STAREČNIK

 

STAREČNIK
(izreke svetogorskih staraca)

 
31. SLOVO O BOŽANSKIM VIĐENJIMA I OTKROVENJIMA
 
Tokom proteklih vekova, bilo je i ljudi najvišeg državnog i društvenog ranga, kao što su carevi, carice, kraljice, prinčevi, kneževi i kneginje, koji su u dobroj nadi stupili na put angelskog života.
Jedan od takvih bio je i prepodobni Pavle Ksiropotamski, čiji je otac bio car Mihailo Kuropalat. Budući da nije mogao da podnese nepravdu i bezakonje ljudi svoje epohe, odrekao se prestola i postao monah. Njegova majka, uzvišena Prokopija, pre nego što je rodila svetitelja, imala je jedno otkrovenjsko viđenje.
U tom viđenju, ona je na snopu žita rodila jagnje. Ubrzo nakon njegovog rođenja, ovo jagnješce napala su dva lava čiju je snagu ono nadvladalo silom Časnog Krsta. Ova dva lava predstavljala su simvole đavola i sveta, koje je pobedio ovaj svetitelj, najkrotkije i najodvažnije jagnje Hristovo. Ono je svojim medotočivim rečima nahranilo mnoge duše, kao da im je dalo snopove duhovnog žita i blagodatnog hleba.
 
***
 
U vreme kad je Sveti Grigorije Sinajski napuštao Svetu Goru, Marko Prosti bio je spreman da ga prati. On beše već skoro napustio Svetu Goru kad je začuo neki glas i osvrnuo se da vidi ko ga to doziva. Tada je ugledao čudne i zadivljujuće stvari. Sveta Gora je, kao neki visoki zamak, sa svih strana bila opkoljena ogromnim pirgovima (kulama) koji su se protezali od jednog do drugog kraja. Među tim zidovima uzdizala se veličanstvena i velelepna zlatna palata, u kojoj je sedela Carica Nebeska, Presveta Bogorodica, okružena nebrojenim mnoštvom angela, arhangela i monaha koji su Je neprestano slavoslovili.
 
***
 
Naš prepodobni otac Antonije Esfigmenski, poreklom Rus, dostigao je najveći duhovni uspon 1012. godine. U vreme svog boravka u Konstantinopolju susreo je svetogorske monahe. Njihova pobožnost i vrline ostavili su dubok utisak na njega. Upoznavši najuzvišenije podvižništvo i sam je otišao na Svetu Goru i postao poslušnik igumana svetog manastira Esfigmena. Pre nego što se zamonašio, tri godine je bio iskušenik.
Iguman je imao jedno nebesko viđenje i odlučio je da svog učenika pošalje natrag u Rusiju, radi duševne koristi tamošnjih hrišćana i organizovanja monaštva, tada još nepoznatog u ovoj nepreglednoj zemlji koja tek nedavno beše primila hrišćanstvo. I zaista, molitvama prepodobnih atonskih otaca i braće Sveti Antonije je, zajedno sa igumanom, prepodobnim Teodosijem, osnovao manastir u okolini Kijeva.
 
***
 
U narteksu katolikona kavsokalivijskog skita postoji jedna freska na kojoj su živopisani likovi prepodobnih otaca. Oni su se podvizavali u okolnoj oblasti i prikazani su kako kleče pred prestolom Presvete Trojice, moleći se za sve svetogorske monahe.
Živopisac koji je naslikao ovu fresku bio je nadahnutjednim viđenjem Svetog Akakija. Naime, Sveti Akakije je tokom jedne Liturgije imao viđenje prepodobnog Maksima Kavsokalivijskog kako kadi odeven u svešteničku odeždu i u pratnji četrdesetorice svetih monaha.
 
***
 
Kad se Sveti Dionisije Olimpijski podvizavao na Svetoj Gori i nastojao da sagradi crkvicu, posetio ga je jedan njegov poznanik, takođe monah. Taj monah je video dvojicu ljudi koji pomažu prepodobnom, noseći kamenje do mesta na kojem se gradila crkva. Kad je prišao da ih pozdravi, ova dvojica ljudi su iščezli i prepodobni je ostao sam.
Začuđeni i zadivljeni posetilac upitao je prepodobnog ko su ova dvojica i gde su otišli. Prepodobni je odgovorio da tu nema nikoga osim njega samog i Boga. Međutim, monah je razumeo da je Bog poslao dva angela u ljudskom obličju da bi pomogli prepodobnom Dionisiju u ovom delu i proslavio je Božiji Promisao i Njegov domostroj.
 
***
 
Blagočestivi život našeg prepodobnog oca Kozme Zografskog, poreklom Bugarina, bio je preispunjen svetim otkrovenjima. Na Svetu Goru stigao je 1280. godine i tokom jednog kraćeg perioda podvizavao se u kinovijskom manastiru Zografu, da bi zatim bezmolvstvovao u obližnjoj isposnici. Udostojio se da dobije darove prozorljivosti i proroštva. Video je kako demoni muče dušu hilandarskog igumana. Video je da na praznik Blagovesti Presveta Bogorodica služi u crkvi i u oltaru manastira Vatopeda.
Kad je jednom prilikom otac Kozma poželeo da pojede malo ribe, orao ju je ugrabio od ribara Hrizostoma i bacio pred svetitelja. Osim toga, Sveti Kozma je mnogo postradao zbog demonskih napada.
Dok su oci pojali tokom njegovog pogreba, sabrale su se sve životinje koje su živele u okolini, kako na kopnu tako i u vazduhu. Svaka od njih oglasila se svojim sopstvenim glasom, kao da su želele da se na taj način poslednji put oproste od ovog oblagodaćenog podvižnika. Vredno je pomena i to da prilikom otvaranja svetiteljevog groba njegove mošti nisu pronađene.
 
***
 
U Velikoj Lavri podvizavao se i pobožni Grigorije Domestik. Tokom jednog bdenja (uoči Bogojavljenja) na bogosluženju je otpojao „O Tebje radujetsja…“. Na kraju bdenja nakratko je zaspao i video Presvetu Bogorodicu kako stoji i govori mu: „Prihvatila sam tvoje pojanje, Domestiku, i mnogo ti blagodarim.“ Istog trenutka dala mu je jedan dukat, koji sve do danas stoji na Njenoj ikoni.
 
***
 
Jednom prilikom, kad je prepodobni Jeftimije, ktitor manastira Ivirona, na praznik Preobraženja služio na samom vrhu Atonske gore, nebeska svetlost ozarila je sve koji su tamo bili prisutni i svi su pali na zemlju, ne mogavši da podnesu ovo blistanje.
 
***
 
„Ne jadikuj. Tvoje ime zapisano je u Knjigu Života“, rekao je Gospod prostodušnom i prozorljivom starcu Averkiju iz Novog Skita, kad mu se tokom jednog bdenja javio u skitskom katolikonu.
 
***
 
Znameniti duhovnik, otac M. iz skita Svete Ane, poslao je jednom prilikom svog poslušnika da izvrši neki zadatak. Prolazeći kroz skitski kiriakon, poslušnik je video jednu staricu koja je čistila crkvu i dvorište. Ta starica nije bila niko drugi do Sveta Bogoroditeljka Ana, majka Presvete Bogorodice.
 
***
 
Mnogopoštovani naučnik i monah, starac Teoklit Dionisijatski, kazivao mi je kako je jednom otišao u posetu čudesnoj duši i biblijskoj figuri, ruskom pustinjaku ocu Tihonu. Približavajući se isposnici, začuo je božanstveno pojanje. Pomislio je da se služi božanstvena Liturgija i odlučio da ostane napolju dok se ne završi. Kad je najzad ušao, u crkvi je zatekao samo oca Tihona, i to u trenutku dok se pričešćivao Svetim Hlebom. (Starac je sve vreme čuvao Sveti Hleb i njime često pričešćivao samoga sebe.) Otac Teoklit je bio zadivljen i pitao se šta li je značilo ono čudesno pojanje koje je prethodno čuo.
 
***
 
Neposredno pre blaženog upokojenja ovog pustinjaka, starca Tihona njegov poslušnik i učenik bio je sada već slavni otac Pajsije. Sledeći događaj desio se osmog septembra, uoči praznika Roždestva Presvete Bogorodice. Starac Pajsije posetio ga je u njegovoj keliji.
„Jesi li ti Sveti Serafim“, upitao je otac Tihon koji je bio na samrti.
„Šta si rekao, starče? Nisam te razumeo!“
„Da“, odgovorio je on, „malopre je ovde bio Sveti Serafim Sarovski zajedno sa Presvetom Bogorodicom, i mi smo besedili.“
„Šta ti je rekla Presveta Bogorodica“, upitao je otac Pajsije.
„Rekla mi je da će me uzeti nakon Njenog praznika.“
I zaista, desetog septembra, posle praznika Roždestva Presvete Bogorodice (osmog septembra), otac Tihon je u miru usnuo u Gospodu, držeći krst u rukama. Neposredno pre upokojenja otac Pajsije mu je dao da pomiriše bosiljak.
„Zar ne miriše divno, starče“, upitao je on.
„Da, čedo moje, ali Raj miriše mnogo lepše…!“
 
***
Kada je novojavljeni ruski svetitelj Siluan Atonski bio neiskusan početnik, usled demonskih napada prolazio je kroz period stradanja. Jednoga dana pao je u krajnje očajanje i rekao: „Bog je neumoljiv!“
Čim je to pomislio, osetio je potpunu usamljenost. Njegova duša potonula je u tamu strašnog nespokojstva. Međutim, ubrzo potom pošao je na večernju u crkvu Svetog proroka Ilije, koja se nalazi nedaleko od mlina manastira Svetog Pantelejmona. Tu je video kako sa desne strane carskih dveri, gde se nalazi ikona Spasitelja, silazi Hristos Čija je lepota bila neopisiva. Čitavo njegovo biće, i duša i telo, preispunilo se ognjem blagodati Svetog Duha (Lk 12,49).
Budući da su njegove snage bile sasvim iscrpljene, nije mogao da podnese ovo viđenje i pao je na zemlju. Gospod je postao nevidljiv. Kako je sam kasnije zapisao, stanje u kojem se tada našao ovaj svetitelj bilo je neopisivo: bi odnesen do trećeg neba… da li u tijelu, da li izvan tijela… i ču neiskazane riječi (v. 2 Kor 12,2-4) koje su dolazile odozgo. U onom trenutku, spokojni lik Hrista Koji sve oprašta, Koji bezgranično ljubi, Koji je preispunjen smirenjem i radošću privukao je vascelog čoveka. Usled sozercavanja Božanstva i ispunjavanja najslađom ljubavlju, duša je istupila iz obličja ovoga sveta.
Nakon ovog bogojavljenja, kojim je njegova duša spoznala vaskrsenje u svetlosti istinskog i večnog života, Sveti Siluan je živeo u atmosferi pashalnog slavlja. Sve je bilo divno. Svet je bio veličanstven, ljudi blagodarni, priroda prekrasna, duša lagana, reč Božija slatka a svenoćna bdenja radosna, dok je duša osećala samilost prema celom svetu.
 
***
 
Jednom je neki dobar i vrlinski monah video Presvetu Bogorodicu kako čisti manastir Velika Lavra. Nije prošlo mnogo vremena, a turski sultan je izdao „ferman“ prema kojem turski vojnici treba da napuste Svetu Goru. To se desilo 1828. godine.
 
***
 
Starac Evlogije Faneromenski bio je primer blaženog podvižnika. Dok je prema drugima bio snishodljiv, prema samome sebi bio je nemilosrdan i surov. Sledeći pravilo Hadži-Georgija, trinaest godina nije jeo ulje.
Tokom jednog praznika u keliji Presvete Trojice, dok je služio u kuhinji, spazio je dva demona kako sede na sudovima i jedu ostatke hrane koja je poslužena za praznik. Njihov starac, veliki isposnik Hadži-Georgije, dao je svojim učenicima drugačije usmerenje.
Da bi i ostale ubedio u istinitost svog viđenja, zapovedio je lukavim duhovima da ostanu i pozvao ostale da ih vide. Videli su ih i zaprepastili se. Drhteći od straha, zatražili su oproštaj od istinskog učenika Hristovog, velikog Hadži-Georgija.
 
***
 
Godine 1894. u manastiru Dionisijatu živeo je jedan izvanredan monah, starac Jakov. Bio je to čovek vrline, podviga i pouzdanosti. Jednom prilikom, dok je bio budan, u pauzi između jutrenja i Liturgije, izgledalo mu je da se obreo u dvorištu koje se nalazi iza svetog hramovnog oltara. Video je celokupno manastirsko bratstvo (oko stotinu monaha) u obličju hrpe omlaćenog žita, i video je Časnog Preteču, njihovog zaštitnika i pokrovitelja, koji je izašao iz hrama noseći u rukama drvenu vijalicu.
I gle, video je božanstvenog Krstitelja kako monahe ovog manastira vije po vazduhu kao da su hrpa žita. Neki od njih su kao plodovi pali na zemlju, dok je druge (tu je dobri starac zaplakao) vetar razvejao kao plevu i odneo prema moru. Kad je vijanje završeno, plodonosni monasi su se poklonili Časnom Preteči, koji se vratio u crkvu.
 
***
 
Jedan pustinjak pričao je svom bratu: „Oče moj i brate, ne znam kako, ali ja, nedostojni, udostojio sam se da me pričesti angeo Gospodnji. Najpre sam video neku svetlost, a zatim se pojavio angeo noseći Prečiste Darove. Ne mogu da shvatim kako se to dogodilo…“
 
***
 
Manastir Dionisijat ima na Halkidiku jedan metoh koji se zove Vozina. U periodu od 1919-1920. godine ekonom ovog metoha bio je starac Nifon, a njegov pomoćnik bio je otac Lazar. Jednog dana ovamo je došao neki seljak, noseći na magarcu dve kozje mešine sa uljem, od kojih je svaka težila osamdeset oka. Seljak ih je predao ocima:
„Moj otac je“, rekao je on, „umro pre mesec dana. Tri puta uzastopno video sam ga u snu i uvek mi je govorio: ‘Janise, čedo moje, napuni dve mešine uljem i odnesi ih dionisijatskom ekonomu. Daj mu i ono veliko maslinovo stablo koje se nalazi na međi našeg imanja. Ja sam ga uzeo od tog manastira kojem i pripada. Učini to bez oklevanja da bi moja duša našla mir, jer se mnogo mučim…“
 
***
 
Starac Josif Isihasta mirno se upokojio 1959. godine i sam nam je pripovedao o viđenju koje je imao na početku svog podvižničkog života, u vreme dok je tvorio najslađu, umnu molitvu:
„Bio sam duboko pogružen u samoga sebe i izgovarao sam molitvene reči, a onda sam se iznenada preispunio svetlošću. Čitavo to mesto preobrazilo se u svetlost. Tu se odjednom pojavilo troje dece, starih od šest do osam godina, koja su bila slična i po liku i po uzrastu. Zadivljenost njihovom pojavom obuzela je sva moja osećanja… Prilazili su mi u istom ritmu, jednolikim korakom, kao da su jedno a ne troje. Melodično su pojali: Koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal 3,27), aliluja. Kad su mi se toliko približili da sam, ako bih to pokušao, mogao da ih dodirnem, počeli su da se povlače ne gledajući iza sebe i nastavljajući da pevaju onu istu himnu i ‘aliluja’. Blagosiljali su me krsnim znakom onako kako blagosiljaju sveštenici…“
Nakon mnogih molitava i mnoštva suza, mnogopoštovani katunakijski isihasta, otac Jefrem, govorio nam je da može biti siguran da su njegov pokojni duhovnik, starac Nikifor, i njegov prvi starac, Jefrem, zadobili spasenje.
 
***
 
Jedan starac kaže: „Monasi su nepoverljivi prema viđenjima.“

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *