НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

 

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
Тумачење Божанствене Службе

 

 
21. Освештање Дарова
 
О чему може говорити путник који је у врелој пустињи утолио страшну жеђ? О чему може говорити човек који је пронашао драгоцени бисер? О чему говори болесник који је добио исцељење, исцељење од тешке, смртне болести? Путник ће говорити о извору који му је утолио жеђ. Онај ко је пронашао благо неће престати да говори о њему. Исцељени болесник ће славити онога који му је дао чудотворни лек. Тако ја о чему могу говорити, добивши неисказану милост Божију у Божанственој литургији, ако не о тој Литургији, светој, тајанственој и прекрасној.
Данас ћу рећи нешто о четвртом члану евхаристијског канона, о освештању светих Дарова. Рећи ћу мало зато што се о томе толико може говорити да један људски живот није довољан да се све исприча. А и немогуће је да се нашим јадним и немоћним језиком говори оно што је и за анђеле предмет дивљења, што с трепетом созерцавају серафими, што не могу у потпуности да схвате ни сами херувими. То је страшна тајна пресуштаствљења светих Дарова, то јест, претварања хлеба и вина У Пречисто Тело Христово и Пречисту Крв Његову.
Треба рећи да римокатоличка црква не издваја тај четврти члан евхаристијског канона. Тамо сматрају да се од тренутка изговарања речи: „Узмите, једите“ на светом престолу већ налази Сам Господ. Наша Православна Црква сматра да се пресуштаствљење светих Дарова догађа у време када свештеник изговара речи: „И учини овај хлеб…“ – и даље свете речи, што и сачињава четврти члан евхаристијског канона.
Уздижући Чашу горе с возгласом: „Твоје од Твојих“, свештеник се овако моли у тајној молитви, док у храму поју „Тебе појемо“: „Још Ти приносимо ову разумну и бескрвну службу…“ Дивне су речи: „И мили постајемо“, јер, чинимо себе милима Господу, блискима и драгима. Ето како је бескрајно велико милосрђе Божије. Он нам дозвољава да за себе сматрамо да смо Му мили.
Затим свештеник три пута чита: „Господе, Који си у Трећи час апостолима Својим ниспослао Пресветог Духа Свог…“ Затим благосиљајући крсним знаком свети хлеб, говори речи: „И учини овај хлеб пречасним Телом Христа Твога“. Благосиљајући вино говори: „А оно што је у Чаши овој…“ – и на крају, благосиљајући и дискос и Чашу изговара: „Претворивши Духом Твојим Светим. Амин. Амин. Амин“. Изговарање ових трију молитава јесте заправо страшни тренутак пресуштаствљења. Према учењу Цркве, од тог тренутка на светом престолу се не налазе хлеб и вино – већ само Пречисто Тело Христово и сама Пречиста Крв Христова и свештеник пада ничице пред том светињом.
С каквим трепетом, с каквим страхопоштовањем треба да предстојимо у том тренутку пред лицем Самога Бога. Помислите само, љубљени моји, не неко од светих, не анђели Божији, него се Сам Господ налази пред нама, пред Њим Самим узносимо молитву. Пред тим чудом са страхом предстоје серафими, на Њега са дивљењем гледају херувими, тушта и тма сила небеских силази на престо само да погледа тај дар који су људи добили од неизрециве љубави Божије. Тај тренутак Божанствене литургије је основа свега живота света, то је осовина животног точка. Као што се без осовине точак не може покретати и пада, тако би и наш свет страстан, грешан, свет који је сав иструнуо од нечистоте и безакоња, пропао, срушио би се, уништио би се уколико не би био освећен тим великим, тајанственим и страшним јављањем божанског Искупитеља на престолу у храму.
У том тренутку (освећења Дарова) освећује се сам престо и храм, и сви верници, освећује се трг око храма, све куће дате парохије и они који живе у њима, освећује се њихова имовина, њихов рад, плодови њиховог рада, освећује се земља која даје хлеб и вино за божанску Жртву, освећује се сам ваздух.
Природа служи човеку, даје му све што му је неопходно за живот само зато што ради њега Свето Јагње, Господ наш Исус Христос, лежи на Дискосу и у Чаши, у облику хлеба и вина. Страшан је тај тренутак: целокупно човеково биће, сва његова осећања и мисли, цело његово биће треба да падне ничице пред тим јављањем човекољубља и милости Искупитеља. И свет наш грешни и безакони постојаће онакав какав је и сада; и земља ће рађати плодове за храну људима и животињама; и сунце, и месец, и звезде ће давати светлост све дотле док се на земљи буде служила Божанствена литургија.
Када с доласком антихриста верници буду принуђени да оду под земљу, тамо ће служити Божанствену литургију, тамо ће узносити бескрвну Жртву, тада ће пропасти наш свет, помрачиће се и помериће се светила небеска, пресушиће извори, пресахнуће земља и неће дати плодове. Тада ће наступити оно страшно време о коме је речено да ће људи молити планине и брда: „Покријте нас“. Али све док у храмовима лежи Пречисто Тело, све док Му се клањају људи, нису нам страшне никакве невоље, никакве животне несреће нам нису страшне. Није страшна смрт зато што се, гледајући на Исуса Христа Који лежи пред нама, смело надамо у избављење. Господ Који нам даје Самога Себе, не може да нас не чује када Га призивамо у тренутку Његовог јављања на светом Престолу.

Један коментар

  1. Где мог да купим књигу „БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ“ ?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *