О чему и како разговарати са ближњима?
Они који воле да разговарају по правилу су усамљени људи. Чак и ако то још увек нису – постаће такви. Они немају истинско општење са ближњима и зато се труде да зидове своје усамљености разруше својом распричаношћу. Какав је резултат свега тога? Проблеми (у комуникацији са ближњима). (Брбљам) и у проблему сам са другима и – остајем сам. Желиш ли да будеш причасник Божанске природе(2. Петр. 1, 4) и људске љубави? Желиш ли да те други воле? Онда, „разумно научи свој језик речима Божијим“, поучава нас авва Исаија.
Кажеш ми да не можеш све време да ћутиш. Знај да ти је боље од свега да ћутиш. Али, ако хоћеш, брате мој, да разговараш, онда научи свој језик да говори оно што треба да говори. Као што учиш своје прсте да свирају клавир, као што учиш своје грло да пева по нотама – музичким знацима, научи и свој језик да говори речи Божије.
Желиш ли да будеш у пријатељским односима са ближњима? Говори им речи Божије. Немој се никад представљати као човек који је у стању да разреши недоумице свих људи. Нека се твоје срце преиспуни оним што ти говори Бог у твојој молитви и молитвеном читању, свим оним Божанским, што осећа твоје срце, речима Божијим, самим Христом… Тек када будеш пребивао у молитвеном ћутању или када будеш говорио речи Божије биће ти могуће да истински општиш са ближњима и да духовно усходиш к Богу, а лажни живот којим (сада) живиш, као и твоја лажна уверења одступиће тада од тебе.
* * *
Неопходно је да будемо веома пажљиви једни према другима. На пример, разговарамо са ближњим и неко трећи уђе у собу. Не би ни у ком случају требало прекинути разговор![1]Чак и ако из неког озбиљног разлога ближњи (који је ушао у собу) не треба да чује оно о чему разговарамо, нађимо начина да наставимо разговор тако да се он не би осетио усамљеним. Ако будемо другачије поступили, пројавићемо своју духовну непристојност…
* * *
Ако вам у посету дође ближњи за кога сте чули да воли да сплеткари и да се свађа, то јест да свугде где дође прави проблеме и доноси немир, не „убадајте“ га у болно место, то јест не покушавајте да сазнате да ли је истина оно што се прича о њему, не искушавајте га да бисте се сами уверили у његов недостатак. Водите рачуна да то не чините, јер ће се, у супротном, ближњи ожалостити уколико буде схватио да га искушавате. Нека је он и сплеткарош, али и према таквоме пројављујте (хришћанско) поштовање.
НАПОМЕНА:
[1]У смислу да онај ко је ушао у просторију не треба да чује о чему разговарамо са оним са којим разговарамо, као да је мање вредан, па онда и недостојан да учествује у разговору који водимо.
