НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

 

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
 
Да ли је хатха-јога[1] спојива с хришћанством
 
Једном је духовнику после литургије пришао човек од око двадесет пет година и рекао да жели да поприча с њим. Било је пролеће, лепо време и зато је духовник предложио:
„Хајде да поседимо у црквеном дворишту на клупици: овде нам нико неће сметати и попричаћемо о питањима која вас очигледно узнемиравају.“
Непознати човек седе поред духовника, узе га за руку и поћутавши рече:
„Брине ме пројекат који се разматра у влади, тачније њихов план да окрену северне реке на југ да напуне Аралско језеро и наводњавају пустињу средњеазијатских република за нове плантаже памука. Ако овај пројекат буде остварен ниво подземних вода у Сибиру ће се снизити и тајга ће пропасти. Допутовао сам овамо из Москве: имамо овде незваничан састанак и желимо да се обратимо влади с молбом да прекине овај безумни подухват.“
Духовник упита:
„А зашто сте се обратили мени, ја нисам стручњак за таква питања?“
Он одговори:
„Објаснио сам вам разлог мог доласка у Тбилиси, а код вас сам свратио због личне ствари. Ја сам хришћанин, али се истовремено бавим хатха-јогом, а многи моји познаници кажу да је то неспојиво. Хтео бих да знам ваше мишљење. Код нас у Москви има неколико група које се баве јогом. Свештеници којима смо се обраћали давали су различите савете, зато бих хтео да знам ваше мишљење.“
Духовник упита:
„А зашто сте се обратили мени, а не другом свештенослужитељу?“
Саговорник одговори:
„Дозволите ми да то сам одлучим.“
Духовник упита:
„Како се зовете?“
Он одговори:
„По крштењу сам Вадим, али нам приликом ступања у кружок у којем се бавимо јогом дају друга имена. Тамо се зовем Рама-Бај. Ни данас не разумем: зар није могуће упражњавати јогу с именом Вадим? Уосталом, свуда постоји своја традиција. Васпитавао сам се у атеистичкој породици и прво сам се заинтересовао за јогу ради развоја физичке снаге. Затим сам почео да се бавим теоријом јоге, њеним учењем о човеку и космосу, теоријом о постојању неког енергетског апсолута. Јога се никако није уклапала у оквире мојих ранијих материјалистичких представа о свету, и ово ме је натерало да почнем да се бавим питањима за које ми се некада чинило да су коначно решена. Почео сам да читам хришћанску литературу и нашао сам у њој оно што није могао да ми да ни дводимензионални и вулгарни материјализам, ни метафизика саме јоге. Али јога је била први подстицај који ме је пробудио и натерао да тражим Бога. Можда бих, да није ње, прошао поред врата храма. Имам двоструки однос према јоги: негирам је као поглед на свет и истовремено сматрам да је то јединствен систем за развој физичких и психичких моћи човека. Асане[2] су ми помогле да се излечим од неких болести од којих сам патио од детињства, а медитација је, како ми се чини, побољшала моје памћење. Одбацио сам философију јоге поставши хришћанин, а већина учесника оваквих кружока се уопште не занима за метафизичка питања, тако да смо у овом смислу једнодушни: на јогу гледамо као на систем древне фискултуре.
А и наши наставници, премда користе индијску терминологију, на пример „кундалини“[3], „карма“ или „астрални план“[4], не излазе ван граница хатха-јоге. А кад су сазнали да неколико пријатеља и ја редовно одлазимо у храм одобрили су то и рекли да је хришћанство предиван пут ка Богу, иако није једини. Међутим, питање за мене није решено до краја: да ли је хришћанство спојиво с хатха-јогом? У нашој групи је и муслиман који не само да иде у џамију, већ и обавља намаз у одређено време, што се данас ретко среће и наш учитељ то одобрава и наводи нам његову ревност као пример. Ако можете објасните ми: да ли хатха-јога омета или не мој духовни развој као хришћанина? Ако пак не желите или не можете да говорите на ту тему, ја нимало не инсистирам.“
Затим је додао:
„Нас уче медитацији, односно усредсређивању на неку силу или идеју. Признајем вам да сам кад сам држао вашу руку у току разговора медитирао и желим да вас питам шта сте осећали.“
Духовник одговори:
„Искрено говорећи осећао сам само једно – жељу да задремам, јер сам мало спавао ноћу спремајући се за службу и одбацивао сам сан напором воље.“
Вадим рече:
„Можда се то догодило зато што сам ја такође био уморан од путовања, иначе, како многи потврђују, из моје руке излази енергија која личи на електричну.“
Духовник одговори:
„Ако је експеримент завршен молим вас да пустите моју руку. А сад ћу покушати да вам колико могу одговорим на питања.
Хатха-јога се у својој домовини не посматра изоловано од општег система јоге која садржи и раџи-јогу[5] и џњана-јогу у којима се садрже религиозне, космолошке и антрополошке представе шиваизма. У хатха-јоги такође постоји учење о светској енергији – прани[6], о духовним центрима, који се налазе у кичми и великом мозгу човека, о енергетском депоу у сунчевом сплету и тако даље. Притом хатха-јога посебну пажњу посвећује сексуалној енергији човека и могућности њене трансформације. Све је то несумњиво неспојиво с хришћанством.
Затим, у хатха-јоги као један од најважнијих елемената присуствује активна уобразиља. Јогин треба да вежба умеће стварања јарких видљивих слика. Ово такође у корену противречи хришћанској аскетици која упозорава на то да је уобразиљи близак свет страсти и зато се у њу лако упијају, као паразити, демонске силе. Контрола своје свести, која се код хришћанских подвижника назива трезвењем је углавном борба против уобразиље.
Следећа обавезна вежба како у оквиру хатха-јоге, тако и других система јоге јесте медитација. То је концентрација на одређене идеје или понављање мантри[7] – изрека. Медитација је заснована на шиваистичкој антропологији, тачније на представи о томе да је људски дух по природи истоветан апсолуту, и зато је медитациај замена за молитву или молитва упућена самом себи. Ваши инструктори то називају аутотренингом. У ствари, то је тајни облик самообожавања: јогин се бави самим собом. Ако изговара имена богова, то је само модификација апсолута, а пошто себе сматра једносушним апсолуту, то је радни модел самог себе. Човек који се бави или се чак бавио медитацијом с великим напором се учи молитви. Њему се чини да у молитви не делује личносни Бог, већ његова сопствена енергија, која представља стваралачку силу и он се кроз речи молитве усредсређује и усмерава је.
Хришћанин у молитви осећа нешто супротно стању јогина, управо своју ограниченост и оскудност и уопште се не обраћа некаквим скривеним резервама свог духа, већ Богу – живој Личности, Богу с Којим није везан природом, већ љубављу. Он не подстиче и не надражује оне психичке центре о којима учи јога, не трансформише посредством уобразиље своју сексуалну енергију, већ чистећи ум и срце од слика, помисли и страсти, моли Бога за помоћ. Молитва се обавља и испуњава силом Божанске благодати, односно силом која се налази ван граница људске природе.
Што се тиче мантри, чак и ако у њиховом тексту нема имена паганских божанстава подразумева се да су упућене њима: јер мантре су узете из свештених ритуалних књига хиндуизма. Зато, се човек изговарајући их, укључује у духовно поље Веда[8] и Упанишада[9], у свет бића која јогини сматрају модалностима јединственог брамана, које окултисти називају космичким духовима и посредницима, а хришћани демонима. Јога је у вама створила лажне психичке поставке и комплексе зато ви хришћанство доживљавате у изопаченом виду – кроз танку призму паганских појмова због чега сте и престали да га схватате. Ако вам се свиђа, то се може назвати „его-хришћанством“?
Вадим упита:
„Значи, ви мислите да ја долазим у храм с умом запрљаним „свезнањем“?“
Духовник одговори:
„Можда би боље било назвати то подсвешћу. Она не само да је запрљана и деформисана, већ се после сваког вежбања јоге прља све више.“
Вадим се није сложио:
„На тренинзима се готово све време бавимо физичким вежбама. Неке од њих личе на обичну гимнастику, а друге имају своју специфичност: то су асане – статичке вежбе, позе у којима човек као да се замрзава. Оне регулишу доток крви до болних органа, активизирају њихов рад. Тако, на пример, један од облика статичких вежби представља поза војника на стражи.“
Духовник је објаснио:
„Па ипак бављење овим вежбама, нарочито кад се човек њима бави много година, није безопасно: долази до вештачког кочења људске психе, и зато се људи који се дуго баве асанама одликују успореношћу размишљања која може да изгледа као тупост. Чак и поглед ових људи губи живост и постаје некако залеђен, као мртав. Асане су везане за одређени начин живота и дијету, а човек који живи у условима савременог света с његовом усковитланом делатношћу и нервним оптерећењима може да добије услед сличних вежбања добије болест срца и висок притисак. На то сами јогини упозоравају нестрпљиве Европејце. Уопште, свака гимнастика којом се човек бави треба да одговора његовом начину живота.
Размотримо још један аспекат ових вежби. По учењу светих отаца људска душа укључује и биљну и животињску душу, можда тачније речено, њихове функције. Значајан број асана је узет из посматрања животиња и биљака и овде позе лава или тигра могу да оживе у човековој подсвести неке мрачне инстинкте, који се крију у људској души, да их на известан начин ослободе на штету по људски дух.
Постоји још и трећа опасност за хришћане: неке од источњачких вежби су узете из паганских ритуала, односно садрже у себи генетску везу с демонизмом.
Што се тиче вежби дисања ни оне нису тако невине као што на први поглед изгледа. Упознавши ученика с техником ових вежби учитељ јоге прелази на психичке вежбе које су везане за дисање. Ученик треба да замисли да гута прану – космичку енергију, основу битија, затим треба у такту са дисањем и заједно с дисањем да усмерава ову прану у кичму и сексуалне центре, такозване лотосе[10]. Притом се прана понекад замишља у облику змије која улази у човекову кичму. Мислим да не треба детаљно објашњавати ко се у таквим вежбама убацује у људску свест.
Вадим упита:
„И у другим гимнастичким системима, укључујући медицинску гимнастику садрже се вежбе дисања. Код Кинеза, па чак и код маздеиста[11] постоје своје вежбе дисања, зашто их ви категорички одбацујете?“
Духовник одговори:
„Јогини о такозваном „потпуном дисању“ не говоре као о вежбању, већ као о правилном дисању, односно овај начин дисања треба да буде уткан у човеков свакодневни живот. Међутим, у ствари код њих постоји друго, алтернативно дисање, успорено и површно, везано за дуге паузе, које они ретко јавно користе. Дуготрајно потпуно дисање може као обилна храна да постане сувишно за организам и да изазове поремећаје у системима за размену гаса и крви. Зато с вежбама дисања треба бити опрезан. Али ја сам говорио о другој опасности, о томе да ће оне, прекорачивши црту физиологије, упасти у област психе и ујединивши се с медитативним представама деформисати „религиозну свест“.
Духовник настави:
„Јога учи распоређивању и преношењу енергије. Како се сећате, наше познанство је почело од тога што сте узели моју руку и дуго је држали у својој руци. Ви сте хтели да демонстрирате феномен преношења енергије, али је због нечега то затајило. Шта мислите: каква је то енергија, која је њена природа? Да ли је она ваша или је стечена на часовима јоге од неких непознатих духова? Зашто се ова способност у вама није открила пре бављења јогом? Како ви схватате саму реч „енергија“, који смисао јој дајете?“
Вадим одговори:
„Енергија је организована, структурирана сила.“
Духовник рече:
„Значи, енергија вашег организма има одређену структуру. То је, може се рећи, структура обележена вашом индивидуалношћу. Навешћу пример. Постоје различите групе крви. Ако се човеку да крв која није његове групе резултат може бити најжалоснији: туђа крв ће се за њега претворити у отров који ће га убити. Откуд можете да знате како ће ваша енергија, која поседује одређену структуру, деловати у другом организму? Можда ће овде доћи до онога што се назива некомпатибилношћу и ова енергија ће прво на човека деловати као допинг, а онда ће му као агресор, нанети нова разарања, створиће хаос у његовим енергетским структурама. А код вас ће се створити дефицит енергије, сличан великом губитку крви, чија последица ће бити неочекиване и неизлечиве болести. Биоенергетичари ретко завршавају свој живот срећно. Притом се болест код њих одвија с огромном брзином, као малигни тумор и има летални исход – они као да изгоре. А ако се томе дода и енергија мрачних сила, палих духова, који дају да би одузели, који под маском добра чине зло, у какву замку сте тада упали?“
Вадим упита:
„Шта мислите каква је то енергија: моја или демонска?“
Духовник одговори:
Тешко ми је да одговорим каква енергија овде делује: ваша и туђа заједно или само једна – демонска.“
Вадим рече:
„Имаћемо саветовање у вези с променом тока река које прети еколошком катастрофом и упропашћавањем тајге. Да ли могу вас да позовем? Мојим пријатељима ће бити драго.“
Духовник одговори:
„Ја нисам стручњак за слична питања, али пренесите својим пријатељима да желим да сибирске шуме и даље постоје.“
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Хатха-јога (санскр- „ха“ означава, „тха“ – издах) – део раџа-јоге, систем физичких вежби, који се састоји од одређених поза (асана) и вежби дисања. Циљ овог система јоге је да дисање учини мирним и равномерним, и да регулисавши дисање, пређе на укроћивање тела.
  2. Асана – трећи од осам ступњева управљања телом у јоги: обуздавање (јана), поштовање правила (нијама), позе (асана), регулисање дисања (пранајама), изолација чула (пратјахара), пажња (дхарана), размишљање (дхјана) и усредсређеност (самадхи). Асана је заузимање одређеног положаја и почетак физичких вежби јогина. Међутим, вежбе не смеју да се своде на баналну гимнастику, треба максимално напрезати своју пажњу, концентришући је на сваки свој покрет или одговарајући део тела, да би се на тај начин скупила потребна енергија, распоредити је по каналима ка чакрама у потребном смеру и на крају развити своју енергетску структуру. Асан-поза има мноштво: то су лав, јунак, плуг итд.
  3. Кундалини (од санскр. кундала – „савијена“) јесте сажета информација или енергија, ген будућег човека. Она је савијена у виду прстенова попут змије на скривеном месту где се завршава кичма и које се назива муладхара-чакра. Енергија се може приморати на подизање из овог положаја кроз друге чакре дуж кичме (сушумне) до чакре са хиљаду латица, која се налази на највишој тачки лобање и то је циљ вежби јогина. Такав је, између осталог, и задатак тантра-јоге. Тантризам, је као што је познато веома повезан са сексом. Зато се у уводу за тантра-јогу одмах наводи опаска да се секс и сексуална енерија користе ради ширења свести и рађања суштине трећег поретка. Сексуална пракса је обавезна у тантра-јоги, али није главна. Основни принцип у њој је следећи: нема ничег прљавог, аморалног и срамног. Све материјално може да се искористи ради достизања духовног. Ове речи се дословно садрже на сајтовима који дају виртуелне часове за тантра-јогу (в. такође нап. 91).
  4. Астрални план, појам теозофије Блавацке, означава емоционало-инстинктивну сферу људског битија. Антропологија Блавацке је у целини прекопирана из философије јоге, која постулира седам начела у човеку. Подели човека на три природе – дух, душу и тело, која је Европејцима позната од времена Платона, у јоги одговарају: 1) физичко начело, 2) етерско начело, 3) прана (они чине оно што ми схватамо као тело), 4) астрално начело (емоције, инстинкти), 5) интелект и самосвест чине оно што називамо душа, 6) духовни ум (интуиција, прозрење), космичка свест, 7) дух – то је дух у европском поимању. Новина Блавацке се састојала у преименовању наведених јогистичких начела у „тела“: физичко, етерско, астрално, ментално, каузално (пребивајуће), будистичко (просвећено) и нирванистичко. Не говорећи о томе да ово преименовање јако мирише на материјализам (јер ако све припада телу, шта онда може бити бесмртно и шта ће се вечно изнова оваплоћивати и како с друге стране, бесплотни дух може да буде тело), сами ови термини се замењују другима од једног дела до другог. Уосталом, доследност и јасност уопште не представљају задатак Блавацке.
    По теозофији приликом сваког новог рођења личност добија ново астрално, физичко и ментално тело. Астрално тело не поседује разум, његово својство је танано развијени инстинкт, оно је љуспа човекових жеља. Ове жеље астралне љуспе штете њеном власнику, он треба да им се супротставља. Ако се буде препуштао жељама постепено ће изгубити способност да им се противи и поистовећиваће себе с еима. Међутим, ако буде контролисао жеље, односно ако буде водио живот теозофа, смањиће их и на почетак следеће реинкарнације изаћи ће с њиховим оптималним бројем. Астрално тело по мишљењу теозофа изгледа као маса која се окреће. Идеално би било да се састоји од неколико разнобојних трака које се крећу равномерно, али код обичног човека овде може да бесни још до 50-60 вихора жеља; оне су попут отворених рана, кроз које отиче сва његова енергија.
    Појам астралног плана користила је средњовековна алхемија за означавање грчког аида, односно хришћанског пакла. За теозофе је то царство илузија, код њих, као и код окултиста, постоје специјалне вежбе за тренирање преношења свести из физичке равни у астралну и обрнуто. У стил окултистичких учења, као што смо видели на примеру гломазних и недоказивих система гностика, органски се улива теозофко, претерано детаљно описивање структуре ове астралне равни, које укључује седам јединица и њене различите обитаваоце. На пример, ови последњи се деле на три типа: људска бића (жива и мртва), нељудска (елементали, астрална тела животиња, природни духови свих врста и деви) и вештачки (створени свесно и несвесно) итд.
  5. Раџа-јога (пут господарења собом), џњана-јога (пут спознаје, јога знања или мудрости; могуће су различите транскрипције назива) заједно с карма-јогом (пут деловања) и бакти-јогом (пут љубави према богу) представља четири најпознатија правца јоге. Раџа јога тежи ка томе да унутрашње „ја“ учврсти као заповедника (раџу) свих човекових моћи и способности. Њен циљ је дисциплина разума, концентрација његових сила, медитација. А циљ џњана-јоге је сједињење људског знања са знањем које ничим није ограничено, односно са самим апсолутом, богом. По мишљењу Вивекананде, ради тога се „сад треба одрећи секташења и национализма у питањима религије. Представа о томе да свако племе или земља треба да имају сопственог Бога и негирање друге вере је сујеверје које треба оставити у прошлости“ (Свами Вивекананда. Практична веданта (изабрани радови) / Прев. с енгл. М., 1993., стр. 178). „Главна наслада џњана-јоге састоји се у метафизичким истраживањима. Они су философи, научници, проповедници, учитељи и ученици“ (Рамачарака. Религије и тајна учења Истока. М., 2004., стр. 177). Веома велике перспективе се откривају онима који се баве џњана-јогом: „На одређеном степену развоја приликом практиковања џњана-јоге човек постаје свестан да онај ко спознаје, спознаја и спознато представљају једну суштину, а не три различите… постоји само спознаја, спознаја и спознаја“ (Вуд. Е. Речник јоге / Прев. с енгл. Кијев, 1996., стр. 70)
  6. Прана – људски животни принцип, животна сила који се схвата као дисање и као енергија. То је један од облика животног ветра (вају), који је повезан са срчаним центром и срчаним сплетом и зато са здрављем и снагом срца. Други ветрови су повезани с другим чакрама. Светска енергија, прана је светска душа с којом тежи да се сједини свака индивидуална душа. Сунчев сплет је „највећи акумулатор праничке енергије, одакле се она прелива у мање акумулаторе, раштркане по целом телу и према различитим органима… Она се састоји од беле и сиве мождане масе, исто као и велики мозак и кичмена мождина… Назив овог сплета „сунчаним“ је врло згодан, јер из тог места као из сунца зрачи енергија и сила према свим деловима тела, и чак велики мозак зависи у свом раду од енергије, коју шаље сунчев сплет“ (Рамачарака. Религије и тајна учења Истока. стр. 84-85).
  7. Мантра је самхит, магијска бајалица у хиндуистичким и будистичким религијама, формула која се користи у тантризму за улажење у стање медитације. Матра се ученику даје у току његове иницијације.
  8. Веде (од санскр. „ведјети“, „знати“, отуда речи „вештичарење“, „вештица“) најстарија индијска религиозна литература, која се у канонском облику формирала у II-I миленијуму пре Христа, зборници светих песама, химни, магијских заклињања и жртвених формула, које су се користиле приликом приношења жртава, укључујући и људске. Веда укупно има четири: прва од њих садржи 1028 химни, друга – 1549 песама, трећа око 200 химни, четврта 731 бајалицу. Религије Индије које признају Веде сматрају се ортодоксалнима.
  9. Упанишаде (санскр. „седење поред учитеља“, касније: „скривено знање“, „тајно учење“) јесу старохришћанска дела религиозно-философског карактера, која објашњавају тајни смисао Веда. То је 108 текстова, од којих најстарији потичу из отприлике VI-III в. пре Христа.
  10. Лотоси (падме) јесу чакре (санскр. „точак, круг“), назване тако због сличности с овим цветом. Енергетски канал (сушумна) пролази дуж кичме, а уздужно по њему налази се шест лотоса на нивоу шест делова тела: ануса, полних органа, пупка, срца, грла и обрва. Сваки лотос има различит број латица, а сушумну крунише лотос са хиљаду латица. „Разуме се, врло је важно да се не узбуђују ниже чакре док човек не стекне потпуну или макар врло јаку контролу над својим телом и емоцијама,“ речено је у „Речнику јоге“ (стр. 103). Међутим, да ли је ова опасност позната онима који приступају бављењу јогом немајући под руком овај речник?
  11. Маздеизам или религија магова је религија становништва Древног Ирана, која је постојала у исто време кад и зороастризам, била испреплетена с њим и имала с њим једну заједничку књигу Авесту. Врховна божанства код маздеиста су Ахурамазда – олицетворење добра и Анхра-Махњу – олицетворење зла, касније им се придружио Митра. Маздеизам своди на минимум улогу Заратустре и допушта сахрањивање угледних људи док зороастријци остављају птицама да поједу тела покојника, да „нечисти“ леш не би могао да дође у додир ни с једном од „чистих“ стихија природе.

Један коментар

  1. Najbolji ste

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *