СТАРЕЧНИК

 

СТАРЕЧНИК
(изреке светогорских стараца)

 
25. СЛОВО О НЕОСУЂИВАЊУ И О ДЕМОНСКОМ ОСУЂИВАЊУ
 
Кад би неко дошао да му се исповеди а при том стално говорио о другима и осуђивао друге, један духовник и исповедник, по имену Венијамин, удаљавао би таквог човека све док овај не поправи своје понашање.
 
***
 
Припрости монах, старац Давид из манастира Дионисијата, говорио је својим посетиоцима о томе колико зло представља осуђивање других:
„Пазите да не говорите да један ради ово а други оно. Тако ћете бити лишени благодати Христове. Чак и ако видите да се неко понаша као магарац, немојте га осуђивати. Љубите ближњег свог као самога себе. Тако је говорио Христос.“
 
***
 
Један старац говорио је тврдоглавом послушнику: „Кад немаш добре помисли, шта тиме чиниш свом старцу? Уколико старац, по људској слабости, учини нешто лоше, твоје помисли ће га осуђивати због тога што је учинио. Уколико пак, уз помоћ Божију, учини нешто чудесно, помисли ће ти рећи да је чаробњак и да је због тога у стању то да учини. Тако размишља човек који има рђаве помисли.“
 
***
 
Један млади посетилац саблазнио се видевши како прослављени духовник, отац Григорије, руком милује мачку и осудио је старца. Касније се догодило да се овај младић обрео у Турској и да је покушавао да нађе посао код амбасадора.
„Не могу ти понудити никакву другу службу осим да чуваш мог пса и да се бринеш о њему. Ако прихватиш тај посао, можеш се хранити оним што преостане када пас једе.“
Будући да у то време није имао ни комадић хлеба, младић је прихватио овај посао, нахранио пса и почео да брине о њему. Када је дошао себи, увидео је у каквом се страшном положају налази. Схватио је да је то казна за осуђивање духовника, оца Григорија. Чим му се указала повољна прилика, једном руском лађицом отишао је на Свету Гору и запутио се у Мали скит Свете Ане, где је начинио метанију пред духовником и замолио за његов опроштај.
Тада му је отац Григорије рекао: „Знао сам, чедо моје, да си ме осудио, због чега те прогонио непријатељ наших душа. Ја сам се молио Светој Ани да се вратиш и ти си то учинио. Сад буди опрезан! Не осуђуј монахе, јер они желе да сакрију своје врлине и да се претварају да су јуродиви како их људи не би хвалили.“
 
***
 
Ово нам је приповедао многопоштовани јеромонах Е., пустињак из Катунакије:
„Неки брат ми је о осуђивању говорио следеће: ‘Много осуђујем! Шта да учиним да избегнем осуђивање?’ Ја сам му на то одговорио: ‘Кад се нађеш у ситуацији да говориш о некоме, реци самоме себи: тај и тај је сада присутан. На пример, кад си негде присутан, нико те не осуђује. Кад си одсутан, имај на уму да и тебе осуђују.’
Док је мој старац био жив, сећам се да сам га због нечега осуђивао. Те вечери, кад је требало да се помолим, испред себе сам видео зид због којег нисам могао да приступим молитви. Господе Исусе… Господе Исусе… никако нисам успевао да се помолим. Помислих да сам начинио неку грешку, да сам у нечему сагрешио… Шта сам учинио претходног дана? Где сам ишао? Шта сам радио? Шта сам говорио? Шта сам учинио? Сетио сам се да сам осуђивао свог старца.
Сутрадан је била недеља и требало је да служим Литургију. Свештеник мора да служи Литургију уколико га нешто не спречава у томе. Шта сад да учиним? Да се молим: ‘Боже мој, опрости ми, сагрешио сам. Опрости ми. Преклињем за опроштај.’ Ништа. Добро, зар за мене нема опроштаја, зар немам благослов да служим? Будући да сам Те ражалостио, благослови ме. Морам добити опроштај Божији.
Ништа.
Петар Те се одрекао три пута и Ти си му опростио! Ја Те се нисам одрекао! Осуђивао сам свог старца. Ево, сад се кајем. Покајао сам се и тражим опроштај.
Ништа.
Док сам то говорио, поново сам узео бројаницу. Почео сам да плачем. Потекла је бујица суза. Није исто када осуђујете неког странца и када осуђујете свог старца. ‘Несрећниче! Осудио си Самога Бога!’ Плакао сам пуна три сата. Моје последовање недељом такође је трајало три сата. Плакао сам и плакао.
Боже мој, Боже мој, зар немам благослов да служим? Ти си милосрдни и милостиви Бог. Зар мени нећеш опростити? Кажем Ти ‘благослови.’ Ти си опростио и преподобној Марији Египћанки кад се покајала. Многи светитељи су најпре били грешници, а Ти си им опет опростио. Опростио си и новомученицима који су се потурчили, и њих си помиловао.
Плакао сам пуна три сата, колико траје и целокупно недељно последовање. На крају сам у себи осетио мир и радост. Почео сам да се молим: Господе Исусе Христе, помилуј ме!’ Успокојио сам се, а затим служио Литургију. Да се другачије догодило, не бих био у стању да је служим.
Осуђивање је велики грех. Благодат се удаљује и пре него што тога постанеш свестан. То је страшан грех! Ти судиш уместо Христа и на тај начин постајеш антихрист!“
 
***
 
Богоносни духовник, отац Сава, никада није осуђивао друге људе. Кад би га неко упитао: „Оче, какав је то човек“, он би одговарао: „Тај човек је свети човек!“
Један старац је говорио: „Кад год сте у искушењу да осуђујете, ставите знак питања. Ми не знамо шта би заправо могло да се дешава!“
 
***
 
Прослављени отац Дионисије Катунакијски једном приликом саветовао је монаха Данила говорећи:
„Чедо моје, ако чујеш да о другоме говоре нешто лоше, немој у то поверовати, а ономе што видиш поверуј само упола, па чак ни упола јер се многи претварају да су јуродиви. Никога не осуђуј.“

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *