ТЕОДУЛ

 

ТЕОДУЛ
 

 
СЕМЕ И СЕМЕ
 
Сјеме је ријеч Божија
Лука 8, 11
У тишини зимске звездане ноћи; у глухој тишини једне подземне пештере родио се Месија, Спаситељ света.
На Истоку звезде изгледају ближе земљи, и духовни свет осећа се ближе људима, него на Западу.
Од каквог се семена родио Христос? Ако од човечјег, не би могао бити Спаситељ људи ни лекар болесника. Јер је у семену крв, а у крви душа. Душа људска пак била је заражена злом, а од зле душе зла крв, зло и семе. Творац је учинио од једне крви сав род човечији. (Дела Ап. 17, 26.) Значи, све адамско семе у крви људској било је кварно и болесно. Месија од таквог семена био би болесник, који улази у болницу да лечи болеснике, и сумашедши који улази у лудницу да исцељује сумашедше. Таквих лажних Месија јављало би се у свету много. Као кужним међу кужнима њима се могло довикнути: Лекару, излечи сам себе.
Месија мора бити здрав; не, него само здравље и извор здравља. Ни у његовој крви ни у души не сме бити никаквог трулог наслеђа, никаквог адамског и каинског бремена зла, злочина, братоубиства, богоборства, лажи ни насиља, никакве одговорности, за родитељске и прародитељске грехе. Од даха Његовог здравља треба да ишчезавају болести, од чистоте Његове душе треба да беже нечисти духови, од озона целог Његовог бића да се освежава цела кужна атмосфера, у коју се Он спустио савивши небеса к земљи.
Од каквог се дакле семена родио Христос, Теодуле? Несумњиво од нечовечјег и неземног. Ко би то од болесника земаљских могао знати и слутити, по олењеној памети људској, да небесни весник Гаврил није објавио и објаснио?
Када се уплаши света Девојка од појаве сјајног архистратига небесне војске у Назарету, у кући старца Јосифа, рече јој Гаврил: Не бој се Марија. Јер си нашла милост од Бога. И ево затрудњећеш u родићеш сина, и надјени му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Свевишњега, назваће се Син Божји… Цароваће, и царству његовом неће бити краја.
А када невина и наивна Марија детињски упита: Како ће то бити кад ја не знам за мужа, одговори јој весник небесни: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Свевишњега осјениће те… У Бога све је могуће што рече.
Нису ли сва семена, Теодуле, и биљна и животињска постала по речи Творчевој? Управо, праисконско семе и јесте реч Творчева. По сили Његове речи постало је и човечје семе у првом човеку, праоцу рода људског, Адаму. И рече Бог, u 6u тако, стоји написано на првој страни Књиге Живота, која једина светли у хрпама мрачне ишаране хартије.
Тако рече Бог, да света девица Марија роди Христа, и би тако. Шта се може одупрети речи Божјој? Њој се није могао одупрети мрак када Бог рече: Нека буде светлост; него би светлост. Нити јој се могла одупрети земља, када јој Бог заповеди, да пусти из себе траву и биље са семеном. Нити јој се могао одупрети васионски мрачни прос тор када Бог рече да у том простору засија сунце и месец и звезде. Нити се вода и ваздух усудише рећи: Не може, када их Бог испуни рибама и тицама. Нити се прашина земаљска узбуни када забруја наредба Божја, да из ње постану животиње, и сва стока, и све звери земаљске по врстама њиховим. Нити прах земаљски узмаче када га Уметник над уметницима узе за материјал човека, најузвишенијег створења Свога на земљи.
Ваистину, тако се ништа на небу и на земљи није могло одупрети речи Божјој: Нека се од пречисте девице Марије роди Исус Христос, Спаситељ света. Него чим Бог рече, тако и би. И заче Марија по речи Божјој, и роди сина и надену му име Исус. Без похоти телесне и без воље мужа, него од Бога.
О, Теодуле, шта помаже и семе без силе и воље Божје? Помисли, колико је у свету нероткиња, не због оскудице семена него због оскудице Божјег благослова, Божје силе. Зар би се икад родила дева Марија од старих родитеља Јоакима и Ане без силе речи Божје? И зар би се икад јавио у свет велики Јован Крститељ из престарелог и исушеног тела Јелисаветиног без силе Божје речи? Никада. И колико семена на њивама остане бесплодно без речи Божје, без Божје заповести. Кад Бог рече, онда свако семе, и биљно и животињско и људско, доноси плода. А кад Бог не рече, онда узалуд свако семе, и постиђен сваки сејач. И семе дакле без Божије речи не даје плода. А реч Божја и без семена доноси жељени плод. Моћнија је реч Божја од сваког семена. Јер она једина може неодољиво да дејствује и кроз семе и без семена. Реч Божја је право семе, које никад не остаје бесплодно.
И тако дакле, у тишини једне зимске звездане ноћи; у глухој тишини једне подземне пештере родио се Месија, Спаситељ света, по свемоћној речи Божјој, од Духа Божје га и пречисте деве Марије.
А то би у време римског ћесара Августа, једнога од „богова“ незнабожног Рима, када Сиријом владаше Кирин а Јерусалимом Ирод крвави, Идумејац.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *