БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

 

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
Тумачење Божанствене Службе

 

 
18. Серафимска песма I
 
Прошлог пута сам објаснио први део евхаристијског канона који се назива прослављање. Други део носи назив “Серафимска песма”. Пријатељи моји, делима славних писаца посвећујемо много пажње, проучавамо их дуто и брижљиво. Ако делима пролазног, увек несавршеног и ништавног људског ума поклањамо тако много пажње, колико тек онда усрдно, брижљиво и подобно морамо да проучавамо дела и творевине ума просвећеног Духом Светим.
И какво благословено усхићење, какав свештени трепет треба да обузима нашу душу када се изговори назив “Серафимска песма”… Песма серафима који најближе предстоје пред престолом Сведржитеља, који пламте огњем љубави божанске, како се каже у једном свештеном тексту. Љубав серафима је пламено горућа. И ти огњени служитељи Господњи неућутно Га прослављају, неуморно појући: “Свет, Свет, Свет, Господ Саваот, пуна су небеса и земља Твоје славе”.
Ко је чуо ту чудесну песму, који нам је композитор пренео ту небеску музику? Пет људи, љубљени моји, чули су небеско појање, пет композитора су поново створили славословље огњеликих серафима три човека у Старом Завету и два у Новом. Чуо је песму серафима божанствени Исаија, који је усхићено објавио Божанствену литургију уСтаром Завету. У шестој /глави/ своје књиге он прича овако: у трепетусу покривали серафими лица своја, не усуђујући се да гледају лице Божије. Како тек ми треба да треперимо када нас Он удостојава не само дагледамо, него и да Га примамо нашим устима у Тајни светог Причешћа.Помислите каква нам се велика милост Божја јавља у то време.
Други који је чуо песму серафима и који их је видео био је побожни Језекиљ. Он је видео престо Господњи који држе четири жива бића и који се сада приказују као четири јеванђелиста. У спомен тих живих бића изговарају се у Божанственој литургији речи: “Појући, кличући, узвикујући и говорећи”. Онај који поје је орао, који кличе је теле, који узвикује, или на грчком, који риче, је лав, који говори је човек. Приликом изговора ових речи ђакон звездицом удара по дискосу четири пута означавајући гласове тих живих бића који држе престо Господа Саваота. Трећи који је видео славу Божију је пророк Данило: Вечни је седео на престолу и хиљаде хиљада и безброј њих су Му служили. Реке огњене су протицале пред Њим…
У Новом Завету Господа је видео пребожанствени апостол Павле, који је био узнесен до трећег неба и чуо је речи које је човеку немогуће да преприча. И најзад, Јован Богослов, тајновидац и апостол, на острву Патмосу је видео Господа у слици величанственог Сина Човечијег и описао то виђење у свом Откривењу.
Ето ко је препричао апостолу Јакову и другим творцима Божанствене литургије Серафимску песму. Помислите само, пријатељи моји, чију то песму певамо: серафимску, анђеоску. Сам назив већ освештава наша уста, јер немојте мислити да ништа не значи када изговарате име анђела, светих, најслађе име Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице. Не, та имена нису речи које ми просто изговарамо; ако се изговарају с одговарајућом пажњом и страхопоштовањем, она нас освештавају и призивају на нас благодатну милост и помоћ оних чије име изговарамо: “Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас, грешне”. “Пресвета Богородице, спаси нас”. Будући изговаране најпре устима, оне затим прелазе у срце. Само што их ми не изговарамо како треба, ето зашто и не осећамо благодатно дејство тих речи. Ако бисмо их призивали барем онако као што зовемо домаћу животињу која дуго неће да дође код нас, и тада бисмо осетили силу светог имена. Али ми је не осећамо. Хладна су наша уста, не уздижу се наше речи молитве према светима, не везују нас за њих.
“Свети, Свети, Свети” – непрестано дању и ноћу кликћу серафими; двама од својих крила они покривају лица – такво страхопоштовање осећају пред Свемогућим да се не усуђују, да сматрају себе недостојним да гледају светли лик Господњи. Двама крилима покривају ноге и двама крилима лете. Док у храму верници понављају славословље серафима, свештеник се тајно моли: “Са овим блаженим силама…” У овој молитви се објашњава зашто морамо да благодаримо Господу, зашто Му неућутно поју серафими. “Свети… и Пресвети” је Он зато што је тако свет заволео да је “Сина Свог Јединородног дао да нико ко верује у Њега не погине”. Ето узрока таквога усхићења на небесима, тако трепетног страхопоштовања.
Господ је Творац света и њих, светлих духова. Господ Свемогући и Страшни на Којег небески житељи не смеју ни гледати. Он је тако заволео свет грешни, нечисти, пун греха, зла и похоте, пун прљавштине – овај свет Он је тако заволео да је дао Сина Свог Јединородног за његово спасење. Помислите, драги моји, дао је Сина Свога. И тај Син је дошао, проповедајући мир и љубав, али они ради којих је дошао, подигли су Га на крст, осудили на неиздржљиве муке, предали на смрт. Уздрхтала су небеса, поколебала се сама земља; серафими и херувими су се дрхтећи и у збуњености покренули. Престоли, господства, власти, начела, арханђели и анђели су у страху и трепету. Син Јединородни пред Којим они у трепету предстоје – Он, понижен и изнемогао умире на крсту.
Чувени сликар Васњецов је сјајно приказао то на слици која носи назив “Тако је Бог заволео свет”. Небо је покривено тамним облацима из којих се чини да ће се сваког тренутка чути прасак грома; огњене муње пресецају таму која покрива земљу и осветљавају крст на којем умире Син, а изнад облака на престолу Вечни гледа на земљу. Пред Њим су у гомилама серафими – уплашени, запрепашћени. Један од њих је пружио према Њему руке, као да Га пита за ту тајну, недокучиву чак и његовом светлом разуму; други је прионуо уз раме Саваота, пун страха, он је чак престао да поје, умукла је привремено његова свечана песма. Два друга серафима пала су ничице пред престолом и тону у облацима, као што тоне лебдећи орао у плаветнилу неба. “Тако је Бог заволео свет да је дао Сина Свог Јединородног, да нико ко верује у Њега не погине”.
Пријатељи моји, љубљени моји, разумете ли ви те речи: “Бог је заволео свет”; и Син Његов, Који је пун исте те љубави, сишао је на земљу, примио је обличје слуге, примио је свако понижење, и најзад, умро срамном смрћу. Штавише: Он, Син Јединородни Бога Једносуштног Њему, на вечери је, узевши хлеб, преломио и дао га, говорећи: “Узмите, једите”, и чашу је дао говорећи: “Пијте из ње сви”. Причестивши тако Своје ученике, Он је исти драгоцени дар предао и нама који верујемо у Њега. Ми једемо Тело Његово и пијемо Крв Његову.
У Његову Крв умачемо наш језик и наша нечиста и прљава уста. Тај божански дар продире у наше биће, пролази у све наше зглобове. Он нам је дао Божанствену литургију, за време које се сваки пут тајанствено приноси страшна Жртва. Таква је велика Божија љубав према нама, тако бескрајна, да се простире на цео свет, на сва створења, чак и на природу. Јер само зато што се приноси та Жртва земља даје своје плодове. Та земља је била проклета, јер она је морала да доноси трње.
Ако ми једемо хлеб, то је само зато што је он потребан за Божанствену литургију, зато што се сваки дан ставља на жртвеник и на престо у спомен Јагањца закланог, зато што се сваки дан служи тајној страшној Жртви. И док се врши Божанствена литургија ничег се не бојим: ни глади, ни црва, ни суше, ни града. Знам да је хлеб потребан за Литургију и земља ће га дати. И ако би небо постало бакарно, ако би се земља осушила и скаменила, не бих се бојао да ћемо пропасти. Не, Жртва се приноси, свештеник узвикује: “Твоје од Твојих…” И земља даје оно што треба принети приликом изговарања тих речи. Не бојим се ничега, уздајући се у Бога Који је тако заволео свет.
Али тешко нама ако престане да се врши Божанствена литургија, тешко нама ако престане бескрвна Жртва. Тада ће свет пропасти. Земља неће дати плода зато што је проклета и живи само захваљујући неизрецивој Његовој љубави и Њему служи хлебом. Сунце неће дати светлост зато што је оно потребно ради одгајања жита за Божанствену литургију. Сви ћемо ми умрети зато што сви живимо само Христом нашим. Али ја верујем да неће престати служење Литургије и серафими ће заједно с људима вечно појати: “Свети, Свети, Свети, Господ Саваот”.

One Comment

  1. Где мог да купим књигу “БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ” ?