О ДЕВЕТОЈ ЗАПОВЕСТИ
Не сведочи лажно на ближњега својега.
593. Деветом заповешћу забрањује се лажно сведочење на ближњег, а такође и свака лаж.
594. Као лажно сведочење забрањено је:
- лажно сведочење на суду;
- лажно сведочење ван суда – када некога клевећу иза леђа, или када га у лице неправедно оптужују.
595. Није дозвољено прекоревати друге због њихових порока. Јеванђеље не дозвољава да судимо о пороцима и недостацима ближњих, осим ако смо на то обавезни нашим позивом, и разобличује оне који чине супротно исправљајући их примером кротости: Не судите да вам се не суди (Мт. 7, 1).
596. Недозвољива је и лаж код које постоји намера да се нанесе штета ближњем, јер је она несагласна са љубављу и уважавањем према ближњем и није достојна човека, а нарочито Хришћанина, као онога ко је створен за истину и љубав. Зато, одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо удови један другоме (Еф. 4, 25).
597. Да бисмо избегавали грехе против девете заповести треба да обуздавамо језик. Јер који хоће да љуби живот и види дане добре, нека уздржи језик свој од зла, и усне његове да не говоре преваре (1. Петр. 3, 10). Ако неко од вас мисли да је побожан, а не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је побожност узалуд (Јаковљ. 1, 26).
