U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI

 

U TRAGANJU ZA ISTINOM – DUHOVNI RAZGOVORI
 
Deo 9
 
Posle izvesnog vremena dama je ponovo došla kod duhovnika i rekla:
„Nastavila sam da čitam Vasilija Velikog i Grigorija Bogoslova. Ali znajte da čitam izabrana mesta: ono što se tiče dogmatskih pitanja i polemike s jereticima prosto preskačem. Od dela Vasilija Velikog najviše su mi se svidele podvižničke besede u pitanjima i odgovorima. Tamo je duhovni život opisan vrlo jasno, razumljivo i prosto. Svaka misao ima tačan slovesni izraz.“
Duhovnik je istakao:
„Dodajte tome da je svaka misao Vasilija Velikog završena. On piše s iscrpnom potpunošću, proniče u samu suštinu predmeta. Kad čovek čita svetog Vasilija čini mu se da se ne može reći drugačije. Snaga njegovih misli je takva da se u čoveku ne rađa sumnja u istinitost njegovih odgovora. Nije slučajno to što se sveti Vasilije poredi s Hristovim apostolima.“
Dama reče:
„Kad čitam Jovana Zlatousta preda mnom kao da se rađa slika planina, ispresecanih dubokim jarugama i provalijama u kojima se ne vidi dno. A dela svetog Vasilija Velikog mi izgledaju kao široka dolina, pokrivena gustim klasjem zlataste pšenice. Kad čitam Jovana Zlatousta čini mi se da se on nalazi u samoj srži borbe, a kad čitam Vasilija Velikog vidim ga kao vojskovođu koji čuvajući mir posmatra bitku i daje naredbe svojoj vojsci. Sam se ne bori, već stoji na uzvišici, poizdalje, ali istovremeno prisustvuje na svakoj mestu bitke, kao da drži bojno polje u svojoj ruci.“
Duhovnik se složio:
„Imamo slične asocijacije. Kad sam čitao Vasilija Velikog činilo mi se da gledam nepregledne nebeske prostore. Misao Vasilija Velikog nije tako brza kao Jovana Zlatousta, sjaj njegovih reči nije toliko zaslepljujući, ali se on trudi da do kraja iscrpi predmet na koji je pao njegov misaoni pogled.“
Dama reče:
„Počela sam da čitam svetog Grigorija Bogoslova i odmah me je osvojio njegov govor. Pomalo poznajem književnost, ali ovakav juvelirski rad na svakoj rečenici nigde nisam srela. Čini mi se da kroz njegova dela provejava neka tiha, zamišljena tuga. Čak i njegova ironija, tanana kao linija povučena tušem na minijaturi, ne izaziva osmeh, već samo osenčuje i produbljuje njegovu misao. On je pesnik, ali se njegova građa razlikuje od građe blaženog Avgustina.“
Duhovnik odgovori:
„Sveti Grigorije Nazijanski ne otkriva svet emocija i doživljaja u svojim stihovima kao drugi pesnici. Ali, on uvodi čitaoca u svet svojih filosofskih razmišljanja, koja po formi liče na elegije. Samo se odjednom ispostavlja da su njegova mistička sozercanja na izvestan način skrivena od sveta pod spoljašnjim pokrovom poezije. Ako se govori jezikom Dionisija Areopagita,[1] stihovi Grigorija Bogoslova liče na polumrak koji svetli – ovde postoji mrak tajne i svetlost progledavanja. Stari Rimljani su imali poslovicu: „Rim je rekao – spor je završen.“ A ovde se ona može malo preinačiti: „Grigorije je rekao – istina je postala neosporna.“
Dama poče ubrzano da se sprema:
„Slučajno sam pogledala na sat i primetila da je već kasno. Zbogom.“
 


 
NAPOMENE:

  1. Sveštenomučenik Dionisije Areopagit (slavi se 3/16. oktobra i 4/17. januara) – sudija atinskog areopaga, koji je hrišćanstvo primio zahvaljujući svetom apostolu Pavlu (v.: Dap. 17, 34), jedan od 70 apostola, koji je postao prvi episkop Atine. Bio je očevidac pomračenja sunca i uspenja Presvete Bogorodice.

Jedan komentar

  1. Najbolji ste

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *