ТЕОДУЛ

 

ТЕОДУЛ
 

 
ИСЦЕЛИТЕЉ БОЛНИХ
 
Грануће Сунце правде, и здравље ће бити на зра цима његовијем. Ово су речи последњег старозаветног пророка, ангеловидног Малахије; овом дивном сликом про рекао је он Месију као исцелитеља болних и носитеља здравља.
Ево радости, Теодуле, ево Радосне вести. Јавио се у свету Син Божји као истински Теодул, да послужи људима и као исцелитељ од мука и болезања, да немоћи наше узме и болести понесе, како је провидео велики пророк Исаија.
Нема болести која не бежи испред зракова божанскога бића Исусова – испред зракова Његових помисли, испред зракова Његова додира, и то не само додира руку Њего вих него и хаљина. Зраци Његовог бића смичу с болесни ка све болести, од грознице до лепре, брже и потпуније него што зраци сунчани убијају бациле у ваздуху или во ди. Заиста, и брже и потпуније. И не само да је Исус имао такву неограничену моћ брзог, ненапорног и потпу ног исцељивања свих болезања на људима, него је такву моћ даровао и својим апостолима, и апостолским насле дницима, и свима својим правим следбеницима до данаш њег дана. И ово су зраци Његови: апостоли и сви верни следбеници. Здравље је било и бива и биће на тим зраци ма Сунца правде, што сијају по васцелом свету.
Амин, амин, говорим ти, Теодуле: историја света није записала ни сличан случај. Ни Индија с Китајем, ни Ми сир са Балканом. Амин, амин, говорим ти: историја света има свега два поглавља: Нехришћанство и Хришћанство, тј. Болест и Исцељење. Но морам те у тајности опомену ти, да се и ја и ти морамо обазрети на свој лични живот, и видети, да ли и цело наше житије на земљи, твоје и мо је, нема два поглавља – нехришћанско и хришћанско? са вловско и павловско, Теодуле? Па ако наћемо да има, он да да пожуримо пре кончине нашега века и умолимо све тог апостола Павла, некад „сужња Христова“ а сада на небу сличног херувимима; да га умолимо за молитвену по моћ пред Господом, како би се пре кончине века и ја и ти испунили страхом од Бога и стидом од људи. И како би нам Господ избрисао из сећања, и Себи и нама, наше нехришћанско поглавље живота.
Пођимо сад за Лекаром, за свемоћнџм Исцелите љем, који на зрацима Својим носи здравље свакоме ко је жељан здравља од Бога.
А Исус прохођаше по свој Галилеји, учећи по збор ницама, проповедајући евангелије о царству, и исцељу јући сваку болест и сваку немоћ на људима.
И Он исцјељиваше који требаху исцјељења.
И мноштво народа стјецаше се да га слушају u да ux исцијељује од њиховијех болести.
А кад сиђе с горе, за Њим иђаше народа много. И Гле човјек губав u клањаше му се говорећи: Господе, ако хоћеш можеш ме очистити. И пруживши руку Исус, дохвати га се Говорећи: хоћу, очисти се. И одмах 6u чист од губе.
У дому Петрову видје Исус ташту његову гдје лежи и грозница је тресе. И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и устаде и служаше му.
Руком додирује Исус губава човека; руком прихвата грозничаву жену. Додир је љубав. А љубав нити се пла ши нити се гади. Не плаши се Исус заразне болести; не плаши се онога што се Њега плаши. Нити се гади, као ни мајка од накаженог чеда свога. Права љубав нити се пла ши – чак ни смрти на крсту – нити се гади – чак ни на прокажена тела.
А кад захођаше сунце, сви који имадијаху болесни ке од различнијех болести довођаху их к Њему; а Он на свакога од њих меташе руке, и исцјељиваше их. Тешки болесници осећају да им заходи сунце живота. Но Исус им доноси здравље и живот на зрацима прстију својих.
И сав народ тражаше да га се дотакне. Јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све. Чудесно, брзо и потпуно постајаху здрави сви који Га се дотакоше. Додир је љубав; додиром се преноси сила. Народ је веро вао у додир; и сада верује, нарочито на Истоку.
И доведоше к Њему глувонема, и мољаху га да ме тне на њ руку. И узевши га од народа на само ме тну прсте своје у уши његове и пљунувши дохвати се језика његова. И погледа на небо, уздахну и рече: Ефата, што ће рећи отвори се! И одмах му се отворише уши, и раздријеши се свеза језика његова, и говораше лијепо. У овом случају све је здружено: и ста вљање прстију у уши и на језик глувонемог, и пљувачка, и молитва са уздахом, и реч. Ово не треба разумети као да је један од тих начина био недовољан, него као већу љу бав према страдалнику.
Два слепца иђаху за Њим вичући: Помилуј нас, сине Давидов. Рече им Исус: Вјерујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: да, Господе. Тада се Он до хвати очију њихових говорећи: по вјери вашој нека вам буде. И отворише им се очи.
Мало је другачији случај са слепцем у Витсаиди. Дове доше к Њему слијепа и мољаху га да га се дотакне. И узевши за руку слијепога изведе га ван села. И пљунувиш му у очи метну руке на њ и запита га ви ди ли што. И погледавши рече: видим људе гдје иду као дрва. И потом опет метну му руке на очи и ре че му да прогледа; и исцијели се и видје све лијепо. Господ узима слепца за руку и води га на само. Из љубави Он бива воћ слепима. Пљује му у очи као да презире ње гову болест. На Истоку пљувачка се често употребљавала као целебно средство. Два пута ставља руке своје на сле пе очи и најзад заповеда слепцу да прогледа. Нашто сва ова тајанствена процедура, кад је Он могао само реч ре ћи, као у случају слепога Вартимеја, и слепац би прогле дао? Несумњиво, да у овој тајни лежи духовни значај, за духовне слепце. Неки од ових духовних слепаца, који су слепи за Бога, за Месију и за своју душу, прогледају чим чују евангелску реч Христову. Другима опет вид се повра ћа ноступно: они одлазе у самоћу, да буду насамо са Христом да размишљају и да се уче. Онда, њима није лако појмити духовно без материјалног: отуда стављање руку и пљувачка. Даље, док раније нису видели никако живе људе као људе, него као ништавне и пролазне сенке, по лако почињу гледати на људе као на покретно дрвеће, тј. ипак као на нешто стварно. Најзад им се отварају очи ду ха и они познају Господа Исуса као Сина Божјег и Спаси теља света а људе као синове Божје и наследнике царства небесног и живота вечног.
Исти смисао има и исцељење онога слепорођеног у Је русалиму:
Пролазећи видје човјека слијепа од рођења. Па по сле објашњења са својим ученицима о узроку његовог сле пила („ни он сагријеши ни родитељи његови него да се јаве дјела Божија на њему“, као на праведном Јову), Он пљуну на земљу и начини кал од пљувачке, и по маза калом очи слијепоме. И рече му: иди умиј се у бањи Силоамској. Отиде дакле и уми се, и дође гле дајући. И овде се види постепеност у отварању духовнога вида код многих заслепљених и ослепљених материјалним схватањем света и живота без Бога. Но овде има и један нов моменат. Кал од земље и вода у бањи – шта ово значи? Значи, и земља и вода Божије су твари и Божија својина. И једно и друго је лековито, али само у присуству Бога и по заповести Божјој. Иначе никакви прашкови и никакве течности не помажу. Бог је свевидећи и свемоћни. Да су хиљаде лекара помазали земљом очи ономе слепороћеном и да се он хиљаду пута умио на води Силоамској, заиста не би прогледао. Али, дошао је Божји Син и Бог и учинио, да се на ономе слепцу јаве дјела Божија. У чему су овдје дјела Божија’? У томе, што кад Бог стоји близу нас болесних и кад Бог хоће, ми се може мо излечити од сваке болести ничим и свачим. Заиста ти кажем: ничим и свачим. У самој ствари само вољом и си лом Божијом. Све друго лечење и све лекарије и сви ме леми обичних лекара имају само симболичан значај.
Жена грешница би исцељена од своје блудне гадости додиром ногу Спасових. Ставши састраг код ногу ње говијех плакаше, и стаде прати ноге његове сузама, и косом од главе своје отираше, и цјеливаше ноге њего ве, и мазаше мирисом. После објашњења са својим лука вим домаћином који то виде и на свој глупи начин тума чаше, окрену се Господ тој жени и рече јој: Опраштају ти се гријеси. Вјера твоја поможе ти; иди с миром.
Но сила Господња дејствоваше не само кроз дотицај руку и ногу Исусових, не само кроз додир тела Његовог пречистог, него чак и кроз дотицај хаљине Његове. У на ше модерно време ми имамо слику тога у сили електри чној, која дејствује директно или кроз наелектрисана тела; тако и у сили магнетској.
И кудгод иђаше у села или у градове или у палан ке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху га да се барем скута од његове хаљине дотакну; и оздра вљаху сви који га се дотицаху. И грозничави,и главобо љни, и костобољни, и слепи, и глуви, и неми, и сакати, и узети, и сухоруки, и грудоболни. Сви без изузетка, без об зира на лакшу или тежу болест, или, говорећи лекарским језиком, без обзира на излечиву или неизлечиву болест. Христу је било све подједнако лако; све подједнако изле чиво. И то, чуј Теодуле, нечувена чуда! Без додира Њего ве руке и Његовог тела, без Његових речи, без кала и пљувачке, и без иједне речи – једино од додира Његове хаљине!
На другом месту опет понавља се то, да се јаче пот врди. И доношаху к Њему све болеснике и мољаху га да се само дотакну скута од хаљине Његове; и који се дотакоше оздравише. Заиста је био истинити свети пророк Малахије кад је провидео и прорекао: „Грануће Сунце правде, и здравље ће бити на зрацима његовијем“: Јер, гле, сила Божија зрачила је чак и кроз хаљине Ису сове, лечила тела, осветљавала душе, загревала срца замр знутих и очајних људи.
Жена крвоточна дотакну се скута Његовог и одмах оз драви. Шта да кажемо о том случају који је намерно ис црпно описан? Бејаше једна жена, која дванаест пуних го дина боловаше од непрестаног течења крви из доњег дела тела свога. Каква беда, какав бол и какав стид! Непреста но се прати и увек бити нечист. Непрекидно се чистити и непрекидно осећати смрад. Бежати из друштва и у осами јадиковати. Жалосна женска природа. Очај жене. Зашто није ишла лекарима, питало би се у нашем веку? Ишла је жалосница. Знало се и онда за лекаре. Није она ишла са мо једноме него многима. И велику муку бјеше претрпела од многијех љекара, и потрошила све што је имала, и ни шта јој нијесу помогли, него још горе начинили. Онда се она поузда у Исуса. Али око Њега беху хиљаде, што се тискаху са свих страна да га виде, да га чују, да га се до такну. Тада се реши она очајница да га се дотакне пошто пото. Јер говораше сама себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу. И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах престаде течење крви њезине. Тада Исус упита ученике своје ко је то што га се дотаче, на што му ови одговорише: Учи тељу, народ те опколио и турка те, а ти говориш: ко је то што се дотаче мене! Тада Господ рече ову чудну реч, велику и чудну за размишљање: неко се дота че мене, јер ја осјетих силу која изиђе из мене.
Не лече дакле хаљине Његове саме од себе него сила Божија кроз хаљине. Као што сила Божија дејствује и ле чи кроз иконе и крст. То је познато православним хриш ћанима из искуства. Зато они у болести и невољи додирују икону и крст и сваку освећену ствар у цркви која подсећа на хаљину Христову, па и саме зидове црквене целивају, са вером да ће им сила Господња помоћи као што је по могла оној жени крвоточној.
Бејаше човек болестан од водене болести. Доведоше га Исусу. А Он дохвати га се, исцијели и отпусти. Чим га се дакле дохвати, болест оде а здравље дође.
Бејаше опет нека жена која боловаше осамнаест годи на. И бјеше згрчена, и не могаше се исправити. Исус је виде у зборници пред многим народом. И сажали му се. Дозва је Исус и рече јој: жено, опроштена си од болес ти своје. И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога. И сав народ тражаше да га се дота кну, јер из Њега излажаше сила и исцјељиваше их све.
Но Исцелитељ болних исцељује и без додира, Теодуле. Реч, лек. Он рекне и бива, као при стварању света: Рече Бог да буде светлост и би светлост. Не пише ли тако на првој страни Библије?
Човек са сухом руком стајаше у зборници, када Исус уће. У историји медицине није забележено да је икад ико од лекара могао да излечи суху руку човека. А Исус виде вши онога човека рече му: Пружи руку своју. Само рече и заповеди: не додирну. И пружи, и поста рука здрава као и друга. Размисли, Теодуле, није ли то Онај исти ко ји је у почетку рекао: Нека буде светлост, и би светлост?
Младића узетог, паралисаног, у највећој мери, тако да га четворица ношаху, ставише пред Исуса. А Исус видје вши вјеру њихову рече узетоме: не бој се, синко, опраштају ти се гријеси твоји… и уставши отиде дома.
Реч – лек.
Човек неки лежаше узет не мање него тридесет и осам година. Какав ужас и каква досада и себи и другима! До нео га неко на Овчију бању, Витезду, у Јерусалим, да се лечи. И ту је лежао, Бог зна колико дуго. И лежао би узет до смрти, да не грану Сунце правде са здрављем на зрацима својим. Засија пред њим Исус и упита га: Хоћеш ли да будеш здрав! Очајник, који носаше на себи бол од пуних тридесет и осам година, свака година по 365 да на и 365 ноћи, одговори: Да Господе, али немам човјека да ме спусти у бању. Какав ужас од немилосрћа у све том граду Давидову, где су свештеници ходили у дугим ха љинама, са широким рукавима и тражили да им се свако клања по улицама и пијацама! Тад му Исус рече: Устани, узми постељу своју и иди. И одмах оздрави човјек, и узевши постељу своју хођаше.
Реч – лек.
И за њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чуде са Његова која чињаше на болесницима.
И за њим идоше људи многи и исцијели их све.
Капетан римске страже у Капернауму приће Исусу и рече му: Слуга мој лежи дома узет и мучи се много. Рече му Исус: Ја ћу доћи и исцијелићу га. А капетан одговори и рече: Господе, нијесам достојан да уђеш под кров мој, него само реци ријеч и оздравиће слуга мој. Рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.
Реч, и то реч издалека, и без додира и без вићења бо лесника – реч лек.
Десет губавих људи, разједених од страшне проказе чу ше да Исус пролази друмом кроз Самарију, па издалека повикаше: Исусе, наставниче, помилуј нас! Издалека, изван друма, јер им је законом забрањено било да друмом иду и да се с људима сретају. Чувши их Исус и видјевши их рече: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се од проказе.
Овде Исус не употребљава чак ни уобичајену реч: нека вам буде по вери, или будите здрави, и томе слично. Него само упућују болеснике да изврше један законски пропис и јаве се свештеницима. Дакле, Он мислима исцељује десет људи на даљини, и то десет њих који болују од најтеже болести против које медицина ни нашег столећа не зна лек.
Тада доведоше к Њему бијесна који бјеше нијем и слијеп, и Он га исцијели, те нијеми и слијепи стаде говорити и гледати.
Видећи ово невиђено чудо дивљаху се сви људи гово рећи: Није ли ово Христос?
Бесан, нем и слеп човек, Теодуле, помисли! Сабери све лекаре целога света, стави пред њих оваквог болесника и упитај. Шта ћеш чути? Нема му лека.
Слепи Вартимеј сеђаше крај пута у Јерихону и просаше милостињу. А кад чу велику грају, упита, ко је то? Реко ше му да то Исус пролази. А он чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати: сине Давидов Исусе, по милуј ме! Призва га Исус и упита: Шта хоћеш да ти учиним? Одговори му слепац: Равуни, да прогледам. А Исус рече: Прогледај, вјера твоја поможе ти. И одмах прогледа и пође за њим хвалећи Бога.
Без додира, без пљувачке, без кала, без умивања – са мо реч, и ноћ слепог Вартимеја претвори се у дан.
О Теодуле, кад мислиш о чуду иад слепим Вартимејем, сети се Онога који је у почетку стварања заповедио да над васионском тамом засија светлост. И рече Бог, нека буде светлост, и би светлост. Није ли то био Овај исти, који викну јерихонском слепцу: Прогледај?
Но зар је сам слепи Вартимеј, коме Господ дарова вид? И зар су само оних неколико слепих и болесних, што спо менусмо, који оздравише? Не и никако.
Када Јован Претеча из тамнице Иродове посла своје ученике да питају Исуса, је ли он Онај што ће доћи или другог да чекају (а то Јован учини не зато што је он сумњао него да би уверио ученике своје), у тај час пред ученицима Јовановим Исус исцијели многе оо бо лести и од мука и од злијех духова, и многима слије пима дарова вид. Чуј и запамти – многима. И посла овакву поруку страдалном Јовану:
Кажите Јовану што видјесте и чусте. Слијепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глухи чују, мртви устају, сиромашнима проповиједа се Евангелије.
У медицини нашег времена највише се слави хирургија. Но сечење човечјег тела, ушивање и залечивање иде и са да као и раније без напора и без опасности. Један пример из те области имамо у Евангелију.
Када Јуда са слугама првосвештеника јеврејског дође у Гетсиманију да ухвати Исуса, неко од верних потрже нож на једнога слугу и одсијече му десно ухо. Видев то рече Исус: оставите то. И дохватив се до уха његова исције ли га. Како божански лако, брзо и савршено.
А да су били још многобројни случајеви исцељења бол них, која нису споменута у Евангелију, о томе сведочи евангелист Јован, кад на завршетку своје повести о Хрис ту овако завршује:
А има и много друго што учини Исус, што кад би се редом пописало, ни у сами свијет мислим не би могле стати написане књиге.
Све је чудно и пречудно што чини Исус. Но није мање чудно, ако чак није више, оно што учинише обични људи Његови ученици и следбеници, и што чине у име Његово кроз цркву до данашњег дана.
Божански Исцелитељ даровао је моћ својим следбени цима да и они буду исцелитељи болних:
И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да ис цељују од сваке болести и сваке немоћи. И пођоше апостоли као зраци Сунца правде по свету носећи исцеље ње и здравље. Молитвом, речима, додиром и помазивањем уљем исцељиваху поседнуте, болесне и немоћне. Ђаволе многе изгоњаху, и мазаху уљем многе болеснике, и ис цељиваху… И рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима. (Мк. 6, 13; Дела Ап. 5, 12.)
И до данашњег дана чине се кроз цркву Христову мно ги знаци и чудеса по целом свету. Све у име Господа Исуса Сина Божјег, човекољубивог Исцелитеља. Његови зраци здравља побеђују и простор и време. Што је било у време апостолско, то бива и данас. Све болести и немоћи на верујућим људима лече се и данас молитвом, постом, полагањем руку, помазивањем јелејем, речима и уздасима. И никад не лече људи него Христос кроз људе.
На 500 година пре Христа провидео је онај дивни Ма лахије да ће гранути Сунце правде. О Теодуле, кад би Је вреји веровали својим пророцима, поверовали би и у Господа Исуса као у јединог истинитог Месију. И радовали би се заједно с нама. И заједно с нама отпоздравили би пророка Малахију радосном вешћу:
Ваистину Грануло је Сунце правде, и здравље је на зра цима Његовим.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *