НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

 

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
 
Део 13
 
После извесног времена дама је дошла код духовника и рекла:
„Јован Лествичник ми је открио свет који је за мене био непознат. То је читава енциклопедија духовног живота: читајући књигу радовала сам се што сам у њој нашла решење многих питања, тачније Јованове речи су унапред одговарале на моја питања. И истовремено сам дубоко туговала, што су године мог живота прошле узалуд и ускоро ће ми бити тешко да кренем на последњи пут. Иако се трудим да одагнам успомену на белетристику коју сам некада читала, речи једна од песама које сам заборавила одзвањају у мом срцу:
Кад би младост знала,
Кад би старост могла.
 
Желела бих да водим духовни живот и да искусим оно о чему пише Јован Лествичник. Нисам имала породицу и личим на удовицу која никад није имала мужа. Али сад мислим да је узрок томе била моја лењост: просто сам хтела да избегнем сувишне бриге. А сад горко жалим што сам прошла поред главног: провела сам време у сновима, и чак и кад сам говорила о Богу и о духовном животу нисам схватала о чему говорим. Мој живот је почео у тренутку кад сам дошла у Цркву. Међутим, тада је мој унутрашњи живот био сакривен од мене. Јован Лествичник ми је показао пут који личи на бојно поље: ово поље је у људском срцу, али ја сам већ немоћна и стара.“
Духовник одговори:
„У вама поново говори гордост. Мислите да бисте, кад би вам било поклоњено неколико деценија живота испунили све што је написано у „Лествици“. Захвалите Богу што нисте постали гори него што јесте. Главно је да сте дошли у Цркву, а у ком тренутку свог живота – ви не знате, али чак и ако је то последњи час Господ вам обећава награду за труд подједнако као и онима који су се трудили у Његовом винограду од саме зоре.“[1]
Дама упита:
„Да ли говорите искрено или ме тешите?“
Духовник одговори:
„Главно је да започнете и ако вас смрт задеси на путу ка Господу, благодат Божија ће надоместити оно што недостаје. Сва вечност је пут ка Богу, који почиње овде, на земљи, у човековом срцу, и не завршава се никада.“
Дама рече:
“ „Лествица“ је изузетна књига.“
Духовник је појаснио:
„У њој је изложено искуство древног монаштва и она носи у себи силу благодати. Имао сам тежак период у животу, доспео сам у ситуацију која ми је изгледала безизлазна (то је било још у свету, пре мог пострига) и тада су ми највише помогле две књиге: Псалтир и „Лествица“ преподобног Јована. Кад сам је читао туга и мучна сумња су нестајали, у души би завладали мир и спокој. Прочитам само неколико страница ове књиге и осећам да ме Бог није оставио, да права невоља није доживети спољашње искушење, већ остати туђ Богу у видљивом благостању. Ова књига учи да су истински живот и срећа – у самом људском срцу, а остало је само услов, као футрола за живот.“
Дама упита:
„А да ли ја могу да примим монаштво?“
Духовник одговори:
„Многи су примали монаштво пред смрт. Овде нису главно године, већ расположење духа. Али прво треба да нађете духовног руководиоца, који је сам прошао овим путем и који по годинама не би био млађи од вас.“
Дама упита:
„Зар године старца имају значаја?“
Духовник одговори:
„Да би човек руководио другима у духовном животу потребно је непосредно искуство, као и обуздавање сопствених страсти. Говорити о духовном животу и осећати по благодати Божијој шта је тачно потребно за другу душу није једно исто. Потребно је време да мало вино преври.“
Дама рече:
„Док вино преври ја могу већ да умрем и да лежим у гробу.“
Духовник одговори:
„Зато сад немојте тражити саговорника, већ старца.“
Дама рече:
„Ви сте подједнако злопамтљиви као и ја.“
Духовник настави:
„Само се пазите две врсте савременог лажног старчества.“
Дама упита:
„Којих?“
Духовник одговори:
„Младостараца и старомладаца.“
Дама упита:
„А ко је од њих бољи?“
Духовник одговори:
„Знате, требало би упитати другачије: „Ко је гори?“, јер су скоро исти. Најбоље је изабрати себи старца међу манастирским монасима, или макар човека који је имао прилике да прође манастирску школу, или, у крајњем случају, старог свештеника, искусног у духовном животу.“
Дама се замислила:
„А зар вино од времена не прокисне?“
Духовник одговори:
„А ви га пробајте на укус.“
Дама се зачудила:
„Шта то значи?“
Духовник објасни:
„Па читали сте Јована Лествичника, сетите се шта он пише. Прво треба „искусити“ односно испитати старца, сазнати његово духовно усмерење, православност и искуство. Старца треба тражити с молитвом, да га Господ открије, да укаже на њега. Добро је ако се наша душа сама отвара пред старцем тако да можемо све да му испричамо, да обнажимо пред њим тајне одаје срца и сећања. Не треба у старцу тражити посебне духовне дарове – као што су прозорљивост или чудотворност, довољно је да се он моли за вас. Постоји монашка изрека: „Не тражи прозорљивог, већ тражи благочестивог.““
Дама упита:
„А које карактерне особине су неспојиве са старчеством?“
Духовник одговори:
„Стална лаж, позерство и спољашња помпа, која разобличава страст таштине; сувишна строгост која може да сломи душу, и претерана нежност која може да је раслаби и пренесе односе са старцем на душевни ниво; спољашње хвалисаво многознање и заузетост друштвеном делатношћу; непознавање Јеванђеља и дела светих отаца и аскетике; погруженост у световна дела и овоземаљске бриге, која испуњава све време; равнодушност према унутрашњем животу сопствене духовне деце, и наравно, савети који нису у складу с духом Јеванђеља и светоотачким поукама.
Обично говоримо о обновљенчеству, о реформаторству као о црквеној појави, која се пре свега огледа у каноници и литургици. Међутим, може да постоји и монашко обновљенчество; то је живот у којем доминира спољашње, живот који није у складу с заветима монаштва, што се без обзира на то не сматра слабошћу, већ новим нормама и стилом живота.
Подношљивији недостатак је раздражљивост, али и она показује да је човек прерано узео на себе подвиг да носи тешкоће других. Међутим, понекад се старци гневе на своју духовну децу, између осталог, с циљем да их васпитају.“
Дама упита:
„А који недостатак би у духовном оцу био нарочито штетан по мене?“
Духовник одговори:
„Кад би он уместо светих отаца цитирао светске писце или философе.“
Дама је извукла закључак:
„Чини ми се, ако се сумира све што сте рекли, испашће: „Тражите старца православног по вери и православног по животу.““
Духовник одговори:
„У принципу се слажем с вама, али приликом решавања питања избора старца треба да се посаветујете с људима који су духовно искуснији од вас!“
Дама се поклони:
„Дозволите да се опростим од вас монашки. Опростите и благословите.“
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Уп.: Мт. 20, 1-16.

Један коментар

  1. Najbolji ste

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *