TEODUL

 

TEODUL
 

 
MOLITVA
 
Molitva je dodir, Teodule. Dodir duše s Bogom. U ovome svetu, u ovom Šaren gradu, nema ni uzvišenijeg ni plemenitijeg dodira od ovoga.
Zvezda zvezdu dodiruje zracima. Kako su divne zvezde, Teodule. Čini mi se da se nikad ne bih mogao zasititi gledanja zvezda, tih čudesnih kandila Božjih. Ali ima ne što za mene još čudesnije od svih zvezda nebesnih – čo vek na molitvi.
Daleko se pružaju zraci zvezda; zraci sunca još dalje. No zraci čoveka na molitvi pružaju se nesravnjeno dalje.
Šta je jedna zvezda prema suncu? Humka prema plani ni. I bila bi mračna humka da je sunce ne obasjava, tj. ne dodiruje svojim svetlosnim zracima i da ih ona ne šalje dalje na ostale zvezde i na čoveka.
Šta je čovek prema jednoj zvezdi? Kao tačka prema planini. Ali ta tačka prima zrake od Oca svetlosti i šalje svoje zrake Ocu svetlosti. Dostojanstvo čoveka nad zvezdama u tome je što što čovek može da primi sve tlost iz veće daljine i da prodre svojim zracima molitve u veću daljinu od svih zvezda. I to svesno i razumno.
Zbog ovih svetlosnih tačaka, koje se ljudima nazivaju, i postoji sva zvezdana visina. Zbog ovih svesnih i moli tvenih tačaka, Teodule, a ne zbog onih humki i planina što nad našom glavom svetle a ne znaju da svetle; i do diruju se a ne osećaju da se dodiruju.
Čovek na molitvi – to je jedinstven prizor, koji ve lika vasiona niti vidi niti razume niti oseća. To vide, razumeju i osećaju samo nevidljive inteligencije, duhovi svetlosti, angeli, duše mnogih upokojenih ljudi, i bolje od svih, sam Gospod Bog.
Isus na molitvi.
To je tek izuzetan prizor, izuzetna tajna, izuzetna kra sota.
U koje vreme se Isus obično molio Bogu?
U zoru i u dan; uveče i u noć. U svako vreme. Onako kako je učio druge, tako je i sam činio. A on je učio ka ko se treba svagda moliti Bogu i ne dati da dotuži.
Molitva je za NJ bila što i disanje. Duša Njegova sve sno je disala Duhom Svetim kao što pluća nesvesno dišu vazduh. I duša Njegova držala je kroz molitvu u ljubavi neprekidni dodir sa Ocem nebesnim.
Ali On se često udaljavo u pustinju i samoću radi na ročitih i pojačanih moljenja Ocu svom.
A ujutru vrlo rano ustaviš iziđe i otide u sa moću, i ondje se moljaše Bogu.
Kad je to bilo? Posle isceljenja mnogih bolesnika od raznih bolesti i izgnanja mnogih demona iz ljudi. Tako je zapisao sveti evangelist Marko.
A kad nasta dan iziđe i otide u pusto mjesto.
Kad se ovo dogodilo? Onda kada On pri zahodu sunca isceli sve bolesnike koje mu behu doveli stavljajući ruke na njih. Ovo je zapisao sveti evangelist Luka.
I otpustiviš narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveče bijaše ondje sam.
Kad se ovo dogodilo? Posle čuda sa pet hlebova, kada je nahranio pet hiljada ljudi. Tako je zapisao sveti evan gelist Matej i drugi.
A On odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu.
To se dešavalo mnogo puta. No božanstveni Luka sa opštava ovo Isusovo udaljenje u pustinju na molitvu po sle isceljenja čoveka gubavog i drugih bolesnika.
Iziđe na goru da se pomoli Bogu i provede svu noć na molitvi Božijoj.
Kad se ovo slučilo? Posle isceljenja čoveka sa suhom rukom, kad mu Gospod reče: pruži ruku svoju. I posta ru ka zdrava kao i druga. Tako piše sveti Luka.
Iz ovih nekoliko primera jasno je, da se Gospod redo vno udaljavao u pustinju i samoću posle učinjenih čude snih dela. Jasan je – premda do sad nezapažen – razlog za to. Prevečni Sin odlazi u pustinju, da bi u samoći blagodario Ocu svom na saradnji. Jer kao što je Otac sve predao u vlast Sinu, tako Sin od svoje strane sve pripi suje Ocu. Otuda te molitve Isusove posle svršenih čude snih dela predstavljaju izraz nerazdvojnog jedinstva i ne čuvene ljubavi između Oca i Sina.
No sem ovih blagodarstvenih molitava Isus je imao i molitava druge vrste. To su molitve, nazvane u pravosla vnoj crkvi, prozbene.
Tako kad je primio od učenika pet hlebova da nahrani pet hiljada ljudi On – pogledaviš na nebo blagoslovi ih i prelomi. Pogledavši na nebo označava molitvu, molitveni dodir sa svojim Ocem nebesnim; traženje sa glasnosti da učini čudo umnoženja hleba. I ta Njegova prozbena molitva bila je od Oca primljena. I božansko, nikad nebivalo čudo, dogodilo se.
To isto ponovilo se i drugom prilikom, kada je sa se dam hlebova i malo ribice, nahranio četiri hiljade ljudi.
I uzevši onijeh sedam hljebova i ribe, i davši hvalu prelomi, i dade učenicima svojim a učenici na rodu. Šta znače reči „i davši hvalu“? Znače molitvu; molitveni dodir Sina sa Ocem.
Pa onda kad mu dovedoše jednog gluvonemog i moljahu ga da metne na nj ruke, Gospod Isus najpre pristupi mo litvi, pa onda isceli onog teškog nevoljnika.
I pogledavši na nebo uzdahnu i reče mu: Efata, to jest: Otvori se! I gluvonemi odmah proču i progo vori. Šta znače reči: pogledavši na nebo uzdahnu? Bez sumnje znače molitvu Ocu nebesnom, prozbenu molbu za saglasnost da se bolesnik isceli i čudo izvrši. I kad je predlog usvojen i saglasnost dobijena, onda je Sin u ime oca viknuo: Efata! I gluvnemi je počeo da čuje i da go vori.
U treću vrstu spadaju Isusove pohvalne ili slavoslo vne molitve.
U taj čas obradova se Isus u duhu i reče: Hvalim te Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh, i kazao si prostima. Da, Oče, jer je tako bila volja tvoja.
U Vitaniji pre nego će vaskrsnuti Lazara molio se Isus tajno Ocu svome, i tu svoju tajnu molitvu završio je javno ovim rečima:
Oče, hvala ti što si me uslišio. A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao.
Najzad pri Tajnoj večeri Gospod dade hvalu i prelomi hleb, i blagoslovi čašu, što oboje označava pohvalu Ocu nebesnom. A posle večere, veli se, otpojavši hva lu iziđoše na goru Maslinsku.
Sve ove pohvalne ili slavoslovne molitve objavili su jevanćelisti po dalekovidnom Božjem promislu, da bi se i mi naučili i navikli slaviti i hvaliti Oca nebesnog za sva dobra i sve darove što nam od Njega dolaze.
Najduža molitva Isusova, koja je zapisana, jeste ona pred Stradanje, koju je zapisao samo četvrti evangelist. Ta molitva može se nazvati molitva za Crkvu. U njoj se Spasitelj moli Ocu svom da mu sačuva apostole. Oče sve ti, sačuvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da bu du jedno kao i mi. Apostoli predstavljaju prvu crkvu Hristovu. Za tu crkvu moli se On pred svoju smrt. Ali se On još moli i za crkvu svoju u bližoj i daljoj budu ćnosti, pa i za nas najudaljenije. Jer veli: Ne molim pak samo za njih nego i za one koji me uzvjeruju radi nji hove riječi da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi; da i oni u nama budu, da i svijet vjeruje da si me ti poslao.
Kao što se roditelj moli za decu svoju, i kao što se sejač moli za posejani usev svoj, tako se Isus moli za sve one koji iza Njega ostaju a u Njega veruju, kroz sve vekove i sva kolena. Božanska pouka, kako treba roditelj da se moli za svoju decu, učitelj za svoje učenike, sejač za svoj usev.
Tri put se Isus molio Ocu svom za sebe.
Prvi put u svojoj molitvi posle Tajne večere:
Ja tebe proslavih na zemlji: posao svršišh koji si mi dao da radim.
A sad proslavi ti mene, Oče, slavom koju imadoh u tebi prije nego svijet postade.
Ovo reče Gospod zbog Jevreja, koji su sve radili radi slave ljudske. A On im je i ranije govorio:
Ja ne tražim slavu od ljudi…
Otac je moj koji me slavi.
Da bi i mi proslavljali Boga i očekivali večnu slavu od Njega a ne jurili za prolaznom i lažnom slavom od ljudi.
Drugi put molio se Isus za sebe u Getsimanskom vrtu, pred samo hapšenje i stradanje:
Pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj, ako je moguće neka me mimoiđe čaša ova. Ali opet ne kako ja hoću nego kako ti.
Tako tri puta.
I anđeo mu se javi s neba, i krijepi ga.
Znoj pak njegov bijaše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.
To je bila najstrašnija molitva Isusova.
Kao takvu opisuje je sveti Pavle ovim rečima:
On u dane tijela svojega prinošaše molenja i mo litve onome koji ga može izbaviti od smrti s vi kom velikom i sa suzama (Jevrej. 5, 7).
To se On kao čovek molio a ne kao Bog. Da bi bilo jasno svetu, da je Isus kao čovek postradao i umro za lju de a ne kao Bog.
Ova molitva se može nazvati mučenička molitva. Do cnije kroz istoriju crkve Božje mnogim mučenicima Hrista radi javljali su se angeli Božji, pa i sam Gospod, da ih ukrepi u stradanjima.
Treći put molio se On sa krsta za dušu svoju. Ta mo litva može se nazvati molitvom pri izdisaju ili moli tva rastanka sa ovim svetom.
Oče u ruke tvoje predajem duh moj.
I rekavši ovo izdahnu.
Da bi i mi na samrtnom času znali kome treba da pre poručimo dušu svoju i u čije ruke da je predamo. Da bi duša naša otišla ocu nebesnom a ne zverima preispo dnjim.
Još da spomenemo jednu molitvu Isusovu sa krsta. To je molitva za neprijatelje svoje. Kad ga razapeše Jevreji među dva zločinca, Isus, sav u krvi i u ranama, moljaše se Ocu:
Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.
Da bi i mi imali duha Hristovoga, pa na samrtnom ča su oprostili neprijateljima svojim, i molili se Bogu da im oprosti.
Misliš li ti, Teodule, da smo mi sa ovim nabrajanjem iscrpli sve molitve Gospoda Isusa u toku Njegovog veka na zemlji? Ni približno. Zamisli jedno more, čija je du bina sva puna bisera. Evangelistima je dozvoljeno bilo od Duha Božjega, da iznesu i objave svetu samo jednu šaku toga bisera, dok su svi tovari bisera ostali u dubini morskoj, znani jedino Ocu i Sinu i Duhu Svetome. Objavljene su, i to ukratko, samo tipične molitve, koje mogu nama da budu razumljive i korisne u raznim prilikama našega života. Sve ono što je preko ovoga rekao večni Sin Božji večnome Ocu svome, kao Bog Bogu, u molit venom opštenju, noću i u tajnosti, u prsima svojim, bilo bi opasno za smrtne ljude i da čuju. Jedva samo jedan deo tih tajni, koje su starije od stvaranja sveta i šire i du blje od svega stvorenoga sveta, – jedva jedan deo tih taj ni, kažem, da mogu nositi i shvatiti najčistiji, beste lesni duhovi na nebesima, kao što su: Prestoli, Načala, Serafimi i Heruvimi.
Posmotrimo sad, Teodule, Hristovu Nauku o molitvi. Pre svega moramo priznati, da je On primerom svojih mo litava pokazao tu nauku na delu. A rečima je izložio is tu na sledeći način:
Reče mu neko od učenika: Gospode, nauči nas moliti se Bogu.
Tada im Gospod izreče poznatu Molitvu Gospodnju, Oče naš:
Kad se molite Bogu govorite:
Oče naš koji si na nebesima. Ovim se potvrđuje prvo najtešnje srodstvo između čoveka i Tvorca i drugo naj tešnje srodstvo između čoveka i čoveka. Sveto očinstvo i sveto bratstvo. Iz toga srodstva rađa se ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjim, čime se ostvaruju dve naj veće zapovesti Božje. Približi se nama i približi nas sebi, Oče naš svevišnji.
Da se sveti ime tvoje, iznad svakog drugog imena na nebu i na zemlji. Da nam ne bude nijedno drugo ime ni svetije ni milije ni slavnije. Kad nam je ime Oca našeg sveto, onda se i mi osećamo sveti kao deca Njegova, i uzrastamo u svetinji, i zaista bivamo sveti kao i On što je sveti. I ljubav naša prema Bogu i bližnjem dobija oreol svetosti. I mi gledamo jedan u drugog kao u sveti nju svetoga Boga; kao bog u boga. Neblagosloveni su oni koji uzdižu imena ljudska a ime Božje hule. Neblagoslo ven će biti i trud i porod njihov. A Ti nas blagoslovi svetinjom imena Tvoga strašnoga, Oče naš sveti.
Da dođe carstvo tvoje. Carstvo svete istine i svete ljubavi, u kome nema laži ni nasilja ni smrti. Večna is tina, večna ljubav i večni život neka se useli u nas od Hrista kroz Duha Svetoga. Da se Hristos zacari u srcima našim i da dišemo Duhom Njegovim, Duhom Svetim, Care naš i Oče naš.
Da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu. Ono što Ti voliš, da volimo i mi. Ono što Ti zapovedaš, da iz vršujemo bez sumnjanja i roptanja, brzo i radosno kao što čine anćeli Tvoji na nebesima. Tvoja je volja pravedna i spasonosna. Daj nam snage, da izvršujemo volju Tvoju, a ne volju telesnu ni volju paklenu. Jer Ti si sveti Otac naš. I sveto je ime Tvoje. I sveto je carstvo Tvoje. I sveta je volja Tvoja, Oče naš Svemudri.
Hleb naš nasušni daj nam danas. Hleb nebesni i hleb zemaljski; za dušu i za telo. Reč je Tvoja hleb nebesni, koji si nam dao kroz Sina Tvoga Isusa Hrista. Slatka reč roditeljska, koja nit se kuje nit veštački stvara nego se raća iz roditeljskog srca, prepunog ljubavi! Blago slovi trudove naše i plodove zemaljske, da videći milost Tvoju radosno Te slavimo i veličamo kao Oca našeg, Oca ljubavi i svake dobrote. I da svi kao jednodušna i sveta braća svetimo ime Tvoje, i žudimo za carstvom tvojim i vršimo volju Tvoju, Oče naš svebogati.
I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima našim. Ti kao Otac deci svojoj, a mi kao braća braći svojoj. I još više Ti oprosti nama, molimo Ti se, i zastidi nas neizmernom milošću Tvojom, da bi onda mi, postićeni, trčali i brisali dugove braće naše. Da vide neznabošci dobra dela naša i proslave Tebe, Oca našeg nebesnog, i složno s nama, oborene glave a uzdignuta srca, uskliknu Tebi: Oče naš svemilostivi.
I ne uvedi nas u iskušenja, nego nas izbavi od Luka voga. Iskušao je Lukavi Sina Tvog Jedinorodnog Isusa Hrista, i bio je pobećen. Iskušao je Lukavi nekada pra vednoga Jova, i bio je od Jova postiđen. Iskušavao je Lu kavi i svetoga Pavla, i Pavle ga je nadjačao. Ne dopusti Lukavome da nas, nemoćne, iskušava. Da ne posrnemo i ne postanemo plen njegov. Nego postavi anđela s mačem izme đu njega i nas da nas brani i odbrani. Jer Tebi je sve moguće Oče naš svesilni.
Jer Tvoje je carstvo, i sila, i slava. Lukavi je golja i lopov; dok od Tebe ne ukrade, on nema ništa. Tvoje je sve carstvo, sva sila i sva slava, i to carstvo večno i bes mrtno, sila neodoljiva i sveta, i slava neprolazna i ne postiživa. Oče naš sveslavni. Amin.
Još je Gospod Isus učio o molitvi ovako:
Molitva u tajnosti. To je molitva iskrena. Čedo moli roditelja da mu pruži ruku da je poljubi. I kad se mo liš Bogu, ne budi kao licemjeri, koji se mole Bogu ne da bi ih Bog čuo nego da bi ih ljudi videli. Jer ne oče kuju platu od Boga nego od ljudi. Najužasniji oblik be zboštva! A ti nipošto ne budi kao licemeri. I u obi čnom životu kad molimo nekoga za nešto, mi ne želimo da treći vidi i čuje. Tim pre Gospod Bog. Zato ti kad se moliš uđi u klijet svoju, zatvori vrata svoja, Pa pomoli se Ocu svojemu u tajnosti. I otac tvoj koji vidi tajno platiće tebi javno.
Molitva za neprijatelje svoje. Molite se Bogu za one koji vas gone. Time vi predajete svoju stvar u jače ruke. Uzimate Boga za zaštitnika svoga. I ako jarosnog suseda ne popraviš molitvom, čime ćeš ga popraviti? A ti mu kao hrišćanin moraš želeti popravku a ne propast.
Vera u molitvi. Ištite i daće vam se. Tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se.
I sve što uzištete u molipši s verom, primi ćete.
Sve što ištete u molitvi svojoj, vjerujte da ćet.e primiti, i biće vam.
Štogod zaištete u Oca u ime moje, ono ću vam učiniti; da se proslavi Otac u Sinu.
Molitvom se izgone demoni. A ovaj rod (demonski) izgoni se samo molitvom i postom, reče Gospod. I do današnjega dana demonijaci, tj. posednuti demonima i su mašedši isceljuju se jedino molitvom u ime Hrista i po moću krsta kao znamenja Hristova. I ničim više. Jer se jedna mračna i živa sila ne može iz poludelog isterati praškovima i vodnjikama nego nekom jačom, svetlom i živom silom. Zato sumašedše niko u svetu i ne leči apotekarskom robom, nego ih samo izdvajaju od sveta i ču vaju u ludnicama.
Molitvom se isceljuju sve bolesti, kao što je Gospod to pokazao. Ako lekar nekoga leči u bolnici pa izleči, neka to ne pripisuje sebi nego Bogu. Jer dok je on bole snika lečio, dotle se neko molio Bogu za bolesnika; bilo sam bolesnik, bilo njegova rodbina, ili pak crkva Božja. Jer u crkvama hrišćanskim po celome svetu posve dnevno, jutrom i večerom, uznose se molitve „o boljaš čih, nedugujuščih, stražduščih, pljenenih i spaseniji ih“. Zato svaki pametan lekar, koji ovo zna, treba da za blagodari Gospodu Bogu kadgod uspe da izleči nekoga bolnoga; i time da prizna da je Bog pravi Lekar nad lekarima a on samo oruđe Božjeg promisla i Božje milosti.
Molitva sprečava napast: Molite se da ne padnete u napast, reče blagi Isus. Molitvom je sveti Pavle predupredio propast lađe na kojoj se vozio za Rim sa 276 duša (Dela Ap. 27, 22).
Molitva za Duh Sveti. Najveći dar što čovek može dobiti od trojičnoga Boga jeste Duh Sveti. Ko Njega dobije, dobio je sve. A Bog daje Duha svoga onima koji ga ištu od Njega. Koji je među vama otac, reče Isus, u koga ako sin zašite hleba da mu dade kamen? Ili ako zaište ribu da mu dade zmiju? Kad vi zli budući umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebesni dati Duha Svetoga onima koji ištu od njega?
Priprema za molitvu. Reče Gospod: A kad stojite ne molitvi praštajte ako šta imate na koga, da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama grijehe vaše. To odgovara opštem i bitnom evangelskom pravilu: Činite i činiće vam se. Dajite i daće vam se. Oprostite i oprostiće vam se. Kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti. Sveti Jovan Milostivi nije se hteo pričestiti na liturgiji, dok se prvo nije rasprostio sa jednim bratom koji je nešto imao protiv njega.
Apostoli i Sveti Oci crkve dobro su razumeli Isusovu Nauku o molitvi. Zato i sami molili se neprestano i preporučivali vernima: Molite se neprestano (1. Sol. 5, 18).
Molitva za bolesnike. Apostol Jakov piše: Boluje li ko među vama, neka dozove starješine crkvene te neka čitaju molitvu nad njim i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje. I molitva vjere pomoći će bolesniku.
Molitva za zdravlje. Isti apostol, sveti Jakov. zapove da: Molite se Bogu jedan za drugoga, da bi ozdravili,
jer neprestana molitva pravednoga mnogo može pomoći. Prorok Ilija molitvom je zatvorio nebo te nije bilo kiše tri godine i šest meseci. I apostol Jovan piše Gaju: molim se Bogu da ti u svemu bude dobro i da budeš zdrav (3. Jov. 2.).
Molitva jedan za drugoga; (vidi Kološ. 1, 3, 9; 4, 3; I Sol. 5, 25; Rim. 15, 13; II Kor. 1, 11; Filib. 1, 4; Fili mon. 4).
Molitva za umnoženje ljubavi. Apostol Pavle piše Filibljanima: I za to se molim Bogu, da ljubav vaša umnoži se još više i više u razumu i svakoj volji. (Filib. 1, 9).
Molitva za pravilno učenje (1. Kor. 14, 13).
Molitva protiv satanske sile (2. Kor. 12, 8).
Molitva za savršenstvo vernih (2. Kor. 13, 9).
Molitva za sve ljude (1. Tim. 2, 1).
Molitva za dolazak Gospoda Isusa (2. Sol. 2, 1).
Molitva za sastanak sa prijateljima (1. Sol. 3, 10). Da bi video lice vaše, piše Pavle sveti.
Molitva duhom važnija od svega. (Efes. 6, 18; I Kor. 14, 14).
Molitva zajednička u hramu (Dela 3, 1).
I tako redom, bez kraja i konca.
Sveti Oci, kao naslednici apostola, sastavili su mo litve, shodno oprobanom iskustvu, za sve muke ljudske i sve prilike života. Pravoslavna crkva drži to iskustvo pod imenom Svetog predanja. A Sveto predanje je najna prednija stvar u svetu. Jer ono potvrđuje Sveto pismo iz veka u vek i iz pokoljenja u pokoljenje. Sveto pismo ne dopunjuje se ničim i nikako, nego ostaje kakvo je bilo i jeste za uvek sa tipičnim primerima i događajima. Sveto predanje se dopunjuje sve novim i novim iskustvom i bogatstvom duhovnim, kojim sve više osvetljava Sveto pismo Božje. Zbog svog bogatog Predanja crkva pravoslavna je najnaprednija od svih Crkava. Protestanti bez Svetog predanja predstavljaju očaj i siromaštinu. Jer bez Svetog predanja teško je shvatiti Sveto pismo kao Knjigu Živo ta. Život teče, kao reka, negde tiho negde hučno, negde sa slapovima negde opet sa razlivenošću. Sve te mene životne reke nagoveštene su Svetim pismom, a bogato naslikane i pokazane Svetim predanjem. Čime će, na pri mer, protestanti moći dokazati istinitost reči Isuso vih: i veća čudesa od ovih činićete (Jov. 14, 12). Savr šeno ničim. Oni će uterati Hrista u laž. Međutim u toku dvadeset stoleća pokazalo se na više primera da su sveti ljudi Božji u ime Hristovo činili čudesa veća nego sam Hristos. Ne od sebe i ne svojom silom, nego od Hrista i pomoću Hrista. To mi znamo iz Svetog predanja. I samo Sveto predanje opravdalo je Hrista u ovoj reči kao i u svakoj drugoj; i u ovom proročanstvu kao i u ostalim.
Ja znam, Teodule, da ti žališ Indiju. Pa kad je žališ, pomoli se za nju. Da bi je Gospod prosvetio svetlošću istine. Kad pozna istinu, poznaće pravi život. I naučiće da u molitvi oslovljava Boga sa Oče naš. Neće se više moliti demonima niti će im prinositi žrtve kao bedni robovi zlim gospodarima. Niti će slušati Budu, koji nije znao za molitvu, pošto nije znao za Boga kao Oca nebesnog. Nego će stotine miliona Indijana razveseliti se kad čuju Radosnu vest Hristovu, da ne postoji seoba duša iz tela u telo, nego da duše ljudske odlaze u carstvo Oca svetlosti i ljubavi. Tada će svi ti milioni ljudskih bića tražiti molitvenu vezu, molitveni dodir sa Ocem svojim koji je na nebesima. I nesveta Indija postaće Sveta Indija. I neće se više u njoj izgovarati nerazumljiva molitva OM – OM – OM, nego će brujati po svoj zemlji inteligentna i radosna molitva: Oče naš.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *