У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
Део 17
После неколико дана дама је дошла код духовника и рекла:
“Причали су ми за једног јеромонаха да је светог живота и да се бави Исусовом молитвом. Одлучила сам да се упознам с њим по сваку цену. Захваљујући помоћи наших заједничких познаника пустили су ме да уђем код њега. Кад смо ушли он је седео на кревету с дугачким бројаницама у рукама. Угледавши нас устао је, поклонио ми се до земље и пао на под. Узвикнух: “Шта радите оче, устаните!” Он одговори: “Нећу устати док ме ти сама не подигнеш.” Замрла сам и тако сам стајала. Моје сапутнице су са страхопоштовањем гледале монаха који је лежао на поду. То је трајало две или три минуте. На крају сам одлучила да се правим као да га подижем, и он тада устаде, погледа ме с радосним осмехом и рече: “Благословен је ваш долазак.”
Посадио ме је на столицу, која се налазила у његовој келији и почео је да прича поучне догађаје из свог живота називајући себе “последњим грешником”, “проклетим”, “неваљалим слугом” и чак таквим речима, које ми није баш згодно да поновим. Рекао је да сад ретко излази из куће, јер болује, и замолио је да ставим своје руке на његову главу ради исцељења. Зачуђено сам га погледала. Он ми тада приђе, седе на под, узе моје руке и стави на своје чело, притом се тако радосно осмехивао као да сам му дала необично пријатан поклон. Два осећања су настала у мојој души: чуђење његовом смирењу и некаква смутња, као кад ме у младости нису звали племкињом, кћерком официра, већ војвоткињом и ја сам се осећала као самозванка, иако нисам тражила ову титулу. У принципу осећала сам некакву топлину од нашег разговора. На растанку сам замолила за благослов. Он ме је благословио, а затим ми је неочекивано пољубио руку. Помислила сам: у младости су ми руку целивали официри, и то већином кад ми је рука била у рукавици. То је било опште прихваћено и разумљиво. А зашто сад свештеник да ми љуби руку? Могуће је да се он подвизава неким посебним подвигом, који ја не могу да схватим. Ако чак има такав благослов, ја не желим да будем у улози авана у којем он туче гордост. Можда ми показује пример како се треба смиравати, али мало је вероватно да ћу дочекивати комшиницу која је свратила код мене метанијом. Све је то лепо, само није за мене, одлучила сам.”
Najbolji ste