НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

 

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
Тумачење Божанствене Службе

 

 
14. О бескрајној вредности Литургије
 
Нема ничег на земљи драгоценијег од Божанствене литургије. Када би се сакупиле драгоцености целог света, када би се ископало све злато, све драго камење, извадио са дна морског сав бисер и све то ставило на један тас ваге, а на други Литургија, Литургија коју служи обичан сеоски свештеник у најсиромашнијем сеоском храму, тас с Божанственом литургијом ће претегнути.
Човек не разуме, није свестан какву драгоценост поседује. Није свестан све док му се та срећа не одузме. Нажалост, човеку је својствено да не цени оно што добија без труда; он не цени сунце, не цени ваздух који дише. И тек ако му се одузму ваздух и сунце, када настане мрак и нема шта да дише, тада ће човек ценити и схватити шта је поседовао и чега је лишен.
Исто тако и Божанствена литургија: она се служи свакодневно; човек има могућност да свакодневно буде у цркви – и не иде, а ако и иде, често стоји непажљиво, расејано, носећи са собом животне бриге. Зашто је то тако? Па зато што он не размишља о томе шта је Литургија, не схвата сву дубину, сву важност службе која се врши пред његовим очима. Међутим, од свих чудеса највеће, најнедокучивије, најчудесније чудо је Божанствена литургија, Евхаристија. Ради божанских Тајни сунце на небу светли дању, а месец ноћу, и звезде небеске дивну светлост своју шаљу, и земља даје хлеб свој – да би био светли Агнец на престолу. Само ради Божанствене литургије даје земља плод свој; хлеб којим се хранимо – то су мрве са трпезе Господње. /…/ У Апокалипси свети Јован Богослов описује своје виђење. Он види жену обучену у сунце правде. Из бездана аждаја се труди да пусти на њу отров. Жена бежи од њега у пустињу, али како је и тамо аждаја сустиже, скрива се у стену /…/ Према објашњењу Светих Отаца, жена коју види свети Јован јесте Црква, обучена у Сунце правде – Христа. У последње време подићи ће се такво гоњење на Цркву да ће се ова скривати у пустињи. Божанствена литургија ће се служити испод земље. Ако не буде било Божанствене литургије на земљи, помрачиће се сунце и земља ће престати да даје род.
Божанствена литургија је тачни снимак земаљског живота Спасите1евог. Има фотографија које представљају снимак некога. Погледаш и кажеш: „Како је сличан, и очи, и обрве и нос – све исто као да је жив“. Ако је то фотографија блиског и вољеног човека, трудиш се да је сачуваш, да буде уз тебе, јер она замењује тог човека, ако њега самога не можеш видети. Тако се и за Божанствену литургију може рећи да је то тачна фотографија, тачни снимак целокупног земаљског живота Господа нашега Исуса Христа. Од Витлејема, куда је Пречиста Дева дошла ради пописа и где се родио Господ и до Јордана, од Јордана до Гетсиманије, од Гетсиманије до Голготе, од Голготе до васкрсења, од васкрсења до Јелеонске горе – све се види у Литургији. И мада ми не спадамо међу оне блажене који су живели у време Господњег боравка на земљи, блажени су имали највећу могућу срећу да Га виде лицем у лице, ипак смо, поседујући драгоцени дар који нам је оставио Господ, готово исто онако срећни као и они.
Као што понекад мајка води дете за руку, понекад седи крај њега и пази га, а понекад га узима у наручје, милује, мази и храни, тако и Господ у свим црквеним службама и у личној молитви као да нас држи за руку, пази на нас из даљине, а на Божанственој литургији Он нас узима у Своје наручје, смешта нас са Собом за сто и храни нас са Своје трпезе. У свим службама, осим Литургије, ми разговарамо с Господом као преко телефона, а у Божанственој литургији разговарамо с Господ лицем у лице, ми као да Му непосредно говоримо своје потребе, лично захваљујемо и молимо Му се. Зато је молитва Божанствене литургије делотворнија него молитва било које друге службе. Зато је установљено да се за покојнике треба молити на Божанственој литургији. Нарочиту радост она уноси у душе уснулих. Божанствена литургија је прозор који је Господ пробио у грешном, неверујућем и прељуботворном свету, прозор кроз који улази свеж ваздух. Кад не би било тог прозора, верници би се угушили. Божанствена литургија је једини поуздани темељ на који морамо да омотавамо нит свог живота. А на шта ћемо је друго намотати? На славу? Али тај темељ је труо. На богатство? Али то је непостојани темељ. И шта год поменули, све је непостојано, све је трулежно. Једини истински и једини чврсти темељ је Божанствена литургија.
Хришћани првих векова хришћанства свакодневно су присуствовали Божанственој литургији и причешћивали су се светим животворним Христовим Тајнама. Тада је живот хришћана био толико свет и непорочан, толико су они живели у Богу, да је њихов живот био здрава припрема себе за примање Светих Тајни и није им била потребна посебна припрема. Ако је хришћанин морао да одсуствује или оде на пут, сви су узимали, био он роб или господар, мушкарац или жена – сви су са собом носили у малој посуди Свете Тајне и причешћивали су се сами. Сваки хришћанин је обично носио три драгоцености: крст, свето Јеванђеље и посуду са Светим Тајнама. На Божанственој литургији, коју су пагани прогањали, хришћани су проливали своју крв. Њих су мучили, распињали, спаљивали, често убијали у самом храму, у самим катакомбама приликом вршења Евхаристије. У античко доба је био обичај да се Литургија служи на гробовима убијених хришћана у знак тога каквом је ценом купљена Литургија. Сада је у Цркви остало сећање на то – у свете антиминсе се ушивају честице моштију светих.
Размишљања о значењу Божанствене литургије завршићемо причом о виђењу једног старца и подвижника. Он је видео огњено море: таласи су се уздизали и беснели, пружајући страшан призор. На супротној обали се налазио прекрасни врт. Отуда је допирало певање птица, допирао је миомирис цвећа. Подвижник чује глас: „Пређи преко овог мора“. Али било га је немогуће прећи. Дуто је он стајао тако, размишљајући како да пређе и одједном поново чује глас: „Узми два крила која је дала божанска Евхаристија: једно крило је божанско Тело Христово, друго крило је животворна Крв Његова. Без њих се, ма колико био велики подвиг, не може достићи Царство Небеско“. Зато је Марија Египћанка, која се подвизавала четрдесет седам година и која је достигла то да се при молитви подизала у ваздух, молила старца Зосиму да је причести светим животворним Тајнама.

Један коментар

  1. Где мог да купим књигу „БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ“ ?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *