ТЕОДУЛ

 

ТЕОДУЛ
 

 
ИЗГОНИТЕЉ ДЕМОНА
 
Дунуо ветар, а ти се уплашио, Теодуле. Зашто се плашиш свежег ветра на овој страшној припеци летњој? То је благослов Божји, милост Господња. Муве што разједају ране на врућини, и свака црвеж и гамеж бежи од јаког ветра, а људи га благосиљају. Ветар разгони стрвинске мирисе, одгони инсекте, чисти друмове и улице од прашине, освежава и оздрављава ваздух; узбуркава мора и језера, разбија наслагану трулеж у њима и уздиже тамне им утробе на површину, на сунчање. Шта ћеш лепше? Радуј се дакле, Теодуле, овом ветру што доноси освежење, чистоту и здравље. Та и ветар је слуга Божји. Како не, кад Господ назива и гусенице слугама својим, војском својом? Кроз пророка Јоила говори Господ: И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусјеница, велика војска моја, коју слах на вас (Јоил, 2, 25.).
Као јак и свеж ветар јавио се обећани Месија, Спаситељ света, дуго предуго чекани и погледани. Јавио се баш у време када је припека од лажи највише гушила људе а жеђ за истином сушила им и срце и мозак. У хладовини мермерних храмова гмизале су змије, оличење онога који је назван лажа и отац лажи (Јован, 8, 44.). Чак и од једног јединог храма на свету, посвећеног Богу јединоме, људи су учинили били пећину разбојничку (Матеј, 21, 12. Храм Соломонов у Јерусалиму). Шта ли се тек може рећи за храмове језичника! А шта ли тек за душе људске, за породицу, за друштво, и град и село! Отац лажи био је посејао своје зло семе по свима њивама Божјим, почев од срца човечјег па широм целог човечанства, по свима установама и по свима делима људским, да – и по делима Божјим. Је ли Домаћин света спавао кад је онај злотвор сејао своје зло семе по пшеници? Не, није спавао; него је посматрао и чекао. Давао је људима живот, слао росу и дажд и снег у одређена времена, и обасјавао сунцем и до бре и зле. Али је чекао док сила вражија достигне врхунац а немоћ људска ивице очајања, као у случају Јова. И онда се Бог јавио на крају крајева: када је сатана мислио да је потпуно победио праведника, и када су Јовови пријатељи изручили били све своје мудролије, и када је Јов не моћно и беспомоћно проклињао час свога рођења. Тада се јавио Бог у вихору: да одагна сатану, да постиди немилосрдне пријатеље Јовове а Јову да поврати и здравље и сва добра (Јов, 38.).
На пепелишту свих својих нада и у гноју безбројних не дуга, телесних и душевних, лежало је човечанство, варано и глодано оним стрвинаром и његовим мрачним легионима кад се Господ Исус јавио.
На Гори искушења Исус је одбио све предлоге сатане и није му учинио ниједан уступак, ниједну концесију. То је нешто нечувено за Индију, Египат и Јеладу, и за све остале земље, где је концесирање сатани била обична ствар, без чега се није могло ни живети ни философирати. Но тај одлучан став Исусов значио је објаву рата са обе стране. То је прво дело Исусово после крштења на Јордану. Сусрет са Божјим и људским главним противником. И прво разговор са њим, тиранином људи, па после разговор са људима. Заиста, ово је чудно, но ипак јасно. Није Господ пошао за славом људском – Ја не тражим славе од људи – него за спасењем људи. Зато се прво и сусреће са оним, од кога треба да спасе људе, а то је стара змија, која је ђаво и сотона (Откровење, 20, 2.). Неподношљива је била за оца лажи истинитост, чистота и небесна свежина Христова. Па још кад му је Господ викнуо: Иди од мене, сотоно, он се у страху хитно повукао као испред светлости која га је палила и ветра који га је обарао. Од тада он се никад више није јавио пред лицем Христовим него се змијски увлачио у људе и ове дизао на Спаситеља људи. Тако се увукао био у јеврејске старешине, свештенике и књижевнике.Ови то нису осетили, али је Господ осетио и провидео, због чега им је отворено рекао: Ваш је отац ђаво, и сласти оца својега хоћете да чините (Јован, 8, 44.). Рекавши ово Господ ипак покушава да их уразуми па им објашњава ко је сатана: он је, вели, крвник људски од почетка, и не стоји на истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер ја лажа и отац лажи. Исто тако увуче се сатана и у Јуду када се беше решио да изда Учитеља свога. И по залогају тада уђе у њега сотона (Јован, 13, 27).
Сишавши са Горе искушења Господ одмах отпочиње свој велики задатак, то јест: победоносно војевање против сатане. Провидео је то унапред онај славни пророк, који је рекао: Изаћи ће Господ као јунак.
Зли духови познали су у Исусу свога погубитеља. У Капернауму у гомили народа беше човек с духом нечистим, па повика Исусу: Прођи се, што је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си: светац Божји. А Исус му запрети и рече: Умукни и изађи из њега. И стресе се дух нечисти, и повика иза гласа и изиђе из њега.
А увече доведоше к њему многе поседнуте демонима, и Он изгна духове ријечју, и све болеснике исцијели.
Зли дуси распознаше у Исусу Сина Божјега. И дуси нечисти кад га виђаху, припадаху к њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји. Господ их изгоњаше из људи и прећаше им да га они не објављују. Не зависи Он од њих, да га они објављују свету. Има неко бољи и од демо на и од људи који ће Њега објавити. То су Отац његов небесни и Дух Свети, који су га објавили на Јордану. Али лукави дуси хоће тобож да учине Исусу неку услугу, да би их Он оставио на миру. Но узалуд. Он није хтео у пазар ни у погодбу на Гори искушења ни са оцем малих демона, камо ли ће са овима. Зато удара на њих као јак ветар, избацује их из људи неодољивим словом: Умукни, излази из човека!
Он кида ланце демонске као паучину, не руком ни мачем него једном једином речју: Излази! Једну жену везао зли дух и згрчио је, и начинио од ње грдобу, само да по низи Бога и напакости створењу Божјем. И држао је тако пуних осамнаест година. Једног дана виде Исус ту невољницу у зборници баш када је држао реч многобројном народу. Чим је виде, Он прекиде свој говор. Важна je реч, али је важније дело, а најбоље обоје удружено. Он призва жену и рече јој: Жено, опроштена си од болести своје. И жена се одмах усправи, и хваљаше Бога. У овом случају Господ не ословљава злог духа него жену, нити заповеда злом духу да изађе из жене него говори жени: опроштена си од болести. То је једно исто. Женина болест последица је власти ђаволске у њој и над њом. Пре ма томе свеједно је било, а викнуо ђаволу да излази из своје жртве, а рекао жртви да је ослобођена болести.
На једном другом месту беше се скупио многи народ око једног младића, опет жртве злог духа. Угњетени бо лом отац младићев стајао је ту и жалио се књижевницима и Христовим ученицима. Но и једни и други са целом го милом народа беспомоћно су гледали у беспомоћнога, док се не јави Онај који једини имаше моћ да пружи помоћ. Чим се Он јави, поче му се бедни отац жалити, како му дух нечисти, дух нијеми, мучи сина још из детињства па даћом муком, ломи га и баца час у ватру час у воду само да би га погубио. Него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас, тј. скини муку са мога детета и тугу са мога срца. Због тога отац говори у множини: помози нам, смилуј се на нас. Ето ту су учени књижевници, па не могу да помогну. Ту и твоји ученици, али ни они не могу ни шта. Ту и оволики народ, но без силе да победи силу демонску.
Ту се Исус ожалости због маловерја свију, чак и учени ка својих. Па с претњом викну духу нечистом: Душе нијеми и глухи! ја ти заповједам, изиђи из њега и више не улази у њега. Чувши то зли дух још једном злобно стресе своју жртву, па изиђе и побеже. А Исус узе дете за руку, подиже га и предаде родитељима здрава.
Сав се народ свим срцем радовао невиђеним чудесима Господа Исуса. Масе и гомиле народа, тискајући се и гурајући, јуриле су за Њим само да виде још и још и чују још и још од онога што је дотле било невиђено и нечувено. Заиста народ је осећао да се испунила реч старога пророка који је прорекао: Изићи ће Господ као Јунак. И сав је народ усхићен славио и хвалио Бога и међу собом говорио: Бог је посетио свој народ. Само се велика госпо да јеврејска нису томе радовала. Фарисеји, садукеји, свештеници и књижевници. У злоби својој против Исуса говорили су, да Он помоћу ђавола изгони ђаволе. Само ђаво, отац њихов, дошануо им је да тако говоре. Јер и они су били поседнути ђаволима. Само што они то нису ни знали ни признавали. И мисли и речи и дела њихова била су од ђавола. Но они то нису ни знали ни признавали. Нити су се сетили речи свога пророка, који je за њих прорекао, да he им одебљати срца, и очи ослепити, и уши оглувети, када се буде Господ јавио, те неће разумети ни ти се обраћати Њему да их исцели (Исаија, 6, 10; Јован, 12, 38-41).
Но на њих се Исус није много обзирао. Он је то очекивао. Знао је Он да се Велзевул, кнез демонски, неће више никад смети јавити пред Њим лично, али да ће прави ти сплетке и „немоћне дрскости“ кроз људе, своје жртве. Зато се Он није обзирао на глупе приговоре и протесте јеврејске господе, осим што их је овда онда укоревао због њиховог служења крвнику људском. А Он је журио да по могне народу, да исцели и очисти и осветли што је могу ће више оних који су к Њему вапили и који су желели ослободити се демонске власти и ставити се у службу Бога светлости.
Као брижан Домаћин Господ Исус је хитао да очисти од гусеница све оне оболеле лозе у свом винограду, које су се повијале према Њему као своме спасиоцу. Сасушене лозе, које су штрчале против Њега да га огребу, Он је остављао с тугом, знајући да ће оне о Судноме дану бити посечене и у огањ бачене.
Из дана у дан Он је чистио људе од демонског гада. И кроз хиљаду дана своје службе на земљи успео је да очисти хиљаде.
Но ови случајеви нису записани. Не би књиге о томе ни у свет могле стати. Записани су они случајеви који су свакако типични, колико да би ми знали и веровали у Ње га као победиоца и прогонитеља и сокрушитеља сваке силе демонске.
Оно што су пропустила да учине демонијачна господа јерусалимска, чинили су незнабошци. Тако жена Феничанка доведе ка Исусу своју полуделу ћерку, паде пред Његове ноге и мољаше га да је исцели. Рече јој Господ: Стани да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима. Тешка реч, али правична, и као осуда јеврејских старешина, који су искључиво себе сматрали децом Божјом а све многобошце псима, и као похвала велике вере те жене. О жено, велика је вјера твоја, рече јој Исус на крају, нека ти буде како желиш. Иди, изиђе ђаво из кћери твоје.
На једну лозу може да падне само једна гусеница, па да је сву обрсти, а може и цео рој гусеница. О славној мироносици Марији Магдалини вели се у Евангелију, да је била поседнута од седам злих духова. Седам памети да има један човек, па ће један зли дух све обратити у лудило, а камо ли седам злих духова кад навале на једну памет људску. Спаситељ је исцелио Марију од лудила, очистивши је од адских гусеница, и учинио ју одушевљеном следбеницом својом.
Али не седам него легион злих духова могу напасти једног човека. Такав је случај био са полуделим човеком са оне стране Галилејског језера, у пределима око Гадаре. Тај лудак живео је по гробовима и много је досађивао на роду. Урликао је бесомучно и дању и ноћу, и нападао је људе. Имао је снагу невероватну, надчовечанску. Везивали су га гвозденим ланцима, али он је кидао те ланце као конце. Није му се ништа могло. Јер сила у њему није била његова него ђаволска.
Када се Исус јави у Гадаринском пределу са својим ученицима, осетише га зли дуси, као што муве на стрвини осете јак и свеж ветар. Па у великом страху гурнуше у жртву пред Онога од кога су дрхтали. Натераше човека да се поклони Господу и да овако из свег гласа урликне: Шта је теби до мене, Исусе сине Бога вишњега? Заклињем те богом, не мучи ме. Тобож човек говори. Али се прозорљиви Господ није дао преварити. Зато упи та: Како ти је име! Тада зли дуси морадоше признати и рећи. Легион ми је име, јер нас је много. Заповеди им Господ да изађу из човека а дозволи им да уђу у свиње. Беше то око две хиљаде свиња у једном крду што пасијаше на обали језера. И похрлише поседнуте свиње у језеро и све се утопише. Кад им је забрањено било да на други начин нашкоде људима, духови злобе хтели су да нанесу материјалну штету Гадаринцима и да их огорче против Сина Божјега. Но то је само израз срдите немоћи.
И тако прохођаше Исус села и градове и изгоњаше зле духове из људи, духове беснила, духове слепила, духове глувила, духове сваке злобе и сваке пакости. И зли духови с кричањем бежаху испред лица Господњег. Очигледно јавио се у свету Јачи од јакога. Рекао је сам Господ: Кад се јаки наоружа и чува свој дом, имање је његово на миру. Али кад дође Јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао и раздели плен (Лу ка, 11, 21.). Заиста, јак је био сатана с легионима својим и оружјем лажи својих. Али је дошао Јачи од њега. Дошао је бескомпромисни Месија Исус, да сатре онога који има државу смрти, то јест ђавола (Јеврејима, 2, 14-15).
Суштина незнабоштва, Теодуле, и састоји се у компро мису између богова и демона, између добра и зла, и у по дједиакој служби обојим. У самој ствари где год је то двоје здружено, зло преовлађује и демон влада над људима. Где год су змија и крава у истом храму, зар није јасно чија ће превласт бити?
Да ти испричам једну причу о великом Индијану, Гаутами Буди. „Бодхи-дрво“ зове се оно дрво, под којим је Буда прекрштених ногу недељама непомично седео, дишући успорено по старим прописима ведантистичких мудраца, по њиховој науци о дисању и понављајући реч ОМ-ОМ. Најзад му се јави читава војска од демона на челу са својим кнезом, званим Мара. Сажаљиво их је погледао Буда и изложио им је своју науку о Нирвани и о Путу који води у Нирвану. Говорио им је, да је то једина права наука, којом он хоће да спасе људе и демоне и богове. Од чега да спасе? Од живота и од саме жеље за животом. Па када је Буда завршио своју реч, обрадоваше се демони и похвалише Буду и његову науку. Тако стоји написано у животопису Гаутама Буде, оснивача Будизма.
Шта има ова наука заједничко са Господом Исусом Христом? Или да се послужим одлучним речима мудрога Павла: Шта има иравда са безакоњем, или какву заједницу има светлост са тамом како ли се слаже Христос са Велијаром (II Коринћанима, 6, 14.). Никако. Никакве заједнице. Никаквог ортачења. Никаквог компромиса. Хришћанство је у првом реду рат против сатане и његових мрачних поднебесних сила. Тај духовни рат против нечистих духовних сила отворио је Господ Исус Христос са таквим божанским замахом, какав се никад ни слутио није у свој историји рода људског.
Тај Христов рат наставили су свети апостоли Његови, по Његовом овлашћењу и надахнућу. Јер се каже: И дозва Дванаесторицу, и даде им власт над духовима нечистијемте ђаволе многе изгоњаху (Марко, б, 13.). Тако је записао евангелист Марко. Код Луке то је још јаче наглашено: Даде им силу и власт над свијем ђаволима. (Лука, 9, 1.). А после свога васкрсења Господ је опет рекао својима: Идите по свему свијету и проповиједајте евангелије сваком створењу. Ко узвјерује и крсти се, спашће се, а ко не вјерује осудиће се. Знаци пак онима који вјерују биће ови: именом мојим изгониће ђаволе, говориће новим језицима, узимаће змије у руке, и ако што смртно попију неће им шкодити, на болеснике метаће руке и оздрављаће.
Но запази, Теодуле, како Господ пре свега наглашава, да ће Његови следбеници именом његовим изгонити ђаволе. То је почетно, и то је главно. Прво је прво, а друго је друго. Прво треба ослободити свет од власти сатане а по том ослобађати човека од човека и све измиривати и чинити синовима Бога истине и светлости, Бога јединога у коме нема ни лажи ни таме.
Ученици Христови разумели су Господа свога, и куд су год ходили они су чистили људе и свет од нечистоте духо ва. Свети оци цркве, испосници и испоснице, пустињаци и отшелници, водили су љуту борбу са духовима злобе по днебесне. И до дана данашњега сваки крштен човек, ако је прави следбеник Христов, има и мора да издржи борбу са демонима.
О, Индијо, кад ћеш ово појмити и примити? Кад ћеш ти устати у име Христово и са силом Христовом против разоритеља Шиве и Маре и све њихове војске демонске? Докле ћеш приносити жртве ономе који је крвник људ ски од почетка, и у коме нема истине, јер је лажа и отац лажи? Ти ниси хтела до сад примити Христа од богатих и силних народа европских. Бојала си се, да иза проповеди о Христу не стоји неки себичан план и полити чки интерес. Свакако си била у праву. Но као што су многи народи, као и мудри Грци и богати Римљани, при мили Христа преко сиромашних рибара, да ли ћеш ти, ту жна Индијо, хтети примити Христа Спаситеља од неког малог и сиромашног народа, који не тражи ништа од тебе него све за тебе?

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *