ТЕОДУЛ

 

ТЕОДУЛ
 

 
МОЛИТВА
 
Молитва је додир, Теодуле. Додир душе с Богом. У овоме свету, у овом Шарен граду, нема ни узвишенијег ни племенитијег додира од овога.
Звезда звезду додирује зрацима. Како су дивне звезде, Теодуле. Чини ми се да се никад не бих могао заситити гледања звезда, тих чудесних кандила Божјих. Али има не што за мене још чудесније од свих звезда небесних – чо век на молитви.
Далеко се пружају зраци звезда; зраци сунца још даље. Но зраци човека на молитви пружају се несравњено даље.
Шта је једна звезда према сунцу? Хумка према плани ни. И била би мрачна хумка да је сунце не обасјава, тј. не додирује својим светлосним зрацима и да их она не шаље даље на остале звезде и на човека.
Шта је човек према једној звезди? Као тачка према планини. Али та тачка прима зраке од Оца светлости и шаље своје зраке Оцу светлости. Достојанство човека над звездама у томе је што што човек може да прими све тлост из веће даљине и да продре својим зрацима молитве у већу даљину од свих звезда. И то свесно и разумно.
Због ових светлосних тачака, које се људима називају, и постоји сва звездана висина. Због ових свесних и моли твених тачака, Теодуле, а не због оних хумки и планина што над нашом главом светле а не знају да светле; и до дирују се а не осећају да се додирују.
Човек на молитви – то је јединствен призор, који ве лика васиона нити види нити разуме нити осећа. То виде, разумеју и осећају само невидљиве интелигенције, духови светлости, ангели, душе многих упокојених људи, и боље од свих, сам Господ Бог.
Исус на молитви.
То је тек изузетан призор, изузетна тајна, изузетна кра сота.
У које време се Исус обично молио Богу?
У зору и у дан; увече и у ноћ. У свако време. Онако како је учио друге, тако је и сам чинио. А он је учио ка ко се треба свагда молити Богу и не дати да дотужи.
Молитва је за Њ била што и дисање. Душа Његова све сно је дисала Духом Светим као што плућа несвесно дишу ваздух. И душа Његова држала је кроз молитву у љубави непрекидни додир са Оцем небесним.
Али Он се често удаљаво у пустињу и самоћу ради на рочитих и појачаних мољења Оцу свом.
А ујутру врло рано уставиш изиђе и отиде у са моћу, и ондје се мољаше Богу.
Кад је то било? После исцељења многих болесника од разних болести и изгнања многих демона из људи. Тако је записао свети евангелист Марко.
А кад наста дан изиђе и отиде у пусто мјесто.
Кад се ово догодило? Онда када Он при заходу сунца исцели све болеснике које му беху довели стављајући руке на њих. Ово је записао свети евангелист Лука.
И отпустивиш народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече бијаше ондје сам.
Кад се ово догодило? После чуда са пет хлебова, када је нахранио пет хиљада људи. Тако је записао свети еван гелист Матеј и други.
А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.
То се дешавало много пута. Но божанствени Лука са општава ово Исусово удаљење у пустињу на молитву по сле исцељења човека губавог и других болесника.
Изиђе на гору да се помоли Богу и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
Кад се ово случило? После исцељења човека са сухом руком, кад му Господ рече: пружи руку своју. И поста ру ка здрава као и друга. Тако пише свети Лука.
Из ових неколико примера јасно је, да се Господ редо вно удаљавао у пустињу и самоћу после учињених чуде сних дела. Јасан је – премда до сад незапажен – разлог за то. Превечни Син одлази у пустињу, да би у самоћи благодарио Оцу свом на сарадњи. Јер као што је Отац све предао у власт Сину, тако Син од своје стране све припи сује Оцу. Отуда те молитве Исусове после свршених чуде сних дела представљају израз нераздвојног јединства и не чувене љубави између Оца и Сина.
Но сем ових благодарствених молитава Исус је имао и молитава друге врсте. То су молитве, назване у правосла вној цркви, прозбене.
Тако кад је примио од ученика пет хлебова да нахрани пет хиљада људи Он – погледавиш на небо благослови их и преломи. Погледавши на небо означава молитву, молитвени додир са својим Оцем небесним; тражење са гласности да учини чудо умножења хлеба. И та Његова прозбена молитва била је од Оца примљена. И божанско, никад небивало чудо, догодило се.
То исто поновило се и другом приликом, када је са се дам хлебова и мало рибице, нахранио четири хиљаде људи.
И узевши онијех седам хљебова и рибе, и давши хвалу преломи, и даде ученицима својим а ученици на роду. Шта значе речи „и давши хвалу“? Значе молитву; молитвени додир Сина са Оцем.
Па онда кад му доведоше једног глувонемог и мољаху га да метне на њ руке, Господ Исус најпре приступи мо литви, па онда исцели оног тешког невољника.
И погледавши на небо уздахну и рече му: Ефата, то јест: Отвори се! И глувонеми одмах прочу и прого вори. Шта значе речи: погледавши на небо уздахну? Без сумње значе молитву Оцу небесном, прозбену молбу за сагласност да се болесник исцели и чудо изврши. И кад је предлог усвојен и сагласност добијена, онда је Син у име оца викнуо: Ефата! И глувнеми је почео да чује и да го вори.
У трећу врсту спадају Исусове похвалне или славосло вне молитве.
У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех, и казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.
У Витанији пре него ће васкрснути Лазара молио се Исус тајно Оцу своме, и ту своју тајну молитву завршио је јавно овим речима:
Оче, хвала ти што си ме услишио. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.
Најзад при Тајној вечери Господ даде хвалу и преломи хлеб, и благослови чашу, што обоје означава похвалу Оцу небесном. А после вечере, вели се, отпојавши хва лу изиђоше на гору Маслинску.
Све ове похвалне или славословне молитве објавили су јеванћелисти по далековидном Божјем промислу, да би се и ми научили и навикли славити и хвалити Оца небесног за сва добра и све дарове што нам од Њега долазе.
Најдужа молитва Исусова, која је записана, јесте она пред Страдање, коју је записао само четврти евангелист. Та молитва може се назвати молитва за Цркву. У њој се Спаситељ моли Оцу свом да му сачува апостоле. Оче све ти, сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да бу ду једно као и ми. Апостоли представљају прву цркву Христову. За ту цркву моли се Он пред своју смрт. Али се Он још моли и за цркву своју у ближој и даљој буду ћности, па и за нас најудаљеније. Јер вели: Не молим пак само за њих него и за оне који ме узвјерују ради њи хове ријечи да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби; да и они у нама буду, да и свијет вјерује да си ме ти послао.
Као што се родитељ моли за децу своју, и као што се сејач моли за посејани усев свој, тако се Исус моли за све оне који иза Њега остају а у Њега верују, кроз све векове и сва колена. Божанска поука, како треба родитељ да се моли за своју децу, учитељ за своје ученике, сејач за свој усев.
Три пут се Исус молио Оцу свом за себе.
Први пут у својој молитви после Тајне вечере:
Ја тебе прославих на земљи: посао свршишх који си ми дао да радим.
А сад прослави ти мене, Оче, славом коју имадох у теби прије него свијет постаде.
Ово рече Господ због Јевреја, који су све радили ради славе људске. А Он им је и раније говорио:
Ја не тражим славу од људи…
Отац је мој који ме слави.
Да би и ми прослављали Бога и очекивали вечну славу од Њега а не јурили за пролазном и лажном славом од људи.
Други пут молио се Исус за себе у Гетсиманском врту, пред само хапшење и страдање:
Паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој, ако је могуће нека ме мимоиђе чаша ова. Али опет не како ја хоћу него како ти.
Тако три пута.
И анђео му се јави с неба, и кријепи га.
Зној пак његов бијаше као капље крви које капаху на земљу.
То је била најстрашнија молитва Исусова.
Као такву описује је свети Павле овим речима:
Он у дане тијела својега приношаше молења и мо литве ономе који га може избавити од смрти с ви ком великом и са сузама (Јевреј. 5, 7).
То се Он као човек молио а не као Бог. Да би било јасно свету, да је Исус као човек пострадао и умро за љу де а не као Бог.
Ова молитва се може назвати мученичка молитва. До цније кроз историју цркве Божје многим мученицима Христа ради јављали су се ангели Божји, па и сам Господ, да их укрепи у страдањима.
Трећи пут молио се Он са крста за душу своју. Та мо литва може се назвати молитвом при издисају или моли тва растанка са овим светом.
Оче у руке твоје предајем дух мој.
И рекавши ово издахну.
Да би и ми на самртном часу знали коме треба да пре поручимо душу своју и у чије руке да је предамо. Да би душа наша отишла оцу небесном а не зверима преиспо дњим.
Још да споменемо једну молитву Исусову са крста. То је молитва за непријатеље своје. Кад га разапеше Јевреји међу два злочинца, Исус, сав у крви и у ранама, мољаше се Оцу:
Оче, опрости им, јер не знају шта чине.
Да би и ми имали духа Христовога, па на самртном ча су опростили непријатељима својим, и молили се Богу да им опрости.
Мислиш ли ти, Теодуле, да смо ми са овим набрајањем исцрпли све молитве Господа Исуса у току Његовог века на земљи? Ни приближно. Замисли једно море, чија је ду бина сва пуна бисера. Евангелистима је дозвољено било од Духа Божјега, да изнесу и објаве свету само једну шаку тога бисера, док су сви товари бисера остали у дубини морској, знани једино Оцу и Сину и Духу Светоме. Објављене су, и то укратко, само типичне молитве, које могу нама да буду разумљиве и корисне у разним приликама нашега живота. Све оно што је преко овога рекао вечни Син Божји вечноме Оцу своме, као Бог Богу, у молит веном општењу, ноћу и у тајности, у прсима својим, било би опасно за смртне људе и да чују. Једва само један део тих тајни, које су старије од стварања света и шире и ду бље од свега створенога света, – једва један део тих тај ни, кажем, да могу носити и схватити најчистији, бесте лесни духови на небесима, као што су: Престоли, Начала, Серафими и Херувими.
Посмотримо сад, Теодуле, Христову Науку о молитви. Пре свега морамо признати, да је Он примером својих мо литава показао ту науку на делу. А речима је изложио ис ту на следећи начин:
Рече му неко од ученика: Господе, научи нас молити се Богу.
Тада им Господ изрече познату Молитву Господњу, Оче наш:
Кад се молите Богу говорите:
Оче наш који си на небесима. Овим се потврђује прво најтешње сродство између човека и Творца и друго нај тешње сродство између човека и човека. Свето очинство и свето братство. Из тога сродства рађа се љубав према Богу и љубав према ближњим, чиме се остварују две нај веће заповести Божје. Приближи се нама и приближи нас себи, Оче наш свевишњи.
Да се свети име твоје, изнад сваког другог имена на небу и на земљи. Да нам не буде ниједно друго име ни светије ни милије ни славније. Кад нам је име Оца нашег свето, онда се и ми осећамо свети као деца Његова, и узрастамо у светињи, и заиста бивамо свети као и Он што је свети. И љубав наша према Богу и ближњем добија ореол светости. И ми гледамо један у другог као у свети њу светога Бога; као бог у бога. Неблагословени су они који уздижу имена људска а име Божје хуле. Неблагосло вен ће бити и труд и пород њихов. А Ти нас благослови светињом имена Твога страшнога, Оче наш свети.
Да дође царство твоје. Царство свете истине и свете љубави, у коме нема лажи ни насиља ни смрти. Вечна ис тина, вечна љубав и вечни живот нека се усели у нас од Христа кроз Духа Светога. Да се Христос зацари у срцима нашим и да дишемо Духом Његовим, Духом Светим, Царе наш и Оче наш.
Да буде воља твоја и на земљи као на небу. Оно што Ти волиш, да волимо и ми. Оно што Ти заповедаш, да из вршујемо без сумњања и роптања, брзо и радосно као што чине анћели Твоји на небесима. Твоја је воља праведна и спасоносна. Дај нам снаге, да извршујемо вољу Твоју, а не вољу телесну ни вољу паклену. Јер Ти си свети Отац наш. И свето је име Твоје. И свето је царство Твоје. И света је воља Твоја, Оче наш Свемудри.
Хлеб наш насушни дај нам данас. Хлеб небесни и хлеб земаљски; за душу и за тело. Реч је Твоја хлеб небесни, који си нам дао кроз Сина Твога Исуса Христа. Слатка реч родитељска, која нит се кује нит вештачки ствара него се раћа из родитељског срца, препуног љубави! Благо слови трудове наше и плодове земаљске, да видећи милост Твоју радосно Те славимо и величамо као Оца нашег, Оца љубави и сваке доброте. И да сви као једнодушна и света браћа светимо име Твоје, и жудимо за царством твојим и вршимо вољу Твоју, Оче наш свебогати.
И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим. Ти као Отац деци својој, а ми као браћа браћи својој. И још више Ти опрости нама, молимо Ти се, и застиди нас неизмерном милошћу Твојом, да би онда ми, постићени, трчали и брисали дугове браће наше. Да виде незнабошци добра дела наша и прославе Тебе, Оца нашег небесног, и сложно с нама, оборене главе а уздигнута срца, ускликну Теби: Оче наш свемилостиви.
И не уведи нас у искушења, него нас избави од Лука вога. Искушао је Лукави Сина Твог Јединородног Исуса Христа, и био је побећен. Искушао је Лукави некада пра веднога Јова, и био је од Јова постиђен. Искушавао је Лу кави и светога Павла, и Павле га је надјачао. Не допусти Лукавоме да нас, немоћне, искушава. Да не посрнемо и не постанемо плен његов. Него постави анђела с мачем изме ђу њега и нас да нас брани и одбрани. Јер Теби је све могуће Оче наш свесилни.
Јер Твоје је царство, и сила, и слава. Лукави је гоља и лопов; док од Тебе не украде, он нема ништа. Твоје је све царство, сва сила и сва слава, и то царство вечно и бес мртно, сила неодољива и света, и слава непролазна и не постижива. Оче наш свеславни. Амин.
Још је Господ Исус учио о молитви овако:
Молитва у тајности. То је молитва искрена. Чедо моли родитеља да му пружи руку да је пољуби. И кад се мо лиш Богу, не буди као лицемјери, који се моле Богу не да би их Бог чуо него да би их људи видели. Јер не оче кују плату од Бога него од људи. Најужаснији облик бе збоштва! А ти нипошто не буди као лицемери. И у оби чном животу кад молимо некога за нешто, ми не желимо да трећи види и чује. Тим пре Господ Бог. Зато ти кад се молиш уђи у клијет своју, затвори врата своја, Па помоли се Оцу својему у тајности. И отац твој који види тајно платиће теби јавно.
Молитва за непријатеље своје. Молите се Богу за оне који вас гоне. Тиме ви предајете своју ствар у јаче руке. Узимате Бога за заштитника свога. И ако јаросног суседа не поправиш молитвом, чиме ћеш га поправити? А ти му као хришћанин мораш желети поправку а не пропаст.
Вера у молитви. Иштите и даће вам се. Тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се.
И све што узиштете у молипши с вером, прими ћете.
Све што иштете у молитви својој, вјерујте да ћет.е примити, и биће вам.
Штогод заиштете у Оца у име моје, оно ћу вам учинити; да се прослави Отац у Сину.
Молитвом се изгоне демони. А овај род (демонски) изгони се само молитвом и постом, рече Господ. И до данашњега дана демонијаци, тј. поседнути демонима и су машедши исцељују се једино молитвом у име Христа и по моћу крста као знамења Христова. И ничим више. Јер се једна мрачна и жива сила не може из полуделог истерати прашковима и водњикама него неком јачом, светлом и живом силом. Зато сумашедше нико у свету и не лечи апотекарском робом, него их само издвајају од света и чу вају у лудницама.
Молитвом се исцељују све болести, као што је Господ то показао. Ако лекар некога лечи у болници па излечи, нека то не приписује себи него Богу. Јер док је он боле сника лечио, дотле се неко молио Богу за болесника; било сам болесник, било његова родбина, или пак црква Божја. Јер у црквама хришћанским по целоме свету посве дневно, јутром и вечером, узносе се молитве „о бољаш чих, недугујушчих, страждушчих, пљенених и спасенији их“. Зато сваки паметан лекар, који ово зна, треба да за благодари Господу Богу кадгод успе да излечи некога болнога; и тиме да призна да је Бог прави Лекар над лекарима а он само оруђе Божјег промисла и Божје милости.
Молитва спречава напаст: Молите се да не паднете у напаст, рече благи Исус. Молитвом је свети Павле предупредио пропаст лађе на којој се возио за Рим са 276 душа (Дела Ап. 27, 22).
Молитва за Дух Свети. Највећи дар што човек може добити од тројичнога Бога јесте Дух Свети. Ко Њега добије, добио је све. А Бог даје Духа свога онима који га ишту од Њега. Који је међу вама отац, рече Исус, у кога ако син зашите хлеба да му даде камен? Или ако заиште рибу да му даде змију? Кад ви зли будући умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небесни дати Духа Светога онима који ишту од њега?
Припрема за молитву. Рече Господ: А кад стојите не молитви праштајте ако шта имате на кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама гријехе ваше. То одговара општем и битном евангелском правилу: Чините и чиниће вам се. Дајите и даће вам се. Опростите и опростиће вам се. Каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. Свети Јован Милостиви није се хтео причестити на литургији, док се прво није распростио са једним братом који је нешто имао против њега.
Апостоли и Свети Оци цркве добро су разумели Исусову Науку о молитви. Зато и сами молили се непрестано и препоручивали вернима: Молите се непрестано (1. Сол. 5, 18).
Молитва за болеснике. Апостол Јаков пише: Болује ли ко међу вама, нека дозове старјешине црквене те нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вјере помоћи ће болеснику.
Молитва за здравље. Исти апостол, свети Јаков. запове да: Молите се Богу један за другога, да би оздравили,
јер непрестана молитва праведнога много може помоћи. Пророк Илија молитвом је затворио небо те није било кише три године и шест месеци. И апостол Јован пише Гају: молим се Богу да ти у свему буде добро и да будеш здрав (3. Јов. 2.).
Молитва један за другога; (види Колош. 1, 3, 9; 4, 3; I Сол. 5, 25; Рим. 15, 13; II Кор. 1, 11; Филиб. 1, 4; Фили мон. 4).
Молитва за умножење љубави. Апостол Павле пише Филибљанима: И за то се молим Богу, да љубав ваша умножи се још више и више у разуму и свакој вољи. (Филиб. 1, 9).
Молитва за правилно учење (1. Кор. 14, 13).
Молитва против сатанске силе (2. Кор. 12, 8).
Молитва за савршенство верних (2. Кор. 13, 9).
Молитва за све људе (1. Тим. 2, 1).
Молитва за долазак Господа Исуса (2. Сол. 2, 1).
Молитва за састанак са пријатељима (1. Сол. 3, 10). Да би видео лице ваше, пише Павле свети.
Молитва духом важнија од свега. (Ефес. 6, 18; I Кор. 14, 14).
Молитва заједничка у храму (Дела 3, 1).
И тако редом, без краја и конца.
Свети Оци, као наследници апостола, саставили су мо литве, сходно опробаном искуству, за све муке људске и све прилике живота. Православна црква држи то искуство под именом Светог предања. А Свето предање је најна преднија ствар у свету. Јер оно потврђује Свето писмо из века у век и из покољења у покољење. Свето писмо не допуњује се ничим и никако, него остаје какво је било и јесте за увек са типичним примерима и догађајима. Свето предање се допуњује све новим и новим искуством и богатством духовним, којим све више осветљава Свето писмо Божје. Због свог богатог Предања црква православна је најнапреднија од свих Цркава. Протестанти без Светог предања представљају очај и сиромаштину. Јер без Светог предања тешко је схватити Свето писмо као Књигу Живо та. Живот тече, као река, негде тихо негде хучно, негде са слаповима негде опет са разливеношћу. Све те мене животне реке наговештене су Светим писмом, а богато насликане и показане Светим предањем. Чиме ће, на при мер, протестанти моћи доказати истинитост речи Исусо вих: и већа чудеса од ових чинићете (Јов. 14, 12). Савр шено ничим. Они ће утерати Христа у лаж. Међутим у току двадесет столећа показало се на више примера да су свети људи Божји у име Христово чинили чудеса већа него сам Христос. Не од себе и не својом силом, него од Христа и помоћу Христа. То ми знамо из Светог предања. И само Свето предање оправдало је Христа у овој речи као и у свакој другој; и у овом пророчанству као и у осталим.
Ја знам, Теодуле, да ти жалиш Индију. Па кад је жалиш, помоли се за њу. Да би је Господ просветио светлошћу истине. Кад позна истину, познаће прави живот. И научиће да у молитви ословљава Бога са Оче наш. Неће се више молити демонима нити ће им приносити жртве као бедни робови злим господарима. Нити ће слушати Буду, који није знао за молитву, пошто није знао за Бога као Оца небесног. Него ће стотине милиона Индијана развеселити се кад чују Радосну вест Христову, да не постоји сеоба душа из тела у тело, него да душе људске одлазе у царство Оца светлости и љубави. Тада ће сви ти милиони људских бића тражити молитвену везу, молитвени додир са Оцем својим који је на небесима. И несвета Индија постаће Света Индија. И неће се више у њој изговарати неразумљива молитва ОМ – ОМ – ОМ, него ће брујати по свој земљи интелигентна и радосна молитва: Оче наш.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *