Недопустиво је говорити о трећим лицима
Ако чујеш да је твој ближњи учинио неки грех, немој да га осудиш, јер ће осуда ближњега бити духовна смрт за тебе.
На пример, идем да се прошетам са неким и он ми о човеку који није присутан каже да се слабо моли или да је груб у разговору. Оно што ти је речено о трећем лицу никад не преноси даље никоме, зато што ћеш на тај начин осудити онога који није присутан (и не може да се одбрани), а сам ниси био сведок његовога преступа, и тако ћеш проузроковати себи духовну смрт.
Осуђивање других је духовна смрт. Ни од каквог значаја није то да ли си ближњег осудио с правом или погрешно, истинито или лажно, праведно или неправедно. Вернику је потпуно недопуштено да говори о ономе што унижава другога човека. Допуштено му је да о другоме говори искључиво са поштовањем. У противном, постаће духовни самоубица…
* * *
Авва Исаија вели: „Ако неко клевеће твог ближњег пред тобом, омаловажавајући га и исказујући притом своју озлобљеност (против њега), немој се окренути против оклеветанога, да те не би задесило оно што не желиш“.
Обично се правдамо тиме што нисмо ми ти који смо осудили ближњег, већ је то учинио неко у нашем присуству. То је само изговор. Ако ти ближњи дође са намером да осуди неког трећег, ако је иоле озбиљан човек, реци му овако: „Мислио сам да си ти човек Божији, а ти си мучитељ моје душе. Молим те, иди сада!“ Али, ми таквога примамо, упадамо заједно са њим у грех осуђивања, и обојица духовно падамо. Ти не само да не треба да осуђујеш друге, већ не треба ни да слушаш осуђивање, јер ако пристанеш да га чујеш, већ учествујеш у њему.
Ако неко жели да ти прича о немоћима, проблемима или тешкоћама другога човека, не учествуј у том разговору да не би постао саучесник у оговарању, чак и ако се (пред собом) правиш да ти „са тим немаш ништа“. На пример, неко ти каже: „Тај и тај човек је хуља“, а ти му одговориш. „Не, он је добар, само, јадник, понекад падне“. Тиме си, у ствари, рекао исто, само што ниси употребио реч „хуља“, иако си то подразумевао. Пази, дакле, да ти са усана не изађе реч против ближњег да те не би снашло оно што не желиш. Не желиш грех? Грех ће те снаћи. Не желиш несрећу? Несрећа ће те снаћи. Не желиш болест? Болест ће те снаћи.
Немој се посвађати са оним који код тебе оговара неког трећег. Што год да ти је он рекао (о неком трећем), нека се све заврши на томе. Немој се окренути против њега и немој осудити онога кога је он оговарао. Можеш да учиниш двоје: или да ћутиш или једноставно да одеш.
Ако си, пак, довољно сналажљив преусмерићеш разговор на неку другу тему тако да то твој саговорник и не примети. Ако ниси баш тако сналажљив, у крајњој мери, реци: „Молим те, ако будем са тобом разговарао о трећем лицу, нећу моћи да приступим Светом Причешћу“. Ако ни то не можеш да учиниш, онда отиди одатле. А ако не можеш ни да одеш, то значи да не желиш да одеш, да ти се допада да једеш не само животињско већ и „људско“ месо.[1]Према томе, немој никада пасти (у осуђивање) заједно са оним који пред тобом осуђује друге.
НАПОМЕНА:
[1]То јест да се храниш људском несрећом и јадом.
