ТЕОДУЛ

 

ТЕОДУЛ
 

 
ТИПОВИ
 
Како је чудно звездано небо, Теодуле!
Како је красно цвећано поље!
Како је мило стадо оваца или јато тица!
Како страшива бука мора усколебаног, и праска громова у бури, и клокот града у дебелим облацима!
Све се то спомиње у Јеванђељу Божјем, али као споре дно, помоћно и символично; никако као главно. Главно је Бог и човек; све остало је сценарио на позорници живота.
Какви су све људи уплетени у живот Спаситеља света – заиста, Теодуле, и то је једно од многих чудеса Божјих из којих је сав живот Његов изаткан.
Све типови, и сви типови људски.
Узмимо прву ону која је прва страница Јеванђеља, и прва скривница божанских тајни, свету пречисту Богомајку Марију. Сва предана вољи Божијој: Ево рабе Господње, нека ми буде по глаголу твојему. Сва у Богу, као што је сав Бог у њој. Нечувена преданост вољи Божјој, судби Божјој, стид девојачки, смерност, славље Бога Велича душа моја Господа) и ћутање (А Марија чуваше све ријечи ове – што чу од ангела и пастира –и слагаше их у срцу својему.). Тип, и прототип, праве и свете девојке.
Јосиф праведни, тип човека законске правде. Када са зна, да је Дева Марија бременита од Духа Божјега, намисли је тајно пустити. И тако тобож да и њу јавно не излаже срамоти и себе сачува од законских последица. Међу тим, променио је намеру,, кад му се ангел Божји јавио и објаснио, да је Дева зачела од Духа Светога.
Захарија првосвештеник, отац Претече Јована, беше човек истина побожан и без мане, али посумња у вест архангела Гаврила, да ће му се родити син. Ја сам, вели, стар и жена је моја временита.. Због такве сумње у весника небесног усред светиње храма, удари га архангел немилом, те би нем све док му се син не роди. Захарија је тип оних свештеника, који уредно врше своју службу али слабо верују у надприродну моћ свемогућег Бога.
Јелисавета, праведна супруга Захаријина и мати светога Јована, представља благу старицу и срдачну сродницу све те Деве Марије. Кад дође Марија да јој честита што је понела чедо у себи, Јелисавета се обрадова и задржа своју млађу рођаку три месеца као гошћу код себе.
Мудраци са Истока, звездари, који по необичној звезди дођоше у Витлејем на поклоњење новоме Цару, типични су научници мистици, који су одувек по звездама и сазвежђима тумачили судбе људи и народа, гледајући у свим променама природним тајну руку премудрога промисла Божјег. Никад свет није био без таквих научника, па ни у наше време. Само што су то некад били озбиљни и побожни мислиоци а понекад опет астролошке гаталице.
Ирод цар, назван Велики. Тип владара злочинца, који се на власти држао лукавством и насиљем. Таквих тиранских владара било је и на Истоку и на Западу, и не зна се где их је више било, иако су охоли историчари европски привикли да све тирјанлуке приписују само источним тиранима. Без мало сви кесари римски били су такви тирани. На глас о Новоме Цару, Ирод се показао и као лукава лисица и као крвожедан вук. Као лисица говори он звездарима: Идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним. Па како звездари, научени од ангела Божјег, не вратише се у Јерусалим него одоше другим путем у своју земљу, разбесни се Ирод као бесан вук и посла џелате те поклаше сву малу децу у Витлејему и по свој околини.
Многа и многа невина деца, први мученици Христа ради. Блажене душе њихове!
Свети Јован Претеча. Сав је био свети; и од рођења до смрти свети. Као што је света Дева нарочито припремана Божјим промислом да роди Месију, тако је Јован у пустињи припреман да стави руку своју на главу Месије и да га крсти у Јордану. Нити је хлеба јео ни вина пио, нити икад и једну заповест Божју преступио. Чист као песак пустињски, и гладан правде Божје међу људима као гладан лав пустињски, он је и смео онако неустрашиво да виче људима: Покајте се, породи аспидини! Нити га је ишта могло ућуткати да не виче на цара Ирода због родоскрвњења. Кроз све векове хришћанске свети Јован био је пример и надахнитељ безбројним отшелницима, пустињацима и испосницима као и храбрим изобличитељима људских неправди.
Па онда апостоли Христови. Сви су типични за разне људе и разне карактере људске. Андреја, Јаков и Симон Зилот типови су људи, који не говоре али творе. Петар је тип људи, који су брзи да се одушеве за свако добро али и устраше брзо од сваке напасти. Млади Јован, ћутљив као и брат му Јаков, али праволинијан и доследан до краја. Он стоји и под крстом свога Учитеља, иако под претњом смртне опасности. Филип је тип једног отвореног и комуникативног човека. Преко њега хтели би неки Грци да дођу у додир са Исусом. Он приводи Натанаила Господу. Њега Господ пита: гдје ћемо наћи хљеба да ови једу, тј. њих 5000 људи? У последњој беседи Исусовој он управља питање: Господе покажи нам оца и биће нам доста! Нашто му Исус одговара: Који видје мене, видје Оца. Тома је тип човека неустрашивог али реалног. Кад је Господ чуо за смрт Лазареву, он одмах нареди да се крену из Галилеје, у коју тек што беху стигли, за Јерусалим, где му је смртна замка већ била очигледно спремљена, тада рече Тома усред преплашених ученика: Хајдемо и ми да помремо с њим. А кад су му рекли да је Исус васкрсао, он није хтео веровати док не видим, вели, на рукама његовим ране од ексера, и не метнем прсте своје у ребра његова. А кад се васкрсли Победитељ смрти поново јави, и Тома се увери, онда узвикну: Господ мој и Бог мој. Апостол Тома је био и остао тип храброг реалисте. Јуда Искариотски типичан је издајник Бога, душе, духа и свега идеалног и узвишеног. Материјалист и среброљубац. Био је као неки благајник свете дружине апостолске; носио је ковчежић за прилоге, из кога је крао и себи присвајао. Лукаво се претварао као пријатељ сиромаха, али су сви знали да је лопов (Јов. 12, 4.). За тридесет сребрника издао је Господа свога јеврејским старешинама, који су били као и он.
Капетан римски из Капернаума и жена Хананејка представљају оне незнабошце који су имали јаку веру у моћ Христову. Због такве њихове вере Господ је исцелио капетану болесног слугу, а Хананејки полуделу ћерку. И у наше време догађа се неретко, да нехришћани јаче верују у хришћанску светињу, носе своје болеснике у манастире, где по вери добијају исцељење, брже и чешће него многи хришћани са слабом вером.
Марта и Марија са својим братом Лазаром представљају једну добру породицу са идеалном љубављу братском и сестринском. Марта је више домаћица која се труди да што боље угости свога божанскога госта, а Марија је више ученица Христова, која слуша Његове речи и тим речима као слатким јелом гости своју душу. Господ је похвалио Марију више него Марту рекавши: Марија је добар део изабрала. (Лк. 10, 40.) Лазар представља оданог и верног пријатеља Христова. И остао је такав и према Богоматери до смрти, слично Јовану апостолу.
Фарисеји су типични лицемери за сва времена. Праве се побожни, а грабе удовичка имања. Кад посте, направе лице жалосно; кад се моле, моле се по улицама да их људи виде; кад чине милостињу, трубе на све стране. Хоће да каменују жену грешницу а сами су у тајности развратници.
Књижевници и садукеји типични су ситничари и циници. Њихова уображеност у своју величину чини их правим шарлатанима.
Свештеници јеврејски, као и фарисеји, пуни су лицемерства, али су они углавном типични завидљивци. Заслепљени завишћу према Христу, они говоре само глупости. Кад Христос лечи болеснике, они вичу: Овај хули на Бога. Кад Он изгони из људи демоне, они причају: Помоћу демона изгони демоне! Кад Господ чини велика и славна дела на корист људи, они завидљиво дрече: Зар у суботу?
Кнез Јаир, који моли Исуса да му оживи ћерку; жена крвоточна, која тражи лека у додиру хаљине Исусове; губавци, слепци, узети, неми, глуви, згрбљени, сухи, грозничави, и безбројни други који вапију Господу за помоћ представљају све паћенике и невољнике, од тада до сада, којима сав свет није у стању да помогне и који прибегавају Христу Богу за помоћ са пуном вером и надом.
Удовица која приложи храму две последње лепте своје, тајно и стидљиво, представља оне племените душе, које жртвују светињи или сиротињи Бога ради а не ради похвале људске. Кад Бог види, не морају људи видети.
Кнез Никодим, који тајно посећује Исуса, због страха од својих јеврејских другова, представник је оне учене господе српске и туђинске, која се с народом држе вере Христове, али то чине само тајно, да не би били исмејани или оштећени од својих безверних другова.
Ирод Млађи, убица Јована Претече, представља човека ненасита телесних уживања, који у тој својој ненаситости брз је погазити све законе Божје и човечје. Умро је изједен од црви.
Иродијада и ћерка јој, играчица Саломија, типичне су блуднице из такозваног аристократског света.
Понтија Пилата, намесника римског кесара у Јерусалиму, руководила су два осећања у пословима: мржњом према Јеврејима и страхом од кесара. Тип свих бирократа, који су готови згазити све мање од себе да би угодили вишем од себе ради класе, части и унапређења.
Богаташ који пита Исуса шта да чини те да задобије царство небесно чувши одговор Спаситељев иди и продај све што имаш и раздај сиромасима па хајде за мном, ожалости се веома, јер беше врло богат. Типичан пример људи, у чијим се душама води борба између царства небесног и земаљског, и који притиснути теретом богатства остају везани за земљу.
Жена Самарјанка, Фотина, представља жену грешницу која под утицајем Исусова лица и гласа постепено се духовно чисти и препорађа, док најзад не постане одушевљена следбеница Његова.
Жена Заведејева, мати апостола Јакова и Јована, тражи од Исуса почасна места за своје синове у Његовом царству. Типична је за све мајке, које сујетљиво сматрају своју децу бољом од целога света, и траже за њих прва места и прве почасти.
Жена Пилатова поручи своме мужу кад је судио Христу: Немој се ти ништа мијешати у осуди тога праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради. Представница је многих жена, које знају за духовни свет и осећају га, али су принуђене паћенички покоравати се безверним мужевима.
Многи од ученика Христових напустише Учитеља свога (Јов. 6. 54-66.) због тога што не разумеше Његове речи:Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и стоји у мени и ја у њему. Они су представници такозваних интелектуалаца свих времена, који одбацују несхватљиве божанске тајне и беже од Христа само зато што њихове мождане вијуге не могу да обухвате страхотне висине и дубине неба и земље.
Књижевник неки рече Исусу: Учитељу, ја идем за тобом куда год ти пођеш. Тип је оних људи који површно и олако узму закон Христов, као и неких који пођу у манастир да као монаси буду са Христом, па се после уплаше и тргну од трња на које нагазе. Зато Исус опомену оног књижевника на тегобу пута свога, и рече му: Лисице имају јаме и птице имају гнезда а син човечији нема гдје главе заклонити. Хтео му је тиме рећи: Размисли добро, тежак је пут на који се решаваш, да се не би исто тако брзо с пута вратио као што си и пошао. Кад узмеш рало да ореш, не осврћи се натраг.
Марија Магдалина, коју исцели Исус од седам бесова, седам демонских страсти, би одушевљена и неустрашива следбеница Христова до смрти, и после смрти. Тип женског одушевљења и благодарности.
Жене Мироносице, све, као и Марија Магдалина, служише Исусу за живота, стајаху на Голготи при Његовом страдању, и посећиваху гроб Његов по смрти. Сјајан пример преданости своме Учитељу и Господу; и сјајан пример женске храбрости, коме тек доцније следују уплашени апостоли.
Два разбојника на својим крстовима око Христа, један покајник а други богохулник типични су примери за две врсте грешника: за једне који се ни на самрти не кају него хуле на Бога, и за друге, који се на самрти кају за све грехове своје.
Мародери су били римски војници под крстом Христовим. Не обзирући се на Његове муке на крсту, они су спокојно гледали шта да узму од Његових хаљина. И разделише међу собом одеће Његове и бацаше коцку због доламе Његове. Типичан пример мародерства и зверске неосетљивости према мукама својих ближњих.
Капетан страже под крстом кад виде како при издисају Христовом сунце помрча, земља се затресе и стене попуцаше, узвикну: Заиста, овај бијаше Син Божји! То је био доцнији мученик за Христа свети Лонгин. Пример човечје осетљивости, проницљивости и духовности.
Бирај, Теодуле, типове који теби одговарају, твоме срцу и твоме карактеру. По Божјем Промислу сав свет се груписао око Месије у типовима својим, све човечанство: микрокозмос у маленој земљи Израиљевој. Да би сви јавили свој однос према Њему и означили пут после себе сличнима себи, било добрим или злим. Да би и ми умели распознавати људе према тим типовима.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *