БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

 

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
Тумачење Божанствене Службе

 

 
10. Литургија оглашених II: антифони
 
На дан помена пламеног служитеља олтара Господњег светог Митрофана настављам своје објашњење Божанствене литургије и размотрићу с вама, пријатељи моји, надахнуте, чудесне по својој дубини мисли и по снази пророчанства псалме Давидове, које ви појете на Литургији – такозване антифоне. Већ сам говорио да су антифони песма пророка који су дошли да се поклоне Рођеноме Који ће их избавити од мрака пакла.
Први псалам цара и пророкапевача почиње возгласом усхићења и дивљења: “Благосиљај, душо моја, Господа”. Погледај, душо моја, какво је пред тобом радосно чудо. Сам Господ је дошао да те спасе, благосиљај и ти Њега. Даље се још појачава то усхићење: не само “благосиљај, душо моја, Господа”, него и “сва унутрашњост моја” – све силе моје унутрашње духовне, све нека благослови Господа. Какво дивно пророчанство. Зар сада, свим силама нашег живота обновљеног у Христу, не благосиљамо Господа и “име свето Његово”? О каквом имену говори пророк? О ономе које ће објавити Он Сам. О имену које с трепетом изговара цео свет; Исус Спаситељ – ето какво име наговештава Давид. “Благослови… Господа и не заборави сва доброчинства Његова” – дарове Његове не заборави, они су бескрајно велики. Он те очишћује силом Својом од свих безакоња твојих. Зар нисмо очишћени Крвљу Исуса Христа од грехова који нас муче? Он исцељује све болести, немоћи твоје и, даље наговештава Псалмопојац, избавља од трулежи живот твој. Он, Који је васкрсао и Који је нас васкрсао, Он те овенчава Својом милошћу и штедрошћу, испуњава добре жеље твоје. Као орао ће се обновити и узлетети младост твоја. “Милосрдан је и милостив Господ, – објављује даље пророк, – дуготрпељив и многомилостив” – има много милости. Он се не гневи до краја онако како ти заслужујеш; штавише, Он не поступа с тобом онако како ти то заслужујеш по својим безакоњима. Он ти није узвратио, није поступио с тобом онако како то заслужују твоји греси.
Не, милост Његова је тако бесконачно велика, Он ју је тако простро над тобом, као што је велик простор између неба и земље. Штавише, Он је простро милост Своју – удаљио је “од нас безакоња наша”, као што је исток удаљен од запада, то јест, потпуно их је удаљио. Као што је штедар отац према синовима, тако је и штедар Господ према онима који Га се боје. Зато што, опет предвиђа пророк, “Он зна начин на који смо саздани”. Кроз ваплоћење је познао нас, твар Своју, сетио се да смо земља, да је човеков живот пролазан као трава, као цвет пољски – тако је кратак његов пут земаљски. “Господ је на небу поставио престо Свој” – говори цар Давид и позива све да благосиљају име Божије. “Благосиљајте Господа, сви анђели Његови, крепки силом…” С још већом силом даље позива он да благосиљају Господа све силе Његове, затим сва дела Његова и у свештеном усхићењу завршава: “на сваком месту владавине Његове… благосиљај, душо моја, Господа”.
Цео овај псалам је прожет захвалношћу пред милосрђем Господа и свештеним усхићењем пред Његовом величином. Други антифон изражава још веће усхићење цара и пророка. Он позива душу не само да благосиља, већ и да уздигне похвалу, излије своје усхићење исто онако како га је изразио он, Давид, о којем је речено да у свештеном усхићењу пред ковчегом Завета “скакаше, играјући”.
“Хвали, душо моја, Господа” – кличе он и сам одговара: “Хвалићу Господа у животу моме, певаћу Богу моме”, све док постојим “док сам жив”. На људе се човек не може надати, у њима нема спасења зато што ће изаћи, оставиће га дух и он ће се претворити у земљу. Али коме је помоћник Бог Израиљев, он је блажен зато што Бог, Творац свега, даје суд, штити увређене. Сви уцвељени налазе код Њега заштиту, гладнима даје храну, оковане и заробљене избавља, ослобађа; даје мудрост слепима, подиже и чува дошљаке, сироте и удовице. И завршава свој псалам свечаним: “Зацари се Господ… из нараштаја у нараштај”. И док се поју антифони, свештеник чита молитве којима се, ако можемо тако да се изразимо, резимира све оно о чему поју антифони: “Господе, Боже наш, чија је моћ недосежна и слава несхватљива…”
Овде се, као и у 102. псалму, прославља неизмерна милост неизрецивог човекољубља Божијег и призива се Његово милосрђе на оне који се моле. У другој молитви се призива благослов Божији на Цркву и наслеђе Његово.
Други антифон се завршава песмом коју је саставио Јустинијан Велики: “Јединородни Сине”. Анђели су словословили Спаситеља, пророци су Га опевали, сада Га у лицу цара Јустинијана прославља цео људски род и призива: “Спаси, спаси нас”.

One Comment

  1. Где мог да купим књигу “БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ” ?