НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

 

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
Тумачење Божанствене Службе

 

 
11. Литургија оглашених III: Мали вход
 
Део Божанствене литургије од „Јединородни Сине…“ до Малог входа приказује земаљски живот Господа Исуса Христа до Његовог јављања народу, Његов живот који је провео у скривености Назарета. Мали вход представља крштење и почетак Спаситељеве проповеди. У песми коју је саставио Јустинијан Велики, византијски цар, помиње се поклоњење пастира и с њима целог људског рода Господу Исусу Христу Који се родио. Његовом јављању народу претходи појање заповести блаженства. Оне нам пре свега изображавају лик Самога Господа Исуса Христа, какав је Он био у Свом земаљском животу. У исто време пак те заповести нам указују ко може прихватити Спаситељево учење, какве духовне особине морају да поседују следбеници Исуса Христа.
На Малом входу носе свећу, иза ње Јеванђеље а даље иде свештеник. Свећа означава претечу Господњег, Јована Крститеља. Јеванђеље означава самога Исуса Христа. „Господу се помолимо“ – возглашава ђакон који носи Јеванђеље. Он га подиже увис, у славу Свете Тројице која се јавила при крштењу Господа Исуса Христа. Зауставивши се на царским дверима, ђакон објављује: „Премудрост, смерно стојмо!“ – и прави Јеванђељем знак крста. Тај тренутак је сећање на крштење Господње. Реч „премудрост“ нас подсећа да је та тајна – тајна богојављења, недоступна нашем људском разуму. Речима пак „смерно стојмо“ призивају се сви слаби, лењи, они који немарно стоје на пажљиво и побожно слушање Литургије.
После Малог входа поју се тропари и кондаци празника. У тром тренутку ми, обраћајући се с нашом молитвом Господу Који се јавио у свет, призивамо свете које празнујемо као своје заступнике. После тога се поје „Трисвето“ – песма анђеоских сила пред престолом Божијим. Свету Тројицу прославља та песма о чијем пореклу света Црква прича овако: у Цариграду се догодио земљотрес, народ је био ужаснут том страшном несрећом. У то време вихор је подигао малог дечака врло високо и спустио га натраг на земљу. Дете је испричало народу окупљеном око њега да је, подигавши се увис, чуло појање анђела.
„Свети Боже, свети крепки, свети бесмртни“ – „помилуј нас“ – почео је да додаје народ овој молитви. За време певања овог молитвословља земљотрес је престао. И молитва је убројана у песме Божанствене литургије и других црквених служби.
Читање Апостола које следи након Трисветог јесте успомена на проповед ученика Господњих, а читање Јеванђеља на проповед Самога Исуса Христа.
Када се Господ јавио на земљу, шта је чуо и видео? Јауке несрећних, сузе патње, молбу за исцељење болесних, оних који страдају од нечистих духова. „Помилуј нас, спаси нас“ – ето с каквим су Му се вапајем обраћали губави и слепи. Крвоточива жена је ћутке дотакла крај ризе Христа Спаситеља, Хананејка је у тузи припала Његовим ногама. Плач и јецај је чуо Господ наш пролазећи по градовима и селима Палестине.
Одјеци те туге су дошли до нас. У Божанственој литургији се такође чују вапаји несрећних, болесних и обремењених. Они су долетели до нас као ехо, као одјек у неким песмама. Ехо звучи нарочито гласно, понављајући понекад много пута једну те исту реч. И у Божанственој литургији се после читања Јеванђеља много пута понавља „Господе, помилуј“ у сугубој јектенији. Читање Јеванђеља као да је проповед Самога Господа зато што је Јеванђеље реч самога Исуса Христа Спаситеља. Он Сам говори устима свештенослужитеља. Зато се пре читања Јеванђеља свештеник, благосиљајући ђакона моли: „Бог… да теби благовеснику да реч с великом силом“ – не својом силом, већ божанском силом Господа Исуса. Постоји древни обичај који се понегде задржао и данас, да се амвону приводе деца за време читања Јеванђеља и објашњава се истим гледањем на Јеванђеље као на Самога Христа. Ђакон који чита Јеванђеље као да представља трубу којом објављује своју реч наш Спаситељ.
На Истоку, у Грчкој, читање Јеванђеља је нарочито свечано и дирљиво: тамо се за време појања анђеоског славословља „Алилуја“ Јеванђеље проноси кроз целу Цркву у круг да би сви могли да се поклоне Сину Божијем Који се јавио у свету. Неки верници падају на колена пред Христом Који долази, други приклањају главе пред Њим. Обишавши храм, ђакон се подиже на високо узвишење које обично стоји у грчким храмовима поред северних двери. Тамо је направљен орао раширених крила и на та крила ђакон ставља Јеванђеље приликом читања.
Читање Јеванђеља је проповед Спаситеља Који се ради спасења људи јавио у свет. Зато се одмах након читања Јеванђеља помињу Христова чудеса и исцељења. Слепи вичу: „Спаси нас, Сине Давидов“, Хананејка је молила: „Помилуј моју кћер“, крвоточива жена је ћутке дотакла крај Спаситељеве одежде. Сви су ишли к Њему, сви су Га призивали у помоћ. И у Божанственој литургији се после читања Јеванђеља чита нарочито снажна молитва, сугуба јектенија, то јест, удвојена, јер се „Господе, помилуј“ поје по три пута.

Један коментар

  1. Где мог да купим књигу „БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ“ ?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *