NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM II

DOBROTOLJUBLJE – TOM II

 

DOBROTOLJUBLJE

PREPODOBNI JEFREM SIRIN

 

Kratko saopštenje o njemu
 
Sveti Jefrem se rodio od siromašnih roditelja, u gradu Nisibiji ili u njegovoj okolini, prvih godina četvrtog veka. Roditelji su ga vaspitali u strahu Božijem. Međutim, godine mladosti su ga odvukle u izvesna naravstvena saplitanja. Zbog toga je počela da se pomračuje njegova vera u Božiji promisao: on je počeo da misli da se sve u našem životu dešava slučajno.
Ipak, Božiji promisao ga je od takvog duševnog nastrojenja izlečio na veoma dirljiv način. Njega su okrivili za krađu ovaca i smestili u tamnicu. Istovremeno su zajedno sa njim u tamnicu vrgnuli još jednog [okrivljenog], a u zatvoru su našli i trećeg okrivljenog. Sva trojica su, u stvari, bili osuđeni kao nevini. Provevši u zatvoru sedam dana. sveti Jefrem je u snu čuo glas koji mu je objasnio da strada zbog ranijih grehova, premda u ovom slučaju nije kriv. Isto tako i ona dva čoveka koji su zatvoreni zajedno sa njim stradaju zbog ranijih grehova. Probudivši se, on je ispričao san drugoj dvojici okrivljenih. I oni su, preispitavši prošlo vreme svoga života, zaključili da su u prošlom periodu života zaista učinili slična rđava dela i da su prošli bez posledica. Sudija je opravdao svetog Jefrema, kao što mu je opet bilo predskazano u sanom viđenju.
Vaspostavivši u njegovom srcu potpunu veru u bdijuće oko promisla Božijeg, ovaj događaj ga je tako porazio da je on odmah napustio svet i povukao se u okolne gore ka otšelnicima gde je postao učenik svetog Jakova, kasnije velikog nisibijskog episkopa. Sveti Jefrem se pod njegovim rukovodstvom upražnjavao u podvizima pobožnosti i izučavanju Reči Božije, i pod njihovim uticajem je u potpunosti promenio narav. Umesto gnevljivog i kolebivog mladića, sveti Jefrem je postao smiren i skrušen pustinjak, savršeno predan putevima promisla Božijeg, koji dan i noć oplakuje svoje grehe.
Kada je postao episkop, sveti Jakov se, znajući visoku vrednost svoga učenika, koristio njegovim sposobnostima u delu upravljanja Crkvom, poveravajući mu propoved Reči Božije i obučavanje dece u školi. Vodio ga je sa sobom i na I Vaseljenski sabor u Nikeju. Posle povratka sveti Jakov ga je uzeo za pomoćnika u svojim poduhvatima i molitvama radi izbavljanja grada od napada persijskog cara Sapora (337. godine).
Posle končine svetog Jakova (338. godine), sveti Jefrem je zaželeo da poseti otadžbinu svoje majke, grad Amidu, koji se takođe nalazi u Mesopotamiji. U njemu je proveo neko vreme. Odatle je zaželeo da ide u Edesu da se pokloni tamošnjim svetinjama: tamo se čuvao odgovor koji je Gospod poslao caru Avgaru, iz koga se saznalo za Nerukotvoreni Obraz Hristov; tu su bile mošti svetog apostola Tadeja koji je verom prosvetio cara, grad i svu zemlju; a u okolini grada je cvetao monaški život. Sveti Jefrem je došao u grad i ostao u njemu. Nemajući od čega da živi, on se zaposlio kao najamnik kod gazde koji je držao kupatilo. Taj posao, međutim, nije odgovarao njegovom nastrojenju i ciljevima. Ipak, on je čekao ukazanje odozgo, koje je ubrzo i dobio. Kad je bio slobodan od posla i molitve on je razgovarao sa neznabošcima. Za vreme jedne od takvih beseda njega je slučajno čuo jedan starac pustinjak. On je, sudeći po uzvišenosti tih beseda, pravedno zaključio da sveti Jefrem nije na pravom mestu. Zbog toga je, dočekavši kraj besede, stupio sa njim u razgovor. Saznavši za njegova podvižnička stremljenja, on mu je predložio da stupi u neki od okolnih manastira. Sveti Jefrem je odmah pristao.
Udaljivši se u gore, on je našao sve što je njegova duša tražila. Tamo je bilo mnogo velikih podvižnika koji su sav svoj život provodili u molitvama, pevanju Psalama i slavoslovljenju Boga. Oni nisu imali drugog skloništa, osim pećine. Nisu upotrebljavali čak ni uobičajenu hranu, nego su se hranili jedino biljkama. Videći sve to, sveti Jefrem je sa svim usrđem primio takav poredak života, dodajući molitvenim i podvižničkim trudovima još i neumorno izučavanje Reči Božije. Ubrzo se njegova duša zbližila sa tim ljubiteljima pustinje. Ipak, on se naročito sprijateljio sa podvižnikom Julijanom, koji je, kao i on, bio skrušenog duha, i koji je takođe voleo da izučava Božanstveno Pismo.
Neprestano se baveći izučavanjem Reči Božije, sveti Jefrem je crpeo umilenje i mudrost. Međutim, riznice njegovog poznanja su, najvećim delom, ostajale sakrivene od drugih, ili zbog njegovog smirenja, ili možda zbog toga što su još uvek bile plod njegovih sopstvenih umnih napora, a ne naročitog dara učiteljstva, koji ne voli da se sakriva, nego ište da se učenje razliva na druge.
Ubrzo mu je taj dar i bio darovan. To je bilo otkriveno onom istom prozorljivom starcu koji ga je izveo iz grada Edese. On je video svetlog anđela koji je svetom Jefremu u usta stavio neku tajanstvenu knjigu. Od tog vremena je njegova duša, napunjena živom vodom poznanja Boga i Božanskih stvari, počela da izliva nezadrživ potok umilnih pouka. Zagrejane istinskim osećanjem, i izgovorene iz punote srca koje je osvećeno blagodaću Božijom, njegove reči su bile pune duhovnog pomazanja. U njegovim ustima su se čudesno rađali najubedljiviji saveti, dirljiva samoizobličenja i izobličenja drugih, mudra pravila i saveti. Često se iznenada njegova pobožna misao sa neočekivanim poletom uznosila Bogu sa ispovedanjem slave Njegove bezgranične ljubavi, ili sa molbom za oproštaj grehova. Primeri i izreke iz Svetog Pisma, iskustva iz podvižničkog života, priče i poređenja iz carstva prirode – sve je bilo spremno i pojavljivalo se samo od sebe u njegovim prostim i neizveštačenim besedama.
Međutim. nisu samo naravstveno-duhovne i podvižničke pouke bile predmet njegovih dela. On se mnogo trudio i na tumačenju Svetog Pisma, i još više u izlaganju dogmata. Prvenstveno onih protiv kojih su grešili tadašnji jeretici i jeretici koji su živeli pre njega.
U takvim trudovima protekao je sav njegov život. I život mu se već približio kraju kada mu je došla želja da vidi egipatske podvižnike, i da poseti velikog kapadokijskog arhipastira, Vasilija Velikoga. Uzevši sa sobom učenika koji je umeo da govori grčki, on je došao do Sredozemnog mora i seo na brod. Molitva i nada na Boga izbavili su i njega i one koji su plovili sa njim od brodoloma. Nitrijska gora ga je primila kao željenog gosta, i pružila mu utehu da se vidi sa Pajsijem Velikim (s kojim je razgovarao u toku šest dana), sa Jovanom Kolovom i drugim starcima. Osim Nitrije, on je posetio i druga mesta, naseljena podvižnicima, i svagde je ostavio srdačnu uspomenu bogoprosvećenog čoveka. Osim toga, i sam je poneo poučne pouke o životu i pravilima upokojenih i još živih egipatskih podvižnika.
Na povratnom putu iz Egipta sveti Jefrem je odlučio da poseti Kesariju Kapadokijsku, kako bi video svetog Vasilija Velikog. Njihov prvi susret zbio se u hramu. Sveti Jefrem je ušao u hram u trenutku kada je sveti Vasilije Veliki govorio pouku narodu, i dobio potvrdu o njegovom visokoblagodatnom stanju. I sveti Vasilije Veliki je Duhom Svetim bio obavešten o svetom Jefremu, i pozvao ga sebi u oltar. Posle kraćeg razgovora u oltaru i uzajamnog pozdravljanja, beseda je nastavljena u kući i dotakla se raznih predmeta. Kesarijski svetitelj je hteo da rukopoloži svetog Jefrema u čin prezvitera. Međutim, smireni edeski monah nikako nije hteo da se saglasi da primi čin. Sveti Vasilije je uspeo da ga posveti samo u čin đakona, dok je u čin prezvitera rukopoložio njegovog učenika. Kasnije je sveti Vasilije poslao svoja dva učenika u grad Edesu sa namerom da svetog Jefrema postavi za episkopa. Međutim, sveti Jefrem je pritvornim ludilom uklonio tu čast od sebe, zbog svog smirenja smatrajući se nedostojnim da je primi.
Po povratku u svoju Edesku pustinju, sveti Jefrem je želeo da ostatak života provede u usamljenosti. Međutim, promisao Božiji ga je još jednom pozvao da služi bližnjim. Žitelji grada su u to vreme stradali od gladi. Sveti Jefrem je svojom silnom rečju privoleo bogate da olakšaju stradanja siromašnih, uzevši na sebe trud raspodele njihovih priloga. To je bio njegov poslednji podvig za Crkvu. Po povratku iz grada na goru, on se ubrzo razboleo, i, napisavši zaveštenje, mirno usnuo 372. ili 373. godine. Upokojio se na rukama svojih učenika i žitelja Edese koji su ga voleli. Njegovo telo je predano zemlji u prisustvu velikog mnoštva naroda, klira i pustinjaka. Posle nekog vremena njegovi netruležni ostaci su bili preneseni u hram.
U Grčkom dobrotoljublju nema ništa od svetog Jefrema. Mi smo smatrali da nije pravedno da svoj zbornik lišimo riznica njegovog učenja. Zbog toga smo odlučili da izaberemo ono što je najpoučnije iz njegovih dela, po sledećim poglavljima:

  1. Podsticaj na pokajanje i građenje spasenja.
  2. Saveti o pokajanju.
  3. Opšti nacrt života onih koji su se posvetili ugađanju Gospodu i izgrađivanju svog spasenja.
  4. O vrlinama i strastima.
  5. O borbi sa osam glavnih strasti.
  6. Opšte pouke o podvižničkom životu.
  7. Svemu tome dodajemo, kao neki sažetak svih pouka – 50. slovo, tj. Savete podvižnicima, sa dodatkom istih takvih saveta i iz 55. slova.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *