НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

 

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
 
Део 15
 
Неколико дана касније дама дође код духовника и поче да се жали да ју је поново задесила невоља. У цркви је чула за једног протојереја, који проповеда о духовном хришћанству и прича о разним чудима, која су се десила у његовом животу. Даму је овај човек заинтересовао и премда је некадашње теозофско искуство створило у њој отпор према натприродним феноменима помислила је да и у самом хришћанству постоје појаве духовних сила и откровења невидљивог света. Ево њене приче.
„Можда овај свештеник поседује посебне харизме и било би ми криво да прођем поред човека обдареног духовним даровима који живи поред нас, помислих. И отишла сам у цркву у којој је он служио. Литургија се већ завршила, али се народ дуго није разилазио. Људи су окупивши се у групе о нечему живо разговарали. Колико сам схватила, овде се говорило о новом чуду. На леђима неког дечака су се појавила слова непознате азбуке иако су неки подозревали да је то просто осип. Свештеник се спремао да фотографише дететова леђа, па да фотографије показује парохијанима. Али је, изгледа мајка протествовала рекавши да се прехладио и да фотографисање треба одложити док не оздрави.
Напослетку, људи изађоше из храма и ја замолих свештеника да ми поклони неколико минута. Он ме је прво питао ко сам, одакле сам и у коју цркву идем. Кад сам почела да му одговарам, он се тужно осмехнуо и погледао ме сажаљиво. Затим је рекао: „Наравно, добро је што идете у храм, али морам вам рећи да су људи чија сте имена навели спољашњи хришћани. Њима се чини да схватају Јеванђеље, али они заправо виде само његову љуштуру.“ Одлучила сам да га питам за Исусову молитву. Он одговори: „То је посао монаха,“ и одмах ме је прешавши на другу тему упитао какве снове сањам.
Одговорила сам да нисам покушавала да запамтим или записујем своје снове и да их обично истог јутра заборављам. Свештеник рече: „А да се не сећате какав сан сте сањали ноћас? Јер нисте ви тек тако дошли код мене.“ Одговорила сам да сам свашта сањала: сећам се лица мојих познаника, као да се некуда спремам. Он упита: „А који су то познаници?“ Одговорила сам да су то моји пријатељи из младости, а једна је свадљива комшиница. Свештеник рече: „Сад је све јасно. У обличју пријатеља јавили су вам се Анђели; пут на који сте се спремали је ваш долазак овамо; свадљива комшиница је нечиста сила која вас је задржавала, а касније ће у вашем срцу сејати сумњу.“
Он настави: „Ваши претходни оци и наставници мисле да су откровења била у прошлости, а у ствари живо пророчанство и запањујућа отрковења постоје и данас. Она бивају како у сну тако и на јави.“ Постало ми је непријатно, помислила сам: „Зар ћу ја сањати сличне снове и имати виђења?“ Обратила сам пажњу на то да је у току разговора цитирао Свето Писмо као да је специјално напамет научио одређена места. Затим је почео да прича како су кад је обављао тајну јелеосвећења за време Великог поста неки парохијани који су стајали у дворишту видели бели пламен испод куполе. И он чува уље које је тада освештано, разблажује га маслиновим уљем и даје људима. Покушала сам да променим тему разговора и поставила сам неколико питања која се тичу унутрашњег живота. Он одговори: „Имам духовна чеда – мајку и кћерку које поседују пророчки дух. Упознаћу вас с њима, оне ће се помолити па ће вам рећи шта треба да радите.“ Аудијенција се завршила и захвалила сам му се за то што ми је, иако толико заузет, поклонио толико времена. Он је рекао: „Причекајте.“ Изнео је флашицу уља, дао ми је и рекао: „Пијте га по капљицу. А ако се разболите, можете опрезно да се масирате њиме. Неки моји парохијани више воле да стављају флашицу као облогу, не отварајући је, на болесно место…““
На томе се прича огорчене даме завршила.

Један коментар

  1. Najbolji ste

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *