa smelošću, govoreći: „Ostavi mi, Vladiko, sagrešenja moja, kao što i ja ostavljam bratu mome, ispunjavajući zapovest tvoju“. I Čovekoljubac će ti odgovoriti: „Ako si otpustio, otpuštam i ja. Ako si oprostio, i ja opraštam tebi sagrešenja tvoja“.
 
d) O BORBI SA TUGOM
191. Onaj ko trpeljivo podnosi kada ga ogovaraju ili vređaju liči na onoga ko je zaključao lava u kavez, a ko odgovara ogovaranjem i uvredom liči na čoveka koji sam sebe udara (oružjem).
192. Nemojmo biti malodušni, budući da nećemo večno živeti na ovoj zemlji.
193. Nemoj dopuštati da ti srce bude žalosno. Jer, žalost ovoga sveta donosi smrt, a žalost koja je po Bogu donosi život večni (2.Kor.7,10).
194. Monah koji je spreman da hrabro pretrpi sve što se desi samo će delimično imati žalosti.
195. Nemoj davati svome srcu da bude žalosno, nego se teši u Gospodu.
196. Ako budeš podvrgnut kleveti pa se kasnije otkrije čistota tvoje savesti, nemoj misliti visoko [o sebi], nego sa smirenjem služi Gospodu koji te je izbavio od klevete ljudske, kako ne bi pao velikim padom.
197. Lukava duša se prevaznosi kada joj laskaju, a pobesni kada je žaloste. Dobra duša se, pak, ne raduje pohvali, niti negoduje kada je vređaju.
198. Trpljenju nema mere, naročito ako je rastvoreno ljubavlju.
199. Sačekaj Gospoda u dan žalosti, da bi te pokrio u dan gneva.
200. Nemoj se smejati ogorčenome, niti se raduj kad vidiš onoga ko se predao razvratu, da se na tebe ne bi prognevio Gospod i ti ostao bez zaštite u dan žalosti.
201. Nemoj misliti da trpiš nevolje više od svih [drugih]. Onaj ko živi na zemlji ne može da izbegne vazduh. Tako i čovek koji živi u ovome svetu ne može da izbegne iskušenje nevolja i stradanja. Obuzeti zemaljskim od zemaljskog doživljavaju žalosti, a oni koji streme duhovnom, zbog duhovnog i stradaju. Međutim, poslednji će biti blaženiji budući da je njihov rod [iz]obilan u Gospodu.
202. Ako smo sužnji Boga Spasitelja nemojmo se stideti da na sebi nosimo okove nevolja, nego ih sa radošću trpimo očekujući Njegov dolazak sa nebesa, kada će i nas pribrojati liku svetih. Jer, oni koji su postali zajedničari Njegovih stradanja postaće i zajedničari utehe (2.Kor.1,7).
203. Postoje dve vrste žalosti kojima je okružen svaki čovek pod suncem: žalost po Bogu i žalost ovoga sveta. I nije moguće proživeti ovaj život bez jedne od njih – ili bez žalosti po Bogu, ili bez žalosti ovoga sveta. Žalost ovoga sveta je teška, i ne obećava nagradu, a žalost po Bogu donosi utehu i još više uveseljava obećanjem večnog života. Ako si podvrgnut prvoj požuri da je pretvoriš u drugu. Tako ćeš oterati mučnu žalost iz srca.
204. Sa pobožnošću i smirenoumljem vršeći delo Božije, nemoj se plašiti niti skreći sa pravoga puta kada neprijatelj, sa namerom da te omete u ispravnom životu, podstakne nemarne ljude protiv tebe. Sačekaj Gospoda (Ps.26,14), izabraniče Božiji, kako bi se oni koji te ožalošćuju zadivili tvom slavnom spasenju, kao što je napisano: Ako ga i smrt zadesi, pravednik će u pokoj ući (Prem.Sol.4,7).
205. Kao što oganj u topionici ispituje zlato i srebro, tako se u napastima isprobavaju duše smrtnih, imajući Gospoda za pomoćnika.
206. Nemojmo se bojati iskušenja, već se smelo pružimo ka počasti višnjega zvanja u Hristu. Jer, Gospod uvenčava sve koji ga ljube.
207. Onaj ko hoće da postane monah, a ne može da podnosi ožalošćenja, poniženja i gubitak, ne treba da se monaši.
208. Velikodušno podnosi ožalošćenja od ogovaranja, te naziv zlog primaj kao naziv dobrog, i imenovanje nepotrebnog kao imenovanje blagougodnog. I svako treba da se seća da sluga Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude tih prema svima (2.Tim.2,24).
209. Ako ti se desi da se razboliš nemoj pribegavati mrtvoj pomoći i ljudskoj zaštiti. Bolje je da potrpiš očekujući milost Božiju i Njegovo staranje o svemu. Jer, postoje trenuci u kojima i telo ima potrebu za urazumljivanjem. Ugađajmo, pak, Gospodu u svemu, jer se On stara o nama (1.Pt.5,7). Duša čoveka koji je bolestan iznad svega počinje da ište Gospoda. Stoga je urazumljenje dobro samo ukoliko onaj ko trpi urazumljivanje blagodari. Takav će govoriti: Dobro smo primali od Gospoda, a zar zlo nećemo? Neka je blagosloveno ime Gospodnje u vekove (Jov 2,10; 1,21).
210. Nemoj biti malodušan za vreme iskušenja, već budi bodar u molitvama i dobrim delima. Podražavaj one koji plove po moru: kada se podigne bura oni pažljivo motre na sve, bdiju i prizivaju Boga u pomoć. Gospod ne odbacuje one koji ga prizivaju u istini. Stoga i mi, kada nas postigne žalost, pribegnimo ka Gospodu, slično onome koji je rekao: Gospode, u nevolji te se setismo (Is.26,16). More nije uvek mirno. I sadašnji život se ne može preplivati bez iskušenja. Međutim, ako se budemo držali za veru u Gospoda, kao za kormilo, dospećemo u pristanište života. Svukavši sa sebe napore, tada ćemo se obući u život i netruležnost.
211. Kad nas postigne žalost očekujmo i približavanje radosti. Uzmimo kao primer one koji plove po moru. Kada se podigne vetar i silna bura oni se bore sa talasima, očekujući tiho vreme, a kada nastane tišina, očekuju buru. Oni su uvek budni kako ih iznenadni nalet vetra ne bi zatekao nespremne i prevrnuo u more. Tako i mi treba da činimo. Doživevši žalost i teskobu, očekujmo olakšanje i pomoć Božiju kako nas, zbog dugotrajne žalosti, ne bi umrtvila misao da već nemamo nade na spasenje. Na sličan način, očekujmo žalost kada je u nama prisutna radost kako od obilja radosti ne bismo zaboravili na suze.
212. Budi čvrst u iskušenjima i nevoljama i suprotstavljaj se sladostrašću koje te raspaljuje kako i tebe, kao neispečenu opeku, ne bi razmekšale kapi kiše, i kako se ne bi pokazao kao onaj koji nema čvrstinu koju misli da ima.
213. Odlučivši se da ugađaš Bogu budi dugotrpeljiv. Pogledaj na drevne naraštaje i videćeš da su svi sveti dobili obećano postojanim i dugim trpljenjem. Stoga se svaki dan pobuđujmo da sa njima nasledimo Carstvo nebesko. Trpljenje se udaljuje od nas zbog našeg neverja. Uvećaj revnost u Gospodu i hrabri se kao veran kako od velike žalosti ne bi oslabio duševne sile. Predstavi sebi one koji behu podvrgnuti mučenjima u izgnanstvu, u rudnicima i gorkom ropstvu, i pokori se u Gospodu nevoljama koje te susreću.
214. Može se desiti da te obuzme ogorčenje. I to još nije najveće zlo. Teško je i opasno ostati u ogorčenju. Ako te neko ogovara u tvome odsustvu i neko drugi ti, došavši, saopšti da te je brat ogovarao, kao mudar shvati ko je izazvao neprijatnost i ne ljuti se na brata svoga. Onome, pak, ko te je obavestio reci: „Premda me je uvredio, ipak mi je brat. Sa druge strane, ja sam zaslužio žalost. Uostalom, on me nije ožalostio svojom voljom, nego ga je nagovorio đavo, želeći da poseje neprijateljstvo među nama. Neka bi Gospod rasturio zamisli lukavog, brata pomilovao, i uz nas ostao“. Ukoliko te opet u lice uvrede, nemoj se razdraživati i neka ti se um ne pomera. A kada pretrpiš žalost zbog rđavog dela nemoj biti okorelog srca, već bolje ispravi svoju grešku.
215. Ako je onaj ko utešava ožalošćenog duhovan čovek, doneće mu korist, a ne štetu. A onaj ko ima telesni način mišljenja [ožalošćenome] neće doneti ni malo koristi, nego će mu, umesto da ga uteši, još više rastrojiti.
216. Čuo si neprijatnu reč i žalostiš se. Međutim, ako si po pravdi povređen raduj se jer si ranjen radi urazumljenja i postaraj se da se ispraviš u svome padu. Ukoliko su te, pak, nepravedno uvredili imaćeš veću nagradu ako dobrodušno podneseš. I apostoli su bili bijeni posred grada kao neki zločinci. Oni se, međutim, nisu gnevili, niti su negodovali, nego su se radovali, budući da su se udostojili da podnesu sramotu za ime Njegovo (Dap.5,41). Raduj se i ti što si se udostojio da primiš beščašće za ime Njegovo.
217. Neko od nemarnih će možda reći: „Teško mi je što mi se to desilo posle tolikih trudova“. To ti je teško, slugo Gospodnji? Nije li bolje da iz toga shvatiš da su posle tako dugotrajnog truda sve tvoje strasti ostale nesavladane, te da, poznavši to, počneš od sada da ih pobeđuješ? Jer ako ko misli da je nešto, a nije ništa, vara samoga sebe (Gal.6,3). Veština kormilara se projavljuje za vreme bure. Onaj ko se hvali: „Toliko sam godina u monaškom činu“, a ne pokazuje dela svog čina jednostavno uz sebe nosi oruđa veštine kojoj se još nije naučio. Dogodila ti se mala žalost i ti si odmah istupio iz čina monaškog života i kao da si ga se odrekao. Ne, brate, ne okreći leđa svojim neprijateljima, nego stoj čvrsto, protivi se, i oni će pobeći od tebe. Obuci se u oklop vere, stavi na sebe kacigu spasenja, uzmi mač Duha Svetoga, koji je Reč Božija (Ef.6,17), te se bori da bi se tvojoj hrabrosti zaradovao Duh Sveti koji živi u tebi.
218. Ako ne podneseš malo iskušenje, kako ćeš podneti veliko? Ako ne savladaš dete, kako ćeš pobediti odraslog čoveka? Ako ne podneseš reč, kako ćeš pretrpeti udarac? Ako ne podnosiš šamar i udarac, kako ćeš poneti krst? Ako ne poneseš krst, kako ćeš naslediti nebesku slavu zajedno sa onima koji govore: Radi tebe umiremo po ceo dan, smatraju nas ovcama za klanje (Ps.43,23)? Zar smo ja i ti, brate, zaboravili šta je pretrpeo za nas naš Vladika? On je bio ismejan i ponižen. Govorili su da je đavo u njemu i On se nije gnevio. Njega su nazivali varalicom, bili ga po obrazima, tukli, prikovali na krst. On je okusio ocat pomešan sa žuči i bio proboden kopljem u rebra. On je sve to pretrpeo radi našeg spasenja. A mi! Teško nama bednima! Mi nikakvu žalost, čak ni reč ne želimo da podnesemo radi Njega koji je toliko pretrpeo radi nas.
219. Onaj ko želi da ugodi Gospodu, da postane naslednik Božiji po veri i da se nazove sin Božiji koji je rođen od Duha Svetoga, pre svega treba da, obukavši se u blagodušnost i trpljenje, hrabro podnosi skorbi bede i nevolje koje mu se događaju, bilo telesne bolesti i stradanja, bilo grdnje i uvrede od ljudi, ili različite nevidljive žalosti koje na dušu navode lukavi duhovi sa namerom da je dovedu do raslabljenosti, nemara i netrpeljivosti, te ometu da uđe u život. I sve se to događa po Božijem promislu. On popušta da svaka duša bude iskušana različitim žalostima kako bi se pokazali oni koji ljube Boga iz sve duše, koji sve hrabro podnose bez gubljenja nade na Njega i koji sa verom, trpljenjem i blagodaću Božijom svakodnevno očekuju izbavljenje. Izdržavši, na taj način, svako iskušenje oni postaju dostojni Carstva nebeskog.
220. Duša koja nije hrabra i koja odlučno ne podnosi svako iskušenje i svaku žalost, već pada u ogorčenje i uninije, te negoduje, uznemiruje se, zanemaruje podvig ili čak očajava, konačno postaje nedostojna života budući da nema nade na izbavljenje i da u sebi nije sačuvala nadu koja sa nesumnjivom verom očekuje milost Božiju. Ona, naime, nije sledovala svima svetima i nije išla stopama Gospodnjim. Pogledaj i primeti kako su u davnini oci, patrijarsi, proroci, apostoli i mučenici prošli ovaj put iskušenja i žalosti, kako su ugodili Bogu i udostojili se velikih nagrada.
221. Bog ne dopušta da duša koja je trpeljiva i koja se nada na Njega bude iskušana u toj meri da dođe do očajanja, tj. da padne u iskušenja i žalosti koje ne može da podnese (1.Kor.10,13). Lukavi ne iskušava i pritiskuje dušu žalostima onoliko koliko bi želeo, nego srazmerno sa Božijim dopuštenjem. Samo neka duša sve hrabro podnosi, držeći se nade koja proizlazi iz vere, i očekujući od Boga pomoć i nadu. Takvu dušu Bog neće ostaviti. Naprotiv, što se više duša podvizava, pribegavajući Bogu sa verom i nadom, i nesumnjivo očekujući od Njega pomoć i izbavljenje, tim je brže Gospod izbavlja od svake žalosti koja je okružuje. Jer, On zna koliko duša treba da se podvrgne ispitivanju i iskušenju. Upravo toliko On i dopušta. Sudovi koje napravi lončar neće biti prikladni za upotrebu ukoliko se ne polože u peć da pečenjem očvrsnu. (Stavljajući ih u peć) on zna koliko vremena treba da se drže na vatri da bi postali upotrebljivi. On ih ne ostavlja u peći duže nego što je potrebno da ne bi pregoreli i popucali, i opet ih ne vadi pre vremena da ne bi ostali nedopečeni i nekorisni za upotrebu. Kad ljudi pri rasuđivanju o truležnom pokazuju toliko razboritosti i znanja, neće li Bog utoliko više znati koliko je potrebno ispitati i iskušati duše koje žele da mu ugode i da zadobiju večni život.
222. Iz kudelje se ne izvlače lako tanke niti ukoliko se ne istrli mnogo puta. I što se više istrli, ona postaje čistija i prikladnija za predivo. Isto tako i bogoljubiva duša, podvrgavajući se mnogim iskušenjima i ispitivanjima i hrabro trpeći žalosti, postaje čišća i sposobnija za duhovno delanje, i na kraju se udostojava Carstva nebeskog. Žalosti i iskušenja dušu čine iskusnom i čvrstom ukoliko hrabro, rado i sa nadom na Boga podnosi sve što joj se desi, te sa nesumnjivom verom očekuje izbavljenje od Gospoda i Njegovu milost.
223. Ukoliko duše koje su podvrgnute nevoljama radi ispitivanja i koje na različite načine muče lukavi duhovi (bilo tajno – unutrašnjim teretom nevolja i lukavim pomislima, bilo javno – telesnim stradanjima) budu hrabro trpele, čuvale nadu i čekale nagradu od Gospoda udostojiće se venaca pravde i u Dan suda će pred Bogom steći smelost koja je ravna smelosti svetih mučenika. Jer, mučenje u nevoljama je podjednako: jedni su ga pretrpeli na krstu, a drugi od lukavih duhova.
224. Na čoveka koga ne može da privoli na zlo i obori mislima, neprijatelj navodi nevolje kako bi pomračio njegov razum, a zatim već u ljega posejao što mu je ugodno. Ukoliko ni time ne može da ga navede na zlo on mu pruža sve životne udobnosti, uznosi ga i uvodi u veliku obmanu, koja je opasnija i rđavija od svih strasti. Ona čoveka čini gordim, uvlači u pučinu slastoljublja i izgoni sećanje na Boga, na sopstvenu nemoć i smrtni čas. On ispituje prema čemu su naklonjena čovekova raspoloženja, pa se protiv toga i naoružava kako bi mu se suprotstavio svim nepravdama.
225. Sve je od Boga: i dobro i priskorbno. Jedno je, međutim, po blagovoljenju, drugo po promislu, a treće po popuštenju. Po Njegovom blagovoljenju je da živimo vrlinski. Bogu je ugodno da se oni koji žive vrlinski ukrašavaju vencima trpljenja. Po promislu se dešava da se urazumljujemo kada padamo u sagrešenja. Po popuštenju se, pak, dešava da se ne obraćamo iako nas [nevolje] urazumljuju. Opet, Bog nas po promislu kažnjava kada grešimo da ne bismo bili osuđeni sa svetom, kao što kaže apostol: A kad nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osuđeni sa svetom (1.Kor.11,32). U tom smislu je rečeno: Nema zla u gradu koje Gospod ne učini (Amos.3,6). Takva zla su: glad, rane, bolesti, porazi, borbe. Jer, sve to služi na očišćenje od grehova. Bog napušta i potpuno ostavlja one koji ili ne žele da žive bez greha, ili se ne obraćaju iako se opominju [nevoljama]. Njih predade… Bog u pokvaren um, tj. dopusti njihovoj slobodi da čini što je neprilično (Rim.1,28).
đ) O BORBI SA UNINIJEM
226. Onaj koji ropće nije valjan ni za kakvo delo, niti ima raspoloženje za njega. On je lenjiv i uvek ima pripremljen izgovor za izbegavanje delanja. On i druge razvraća, govoreći: „Šta će to, i zbog čega ovo? I eto, od toga nema nikakve koristi“.
227. Kada ga zovu na psalmopojanje, lenjivac se razdražuje, a kada ga bude na bdenje izgovara se da ga boli stomak i glava. Ako ga savetuju, on govori: „Uči sebe „, a ako ga nečemu uče, viče: „Znam i sam“.
228. Nije dobro da čovek koji je sposoban da radi jede tuđi hleb u lenjosti, jer apostol kaže: U svemu čuvah sebe i čuvaću da ne budem vama na teretu (2.Kor.11,9).
229. Monah koji ropće trpi veliku štetu, a ko sve hrabro podnosi nasleđuje radost.
230. Ako na tebe naiđe duh uninija nemoj ostavljati svoj dom, već mu se sa trpljenjem suprotstavi. Nemoj dozvoliti da te misao ubedi da pređeš sa mesta na mesto. Jer, ukoliko pristaneš na tu pomisao, nikada se kod tebe neće naći trpljenje.
231. Monaše, nemoj govoriti: „Ovde je borba i teskoba, a tamo (na tom i tom mestu) je spokojan i bezbrižan život (nameravajući da pređeš na drugo mesto)“. Zar ne znaš ko sa nama vodi borbu? Zar ne – naš neprijatelj, đavo? A on prohodi svo podnebesje (Jov 2,2). Prema tome, ma kuda pošao ostaćeš u podnebesju. Zbog toga je bolje da se, ostajući na mestu, suprotstaviš đavolu, i pobeći će od tebe, te da se približiš Bogu, da bi se i On približio tebi (Jak.4,7-8).
232. Lenjiv monah razmišlja i govori: „Danas ću živeti ovde, a sutra ću poći na drugo mesto. Zbog čega onda da se trudim“.
233. Mnoštvo izgovora sabira lenjivi monah, a spavljiv upada u nevolje.
234. Onaj ko stalno prelazi iz jedne kelije u drugu stiče sujetne pomisli, a ko prebiva na jednom mestu – dobro bezmolstvuje.
235. Monah koji luta nije neranjiv ukoliko nije trezven, a onaj ko prebiva na mestu na koje je prizvan brzo nalazi pokoj.
236. Tebi je prijatna lenjost, ali joj je gorak kraj. Iznemogavaš radeći, ali ćeš se zaradovati kasnije.
237. Lenjiv i samoljubiv monah se skriva čim vidi posao, a za trpezom je među prvima.
238. Sećanje na smrt i sud jeste mač protiv demona uninija.
239. Uninije je jedno od najtežih tereta, naročito ukoliko ga prati neverje. Jer, njegovi plodovi su puni smrtonosnog otrova.
240. Monaše, ostavio si keliju, i lutaš po svetu: zar se ne bojiš bezakonja i svađe u gradu (Ps.54,10)?
241. Ko je lenjiviji od žednoga koji sedi blizu izvora i neće da ispruži ruke da uzme vodu i utoli žeđ? I ko je nemarniji od čoveka koji ima knjigu, a ne brine o čitanju.
242. Potrudi se sa onim ko želi da se opismeni da bi, čitajući o čudesnim delima Božijim, blagosiljao divno Ime, pa će te Bog nagraditi.
243. Na unilog monaha napada lenjost, a kada poseduje trpljenje – napada ga visokoumlje. Ko, pak, zaista ljubi Gospoda otklanja i jedno i drugo.
244. Lenjivi monah će u mnogome pretrpeti štetu, a trezveni ne prenebregava ni jedan čas.
245. Nemoj voleti da prelaziš sa mesta na mesto, već bolje trpljenjem izvlači korist iz nezgoda koje te susreću na mestu u kome živiš. Reci mi, zar nas ipak ne očekuje kelija nakon što obiđemo ceo svet, ukoliko želimo da se spasemo? Ako nemamo trpljenja da ostanemo u opštežiću, i ako u usamljenosti ne nalazimo bezmolvije, gde ćemo naći utočište? To je isto kao da kažemo: „Ne mogu da podnesem sunčevu toplotu, a i hladovina mi je nepodnošljiva“. Bojim se da nas najzad ne pojede ona peć.
246. Budimo postojani u srcu, budući da je slabost srca protivna vrlini. Nemojmo biti malodušni ako nam se desi neveliko uninije, već sami sebe prisiljavajmo, slično dobrom putniku. Kada se desi da oslabi na putu, putnik ne odustaje od putovanja, već se teši rečima: „Još malo, i doći ćeš do prenoćišta, pa ćeš odahnuti“. Videći kako se prinuđavamo, Gospod će nam dati silu i olakšati nam teškoće.
247. Radimo da bismo se, u nadi na Boga, ishranili. Ne žalosti se zbog truda. Mnogi su se, ništa ne radeći, opterećivali samom bezbrižnošću. Uči se da radiš da se ne bi učio da prosiš milostinju. Ne budi nemaran prema poslu. Gospod je blizu (Fil.4,5).
248. Nemojmo padati u uninije dok sedimo u keliji, sećajući se da su sveti mučenici posle mnogih mučenja bili stavljani u železne okove. Zbog toga nemojmo bežati od neudobnosti kelije. Neka nam ne bude teško da radimo, sećajući se da su mnogi od svetih Gospoda radi bili slati u rudnike. Da li bismo, da smo živeli u ta vremena, izmenili svoj život zbog mučenja? Da li bismo se zbog najsurovijih okolnosti odrekli svoje vere?
249. Drži se mesta na kome živiš, suprotstavljajući se lenjosti. Jer, strasti nećeš ukrotiti promenom mesta, nego pažljivošću uma. Nama je potrebno trpljenje, da bismo, pošto izvršimo volju Božiju, primili ono što je obećano (Jev.10,36). Onaj ko se predaje uniniju daleko je od trpljenja, kao što je bolesnik [daleko] od zdravlja. Vrlina se poznaje u trpljenju, a ne u uniniju. Trpljenje se, pak, obnavlja i učvršćuje kada je um zauzet sagledavanjem i Božanstvenim poučavanjem. Um koji se time hrani zadobija snagu, kao i telo koje koristi zdravu hranu. Ako odstupi od ove blagodati i od ovoga dostojanstva, um zaista postaje bedan i nemoćan. Stoga, zbacivši sa sebe pristrašće prema veštastvenom, upražnjavaj svoj um u tom Božanstvenom delanju. I tada nećeš imati potrebe da prelaziš sa mesta na mesto, i da iznuravaš svoje telo stranstvovanjima bez opravdanih razloga. Jer, Carstvo Božije unutra je u vama (Lk.17,21).
250. Kada primetiš da ti je dosadno čitanje Božanstvenih Pisma i da nerado slušaš duhovne pouke, znaj da ti je duša upala u tešku bolest. Jer, je to početak zloumlja kojim se žanje plod smrti.
251. Blažen je onaj ko svakodnevno u sebi obdelava prelepe i dobre misli, i ko je nadom pobedio lukavu strast uninija, sa kojom se bore podvižnici Gospodnji.
252. Blažen je onaj ko je u delu Gospodnjem postao sličan hrabrom vojniku i koji podstiče lenjive i obodrava malodušne na putu Gospodnjem.
253. Blažen je onaj koga, kao plašljivog, nije oborila strast uninija i koji se prihvatio savršenog trpljenja, zbog koga su svi sveti zadobili vence.
254. Kada te uznemirava duh uninija, nemoj se zanositi njegovim pomislima, već prebivaj na mestu na koje te je postavio Bog. Priseti se kakvu si ljubav imao prema Bogu kada si u početku došao pred manastirska vrata. Tu ljubav sačuvajmo do kraja čekajući Gospoda, slično borcu koji trpljenjem pobeđuje onoga koji mu zadaje udarce. Jer, ko pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt.10,22).
255. Jednom bratu je pred bdenje pomisao predlagala: „Danas daj sebi predaha i ne ustaj na bdenje“. No, on je odgovorio pomisli: „Ko zna? Sutra, može biti, i nećeš ustati. Stoga treba danas ustati“. Pomisao mu je i za poslom našaptavala: „Danas odmori, a sutra radi“. A on bi joj opet odgovarao: „Ne, danas ću raditi, a o sutrašnjem danu će se postarati Gospod“.
256. Ako te bude uznemiravalo uninije, nemoj padati duhom, već se pomoli Gospodu da ti da trpljenje. Posle molitve sedi i, sabravši svoje pomisli, Psalmima teši svoju dušu: Što si žalosna dušo moja? I zbog čega me smućuješ? Uzdaj se u Boga, jer ću ga još slaviti. Spasitelja moga i Boga moga (Ps.41,6). Takođe reci: „Zašto si se raslabila, dušo moja? Ta, nećemo večno živeti u ovome svetu? Poslušaj šta govori Psalmopojac: Jer sam gost u tebe i došljak kao i svi stari moji (Ps.38,13). Preselićemo se i mi kada Bogu bude bilo ugodno“. Život pravednih počinje posle njihove končine. Stoga i prorok, zaželevši budući život, kaže: Kao što jelen traži potoke, tako duša moja traži tebe, Bože!… Kada ću doći i pokazati se licu Božijem (Ps.41,2.3)? Sveti su sadašnji život smatrali tamnicom. Stoga je jedan od njih sa radošću klicao: Sad otpuštaš… slugu svoga, Vladiko (Lk.2,29), dok je drugi rekao da ima želju umreti i sa Hristom biti (Fil.1,23).
257. Kada nastane jutro, brat ustaje, i izvršivši molitvu, prihvata rukodelje. Tada mrzitelj dobra, demon, u njega polaže pomisao uninija.
258. Brat koji pri uniniju, koje je naišlo na njega, produžava da radi i da se trudi, uz pomoć blagodati od sebe tera [iskušenje]. Onaj, pak, ko ga trpljenjem ne odbija od sebe, biva pobeđen i postaje njegov plen. Popustivši pomisli, on počinje da govori samome sebi: „Danas se osećam kao da sam rastrojen i nemoćan. Sada ću se odmoriti, a sutra ću uraditi za dva dana“. Tako brat tog prvog dana ništa ne radi, maštajući da će sutra nadoknaditi propušteno. Sutra, međutim, neprijatelj dobra, demon, na njega navodi još silnije uninije nego juče. Savladan pomislima, brat ustaje i napušta rukodelje. On se ili uopšte njime ne zanima, ili se zanima tek tako, tj. ne kao poslom, ili ga neprijatelj izvodi iz kelije i čini lutalicom.
259. Ako nešto radiš i neprijatelj na tebe navodi uninije, učini [napor da mu se] suprotstaviš, ukazujući na neko slično zanimanje (i dodajući: „Vidiš, kako se [drugi] trude radi prolaznog? Zbog čega ti nećeš da se trudiš radi večnog“). Ma šta da radiš neka ti savest svedoči da je tvoj posao ugodan Bogu, pa ćeš se spasti (od uninija).
e) O BORBI SA TAŠTINOM
260. Razumi, monaše, šta govorim: neka u meni i tebi ne bude pobožnost samo kada smo napolju, a kada smo u keliji – bezbrižna raspuštenost, da ne bismo bili kao okrečeni grobovi (Mt.23,27). Jer, na svakom mestu je jedan i isti Bog, kome neka je slava u vekove vekova! Amin.
261. Monah koji se hvali svojom čvrstinom nije razborit. Za monaha je stid i prekor da se hvali svojom sopstvenom silom: Ko se hvali neka se Gospodom hvali (1.Kor.1,31).
262. Hoćeš li da stekneš dobro ime? Vrši dela svoja sa krotošću (Sir.3,17).
263. Biti osramoćen i ne uznemiravati se zbog toga još nije vrlina. Vrlina je – osećati to i podnositi radi blagočašća. Jer, rečeno je: Lenjivac se ne stidi kada ga sramote (Prič.20, 4).
264. Slavoljublje je duševna bolest, lukava strast.
265. Napisano je: Neka te hvali bližnji, a ne usta tvoja; tuđin, a ne usne tvoje (Prič.27,2). I još: Srebro i zlato se ispituju u topionici, a čovek ustima onih koji ga hvale (Prič.27,21).
266. Svima ukazuj čast Gospoda radi, ne tražeći je za sebe i naći ćeš blagodat kod Gospoda.
267. Neka te nikada ne zadivi čovekougodnik, koji se stara da mnogima ugodi, premda ne Gospoda radi.
268. Ljubljeni, ispunjavaj zapovesti Gospodnje u tajnosti i Gospod će ti uzvratiti javno.
269. Nemoj se diviti kad vidiš da je čovek dostigao veliku slavu na zemlji, nego se divi onome ko je omrzao zemaljsku slavu.
270. Pazi da, želeći nepotrebnu slavu, ne navučeš na sebe beščašće. Prava čovekova slava je da sve čini po Bogu. Veliko, pak, beščašće je da prestupa zapovesti.
271. Nemoj se truditi da se pokažeš vešt u svakom delu da ne bi upao u taštinu koja dovodi do slavoljublja, gneva i žalosti. Najviše se brini da postaneš prost i jednak sa drugima.
272. Ne hvali se, veličajući se krasnorečivošću, već bolje objavljuj opitno učenje prostih i neknjiževnih ljudi kako bi postao učenik Hristovih apostola. Jer, zabranjeno je hvaliti se spoljašnjom mudrošću, i to naročito Hrišćanima. Ko se hvali Gospodom neka se hvali (2.Kor.10,17).
273. Oni koji zbog čovekougađanja upražnjavaju vrlinu temelj spasenja postavljaju na pesku, a ne na kamenu. Zbog toga njih obaraju pomisli čim padne kiša, poteku reke i zaduvaju vetrovi (iskušenja). Ukoliko, pak, ne padnu, nego žive kako treba, oni se nadimaju velikom gordošću. A ako padnu, oni se predaju beskorisnom očajanju.
274. Jer nije valjan onaj koji se sam hvali (2.Kor.10,18). Ti najpre ispitaj svoja dela, tj. da li si zaista provodio život kako treba i kako hvališ samoga sebe, da li si pobedio želje, zavoleo siromaštvo, omrzao ogovaranje, odložio ljubav prema taštini, omrzao pohotu, stekao odvratnost prema slastoljublju, da li zaista nikome nisi učinio zlo, da li si savladao strasti, da li se zaista nisi gnevio na one koji su te ožalostili, da li se nisi prevaznosio slušajući pohvale, da li si zavoleo Gospoda svom snagom i bližnjega kao samoga sebe. Ukoliko nismo sačuvali sve ovo, zbog čega se veličamo? Mi treba da plačemo pred blagošću Gospoda kako bi nas iscelio od okamenjenosti srca, i kako bi nas osnažio da živimo kako priliči.
275. Ništa ne treba činiti sa namerom da nas ljudi vide, nego u svemu treba postupati sa čistim srcem. Jer, Bog zna ono što je sakriveno i tajno. Od Njega jedinog očekujmo nagradu.
276. [Dešava se] da sujetan čovek, uz to i oskudan imanjem, uzmašta da je car. To još neće značiti da je on zaista car. Isto tako ni monah koji potajno jede, a za bratskom trpezom se licemerno predstavlja kao isposnik i uzdržljivac, nije samim tim i podvižnik. On sebi priprema tkaninu od paučine, i ne ide putem svetih, nego putem čovekougodnika.
ž) O BORBI SA GORDOŠĆU
277. Gordi ne trpi prevlast nad sobom. Susrećući je, on ili zavidi ili se protivi. Protivljenje i zavist podupiru jedno drugo. U kome se nalazi jedna od ovih strasti, naći će se i druga.
278. Čoveka u kome one postoje svakako će mučiti uspeh drugih. Onaj, pak, ko ih nema, biće slobodan od te žalosti. On se ne smućuje kada je drugome ukazana čast i ne uznemirava se kada se drugi proslavlja, budući da svima daje prvenstvo i sve pretpostavlja sebi.
279. Bez smirenoumlja je uzaludan svaki podvig, svako uzdržanje, svako poslušanje, svaka negramžljivost i svaka učenost.
280. Nečisti duh visokoumlja je prevrtljiv i mnogoobrazan. On upotrebljava sav napor kako bi zavladao nad svima: mudrog lovi mudrošću, snažnog snagom, bogatog bogatstvom, lepog lepotom, veštog veštinom.
281. On ne propušta da na sličan način iskušava i one koji vode duhovni život. On onome koji se odrekao od sveta priprema zamku u odricanju, onome ko se uzdržava – u uzdržanju, bezmolvniku – u bezmolviju, negramžljivom – u negramžljivosti, molitveniku – u molitvi. On se stara da kod svih poseje svoju plevu.
282. Radi lečenja od gordosti počešće čitaj mesta iz Svetog Pisma koja su usmerena protiv nje: Kada izvršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge (Lk.17,10). Ako ko misli da je nešto, a nije ništa, vara samoga sebe (Gal.6,3). Što je kod ljudi visoko, gadost je pred Gospodom (Lk.16,15). Naučite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim, kaže Gospod (Mt.11,29). U smirenju našem seti nas se Gospode, i izbavi nas od neprijatelja naših (Ps.135,23). Smirih se i spase me (Ps.114,5). Nečist je pred Gospodom svaki gord [čovek] (Prič.16,15).
283. Nemoj se prevaznositi ako si zdrav telom, već se boj.
284. Ko sam sebe uzvišuje sebi priprema sramotu, a ko služi bližnjemu sa smirenoumljem – biće proslavljen.
285. Smiri pomisao gordosti pre nego što gordost smiri tebe. Obori pomisao visokoumlja pre nego što ona obori tebe. Savladaj pohotu pre nego Što ona savlada tebe.
286. Nemoj osuđivati brata zbog nepostojanosti da i sam ne bi upao u istu nemoć.
287. Početnik koji nema smirenja nema uz sebe oružje protiv neprijatelja. On će pretrpeti velike poraze.
288. Neka monah sebe smatra poslednjim među poslednjima, pa steći će nadu. Jer, koji sebe ponizuje uzvisiće se, a koji sebe uzvisuje poniziće se (Lk.18,14).
289. Rđav prekor za monaha su gordost, drskost, bezosećajnost, bestidnost, nerazboritost, plahovitost i bezumlje.
290. Ako zavoliš gordost bićeš udeo demona, a ako zavoliš smirenoumlje bićeš udeo Vladike Hrista.
291. Nadmeni čovek će pretrpeti mnoge žalosti, a smirenoumni će se uvek veseliti u Gospodu.
292. Visokoumlje u svako vreme ište počasti, a smirenoumlje se ni u slavi ne prevaznosi. niti se u beščašću uznemirava: ono od Gospoda očekuje nagradu.
293. Prevaznošenje oslepljuje umne oči, a smirenje ih prosvećuje ljubavlju. Jer, Gospod učiti krotke putevima svojim (Ps.24,9).
294. Opasno je da se čovek uzda u samoga sebe. Spašće se, međutim, onaj ko se nada na Gospoda.
295. Ko ukrašava svoju odeću pašće u gordost, a gordi monah je – orao bez perja.
296. Smirenoumni monah je laki trkač i dobar strelac.
297. Kao što železo sve istanjuje i savlađuje, tako i smirenje po Bogu razrušuje spletke neprijatelja.
298. Što je koplje za lovca, i oružje za vojnika, to je smirenje za monaha.
299. Gordost je za čoveka opasna u svakom obliku. Nemoj voleti gordost zato što od nje nema koristi. Svaka nemoć se staranjem isceljuje. Međutim, bolest gordosti je zlo koje se teško leči. Ona, naime, odbacuje celebni lek i sebi izmišlja smrtonosni otrov. Neka je ne bude u slugama Hristovim.
300. Hoćeš li da budeš veliki? Budi manji od svih (Mk.9,35).
301. Nemoj se prevaznositi u mislima nad bratom koji izađe iz manastira i neka u tvojim očima ne bude beščastan, jer ne znaš šta će doneti sutrašnji dan (Prič.3,28).
302. Slušaj onoga koji govori: Koji misli da stoji neka pazi da ne padne (1.Kor.10,12), i još: Jer nije valjan onaj koji se sam hvali, nego koga Gospod hvali (2.Kor.10,18). Jer, mnogi su mislili da su dostigli vrh i da rukovode, premda su postali zadnji od najzadnjijih, dok su očajni ljudi primali blagodat, budući da se Bog protivi gordima, a smirenima daje blagodat (Jak.4,6).
303. Ako vidiš neposlušnog i gordog čoveka, koji je sam sebi mudar, [znaj] da mu je koren već polumrtav, budući da u sebi nema humusa koji nam se saopštava strahom Božijim. A ako vidiš ćutljivog i smirenog čoveka, znaj da mu je čvrst koren, budući da se hrani humusom straha Božijeg.
304. Velik je uspeh i velika slava smirenoumlja: u njemu nema padanja. Priznak smirenoumlja je kad se obema rukama zadovoljavaju potrebe brata, tako kao da i sam primaš pomoć.
305. Gord i neposlušan čovek će ugledati gorke dane, a smirenouman i trpeljiv će se uvek radovati u Gospodu.
306. Velika je stvar naći smirenoumnog i trpeljivog čoveka. Njegovoj dobroti nema mere!
307. Nad onim ko se prevaznosi nad svojim bratom izrugavaju se đavoli.
308. Kiše razmnožavaju korov, a razgovor sa svetovnim ljudima izaziva strast visokoumlja. Međutim, onaj koji se boji Gospoda izbegava prevaznošenje.
309. Nemoj misliti visoko o sebi ukoliko si se udostojio darova, budući da nemaš ni jedno savršenstvo koje nisi primio od Boga (1.Kor.4,7). I ako ne budeš hodio po Njegovim zapovestima i volji, On će od tebe oduzeti svoje vlasništvo: tada ćeš ličiti na čoveka od koga oduzimaju pero koje tek što je zamočeno u mastilo.
310. Ma koliko da se prevaznosi u gordosti svoga srca, čovek ipak gazi po zemlji iz koje je uzet i u koju će se vratiti, dok Gospod uzvisuje smirene.
311. Visokoumlje obara, a smirenoumlje donosi pobednički venac.
312. Smatraj sebe nepotrebnim sasudom čak i ako se pred svojom bratijom pokažeš čist kao zlato, pa ćeš izbeći gordost koja je mrska i Bogu i ljudima.
313. Ako vidiš da brat greši, i ujutro se sretneš sa njim, nemoj ga prezreti, smatrajući ga grešnikom u svojim mislima, budući da ne znaš da li je, možda, po tvom udaljenju od njega, i posle svog pada, učinio nešto dobro i uzdasima i gorkim suzama umilostivio Gospoda.
314. Treba da se uzdržavamo od osuđivanja [drugih]. Svako od nas treba da se smirava, govoreći za sebe rečima Psalma: Bezakonja moja prevaziđoše glavu toju i kao težak teret otežaše mi (Ps.37,5).
315. Nemoj mi dati, opšti Vladiko svih, srce koje mrzi poslušnost i otačke pouke. Udalji od mene gorde pomisli, budući da si zapretio gordima (Ps.118,21).
316. Neka tvoj pogled bude usmeren naniže i neka se srce tvoje ne prevaznosi nad drugima.
317. Ko je od dva početnika koji žive sa starcem veći pred Gospodom? Onaj ko je u strahu Božijem smirio sebe pred svojim bratom. Jer, ne laže Onaj koji je rekao: A koji sebe ponizuje uzvisiće se (Lk.18,14).
318. Ko hoće da pomeri kamen, polugu postavlja odozdo, a ne odozgo: tada će lako pomeriti kamen. To je obrazac za smirenoumlje.
319. I Bogu i ljudima je mrska gordost, a Gospod uzvisuje one koji vole smirenje.
320. U Carstvo nebesko nas ne uvode ni dostojanstvo, ni počast, ni veličina, nego smirenje, poslušnost, ljubav, trpljenje i blagodušnost. Eto šta spasava čoveka. Zar niste čuli da je đavo zbog gordosti pao sa neba? Zar niste čuli kakve je velike slave bio lišen zbog protivljenja Bogu.
321. Smireni nije tašt i ne gordi se, već služi Gospodu sa strahom. Smireni nije uporan u svojoj volji, protivrečeći istini, već se pokorava istini. Smireni ne zavidi uspehu bližnjega, i ne raduje se njegovom neuspehu (padu), već se raduje sa radosnima i plače sa žalosnima. Smireni lišavanja i nesreće ne smatra poniženjem, niti je nadmen u blagostanju i slavi, već postojano prebiva u vrlini. Smireni ne poštuje samo više, nego i niže od sebe. Smireni ne pada u razdražljivost, nikoga ne ožalošćuje, niti se sa kime svađa. Smireni nije samovoljan i ne lenji se čak ako ga i u pola noći pozovu na posao, budući da se predao u poslušnost zapovestima Gospodnjim. Smireni ne zna za gnev, niti za lukavost, već u prostoti služi Gospodu, živeći u miru sa svima. Ako čuje prekor, smireni ne ropće, i ako ga udare, ne napušta trpljenje, budući da je učenik Onoga koji je za nas pretrpeo krst. Smireni mrzi samoljublje i ne traži prvenstvo, već živi u ovome svetu kao privremeni putnik na brodu.
322. Pazi da te pomisao, nasuprot Pismu, ne nadima ukoliko izučiš celo Božanstveno Pismo. Jer, celo Božanstveno Pismo nas uči smirenju. Onaj ko misli i radi protivno onome čemu se učio, pokazuje da je prestupnik.
323. [Budi oprezan] kada te uznemirava duh gordosti, ili vlastoljublja, ili bogatstva i ne zanosi se njime. Naprotiv, stani hrabro naspram napada lukavog i lažljivog duha. Predstavi sebi u mislima stare građevine, zastarele slike, oronule rđave stubove i razmisli gde su njihovi vlasnici i graditelji, te se postaraj da ugodiš Gospodu kako bi se udostojio Carstva nebeskoga: Jer je svako telo kao trava, i svaka slava čovečija kao cvet travni (1.Pt.1,24). Šta je više i slavnije od carskog dostojanstva i slave? Pa ipak, i carevi prolaze i slava njihova. A oni koji su se udostojili Carstva nebeskog ne trpe ništa slično, već u miru i radosti prebivaju na nebu zajedno sa anđelima, bez bolesti, tuge i uzdisanja, u radosti i veselju, hvaleći, proslavljajući i veličajući Nebeskoga Cara i Gospoda sve zemlje.
324. Nemoj da te nadima pomisao ukoliko pre svih dođeš na službu Božiju i odstojiš do kraja. Jer, visokoumlje je slično rupi u kojoj se gnezdi zmija i umrtvljuje onoga ko joj priđe.
325. Nemojmo se prevaznositi, već bolje postanimo smireni. A i kakva je to sila u nama kojom bismo se prevaznosili, kada nas i male poteškoće obaraju na zemlju? Stoga zavolimo smirenje, da se Gospod ne bi udaljio od nas.
326. Neka smirenoumlje bude sa tobom na svakom mestu i u svakom delu. Jer, kao što telo ima potrebu za odećom (bilo da je toplo ili hladno u kući), tako i duša ima svagdašnju potrebu za odećom smirenoumlja. Smatraj da je bolje da hodiš go i bos, nego da si obnažen od smirenoumlja. Jer, sam Gospod odeva one koji vole smirenoumlje.
327. Imaj smireni način mišljenja da se, uzdigavši se na visinu, ne bi razbio u strašnom padu.
328. Početak smirenoumlja je potčinjavanje. Neka ti smirenoumlje bude i temelj i odeća odgovora. Reč neka ti bude prosta i srdačna u ljubavi Božijoj. Visokoumlje se, pak, ne potčinjava, nema poslušnosti, nema pokornosti i rukovodi se sopstvenim pomislima. Smirenoumlje je, naprotiv, poslušno, pokorno, skromno i odaje čast i malim i velikim.
329. Izabravši pobožan život budi bodar kako ti lukavi pod vidom pobožnosti ne bi podmetnuo tuđu pomisao, tj. [pomisao] sujete i gordosti, zbog koje ćeš izbegavati da se trudiš zajedno sa bratijom. Radi, kao i druga bratija, i čuvaj svoju pobožnost.
330. Ako te bude uznemiravala pomisao samomnjenja, onome koji se bori protiv tebe reci: „Idi dalje od mene, lukava pomisli. Šta sam ja to učinio ili u kojoj vrlini sam napredovao, te mi ubacuješ slične misli? Sveti su bili kamenjem pobijeni, prestrugani, izmučeni. [a mnogi i] od mača pomreše (Jev.11,37). Sam Vladika svih je radi nas pretrpeo krst, ne mareći za sramotu (Jev.12,2). A kakav ću odgovor ja dati u Dan suda, provodeći svo vreme života u gresima“. Time ćeš visokoumlje oterati od sebe.
331. Jedan brat je rekao: „Molio sam se da mi Gospod da pomisao smirenoumlja kako bih, kada mi brat naloži da nešto učinim, mogao svojoj pomisli da kažem: „Ovo je tvoj gospodar, [po]slušaj ga“, i kako bih, kada mi zapovedi drugi brat, opet govorio: „Ovo je brat tvoga gospodara“, te kako bih, kada mi zapovedi dete, najzad govorio: „Slušaj sina svoga gospodara““. Na taj način je on, protiveći se tuđim pomislima i uz pomoć blagodati Božije, bezmetežno radio svoj posao.
332. Neustrašivost rađa gordost, a gordost je majka nepotčinjavanja. Smirenoumlje i krotost one koji ih poseduju učvršćuju u strahu Božijem, te liče na utvrđen stub u hramu Božijem.
333. Čuvaj se od demona visokoumlja da ne bi pao u gordost i nepokornost i povredio samoga sebe. Ne treba da se stidiš da prebivaš u poslušnosti u Gospodu i da svojim rukama činiš dobro. Ta mala peć i žalost koju pretrpiš radi Gospoda doneće ti večni život. Zamisli da neko mnogo hiljada talanata zlata razmenjuje za jednu drahmu. Isto značenje ima i svaka žalost monaškog života u poređenju sa budućom žalošću koja će zadesiti one koji čine zlo. Ti ustupaš ništavno, a daje ti se nešto veliko. Stoga se odreci visokoumlja i tvoj udeo će biti Gospod.
334. Osobene crte i odlike čoveka koji ima istinsko smirenje su sledeće: on sebe smatra grešnijim od svih grešnika; smatra da nije učinio ništa dobro pred Bogom; ukoreva sebe u svako vreme, na svakom mestu i u svakom delu; nikoga ne grdi i ne nalazi na zemlji čoveka koji bi bio grešniji i nemarniji od njega; uvek sve hvali i proslavlja; nikoga nikada ne osuđuje, ne ponižava, i ne kleveće: uvek ćuti i bez naredbe ili krajnje nužde ništa ne govori; kada ga pitaju i odluči da govori ili kada ga prisiljava krajnja nužda govori tiho, mirno, polako, sa stidom i kao da je prisiljen; ni u čemu ne ističe sebe za meru; ni sa kim ne spori ni o veri, niti o čemu drugom; ako neko govori dobro, reći će mu: „Da“, a ako govori rđavo, odgovoriće: „Ti znaš“; poslušan je i mrzi svoju volju kao nešto štetno; pogled mu je uvek oboren ka zemlji; pred očima ima svoju smrt; nikada ne praznoslovi; ne vodi prazne razgovore; ne laže; ne protivreči pretpostavljenima; sa radošću podnosi uvrede, poniženja i gubitak; mrzi pokoj i voli trud; nikoga ne ogorčava i ne ranjava ničiju savest. Takvi su znaci istinskog smirenja. Blažen je onaj ko ih ima, budući da još ovde postaje dom i hram Božiji. Bog se raduje zbog njega i on postaje naslednik Carstva.
335. Smirenoumlje se ne sastoji u tome da grešnik sebe smatra grešnikom. Ono se sastoji u tome da onaj ko je svestan da poseduje mnoge i velike [vrline] ne uobražava da je nešto veliko. Smirenouman je onaj ko je sličan Pavlu i koji o sebi govori: Ne osećam ništa na svojoj savesti (1.Kor.4,4), ili: Isus Hristos dođe u svet da spase grešnike od kojih sam prvi ja (1.Tim.1,15). Prema tome, smirenoumlje znači biti veliki po delima i ponižavati se u umu!
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *