НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

 

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
Тумачење Божанствене Службе

 

 
16. Литургија: миомир Христов
 
У Јеванђељу које је управо прочитано каже се да су жене које су пошле за Христом – Марија Магдалина, Саломија и друге – после погребења Христа Спаситеља припремиле мирисе да би следећег дана помазале Пречисто Тело Господње. Пријатељи моји, љубљени моји, паство моја, ови мириси су се сачували све до данас, њихов миомирис осећамо, утешну силу њихову доживљавамо; ти мириси су божанствена, тајна, велика, дивна, прекрасна, исцељујућа, оживљујућа, најдрагоценија и најсветија Литургија.
Ето какве су нам мирисе подарили први следбеници Господњи. Ето шта смо добили од њих у наследство. Тај дар исцељује наше ране, очишћује губу душе, гаси свепрождирући пламен страсти. Када не би било тог дара, ми бисмо погинули у овом свету, пуном нечистоте и свакакве прљавштине, живи бисмо иструнули у њему, угушили бисмо се у његовом страшном смраду. Ја сам већ више пута посведочио пред вама да ако сам још жив, ако још увек дишем, несрећан и грешан, ако још нисам иструнуо од мојих греховних рана, то је само зато што удишем чудесни мирис Литургије, што су моја уста освештана живоносном Крвљу Господа Спаситеља мога. Божанствена литургија је со која задржава у мени свој небески мирис. Она је моја палица која ме задржава од пада; она је моје сидро које ме спасава од потапања; она је моје сунце које осветљава мрак бездана грехова мојих; она је радост, усхићење, крепост, живот мој. Овде тек почињем Божанствену литургију а завршићу је тамо, на небесима, са оном децом мојом која ће ми остати верна, која овде са мном посећују Божанствену литургију, воле је, хране се из тог миомирисног и животворног извора.
У књижевним делима писци не откривају одмах своју мисао, понекад треба дуго читати, до средине дела, да би се схватило шта аутор хоће да каже. Исто су тако поступили и Свети Оци приликом састављања Божанствене литургије. Они дуго припремају осећај верника да прими најважнији њен део. Позвавши хришћане да буду пажљиви, свештеник у олтару узвикује: „Благодат Господа…“ То се објављује тема Божанствене литургије, ту се кратко изражава сав њен смисао. Шта је то Литургија? Она је благодат, милост, поклон Исуса Христа. Помислите, драги моји, каква је срећа добити благодат Христа Спаситеља, милостиви дар Његов. Значи, ми смо благодатни, овенчани милошћу Господа Исуса Христа. „И љубав Бога и Оца“ – ето шта је још Литургија божанствена, она је љубав, знак љубави Бога Оца.
Бог је тако заволео свет да је дао Сина Свог Јединородног „да нико ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни“. Бесконачну љубав Божију сведочи Литургија зато што она пре свега сведочи о тој највећој жртви. Како је не ценити, како не ићи на ту вечеру љубави Божије! „Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа…“ – не уздрхти ли у свештеном трепету ваша душа, слушајући ове речи? Ви сте причесници Духа Божијег, ви сте Му сродници, чините део Његовог бића. О, какву срећу, какав неизмерни дар имамо у Божанственој литургији, ако кроз њу постајемо сродници Светога Духа Божијег Утешитеља! Не губите тај дар Бога вашега, чувајте га. Трудите се да мирис тог дара запахњује вашу душу, сав ваш живот. /Ако/ потцените тај миомирисни цвет Божији, иструнућете у безумљу вашем. Мислите ли да нас је случајно задесила несрећа, да случајно невиђени црв једе наш хлеб и наш озими усев?
Не, то није случајно. Сељаци су заборавили Христов миомирис, Божанствену литургију. На празник уместо у цркву иду на пијацу, на њиву, узимају секиру и косу. Ја се не чудим ако ништа не остане на њивама – тако смо разгневили Господа потцењивањем Његовог дара.
Све док користимо мирис Божанствене литургије, све док смо Христови, ми смо сами благодатни – ми смо благо које дајемо другима. Ми носимо на себи печат, печат љубави Божије, ми смо сродници Светоме Духу Утешитељу и можемо другима да дајемо утеху. Ако окренемо леђа Христу, ако не посећујемо Божанствену литургију, изгубићемо тај дар Божији и одмах ћемо добити други дар, али не од Христа, већ од антихриста, од сатане зато што тамо где нема Христа, тамо се не ствара просто празнина, већ је то простор у коме се дају дарови сатане; али он није добродавац, већ злодаватељ: злобу, непријатељство он ставља у срца својих следбеника. Над нама зацарује не светла благодат љубави, љубав Бога Оца, већ мрачна мржња ђавола, ми постајемо причесници не Богу, већ сатани. Тешко ономе који га припусти близу себе.
Ето зашто непрестано позивам на Божанствену литургију, она је благост света, она је љубав вечна, блискост Духа Светога. Неки не благодаре за тај неизмерни дар Божији и /сматрају/ да није важно ако пропусте без потребе службу Божију. А не знају да могу једном или два пута пропустити, а онда се могу и навићи на ту лишеност; и тада ће мало по мало, уместо благодати и сродности Духу Светоме постати злодатни, сродни духу таме. Ето зашто је древна Црква одлучивала оне који би пропустили три /недељне/ Литургије.
Даруј, Господе, Своју благодат и љубав оној деци мојој која љубе Твоју Литургију и удостој их да и тамо, где ћу је ја завршити, буду са мном.

Један коментар

  1. Где мог да купим књигу „БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ“ ?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *