НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

 

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
Тумачење Божанствене Службе

 

 
1. Срце Христово
 
Данас ћу, као што сам вам обећао, поразговарати с вама о Божанственој литургији.
Христос каже: „Узмите, једите, ово је Тело Моје…“ И даље: „Пијте из ње сви, ово је Крв Моја Новога Завета…“ Много је на небу светлих звезда, тих искри ризе Божије, али од свих њих је лепше, светлије и сјајније сунце. Много је мирисног цвећа на пашњацима и њивама, али од свих њих је боља, лепша и мириснија ружа. Много река, потока, језера и речица теку по лицу земље и све се оне сусрећу и сливају у безграничном, огромном и неизмерном океану. Много прекрасног и сјајног камења садржи утроба земље; тамо има сафира, смарагда, рубина, али од свих њих лепше, чистије и сјајније светлуца брилијант.
И у духовном свету постоје и звезде, и драго камење, и цвеће на духовним пашњацима. Много се дивних звезда – песама – чува у Цркви Православној (светоотачких дела), али све се оне сустичу у сунцу Цркве наше, у Божанственој литургији. Много је дивног цвећа на црквеним пашњацима, али од свих њих је најлепша ружа – Божанствена литургија. Чудесно је драго камење Цркве наше – обреди, али од свих њих највише блиста брилијант – Божанствена литургија. Сви извори, сви потоци, Тајне наше, сливају се у најдубљој и најсветлијој Тајни Божанствене литургије.
Ми у Цркви имамо руке Христове, уста Његова, и очи Његове, имамо такође и срце Његово божанско. Његове руке су обред Цркве, језик уста Христових је Јеванђеље Христово. Очи Његове су Свете Тајне кроз које Он гледа у наше душе. Његово срце је Божанствена литургија. Сви оци Цркве с усхићењем говоре о њој. Блажени Августин, свети отац Западне Цркве, овако кличе: „Твоја премудрост би могла да учини, могла би да створи за човека још дивније цвеће на пољима, али Твоју љубав си исцрпео до краја у Божанственој литургији“. И ево зашто: у Литургији Христос даје Себе верницима – Тело Своје и Крв Своју животворну.
Свети Јован Златоуст каже да је Божанствена литургија велики и чудесни дар; анђели Божији, ако се то уопште може изразити на нашем људском језику, завиде нама, људима, којима је дарована срећа да кушају божанско Тело и Крв; они у миријадама слећу тамо где се приноси божанска Жртва, с трепетом предстоје пред светим престолом, покривајући лица и у славословљу прослављајући велику тајну која се ту збива. Ето шта Свети Оци кажу о Божанственој литургији, ето какво су они осећали страхопоштовање пред њом.
Древни хришћани су добро знали каква је срећа дата људима у Тајни причешћа, они су сваки дан приступали светој Чаши, тако је чист био њихов живот. Када су кретали на далек пут, узимали су са собом Свете Тајне, заједно с крстом су их чували на грудима. Наши преци су увек почињали дан посећивањем Литургије; тек кад би је одстојали, почињали би своје уобичајене свагдашње послове. Ето како су људи, хришћански настројени, ценили Божанствену литургију. Много јој је назива дато. Први је Пасха, како су је називали древни хришћани и оци Цркве. Свети Јован Златоуст каже: „Ко бива на Божанственој литургији, тај се уподобљава љубљеном ученику Христовом који је лежао на прсима Његовим зато што је Литургија Тајна вечера, и ми кушајући Свете Тајне, као да срцу Христовом припадамо, чујемо Његове откуцаје“. Други назив је трпеза зато што нам се ту нуди небески хлеб, животворно Христово Тело и Крв. Трећи назив је евхаристија или благодарење, четврти – заједничарење; тај назив Литургије значи да ми у Тајни причешћа ступамо у највећу заједницу с Христом, кроз ту Тајну Он прониче у све честице нашег тела. Пети назив је обедња, како се Литургија код нас, у Русији, назива у истом смислу као и трпеза; обедња је обед, ручак, гозба на коју Господар зове Своје робове преко слугу Својих.
Робови, то смо ми, и како је много међу нама таквих који на Царев позив одбијају да дођу, одлазећи час на тржницу, час на њиву, или не желећи да напусте дом зато што су се „оженили“. Слуге Господње – архипастири и пастири – зову их, али они њихов зов не чују, као што не чују црквено звоно – зов Христов, глас Христов – свето Јеванђеље. Штавише, не само да не чују, него и друге ометају да иду, подсмевају им се, ругају им се. Не виде ти људи колико су бедни и убоги, жалосни, несрећни и јадни – сунца Божијег су се лишили. Они газе најдрагоценији брилијант у својој заблуди.
Драги моји, паство моја Богом дарована, љубите Божанствену литургију, чувајте миомирисну ружу Христову, просвећујте своје душе светлошћу божанског сунца; сматрајте изгубљеним сваки онај дан у свом животу у који вам није успело да будете на Божанственој литургији. Нека међу вама не буде толстојеваца, штундиста, адвентиста и других секташа који одбацују свету Чашу и подсмевају јој се. Нека очи ваше увек виде божанствену Чашу, нека уши ваше увек чују: „Узмите, једите“. Благодарите Господу увек за тај највећи дар, пред којим дрхте анђели.
„Хвалите име Господње, хвалите, слуге, Господа…“

Један коментар

  1. Где мог да купим књигу „БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ“ ?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *