НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

 

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
 
Део 12
 
Следећи пут је дама дошла код духовника и упитала:
„Да ли сам вам недостајала?“
Духовник одговори:
„Искрено речено, не.“
Дама рече:
„Разуме се, то је ваша лична ствар. Мислим да је истина без љубави много боља него љубав без истине. Могли сте ипак да се распитате да ли сам жива или не.“
Духовник одговори:
„Нисте ми недостајали зато што сам вас посећивао и то свакодневно: посећивао сам вас помињући ваше име у својој молитви. Значи, духовно сам се сретао са вама; разговор је у поређењу с молитвом нешто спољашње.“
Дама рече:
„Управо сам дошла код вас да поразговарамо о молитви. Прошли пут сте рекли да је учење о Исусовој молитви најбоље изложено у Јеванђељу. Тамо сам нашла указивање на молитву Спаситеља, али нисам открила детаљно излагање ове молитве.“
Духовник одговори:
„Ово име звучи у сваком ретку Јеванђеља. Читаво Јеванђеље се темељи на имену Исуса Христа, јер име означава личност. Читаво Јеванђеље се може сместити у речи: „Исус Христос, Син Божји, Који је дошио да спаси свет.“ А Исусова молитва представља исте ове речи, само упућене у молитви Богу душом, која је поверовала да је Исус њен Спаситељ.“
Дама упита:
„Да ли то значи да су Јеванђеље и име Исуса Христа једно исто?“
Духовник одговори:
„Јеванђеље је име Исуса Христа које је откривено свету. А Исусова молитва је Јеванђеље сажето у осам речи. Јеванђеље учи Исусовој молитви, мењајући човеково срце, чинећи га способним да прихвати име Исуса Христа. Јер молитва није само понављање речи, већ уподобљење Ономе Коме се молиш.“
Дама упита:
„Јеванђеље почиње родословом Исуса Христа, списком имена које ми мало говоре. Какве везе с Исусовом молитвом имају библијска имена од Аврама до Јосифа? Отворено говорећи, ја их прескачем кад читам Јеванђеље.“
Духовник одговори:
„У овим именима се садржи, као да је „шифрирана“, историја Старог завета – основе Јеванђеља. То су имена људи који су живели у нади да ће Месија доћи на земљу. Они су веровали у Исуса Христа, Којег су објавили пророци. То је списак оних који су припремили свет да прими Спаситеља. Читајући њихова имена ви у духовном смислу долазите у додир с њима, и ако изговарате имена с пажњом и свештеним страхом, они се моле за вас, да се име Исуса Христа открије вашем срцу. Кад бисте поседовали мистичко виђење, ова имена би вам изгледала као драго камење. Кад читате Библију можда осећате да је у тој књизи написано: „Пре доласка Христа већ је пребивао Христос.“ Наша душа има већу снагу него разум. То су урођени знање и способност за општење с духовним светом макар у дубини наше душе, у оној области која се сад обично назива подсвешћу. Ако будете читали ова имена као што читате молитву она ће оживети за вас, престаће да буду мртав списак и ући ће у ваш живот. Ова имена су плач земље због изгубљеног раја и светлост наде, то је она изабрана грана, на којој је процветао небески цвет у Витлејему.“
Дама рече:
„Нисам размишљала о томе.“
Духовник је приметио:
„Требало је да знате да у Јеванђељу нема ниједне непотребне речи, јер је Јеванђеље написано Духом Светим.“
Дама упита:
„Да ли можда сваког дана да читам родослов по Матеју и по Луки зато што сам их раније пропуштала?“
Духовник одговори:
„Боље је да се руководите Уставом Цркве и правилом које вам је благословено. Читајте, као што и читате – сваког дана по једну главу из Јеванђеља, две главе из Апостола и две катизме. Само у будуће немојте пропуштати ништа из Јеванђеља. Сматрајте да је цело Јеванђеље написано за вас, да је упућено вама и да је свака реч потребна за ваше спасење.“
Дама упита:
„А шта да радим с Исусовом молитвом?“
Духовник одговори:
„После јутарњих и вечерњих молитава Исусову молитву изговарајте по тридесет минута, а у току дана – колико можете.“
Дама упита:
„Навикла сам да јутарње и вечерње молитве читам наглас, а шта да радим с Исусовом молитвом?“
Духовник одговори:
„Ако сте сами читајте наглас, тихо и полагано, усредсређујући ум на речи молитве. А ако поред вас има некога, читајте је у себи.“
Дама рече:
„Ни дан данас немам бројанице. У нашем кругу је било уобичајено мишљење да бројанице припадају монасима као део монашке одеће и да мирјани не треба да узимају у руке бројанице, као што не треба да облаче монашку мантију.“
Духовник одговори:
„То је једна од предрасуда нашег доба. Бројанице имају за циљ да почетнике укључе у делање Исусове молитве, да га подсете на њу; они су као звонце у руци, само немо. Осим тога, неписмен човек или човек који је на путу може да замени каноне и катизме одређеним бројем Исусових молитава по бројаницама. Управо древни монаси нису имали бројанице, јер су се стално молили. Молитва с призивањем имена Божијег је код њих била непрекидна, као дисање. Бројанице су се називале још и лествицом, односно лествицом која узводи човекову душу у висину, притом сваки чворић на бројаницама представља степеницу. Зато су бројанице потребније нама, почетницима. Некада је сваки хришћанин имао бројанице, али је овај обичај почео да пада у заборав. И ако се данас појавите с бројаницама ваши познаници ће вам досађивати питањима да ли сте примили монашки постриг, а ако јесте, кад и од кога. Ако ипак желите да имате бројанице, молите се по њима код куће, а затим их скините и стављајте код икона. Али знајте да бројанице од човека захтевају молитву и да на Страшном Суду могу да вас разобличе.“
Дама упита:
„Сматрате да због моје лењости ђаво може да ме ишиба мојим бројаницама?“
Духовник одговори:
„То је његова ствар. Он се за разлику од вас неће саветовати са мном. Међутим, сваки благослов и свака светиња на известан начин обавезују човека. Господ је рекао: „Ко је близу Мене налази се близу ватре.“ Ја вам дајем бројанице на вашу молбу, а ви пазите да их не покрије прашина.“
Дама упита:
„Како да почнем да се молим?“
Духовник одговори:
„Прва молитва за мирјане је призивање Свете Тројице. Прекрстите се с речима: „Во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа. Амин.“ Затим реците: „Молитвами свјатих отец наших, Господи Иисусе Христе Боже наш, помилуј нас. Амин.“ После додајте неколико речи у своје име, на пример: „Господе, научи ме да се молим“, „Господе, помози ми да се молим,“ „Господе, даруј ми молитву“. Затим читајте почетне молитве од Царју Небесниј до Оче наш и после тога без журбе изговарајте Исусову молитву трудећи се да сједините ум са сваком речју. Ако ваша мисао одлута од молитве враћајте је назад као што мајка за руку вуче кући претерано несташно дете.
Дама настави:
„Исусова молитва, као што знате, за мене није нова. Већ се бавим, тачније покушавам да се бавим њоме. Прво ми је било лако. Чудила сам се како људи могу да живе без унутрашње молитве, ако могу тако да кажем, наслађивала сам се њоме. Али онда је моја душа почела да се хлади. Сопствено срце ми је изгледало као камено дно, по којем је недавно текао поточић, а сад је почео да пресушује и нестаје. Пролазиле су читаве недеље, а ја се чак нисам ни сећала молитве. Затим сам почела поново да се молим, али су помисли, као рој пчела које зује кружиле над мојом главом. Затим су почела да настају нека чудна искушења: људи су као да су се договорили, устали против мене. Почела сам да примећујем неке апсурдне мисли, понекад нападе необјашњиве љутње. Знала сам да Исусова молитва човековој души доноси мир и спокој, а овде као да сам пробудила неке мрачне силе које живе, не знам да ли у мом срцу или ван мене и као да су ступиле у борбу са мном. Осећала сам да се ђавоље мисли мешају с мојима: на пример, идем улицом поред продавнице и одједном ми неки глас говори: „Узми камен и разбиј излог.“ Питам се да ли сам нормална? Или: кад видим кола у мени се рађа жеља да изгубе контролу и да ме згазе и тада ће се све завршити, а шта ће се завршити – ни сама не схватам. Тако се догодило неколико пута. Почињала сам Исусову молитву и заборављала је или сам одустајала од ње у страху од искушења. Можда ће сад ствар кренути набоље.“
Духовник одговори:
„Изговарали сте Исусову молитву, а живели сте као паганка.“
Дама упита:
„Како то да схватим? Већ одавно сам почела да идем у цркву.“
Духовник рече:
„Да ли сте исповедали то да сте се бавили теозофијом и учествовали у спиритистичким сеансама?“
Дама је одговорила:
„Исповедила сам своје грехове, али сам теозофију сматрала трагањем за истином. А спиритистичким сеансама сам присуствовала, зато што су тамо били моји пријатељи. Озбиљан значај овим сеансама нисам придавала, али треба рећи да сам се после њих одвратно осећала. Већ сам тада интуитивно схватила да се ту крије нека злокобна опасност.“
Духовник рече:
„Ако то нисте исповедили силе које су говориле кроз теозофе и показивале „чуда“ на спиритистичким сеансама наставиле су слободно да делују у вама. Премда сте успели да искочите из мочваре, блато које је остало на вама могло је бити очишћено само покајањем и благодаћу Божијом. Осим тога, остали сте паганка, читајући и даље белетристику и поезију, који су били ваш други живот. Зато у вашем срцу није могла да пребива Исусова молитва. Господ вам ју је дао као новообраћеној, а затим су се отвориле старе ране. Није Исусова молитва створила унутрашњи конфликт у вашем срцу, који је могао да се заврши тешким нервним потресом, већ противречности између црквеног живота и оног који сте водили.“
Дама одговори:
„Већ сам престала да читам светску литературу. А што се тиче теозофије и спиритизма, примите моју причу као исповест и опростите ми ове грехове. Сад реците од чега да почнем. Које руководство ћете ми понудити за Исусову молитву?“
Духовник рече:
„Прво ћу вам прочитати разрешну молитву, а епитимија за вас нека буде забрана читања белетристике и уопште литературе која буди страсти или успомене на прошлост.“
Дама је прецизирала:
„У том случају реците отворено да ми забрањујете да читам сву белетристику.“
Духовник одговори:
„Ако озбиљно желите да се бавите Исусовом молитвом, онда да. Јер читање је мислено продирање у душевни свет јунака из књига и саживљавање с њима. Зато ће се, ако с осећањима Ђулијете, или леди Магбет, или Кармен, која се још нису избрисала из сећања ваше душе почнете да изговарате име Исуса Христа, поновити историја коју сте већ доживели. Због тога вас својом забраном штитим.“
Дама упита:
„А шта да раде они чији је посао спојен с читањем и прерадом великог броја информација – да ли они треба да се одрекну Исусове молитве?“
Духовник одговори:
„Тешко да је некоме за посао потребно читање романа, осим уредника и наставника и професора књижевности. Али они читају по дужности, с другом унутрашњом поставком. А ви сте читали због страсти и кроз ове романе сте задовољавали страсне пориве сопствене душе који су споља били закочени у вашем животу. Реализовали сте кроз њих оно што сте се стидели да чините на делу.“
Дама рече:
„Кад сам почела да читам духовну литературу светска ми је постала незанимљива. Недавно сам случајно узела књигу једног писца којег сам раније читала без даха, и шта се десило? Сад ми његове приповетке изгледају досадне и фалш. Затворила сам књигу прелиставши десетак страница.“
Духовник је примети:
„Не заборавите да се старе болести лако враћају и да чак и зарасле ране могу поново да се отворе. У сваком случају, будите опрезни.“
Дама упита:
„Коју књигу о Исусовој молитви ћете ми благословити да прочитам?“
Духовник одговори:
“ „Лествицу“ преподобног Јована, игумана Синајског.
Дама рече:
„Хвала. Кад могу да дођем код вас следећи пут?“
Духовник одговори:
„Онда кад то буде потребно.“

Један коментар

  1. Najbolji ste

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *