NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI – TUMAČENJE BOŽANSTVENE SLUŽBE

 

BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI
Tumačenje Božanstvene Službe

 

 
5. Sveti Vasilije i sveti Zlatoust, sastavljači Liturgije
 
Danas ću vam samo malo pričati o Božanstvenoj liturgiji. Prošlog puta sam vam je nazvao kandilom Božijim, rekom životvornom, brilijantom dragocenim. Ali ta reka nije bila okružena obalama, brilijant je bio bez prstena u koji bi se smestio. Božanstvena liturgija nije imala ni utvrđenih, stalnih molitvoslovlja, ni stalnih obreda. Po predanju, od apostolskih vremena pominje se Liturgija apostola Jakova, brata Gospodnjeg, apostola Marka i apostola Petra, ali to nije bio čin Liturgije obavezan za sve – do 4. veka poredak služenja Liturgije i njene pesme utvrđivao je svaki episkop za svoju pastvu. Vi već znate da su drevni hrišćani bili tako snažnog duha, tako su se ognjeno molili, da je njihova molitva trajala cele noći. Oni nisu znali za umor za vreme molitve. Ali postepeno se hladila plamena molitva, vernicima je počela da biva na teret celonoćna molitva, propuštali su Liturgiju i upravo je tada, snishodeći njihovoj nemoći, sveti Vasilije Veliki sastavio čin Liturgije koji je bio kraći od onog drevnog. Ona se danas služi deset puta godišnje. Sveti Jovan Zlatoust je još više skratio pesme i sastavio još kraći čin Liturgije. Brilijant je dobio dragoceni prsten, reka je uvedena u prekrasne, cvetne obale, kandilo je dobilo svoj svetli okov.
O tome, kako je sveti Vasilije Veliki sastavio čin Božanstvene liturgije, svedoče sveti Proklo i Amfilohije. Prema rečima svetog Amfilohija, sveti Vasilije se duto pripremao za ovaj sveti posao. Dugo je molio Hrista Spasitelja da mu otkrije Svoju volju, da ga blagoslovi za sastavljanje čina Liturgije. Njegova molitva je bila uslišena. Gospod mu je otkrio da može da pristupi tom delu. Šest dana se molio sveti Vasilije, postio je, i najzad je posle tih molitvenih podviga stao pred prestolom i u plamenim pesmama ispevao Liturgiju čiji je čin zatim i zapisao. Od tada se Liturgija nije promenila. Šesti vaseljenski sabor je odredio da se ništa ne dodaje i ne oduzima u molitvama koje su sastavila ta dva velika Oca Crkve.
Zašto je trebalo uspostaviti taj postojani čin Liturgije? Zato da se ne bi ugasilo kandilo, da bi reka tekla pravim putem, da na brilijantu ne bi bilo ogrebotina. Stalni čin je bio potreban radi toga da ne bi bilo uneseno nešto nepravilno i jeretičko u čin Liturgije, tim pre što su u 4. veku u hrišćanskoj Crkvi počele da se pojavljuju jeresi. Na taj način, sveti Vasilije Veliki i Jovan Zlatoust su uveli reku u korito. Neka oni pomognu i vama, ljubljeni, da razumete i volite Božanstvenu liturgiju o kojoj sveti Jovan Kronštatski, ognjeni služitelj Liturgije, govori: „Padni ničice i blagodari Gospodu, Koji te je udostojio da budeš na Njegovoj strašnoj svetoj Liturgiji“.

Jedan komentar

  1. Gde mog da kupim knjigu „BITI SA GOSPODOM NA SVETOJ LITURGIJI“ ?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *