НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

 

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
 
Део 2
 
Следећег дана Игњатије је дошао да се опрости од духовника и упитао:
„Коју литературу бисте ми посаветовали да читам?“
Духовник одговори:
„Ону коју не волим ни другима не саветујем.“
Игњатије се зачуди:
„Не схватам. Можда говорите о делима из лингвистике како бих се бавио својим послом и не бих расуђивао о религији?“
Духовник одговори:
„Просто веровати и не расуђивати о религији јесте интелектуални подвиг на који ви засад нисте способни. Ви сте навикли да анализирате, да поредите, оповргавате и у све уносите исправке. Зато читајте философе-теологе као што су Флоренски, Булгаков и браћа Трубецки[1]. Они имају ерудицију којој ништа не можете да супротставите, а жеља да „мудрујете“ ће вам се свидети. Уосталом, ове жеље је код њих мање него код вас, а обим знања, истрениран философском „гимнастиком“ је већи.“
Игњатије упита:
„Зашто треба да их читам?“
Духовник одговори:
„Шта да се ради! Неке болести се лече отровом, а рак – радиоактивним зрачењем од којег гину и ћелије и рака и здраве. Ове књиге лече и упропашћавају, неке више упропашћавају (оне који су примили учење Цркве), друге више лече (оне који још нису пришли Православљу). До виђења. Поздравите свог оца. Опростите ако сам вас увредио.“
Игњатије рече:
„Нећу се увредити чак ни ако ме истучете штапом.“
Духовник одговори:
„Живи били па видели. Срећан вам пут.“
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Кнежеви Трубецки, Сергеј Николајевич (1862-1905.) – професор философије на Московском универзитету и Евгеније Николајевич (1863-1920.) – професор философије права у Кијеву и затим у Москви, родили су се у великој (било је десеторо деце) и побожној породици, која је припадала старом племићком роду. Од 1886. године браћа су били блиски пријатељи и настављачи дела Соловјова. У гимназијском периоду изгубили су веру у Бога, одушевили се позитивизмом Мила и Спенсера, затим скептицизмом. Под утицајем Шопенхауера, Достојевског, Хомјакова и Соловјова, као и музике Бетовена браћа су се вратила под окриље Православне Цркве. С.Н.Трубецкој је 1905. године у присуству цара је одржао говор о потреби ограничавања самодржавне власти и исте године је умро од излива крви на мозак, кад је допутовао у Петроград да би одбранио право универзитетске аутономије. Е.Н.Трубецкој је бранио идеју независности Цркве од државе, био је иницијатор оснивања издавачке куће „Пут“.

Један коментар

  1. Najbolji ste

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *