У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

 

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
 
Део 8
 
Прошло је неколико месеци. Дама је поново дошла код духовника.
“Да ли сте заузети?” упита она.
Духовник одговори:
“Зар хришћанин може да не буде заузет? Јер, пред њим је огромно поље које мора да очисти од чичка и корова, иначе они могу да угуше и упропасте плодно дрвеће.”
Дама рече:
“Нисам знала да имате плац ван града. Чинило ми се да скоро уопште не излазите из града. Како је добро макар неколико сати недељно провести насамо с природом! Док сам била још девојчица живели смо на селу и кад сам видела изорану земљу због нечега сам желела да легнем на њу, да прислоним лице уз њу и удишем њен топли мирис. Чини ми се да и сад осећам меко грумење земље, загрејано сунцем. Како сам се као дете радовала цвећу у пољу, дрвећу с гранама које су се спуштале ка земљи, које су изгледале као руке пружене ка њој! С каквим жудним интересовањем сам гледала разнобојне инсекте који су пузали по зидовима куће, лептире с крилима који личе на шарене кинеске лепезе, мраве, који брижно трче око свог станишта! Сећам се певања кукавице који смо као деца покушавали да поновимо играјући се. Чинило ми се да птице, дивље животињице и бубица имају свој језик сличан људском, на којем међусобно разговарају, да ће неког инсектића код куће дочекати његова деца и испитивати шта је тог дана радио и он ће испричати с којих цветића је узео нектар, како је хтела да га прогута нека страшна птица, али је успео да се сакрије од ње под зеленим листом.
Већ дуго година не могу да отпутујем ван града. Већина мојих другарица и рођака је већ умрла, с другима су се путеви разишли. Драго ми је што имате могућност да се удаљите од градске буке као фабричког погона, у којем клокоће метал, где људи кују окове за сопствену душу.”
Духовник појасни:
“Поље је моје срце, чичак су моје страсти, коров су непотребне бриге и разговори, који стално заглушују молитву. Тешко да ту човек може да предахне.”
Дама рече:
“Нисте ме прекидали, можда сте хтели да заједно са мном маштате мало о природи.”
Духовник је одговорио:
“Да. Сећам се како ме је за време рата мама одвела у село, у чијој близини је била шума. То ми је изгледало као бајка на јави. Сумрак шуме је испуњавао моју душу неким чудним предосећањима, као да сам ушао у свет непознате тајне. Неке појаве дете осећа дубље и тананије; затим с годинама ова способност тупи и готово нестаје.”
Дама рече:
“У праву сте. Духовни свет је ближи детету и што је оно млађе тим живље и непосредније га осећа. У раном детињству, кад сам имала три или четири године и кад би ме родитељи оставили саму, осећала сам да у соби присуствују нека невидљива духовна бића, да нисам сама. Не знам да ли сам у реалности видела ове силе или не, али сећање на ово несхватљиво општење живи у мени и данас, иако га сад видим у другим размерама, које су више дводимензионалне и грубе. Али, што је карактеристично, као дете сам осећала да долазим у додир с тајном, али никад нисам о томе разговарала с родитељима, као да ми је било заповеђено да ћутим.
Духовник је приметио:
“Чишћење срца од страсти омогућава човеку да мистички доживљава слична стања. Сетите се Спаситељевих речи: будите као деца.[1] Обично се под овим подразумева дечија незлобивост, поверење и свепраштање. Међутим, чини ми се да се у речима као деца садржи још један смисао: упростите себе, будите непосредни, омивајте своју душу од прљавштине страсти и греха, који су по природи туђи души, како би вам се вратило мистичко знање Бога и виђење света.”
Дама рече:
“Долазим код вас како бих се уз вашу помоћ лакше разабрала у самој себи, али бих више волела да нисте читали ниједну светску књигу и да се чак уопште не бавите богословљем. Прихватам ваше речи и савете, али видите, спорим с вама, а понекад по својој старој навици прелазим на језик шале. А кад бисте се бавили искључиво Исусовом молитвом и одговарали на моја питања само у неколико речи, на пример: “Твоје сумње су од ђавола,” признајем да бих вас слушала с већим страхопоштовањем. Поштујем вас и сматрам да сте искуснији од мене и то је све. Могуће је да сте читали књиге како бисте помогли људима као што сам ја. Али знајте да сте погрешили. У наше време немоћним и гордим свезналицама не помажу речи, не помажу детаљна објашњења, већ сила молитве. Ако се одлучим на право послушање тражићу простог старца којег је молитва научила мудрости, а ви ћете за мене остати само занимљив саговорник.”
Духовник одговори:
“Мислите да сам читао више књига него што је потребно и та је то науштрб молитве. Међутим, може бити да је нешто друго у питању: нисам имао одлучности и чврстине за подвиг молитве и одлучио сам да то надокнадим читањем књига. Врло љубазно сте ме подсетили да је знање спољашње, а мудрост унутрашње стање. Да ли вам је познато значење речи “јарам”? То је дугачак штап с иглом, којим се бик боде кад скреће с бразде. Зато сте ви пожелели, а ја сам вам на томе захвалан, – да ме, искористивши моју гордост, потерате од спољашњег ка унутрашњем да не бих заостао за простодушним старцима које хвалите, али се због нечега нисте потрудили да их нађете.”
Дама рече:
“Хтела сам да вас упитам за много ствари, али питања као да су прхнула и одлетела из мог сећања. Осим тога, чини ми се да сам вас својом отвореношћу нехотице увредила и да сте у дубини душе незадовољни мноме као учитељ немирном ученицом која не може мирно да седи у клупи, већ се стално врти на све стране и нарушава тишину. Међутим, дозволите ми да ипак после извесног времена поново свратим код вас.”
Духовник одговори:
“Треба да знате да се радујем вашем доласку и да се у души нимало не вређам на вас.”
Дама рече:
“У том случају ћу вам причинити још једну радост тиме што ћу отићи. До виђења.”
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Уп. Мт. 18, 3.

One Comment

  1. Najbolji ste