ТЕОДУЛ

 

ТЕОДУЛ
 

 
ВАСКРСИТЕЉ МРТВИХ
 
Магијска огледала, Теодуле, јеси ли чуо за магијска огледала? У овоме свету човек се осећа као усред многих магијских огледала. Једна су испупчена, друга удубљена; једна увеличавају, друга смањују; једна улепшавају, друга нагрђују. И човек гледа и види себе час великог као пла нину час маленог као кртичњак. И опет види себе час ди вног као бога или сина Божјег, час накарадног и гадног, испод сваке животиње. У неком огледалу гледа себе као господара над свом видљивом природом, у неком пак као чемерног роба природе. И још даље, у оном огледалу ви ди себе као бесмртника, јачег од смрти, а у овом опет ви ди себе како зева у ропцу на самртној постељи а потом лежи као леш, непомичан и хладан. Гомила прашине не подношљиве за нос и за очи.
Шта је истина, и где је сразмера? И може ли човек сам од себе познати истину и одредити праву меру?
Хиљаде и хиљаде покушаја чинили су људи на свима континентима света да дознаду истину и одреде праву ме ру себе и свог бића усред варљивих магијских огледала. Но нигде се нису могли сагласити у крајњим мислима својим, у крајњим закључцима.
Али чак и да су се сагласили, то не би донело спасење роду људскоме. Јер се и кривомисаони могу наћи на једној мисли, и кривопутни на истом путу. Као што је дуга на небу недосежна за руке тако истина за разум људски. Док неко не јави шта је с оне стране закључаних врата, како ћемо знати? После првог греха на земљи, херувим са пла меним мачем постављен је да чува капију Раја, капију ис тине и врховних тајни недоступних нечистим. Од тада сви напори човечјег разума да продре у тајне с оне стране били су само слутње, и све философије само нагађања и врачања.
Сразмера човека и тајна смрти – то су две загонетке, које никад човек као човек није могао решити. Шта је човек и колики је човек? Да ли иједно магијско огледало показује праву сразмеру човека, и које? Да ли оно које одражава лик човечији као лик Бога или оно које га одражава као ругобног црва и сићушног инсекта? И још уз то је смрт? Да ли је крај свега или почетак нечега но вога? Да ли је тачка или запета? Да ли потпун пораз и
тела и душе или само развод једног несносног брака изме ћу тела и душе?
Кад је монголски завојевач Џингис-кан освојио Китај и ушао у Пекинг, рекоше му за некога светог човека, који је живео у околини и био слављен од свију и свакога као мудрац над мудрацима. Чувши то велики кан нареди, да му се доведе тај мудрац. И чим га виде пред собом, рече му: Нећу те много питати. Једна једина ме ствар мучи. Кажи ми: имаш ли ти лек од смрти?
Толико, и ништа више. Завојевачу Азије и Европе, ко ји је био испио пехар свега жељенога, што овај свет може дати, само је једно било неподношљиво – смрт. Зато он и пита кинеског мудраца само то: Имаш ли лек од смрти? Сва остала мудрост људска није му од потребе. И сви ле кови од свих зала познати су му. Само једној коби он не зна лека; оној коби која је неизбежна и за њега као и за његовог коња. Имаш ли лек од смрти? Лако ћу ја наћи зналце свих осталих знања. И лако ћу добавити лек од свих других мука? Али да ли ти знаш оно што нико не зна у Европи и Азији? Имаш ли лек од оне муке, која је побеђивала све победиоце света? Кажи ми: Имаш ли лек од смрти?
Није записано, какав је одговор дао мудрац великом Монголу. Но да му није дао лек од смрти јасно је из тога што је Џингис-кан после неколико година умро.
Јеси ли био, Теодуле, у британском музеју у Лондону? То је највећа библиотека на свету. Милиони књига; знање и мудрост свих народа у свету и на свима језицима. Да си имао магичну моћ па да заповедиш и викнеш: Отворите се оне књиге које знате лек од смрти? Шта мислиш шта би се догодило? Милиони књига остале би затворене и непомичне, само би се једна једина мала књига отворила. Та мала књига зове се Нови Завет. Мања од хиљаде својих дебелих коментара и од стотине хиљада паганских тан тарија и мантарија, та књижица једина и јединствена, мо гла би позитивно одговорити на оно питање и нама и монголском цару: У мени је лек од смрти.
Исусе Наставниче, ћерка ми је умрла, имаш ли Ти лек од смрти?
Исусе Сине Давидов, син јединац ми је умро, имаш ли Ти лек од смрти?
Исусе Сине Божји, брат нам је умро, имаш ли Ти лек од смрти?
Не бој се, само вјеруј, одговара Исус свима.
Гле, дође човјек по имену Јаир, који бјеше старје шина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и моља ше га да уђе у кућу његову. Јер у њега бјеше јединица кћи од дванаест година, и она умираше.
Али Исуса беше окружила непрегледна маса света, те не могаше одмах одазвати се жељи Јаировој и поћи њего вој кући. Још га у том задржа и жена крвоточна, која се тискаше да се дохвати скута Његова. Па докле се Господ због тога забави, дође неко од куће старјешине збор нице и рече овоме: Умрије кћи твоја, не труди учи теља.
А кад чу Исус, одговори му: Не бој се, само вјеруј, оживеће.
А кад дође у кућу, не даде никоме ући осим Петра и Јована и Јакова и дјевојчина оца и матере.
И сви плакаху и јаукаху за њом, а Он рече: Не плачите, дјевојка није умрла него спава. И подсмјева ху му се знајући да је умрла.
И узевши дјевојку за руку рече јој: Тавита куми! Што ће рећи : Дјевојко, устани!
И поврати се дух њезин и устаде одмах. И запо вједи да јој даду нека јела.
И зачудише се чудом великијем.
Ко је овај што и мртвима заповеда да устану? То је Онај исти који је заповедао демонима да излазе из умо болних. То је Онај исти који је заповедио ричућој бури морској да умукне и ветровима да престану и неродној смокви да се осуши; и би тако. Онај исти који је слепима нарећивао: прогледај, и прогледаше; и губавим: очисти се, и посташе чисти. Изгонитељ демона, Заповедник природе, Исцелитељ болних, показује се сада још и као Васкрситељ мртвих. Додиром и речју Он васкрсава умрлу девојку, она ко исто лако као што је лако исцељивао болеснике од свих болести. Јер Њему све је могуће и све лако. Штогод људима изгледа немогуће, Њему је могуће; и што год је људима тешко, Њему је лако. Он твори чудесна дела она ко лако као што лако дише, без напора, без умора, без исцрпљености.
Човечанство је било толико раслабљено од сугестија демонских, од опседнутости демонске, да су људи веровали у апсолутну моћ зла и у немоћ добра. Спаситељ света спустио се на земљу да људима поврати веру у добро, у апсолутну моћ свакога добра и у тријумфалну победу до бра над злом: Бога над сатаном, духа над материјом, човека над природом, здравља над болешћу, вере у добро над вером у зло, живота над смрћу.
Када Господ рече: Не плачите, дјевојка није умрла, на смејаше Му се. Свакако мишљаху да није при себи. Како то да Он тврди како девојка није умрла, кад они сви знају да је умрла. Улазили су редом сви у одају где њено мртво тело лежи и својим рукама додиривали су њено хладно че ло и хладне руке. За све њих смрт је била потпуни госпо дар без свога господара. Иако су читали или слушали ре чи Господње кроз пророке: Ја сам господар живота и смрти, и опет друге: Ја умртвљујем и ја оживљујем, говори Господ. Мрачна сила демонска успела је, да те ре чи Божје буду заборављене и избрисане из памети људи, и то људи који су се дичили својим Богом пред незнабошци ма. Зато се и подсмеваху Исусу, знајући да је девојка умр ла. А када Исус додирну мртву девојку и заповеди јој: Та вита куми! девојка устаде, а сви они подсмевачи зачудише се чудом великим.
Чудо велико! У чему је то чудо што га је Исус пока зао? У надмоћи живота над смрћу. У чему је пак нечудо, у које су људи дотле веровали? Управо у њиховом верова њу да је смрт јача од живота. Заиста је свако нечудо људ ско несравњиво горе од свакога чуда Божјега. Јер нечудо значи веру у апсолутну моћ над добрам, па и смрти над животом. Чудо пак значи веру у моћ добра над злом, па и живота над смрћу.
Друго чудо васкрсења мртваца догодило се у граду На ину под Тавором. То чудо саопштава божанствени Лука овим речима:
Потом иђаше Исус у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.
Кад се приближише вратима градским, гле, изно шаху мртваца, јединца сина матере његове, а она бје ше удовица и народа из града много иђаше с њом.
И видјевши је Господ, сажали му се за њом, и рече јој: не плачи:
И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше. и рече: момче, теби говорим, устани!
И сједе мртвац, и стаде говорити. И даде га ма тери његовој.
А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: вели ки пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
И отиде глас овај о њему ио свој Јудеји и по свој околини.
Пре свега, Теодуле, задржи се на оним речима: и сажа ли му се. Сажали се Исус на удовицу, која оплакиваше свог јединца сина, своју једину утеху. Ми не чусмо, да фа кири индијски учинише неко чудо из сажаљења према љу дима. Ни мађионичари мисирски, нити питије делфијске. Него све што учинише, учинише помоћу црне магије, то јест помоћу ограничене силе демонске, и то или за добит или ради славе од људи. Каква огромна разлика између њих и Христа Човекољубца, који из сажаљења и љубави чињаше толика божанска чудеса.
Потом видимо, да се Исус и не дотаче умрлог младића него само прихвати се руком за његов ковчег и рече реч. Дакле, посредан додир и реч. И мртвац оживе.
Но ево и трећег случаја, где нема додира уопште, ни непосредног ни посредног, него само реч.
Кад се и дан данас на мазги путује из Јерусалима око два сата преко Јелеонске горе долази се у село Витанију. У том селу и сада показују место где је била кућа Лазара Четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана. Тај Лазар беше пријатељ Исусов, и његове сестре, Марта и Марија служаху Господу кадгод би к њима уз пут навраћао.
Једном кад Исус тек беше напустио Јудеју и отишао у Галилеју, сазнаде да је његов пријатељ Лазар болестан. Он прозре духом Својим и рече ученицима: Ова болест није на смрт него на славу Божију, да се прослави Син Божији. Јер знађаше све што ће се догодити. И не врати се одмах него остаде у Галилеји још два дана чекајући да Лазар умре и да се наврше четири дана докле Он стигне у Витанију до гроба покојникова.
У Витанији срете га Марта и рече му: Господе, да си ти био овдје не би мој брат умро. Исус јој одговори: Брат ће твој устати.
Марта: Знам да ће устати о васкрсенију, у после дњи дан. Ту науку морала је она раније примити од само га Исуса.
Исус: Ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће.
Потом Марија понови речи Мартине: Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој.
И заплака се Марија. И заплакаше сви присутни. Тада и сам Господ заплака.
Ударише сузе Исусу.
И дођоше на гроб Лазарев. А то беше пећина, и плоча на отвору. Јер на Истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих.
Тада Исус рече: Узмите камен.
Марта: Господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро.
А Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу Божију?
Кад скидоше камен, Исус подиже очи горе и рече: Оче, хвала ти што си ме услишио.
Из овога се види, да је Исус пред тим имао тајну мо литву Оцу свом небесном, кроз коју му је потврћена изве сност да је Отац сагласан са вољом Сина и у овоме делу.
Потом Исус викну Лазара – зовну иза гласа: Лазаре, изиђи напоље!
И изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано.
Тада Исус рече: Раздријешите га и пустите нека иде.
И би тако.
Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли к Мари ји и видјеше што учини Исус, вјероваше га.
Као што видиш, Теодуле, у овом случају нема додира, као у ранија два. Исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог Лазара, него само повика: Лазаре, изићи! И четво родневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба. Реч, само реч Хрис това, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако.
Сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди. Господе, рече Марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро. Сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди. Али овде, ваљда по Божјем промислу, баш сестра то посведочава. Јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? Сведочанство сестре Лазареве Марте, дакле од првокласне је важности. Христос је васкрсао Лазара не као Јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина Наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу по чео трунути и заударати стрвинским смрадом. Јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, – као да је обамрлост нешто друго него смрт – у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ Сина Божјег и Месије.
Каква је то моћ? То је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега – моћ живота над смрћу.
Васкрситељ мртвих! Каквог другог Месију желе и оче кују Јевреји? Да ли некаквог који ће створити земаљско царство Израиљево од сто хиљада квадратних километара? Па то може учинити и неки Бар Кохба и Варава и Ро тшилд. У сваком столећу може се наћи такав месија у до му Израиљеву. Но свако царство таквога месије биће кратковремено и пролазно као и царство Саулово, и Со ломоново и Ровоамово и Манасијино. Шта онда? Онда треба да чекају новога месију, и увек новог и новог, као што и чине помрачени Јевреји до данашњег дана. Али прави Месија је само један, и један за увек, без понавља ња. Месија је онај који може учинити нешто далеко више за сав род човечји него што су учинили за свој малени народ у маленој земљи јудејској Саул и Соломон и Ровоам и Манасија, и Варава и Бар Кохба. Као комитаџије према једном великом завојевачу света, такви су све мале и сме шне јеврејске месије према правом Месији, Васкрситељу мртвих.
Онај који може победити смрт, може победити и сва остала зла у свету.
И Онај који је у стању учинити највеће, заиста је у стању учинити и све остало, мало и малено и споредно. Али вид је Израиљев помрачен злочином над правим Ме сијом, те Израиљци до данашњег дана чекају малог месију, насилника, Бар Кохбу, или Вараву, да им створи једно ма ло царство у Палестини, које ће битисати пола столећа и пропасти као што је пропало и царство Саулово.
Не виде они, Бог их видео, како је чудо Бог кроз њих учинио. Не хвале се правим Месијом, господарем живота и смрти, непролазним, бесмртним, неодољивим Месијом, који се јавио код њих у Назарету и Јерусалиму. Они су Га одбацили и убили. Злочинца су Вараву уздигли изнад Ње га. Због тога су им злочинци идеал до данашњег дана. А ми негдашњи незнабошци прихватили смо и признали пра вог Месију, свечовечанског и јединственог. Њега, Васкрси теља мртвих, ми славимо и хвалимо сада и на век века.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *