ТЕОДУЛ
СВЕТА ТРОЈИЦА
У име Оца и Сина и Светога Духа, у име Тројице једносушне и неразделне и животворне, Бога јединога, заповедам ти, Теодуле, устани!
Видим да си зачаран; видим да си очаран. Прастара те мудрост индијска зачарала; прашина те индијска очарала. Поглед кобре зачарава мишеве; те дрхтећи постају њен залогај. Светлећи поглед лисице обара кокоши с гране. Тако и тебе стаклене очи Индије. Но буди човек, а не миш и кокош. Устај, и бежи одавде. Индијска философија и индијска поезија, две огромне силе, савладале су многе премноге, чак и крштене, душе. Али ни једну православну, него само јеретичке, површне и поколебане; оне трске које сваки поветарац повија и савлађује.
Кажеш, да те триплети индијске мисли задивљују. Кажеш, да те индијске триаде очаравају. И да помоћу тих триплета и триада лакше мислиш. Европа није имала такав логични путоказ у објашњењу ствари, велиш. У Индији све се гледа кроз тројство, али не кроз тројство свето у јединству, него кроз тројство у завади. Један триплет дроби се у мање триплете; једна триада круни се у друге триаде. Све без почетка и све без краја. Јер у Индији ни чему нема почетка и краја. Ај, ничему и нигде почетка и краја! У томе је коб индијске мисли, коб Индије. Нигде поглавља о стварању света и нигде есхатологије. Све бивање одиграва се не под сунчаном светлошћу него под аветињским бледилом месеца. Бурлање океана живота без почетка, и бурлање без краја. Због тога је у Индији само једна једина наука презрена и усахнула. Историја. Јер је историјска наука и немогућа тамо где се одриче почетак и крај времену и пространству. И немогућа и бескорисна. Историјска наука пак нигде није тако цењена и тако брижљиво обрађена као у народима хришћанским, који се држе Библије, где је све везано са почетком и свршетком. Запамти то, Теодуле, размисли о томе, и кажи другима.
Буди пак опрезан у погледу индијских триплета и три ада. Све то блешти, али не светлошћу драгог метала него обојеног стакла. Све то личи на злато, али злато није; и зелени се као смарагд, али смарагд није; плави се као сапфир, али сапфир није; црвени се као рубин, али рубин ни је; блешти као дијамант, али дијамант није. Преварени сјај обојеног и јевтиног стакла преварио је и једног јеретичког философа у Европи, који је преварио многе и вара до да нас, ево већ цело једно столеће. (Хегел. Сва његова философија је у индијском триплету: тезис, антитезис и синтезис. Грубо схваћена, још грубље од других примењена, та философија једнога ученика индијске мајсторске мудрости направила је русвај у европском човечанству, како у мисаоном тако и у практичном погледу.)
А ти се освести, Теодуле, слуго Божји, Одврати твој поглед од кобриних очију и погледај у Христа Човекољупца. Гле, и Он објављује триаду, али не варљиву него истиниту.
Отац, Син и Дух Свети – то је света триада, Света Тројица, коју је Господ Исус објавио. Све троје у најближем сродству, све троје неразделно али и несливено. Триипостасно али Једно. Вечна хармонија, вечна песма и вечна музика у складу опојном. Најближе, најтешње сродство. Какво сродство може бити ближе и тешње него Отац и Син и Дух Свети, исти Дух којим дише и Отац и Син? Ту нема три разна особна имена, као Вишну, Брама и Шива, него само имена сродничка: Отац, Син и Дух Свети. Сродство је наглашено а не име. Међутим у индијској триади име је наглашено а не сродство. Нити се игде у Ведантама спомиње неко сродство између Вишну, Браме и Шиве. Не каже се, да је Вишну родио Браму нити да је Шива икакав рођак било једном или другом. То су три ортака а не три сродника, и то три несложна ортака. Јер што год Вишну тврди, Брама у то сумња, а Шива одриче. И све што год Вишну зида, Брама не одобрава а Шива руши.
Таква је и триада египатска. Изис и Озирис и Хорус представљају египатску триаду, наравно несвету и завађену. Озирис је убио Хоруса, те Изис, или Изида тежи да се освети Озирису.
Таква је и триада јелинско-римска: Зевс, Нептун и Плутон – врховни бог, и бог мора и бог Хадеса, подземног света. Сва тројица у завади, у сплеткама и неповерењу један према другом као и према безбројним другим божанствима – разблудна циганија олимпијска.
Сасвим је нешто друго Света Тројица хришћанска. Особна имена ту се и не знају, или се скривају. Објављена су човечанству само имена сродничка: Отац који рађа Си на и Дух који исходи од Оца. Отац, Син и Дух Свети. Ни помена о тезису, антитезису и синтезису. Ни помена о су дару и размимоилажењу. Ни помена о неком неповерљивом ортаклуку. Нешто нечувено и незапамћено – или бар заборављено – у историји рода људског. То је откровење, то откриће Христово о Светој Тројици. И никад црква Христова не спомиње Свету Тројицу а да не нагласи јединство и јединосушност њену. Света Тројица – је дан Бог, а не три. Насупрот томе триада индијска као и египатска и јелинска јесу три бога са три разна особна имена, без сродничке везе и без једног и истоветног духа. Три разна бога, три разна имена, три разна духа. Тако у Индији, тако у Египту, тако у Јелади и у Риму. Тако у целом паганском свету гдегод се спомиње нека божанска триада.
А сад, Теодуле, ево ти путоказа да разликујеш свету Тројицу у јединству од несвете триаде у завади, истину од обмане, светлост од таме, живот без смртне плесни. Рече Господ Исус, Син Превечнога Оца:
Нико не зна Оца осим Син; нити Сина ко зна осим Отац.
Ја сам Син божји.
Ја и Отац једно смо.
Отац је у мени и ја у Оцу.
Који мрзи мене и Оца мојега мрзи.
Све што има Отац, моје је.
Изиђох од Оца и дођох у свијет, и опет остављам свијет и идем к Оцу.
А Утјешитељ Дух Свети, којег ће Отац послати у име моје, и који од Оца исходи, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам говорих.
Што год заиштете у Оца у име моје, оно ће вам учинити, да се прослави Отац у Сину.
И ја ћу умолити Оца, и даће вам другога Утјешитеља, да буде с вама вавијек: Дух Истине.
Дјела која творим ја у име Оца својега, она свједоче за мене.
Као што мене зна Отац, и ја знам Оца.
Отац је мој, који ме слави.
Не дођох сам од себе него ме Он (Отац) посла.
Не остави мене Отац сама, јер ја свагда чиним што је њему угодно.
Дух је оно што оживљава, тијело не помаже ништа.
Нико не може доћи к мени ако га не привуче Отац који ме посла.
Ја сиђох с неба не да чиним вољу своју него вољу Оца који ме посла.
Ја дођох у име Оца својега.
Оче праведни… нека љубав којом си мене љубио, у њима буде, и ја у њима.
Јер си имао љубав к мени прије постања света.
После свога славног васкрсења јави се Господ ученици ма својим и рече им: Мир вам. Као што Отац посла мене, и ја шаљем вас. И ово рекавши дуну и рече им: примите Дух Свети.
Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светога духа.
По васкрсењу рече Исус ученицима својим: Примићете силу кад сиђе Дух Свети на вас, и бићете ми свједоци – тја до краја земље.
И кад се наврши педесет дана… напунише се сви Духа Светога и стадоше говорити разнијем језицима као што им Дух даваше те говораху.
Евангелист Јован пише: Ко се год одриче Сина, ни Оца нема.
Троје је што свједочи на небу: Отац, Слово и Дух Свети. И троје је што свједочи на земљи: Дух, вода и крв; и троје је заједно.
И још много сличнога налази се у Евангелију и у писанијама светих апостола Христових.
А све што је писано и што је предано светој цркви Божјој на спасење људи сведочи једнодушно, да je Света Тројица један и једини Бог. Без супротности у себи. Јер што мисли Отац, мисли и Син, мисли и Дух Свети. И што хоће Отац, хоће и Син, хоће и Дух Свети. И што твори Отац, твори и Син, твори и Дух Свети. И што љуби Отац, љуби и Син, љуби и Дух Свети. Бог је љубав. Отац љуби Сина, љуби и Духа Светога. Син љуби Оца, љуби и Духа Светога. Дух љуби Оца, љуби и Сина. Један Бог, једна љубав, једна мисао, једна воља, једно дејство. Од вечности у вечност. Како је то неизмерно различно од триаде паганске, са именима тројице богова, са именима али без правог сродства и праве сарадње!
У историји света само је Бог хришћански Бог безимени. Његово је једино име Отац. Неко друго Његово име Нови Завет не спомиње. Како је то дивно! И шта ће нам, друго име?
Он хоће да ми будемо Његова деца. А деца – мили они деце у свету – не знају друго име, још мање презиме, свога родитеља осим: отац или тата. У Старом Завету још се спомиње име Божје, као Јахве, Јехова, Адонај. У Новом Завету, у Завету сродства и љубави не именује се Бог друкчије него Отац. Вечни Отац, вечни Син и вечни Дух Свети. Један живот и извор живота. Ако се Син именује именом Исус Христос, то треба разумети као име Сина ваплоћеног, који се спустио као главни Јунак на позорницу светске драме, стао у реку историје, у гомилу многоименитих, као Месија и Спаситељ. У вечности пак Отац је само Отац, и Син – Син у загрљају Очевом, и Дух Свети у свези љубави Оца и Сина.
У индијским Ведама налази се следеће страшно учење: “Истина и лаж су релативне, и обе су неопходне као саставни делови илузије” (Pranova Veda, I, 24.) Заиста страшно! Демон је дакле равномоћан Богу, Шива разоритељ равноправан са Вишном зидатељем! У врховној триади индијској лаж седи поред истине, и зло царује поред до бра. Но и једно и друго, кажу, јесте илузија. Дакле и врховни богови Индије јесу илузија!
Устани, Теодуле, и прекрсти се. Помени Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу јединосушну, неразделну и животворну, Бога истине и светлости, коме се ни најмања лаж не сме приближити, и на коме нема ни једне тамне пеге.
Знај, да не могу помоћи Индији људи очарани Индијом, него разочарани. Ако си пријатељ индијског човечанства, прво се разочарај па онда помози.
