3. Други долазак Господњи
Као што вам је познато, наша Црква је одредила да се уочи Великог поста чита одломак из Светог Јеванђеља који се односи на Суд током Другог Христовог доласка.
Први долазак Христа нашега на земљу био је нечујан. Нечујан, попут јутарње росе на дрвећу, лишћу, на свему – и то у часовима свитања. Та роса није приметна попут кише. Управо тако, као јутарња роса, догодио се и Први долазак Господа нашега. Дошао је као смирено новорођенче које није имало где главу заклонити (Мт. 8, 20). Сишао је на земљу као човек да донесе спасење нама, намученим и засужњеним људима.
Дао нам је свети пример, оставио нам је заповести, наредбе и поуке о спасењу како бисмо Му подражавали и били спасени, јер је све на земљи привремено, краткотрајно и пролазно. Јер не дођох да судим свету, него да спасем свет (Јн. 12, 47). Нисам дошао да осудим, него да помилујем, да опростим и да спасем човека.
Међутим, Господ ће једнога дана доћи поново да суди свету, како наводи Свето Писмо и као што нам и Сам проповеда у Светом Писму. Овај Други Христов долазак на земљу биће страшан. О њему нам говори Господ у Јеванђељу по Матеју: А када дође Син Човечији у слави Својој и сви свети анђели са њим, тада ће сести на Престо славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир који разлучује овце од јаради (Мт. 25, 31-32). Сабраће се, дакле, пред Њим сви народи, све милијарде људи, а Христос, као Судија у слави, разделиће ово велико стадо, цело ово збориште, на два табора, на оне са десне и оне са леве стране.
Тада ће се окренути према онима са десне стране и рећи: Ходите благословени Оца Мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света. Јер огладнех, и дадосте Ми да једем, ожеднех, и напојисте Ме; странац бејах, и примисте Ме; наг бејах, и оденусте Ме; болестан бејах, и посетисте Ме; у тамници бејах, и дођосте Ми… Заиста вам кажем, кад учинисте једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисте (Мт. 25, 36-40).
Владика и Господ ће их подсетити на разнолико милосрђе које су чинили сиротима, нагима, затвореницима и другима, а које представља израз љубави на делу, јер су на лицима свих ових немоћних људи гледали Њега. Он ће им као Праведни Судија рећи: „Пошто сте ми показали велику љубав кроз богато милосрђе, благодарим вам. Сада вам дајем вашу плату. Сачувао сам у својој банци све што сте послали својим делима на Небо, и исплаћујем вам чек.“
Праведне људе који су грешили, али су се очистили покајањем, исповешћу, добрим делима и делима светлости, мучеништвом и Јагњетовом Крвљу, сместиће са своје десне стране, сместиће их крај себе и испуниће их славом и чашћу. И као што Лице Христово сија као хиљаду сунаца, тако ће се светлост славе Његове огледати у лицима праведника, па ће и њихова лица постати као сунце. Сваки од њих ће блистати као Христос. Лице Христово ће бацити своју Божанску светлост на све људе који су са десне стране, и сви они ће сијати као сјајне светиљке. Биће обасјани и осветљени „светлошћу Христовом“. Као што Сунце сија, а Месец одражава његову светлост и на тај начин осветљава Земљу ноћу, тако се неће разликовати сијање лица верних од сијања Лица Христовог. Замислите ту славу, ту част, ту красоту! Неизрецивости су то које не можемо умом појмити!
Нажалост, други табор, онај који је са леве стране, биће несрећан и помрачен, јер су дела тих људи била грешна и демонска. Господ ће се и према њима окренути и рећи им: Идите од Мене, проклети, у огањ вечни, који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладнех, и не дадосте Ми да једем; ожеднех, и не напојисте Ме; странац бејах, и не примисте Ме; наг бејах, и не оденусте Ме; болестан и у тамници бејах, и не посетисте Ме. Тада ће му одговорити и они говорећи: Господе, када Те видесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо Ти? Тада ће им одговорити, говорећи: Заиста вам кажем: када не учинисте једноме од ових најмањих, ни Мени не учинисте. И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни (Мт. 25, 41-46).
Христос не би желео никада да изговори ове речи, јер је Он – Бог љубави и опраштања, милосрдан и човекољубив, али је, истовремено, и праведан. Пошто су дела ових људи била немилосрдна, након толико добара, која им је подарила љубав Божија, и пошто су отишли из живота без покајања и исповести, деловаће правда Његова. Његова крајња одлука ће бити да их одвоји, те да крену за демонима у пакао. Лица ће им бити мрачна и изобличена попут демонских. Када је човек уроњен у грех, и његове спољашње карактеристике откривају непокајани греховни живот. Замислите како ће тада бити тим душама, када их обузме страховита и неописива стрепња при сазнању да ће отићи у вечни пакао, у обиталиште демона. Јер, сви ће, у том часу Суда, макар и на најкраћи тренутак, са ужасом говорити о исходу осуде. Сигурно сте некада видели ђавоиманог човека кога демон раздире, баца и мучи. Сада замислите вечно обитавање не само са једним, него са милионима и милијардама демона. Незамисливо је – сви заједно, људи и демони, у вечном ужасу потпуне удаљености од светлости и од Бога! Тако ђаво „награђује“ своје, оне који га слушају. Да Бог да рука Божија помогла да нико не оде у преисподњу!
У Јеванђељу по Луки, Владика Христос нам је открио све што ће се догодити пре тог страшног дана, да би нас припремио и да не бисмо били обманути: Пазите да вас не преваре, јер многи ће доћи у Моје име говорећи: Ја сам! И: Време се приближило! Немојте, дакле, ићи за њима. А када чујете за ратове и немире, немојте се уплашити, јер све то најпре треба да буде, али није одмах крај… И биће знаци на сунцу и месецу и звездама; и на земљи мука и невоља народима у ужасу од хуке морске и валова. Умираће људи од страха и од очекивања онога што наилази на свет, јер ће се силе небеске покренути. И тада ће угледати Сина Човечијега где долази на облаку са силом и славом великом… Небо и земља ће проћи, а речи Моје неће проћи. Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством, и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада. Јер ће доћи као замка на све који живе на лицу васцеле земље. Бдите, дакле, у свако време, молећи се да се удостојите да избегнете све што се има догодити, и да станете пред Сина Човечијега (Лк. 21, 8-9, 25-27, 33-36).
Небо и земља ће проћи. Дакле, нестаће и неба и земље. А речи Моје неће проћи. Остаће, међутим, речи Његове које ће постати стварност, које ће се обистинити баш онако како је овде записано. Многи ће доћи у име Моје говорећи: Ја сам! Дакле, многи ће доћи и рећи ће вам: „Ја сам христос!“ Као што верујемо и очекујемо, антихрист ће рећи управо ово: „Ја сам христос бог, ходите мени, све ћу вам дати; довољно је да ми поверујете и да примите печат своје послушности мени“. У овога антихриста верују Јудејци као у Месију који ће доћи и царевати јудејском државом. Саградиће храм, формираће се њихова држава и све остало. Немојте, дакле, ићи за њима. Не верујте им, не следите их, немојте да имате поверења у то што вам говоре. А када чујете за ратове и немире, немојте се уплашити. Уследиће ратови, биће много недаћа, али ви немојте да се плашите, не губите храброст, ваша вера у Мене нека не ослаби.
Останите непоколебљиви и чврсти у вери, јер ће настати велике промене у природи, такве да ће од стрепње и од очекивања онога што наилази људи постати маловерни, изгубиће храброст, биће заведени и од великог страха ће умирати. И тада ће угледати Сина Човечијега где долази на облаку са силом и славом великом. Видеће, дакле, Христа како долази на облацима, уз звуке небеских труба, у великој слави и сили.
Стражите над собом како вас овај дан не би нашао у греху, у пијанству, у преједању, у бригама овога света и оптерећене земаљским потребама. Треба да будете приготовљени исповешћу, чисти и спремни за овај велики дан када ће Бог судити свету. Тај дан ће доћи као што се наједном упада у замку, јер каже да ће бити замка за сваког живог на земљи, доћи ће тако изненадно да ће се људи наћи у чуду.
Бдите, не спавајте! Бдите у молитви и у мислима својим, на пословима и у породици, свуда и у свако време, како не бисте пали у грех и како бисте се удостојили стајања са десне стране Христа нашега, великог Судије васељене.
Апостол Павле живописно открива начин славног доласка Господа нашега Исуса Христа. Говори у посланици да ће у време Христовог доласка на Великом суду затрубити трубе: Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи са неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми, живи, који останемо бићемо заједно са њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху (1. Сол. 4, 16-17). Дакле, глас Сина човечијега ће прво позвати мртве да васкрсну. А када васкрсну мртви, видећемо како их узима облак и узноси на небо! Као балони ће лако узлетати васкрсли људи који ће стати са десне стране Христове.
А неке од живих, то јест оних који ће тада живети, подићи ће облаци и уздићи их на Небо како би се сусрели са Христом у ваздуху. Господ ће силазити, а душе ће узлазити и сусрешће се са Њим у ваздуху. Људи који буду узнети на облацима да се сусретну са Владиком Христом, биће спасени и праведни, постављени са Његове десне стране.
Други пак људи, који неће бити спасени и које облаци неће узнети до Царства Небеског, остаће на земљи обремењени греховима.
Тада ће схватити, разумеће да ће бити осуђени на вечни пакао, јер нису одбацили свој терет кроз покајање, исповест и сузе, те ће тако под тежином греха и непокајања, остати на земљи. Замислите то неспокојство, замислите ту страховиту стрепњу тих душа! Замислите тај страх и трепет, ту пропаст! Ми ћемо стајати живи и питаћемо се: „Да ли ће мене узети облак или ће ме оставити?“
Свети Оци говоре да ће Бог судити душама онолико дуго колико је потребно да се прочита Шестопсалмије које читамо у Цркви, јер неће судити посебно свакој души, него ће одмах раздвојити овце од јаради.
Замислите тај пакао савести када свака душа схвати шта јој следује након тога! Замислите, да смо сви васкрснули и да мој ближњи узлази на облацима у сусрет Владици и Судији, а ја да стојим доле тежак као олово, као гвожђе од многих грехова и од бремена будуће казне, и да облак не може да ме подигне! Гледајући ова страшна чудеса, дрхтаћемо као зец кога треба да одеру. Ако ће праведници дрхтати, колико ћемо тек дрхтати ми, грешни и несрећни?! Свакако, сви који остану доле, очекиваће осуду и пакао. Знаће шта им се спрема прво по савести, а затим и на основу својих односа са Богом.
На другом месту Свето Писмо говори да ће у тај страшни дан са Неба затрубити трубе Другога доласка. Чуће се до ада, где се налазе осуђене душе. Сви мртви ће васкрснути, а њихова тела ће постати непропадљива, духовна. И земља, и море, и звери ће изнедрити мртве. Земља ће се отворити и излиће се, огањ ће сажизати грешнике! Као што се вода на дан потопа подигла изнад планина и постала гроб за све људе, тако ће пламен одмах покрити целу земљу која ће се претворити у огњену реку. Васељена ће се трести. Небо ће се савити као ролна папира. Небеска видела ће пасти, а онда ће се појавити знак Сина Човечијег. Који је то знак?
Часни Крст! Часни Крст ће ићи напред, а следиће га војске анђела која ће имати почасно место. Стаће са десне и са леве стране Часнога Крста и припремиће пут за долазак Великога Судије. Херувими и Серафими донеће Престо на који ће сести Господ. Поставиће га, како је писано, на најузвишенијем месту на свету како би га видели сви васкрсли на земљи.
Пророк Данило у свом пророштву које се односи на Други долазак вели да ће Бог „Старац данима“ у слави да суди целој васељени, а да ће испод његовог Престола потећи огњена река. Један Светитељ је имао виђење како изгледа Други долазак. Описао је да се након завршетка Суда зачула велика и страшна бука која је изазвала пометњу и страх. Истовремено је видео да је испод Владичиног престола потекла огњена река која је текла према паклу, односећи са собом све грешнике. Зли анђели су водили и гурали народ са леве стране у огњену реку. Чули су се страшни плач и нарицање!
Велики Оци наше Цркве, просвећени Духом Светим, размишљајући о свему овоме, непрестано су се сећали страшног Другог доласка Христовог. То сећање их је наводило да тугују и да њихове очи буду пуне суза. Нарочито се Свети Јефрем Сиријски ужасавао и ридао од душевног бола, размишљајући о томе како ће бити на Страшном суду. Његове очи постадоше као две чесме, а сузе му избраздаше образе. Овај велики Светитељ и подвижник је написао много беседа о Другом доласку Господњем. Ако се, дакле, душе Светитеља узнемире при само једној јединој помисли на страхоте Суда, колико ћемо се тек уплашити ми, грешни, када се све то обистини?!
Једно моје чедо у Господу је пре неколико година имало виђење. Духовно није био баш најбоље и једног дана ми је рекао:
– Оче, да вам испричам шта сам видео.
– Шта си видео, дете моје?
– Имао сам виђење да сам био на селу и да су се зачуле трубе и гласови. Видео сам падање сунца, велики ветар и ударе громова, силно зло, да се звезде и небо умотавају и свијају као свитак! Тада се зачуо глас: „Други долазак!“. Све је обузео огромни страх и трепет. Јурили су људи, аутомобили, а ја сам се налазио у школском дворишту. „Ох! Шта ће се догодити? Где ћу отићи?“ У једном тренутку сам видео сву Вашу духовну децу како долазе у школу, а затим и Вас како улазите, одевени као војвода, сав у белом. Тада су и сва Ваша деца била обучена у бело. Ушли сте заједно у велику кочију којом сте кренули да станете са десне стране Господа нашега у великој лепоти и красоти! Ја сам, обучен у црно, стајао испред врата, у дворишту, јер ме је нека сила спречавала да уђем са Вама у кочију. Тада сам Вас упитао:
– А ја, оче?
– Ти, дете, остани ту, па ћемо да видимо шта ће се догодити са тобом, рекли сте.
Затим сте отишли са осталом децом. Седео сам на том месту и чекао, и тако стрепећи да ли ће се мој отац вратити по мене, дошао сам к себи.
Један Светитељ је у свом виђењу угледао на хиљаде некрштене новорођенчади убијених у мајчиним утробама, како се жале: „Господе, шта смо ми криви што нисмо крштени и нисмо постали хришћани! Могли смо постати свети, да нас нису били родитељи!“ Христос је њиховим душама дао неку врсту олакшања. Свакако, не може се описати какав пакао чека мајке које се нису покајале (за чедоморство)!
Свети Оци нам говоре да ће душе праведника, које ће бити постављене са десне стране, бити веома озарене и обасјане, јер обитаваће у светлости. Гледајући пропаст грешника, који буду бацани у огњену реку, праведници ће се много ожалостити. Доживеће страшну духовну бол, а жалост срца њиховог ће им се видети на лицима. Размишљаће о томе да су међу тим изгубљеним душама њихови очеви, мајке, супружници и сродници, и да се са њима заувек растају.
Оци говоре да ће Христос тада рећи: „Није праведно да Моје слуге овде буду у жалости и да пате. Довољно су их у земаљском животу намучила презрења, искушења, туге и друге невоље. Довољно су корачали уским и тешким путем. Сваки од њих је подизао крст према сопственој Голготи. Неправедно је да у овом месту спокоја, радости и весеља тугују због грешника. Овде су дошли да се успокоје и да уживају у наградама због својих трудова.“ Тада ће Његовом Божанском силом из сећања праведника бити избрисано постојање грешника и пакла, како би се, у савршеној неоптерећености бригама, предали блаженству вечнога живота.
Када се заврши Страшни суд и када се све разлучи, Анђели, Серафими и Херувими ће подићи Престо. Христос ће у светлости Божанствене славе кренути ка вратима раја и ући у Царство Небеско, у пратњи свих Светих и праведних. Анђели и људи ће заједно појати: Васкрсења је дан, просветлимо се, народи, Пасха Господња, Пасха!
Када праведници буду ушли у красоту раја и видели шта им је све припремио Бог са бесконачним савршенством и промишљањем, због њиховог малог труда у земаљском животу, биће толико зачуђени и изненађени да ће њихова захвалност и благодарење бити вечни. Говориће: „Ма, шта смо учинили да будемо удостојени свих ових добара? Зато што смо водили малу борбу? Зато што смо плакали, постили, исповедали се, трпели у тузи, у искушењима, болестима, немоћима, наш Христос и Спаситељ, заклано Јагње нас удостојава вечних добара?“ Да, тако изобилно награђује Христос, јер је Он свебогати Бог. Колико год да подари Господ, Његова ризница је увек пуна! Свака душа која одлази из овог живота кроз смрт, већ је назначена за место у коме ће вечито обитавати. Од тренутка разлучивања од земаљског живота она већ осећа предукус Суда. То је обручење – у којој мери ће душе стати са леве или са десне стране праведнога Судије током Великог доласка, када ће бити донесена коначна одлука. Тада ће душе отићи или у безграничну и вечиту светлост Божију, у (Божанско) наслађивање, или у вечиту таму.
Свакако, ако душе немају смртних грехова, у периоду до Другог доласка, Црква може да им помогне Литургијама и другим богослужењима, молитвама и бројаницама верних да изађу из ада, тог предворја пакла, где ће се до тада налазити, како би прешле у Царство Небеско. Њима Црква може много помоћи, јер се током Божанствене Литургије молимо да се очисте душе оних чије честице буду спуштене у Крв Христову и да им се опрости. Због тога је најважније помињање на Божанственим Литургијама ради опроштаја, а тек онда парастоси, бројанице, милостиња.
Веома је велика корист од сећања на Други долазак и на пакао. Старајмо се да се молимо, тражећи од Бога да нам подари просветљење и свест о великом Суду како бисмо се поставили спасоносно и на прави начин. Христос нас позива да стражимо и да не остављамо духовни подвиг, посвећујући много времена земаљским бригама. Заборављамо пакао! Зато ћемо у њега и отићи!
Један монах беше пао у очајање од великих искушења и туге, па је помислио да неће бити спасен. Размислио је и рекао: „Враћам се у свет, па шта Бог да!“ Одлучио је да крене следећег дана. Увече је у сну имао виђење Другог доласка. Било је страховито! У том метежу на Свету Гору се спустила Пресвета Богородица. Она је ишла из једне келије у другу, а следили су је сви васкрсли монаси који су се у том манастиру упокојили. Представила их је Господу и рекла: „Господе, Боже мој, дао си ми овај удео, Свету Гору, да буде под Мојим окриљем. Желим да спасеш све монахе који су до краја остали овде, јер сам дала обећање да ћу их спасти ако буду вршили своје дужности и ако се на том месту упокоје!“ Христос их је, затим, ставио са Своје десне стране. Тада се монах пробудио и рекао: „Ко ће мене спасти ако одем и не покажем бар мало стрпљења?“ Променио је одлуку и остао до краја живота у својој келији. Наша Мајка, Богородица је заштитница монаха, наш бедем и ограда. Верујем да ће Она проћи кроз све манастире како би нас повела са собом и спасла.
Руски Светитељ Силуан (Светогорац), који је живео у наше време и упокојио се у руском манастиру на Светој Гори, један од последњих Светих које је канонизовала наша Православна Црква, говорио је: „Држи свој ум у аду – у паклу, и не очајавај – не очајавај за своје спасење“. Али, како се чува ум у аду? Када човек размишља о паклу, када га испитује и сећа га се, када замишља да може у сваком тренутку да оде из овог живота и да се нађе заувек у преисподњи, у аду, где се муке никада неће завршити, сигурно ће пронаћи пут светлости и спасења.
Молимо се непрестано да нам Бог подари свест и сећање на велики Суд, да бисмо поступали исправно и спасоносно. Наш Спаситељ нам је у Светом Јеванђељу рекао шта ће се све догодити, да бисмо предузели све потребне мере, да бисмо се припремили, да не бисмо могли да се изговарамо да нисмо знали шта нас чека. Стога, нећемо имати никаквог оправдања ако будемо отишли у пропаст.
Као што видимо, данас нам и збивања у свету говоре да се приближавају велики догађаји и крај. Чујемо да се воде ратови, местимично се јављају велики земљотреси, грех и сатанизам достижу свој врхунац. Шта све не гледају наше очи?! Технологија ће се развити до те мере да нас одвоји од разума и од вере. Шта још чекамо? Због тога треба да се непрестано припремамо, да се чистимо, да поправљамо сами себе, да чинимо дела светлости, љубави, незлобивости, да се сећамо страшног дана Другог доласка Господњег и да размишљамо о њему.
Старајмо се да благодаримо, да славословимо, да се клањамо и да обожавамо Христа свога, јер се Он нас ради жртвовао. Отворио нам је очи, утабао нам је стазу светлости и помаже нам да њиме корачамо – помаже нам Својим Телом и Крвљу, како бисмо се обожили и као победници стигли до краја, пред златна врата Горњег Јерусалима. Амин!
